Да ли само мени пара уши помодна реч "излазност"?

[PaunEsDur]

У последње време, са множењем агенција за статистичку обраду јавног мњења, наметнула се и реч "излазност" којом се означава број људи који су се одазвали позиву да изађу на изборе. Она је потпуно потиснула реч "одзив" која се пре тога користила. Признајем да ми "излазност" страшно смета, толико чак да ИСКЉУЧУЈЕМ ТВ и радио у време када су емисије о резултатима гласања, као што је данас случај! Не умем, међутим, себи да објасним због чега ми "излазност" толико пара уши, па бих волео да чујем шта други мисле о томе. Смета ли још неком ова реч, или само мени? 

[Фаренхајт]

Пошто слутим да ће та реч наставити да вам смета ма шта ко написао, уздржаћу се од одговора. А ви пак уопште не бисте испали неуљудни кад више не бисте постављали питања која су у суштини реторичка, тј. питања на која унапред желите само један од два могућа одговора - онај који вам се СВИЂА.

И свакако више никад нећу упасти у замку и одговарати на питања заснована на "свиђа ми се, не свиђа ми се, боде ми очи, пара ми уши" и сличним чврстим аргументима

[Зоран Ђорђевић]

И мени смета, то је вероватно смишљено по аналогији са ''гледаност''. Лепше је ''одзив''. Али...

[Бојан Башић]

Izlaznost i odziv nisu sinonimi, pa ne znam odakle uopšte ideja da se upoređuju.

Odziv podrazumeva uslišenje nekog poziva (a pri tom ne moramo nos promoliti iz kuće). Recimo, kao što beše pre nekoliko godina, ako se pozivaju građani da štede struju tako što će isključiti sve aparate koji nisu neophodni, onda možemo govoriti samo o odzivu građana, nikako o „izlaznosti građana na molbu da štede struju“.

Radi ilustracije izlaznosti, uzmimo za primer studente koji izlaze na ispit. Oni mogu sami odabrati u kom roku će da izađu, niko ih ne poziva da izađu baš tad i tad. Shodno tome, prilikom nekog ispitnog roka možemo govoriti samo o izlasnosti studenata, nikako o odzivu.

U slučaju izbora, može se upotrebiti i jedno i drugo, pošto se građani pozivaju da izađu na izbore. Međutim, ja i dalje ne vidim zašto bismo od dveju reči od kojih svaka ima svoje značenje jednu na silu pokušavali da izbacimo samo zbog toga što se, eto, u ovom primeru može upotrebiti i ona druga (ni po čemu bolja od prve).

[Фаренхајт]

Kao što ne možemo brkati ni uspeh studenata na ispitima s prolaznošću studenata na ispitima. (Čujem glas iza scene: "prolaznost života može, prolaznost na ispitima ne može"... Ah.)

A šta bi tek izazvala reč dolaznost (na nastavu, vežbe) kao kriterijum za davanje potpisa?

Ili reč prelaznost kad govorimo o procentu đaka koji su prešli u naredni razred ili procentu studenata koji su prešli u narednu godinu?

[Зоран Ђорђевић]

Поквареност аутобуса којима се Београђани возе врло је велика.

[Фаренхајт]

Него, зашто је одзив а не одазив? (Код Хрвата знатно чешће то друго.) Ипак не кажемо "одзвати се".

[Бојан Башић]

Takve imenice pravimo dodavanjem predloga kao prefikse na imenicu ziv (ne koristi se samostalno osim u nekim dijalektima): poziv, naziv, pa tako i odziv. Nepostojano a, koje smo i mi dodali u odgovarajući glagol, Hrvati imaju i u imenici (bilo zato što su je napravili od glagola, bilo zato što su ga i tamo zasebno dodali). U svakom slučaju, smatram da je naša varijanta bolja, jer ne treba trpati ovakvo a tamo gde nije neophodno.

P. S. U ovom poruci uslovno sam pisao „mi“ i „Hrvati“ na osnovu onog što Farenhajt reče; s druge strane, ne mogu se oteti utisku da se i kod nas sreće oblik odaziv, a i kod Hrvata odziv, pa će pre nego o razlici između srpskog i hrvatskog biti reč o dvama oblicima iste imenice.

[Lolita]

Pa, u principu, sviđala se nekome ili ne, "izlaznost" je imenica izvedena normalnim nastavkom za građenje imenica - samostalnost, odgovornost... a i značenje i upotreba su joj se već uveliko oformili. Da li će biti prihvaćena ili normatizovana, to ostaje da se vidi.

[Фаренхајт]

Ispraviću te, Bojane. Takve imenice ne gradimo dodavanjem "predloga" (prefiksa) na "dijalekatsku" osnovu, nego izvođenjem nultim sufiksom muškog roda od glagola:

pozivati - poziv
nazivati - naziv
sazivati - saziv

dok starija postanja imaju i apofoniju (prevoj vokala):

izazivati - izazov (uočiti, kako ti kažeš, "nepostojano" a - koje kao termin ne postoji izvan deklinacije, i zapravo je sasvim postojano u svim glagolima koji dobijaju proširene alomorfe prefiksa, kakvi su "razaslati, razabrati, uzavreti, odabrati" itd., ali OK )

Prema tome, tvorbeno je ispravnije "odaziv" (od "odazivati se"), kao što, na kraju krajeva, kažemo i "odabir", a ne "odbir".

[Бојан Башић]

uočiti, kako ti kažeš, "nepostojano" a - koje kao termin ne postoji izvan deklinacije, i zapravo je sasvim postojano u svim glagolima koji dobijaju proširene alomorfe prefiksa, kakvi su "razaslati, razabrati, uzavreti, odabrati" itd., ali OK

I te kako grešiš. Pogledaj Pravopis, tačku 94a za nepostojano a uz predloge, a još konkretnije stvari u vezi s nepostojanim a o kom ovde pričamo možeš naći u Stevanoviću, prvi tom, od 121d pa nadalje.

Takve imenice ne gradimo dodavanjem "predloga" (prefiksa) na "dijalekatsku" osnovu, nego izvođenjem nultim sufiksom muškog roda od glagola:

Loše sam se izrazio kad sam rekao „pravimo“, ali činjenica je da takve imenice jesu spojevi ’predlog + ziv’. Da li su nastale od glagola ili je glagol nastao od njih (što uopšte nije redak slučaj) za ono što sam pričao u prošloj poruci nije bitno, mada si verovatno u pravo kad kažeš da je prvo nastao glagol.

[Фаренхајт]

Trebalo bi možda da pogledaš Klajnovu "Tvorbu reči", koja je postavljena na znatno savremenije lingvističke osnove nego Stevanovićeva tumačenja. Ukratko, u pogledu tvorbe reči, Stevanović je već zastareo, a i prilično nekompletan. Oduzelo bi zaista vrlo mnogo prostora kad bih ovde citirao sve što je relevantno za tzv. nepostojano "a/e/u" kod predloga i zamenica (komu, mome, poda, preda itd.) - dobar broj Stevanovićevih pogrešnih tumačenja proističe iz toga što on uopšte ne pravi razliku između predloga i prefiksa, a to je dakako pogrešno, pošto postoje i prefiksi koji nisu predlozi (naj-, raz-, ob- itd.), a ako je prefiks po obliku i jednak nekom predlogu, značenje se uopšte ne mora poklapati (izrod nije onaj koji se "rodio iz nečega"; uzmaći ne znači "maći (se) uz koga/što"; prebaciti ne znači "baciti pre koga/čega" nego "baciti preko koga/čega", u kom slučaju bi, da je prvi deo zaista predlog, glagol imao glasiti *prekobaciti; predivan ne znači "divan pre koga/čega" itd.).

Elem, za to završno "a/e/u" kod PREDLOGA i zamenica postoji bolji, noviji termin: "pokretni vokal", a kod PREFIKSA se o toj pojavi uopšte ne može govoriti, već se, pod dejstvom fonetskih procesa, konstatuju različiti ALOMORFI prefiksa (npr. prefiks raz- ima ih šest: raz-, ra-, ras-, raš-, raž-, raza-) i pri tome je bitno da jedan isti glagol UVEK ide samo s jednim alomorfom (tj. alomorfi nisu uzajamno zamenjivi).

[Бојан Башић]

Elem, za to završno "a/e/u" kod PREDLOGA i zamenica postoji bolji, noviji termin: "pokretni vokal"

Čuo sam i za taj termin, a „nepostojano a“ se u značenju u kom sam ga ja koristio pojavljuje, kao što pomenuh u prošloj poruci, i u Pravopisu — što je znatno noviji izvor od Stevanovića. Nema veze, termin pokretni vokal svakako je, ako ništa drugo, precizniji (a slažem se i da je bolji).

Pokrećem iznova ovu temu zbog vrlo zanimljivog komentara koji sam našao u vezi s od(a)zivom. Klajn u Tvorbi reči, drugi tom, tačka 1.58 kaže: „...obveznik (verovatno hrvatskog porekla, inače bismo očekivali *obaveznik)...“ Koliko je meni poznato, i u hrvatskom se kaže obaveza, obavezati, ne *obveza, *obvezati; znači li to da je Hrvatima svojstveno umetanje vokala samo ponegde, dok se u srpskom to radi dosledno? Ako je tako, kako to da je situacija upravo obrnuta (bar po Farenhajtovim rečima) s rečju od(a)ziv? Eto nekih zanimljivosti.

[Фаренхајт]

Iako se u hrvatskom može reći "obaveza", znatno se češće koristi oblik "obveza" (u svim značenjima, ne samo poreskom). Čisto statističke ilustracije radi, Gugl-upit "vojna obveza" site:.hr vraća oko 15.200 instanci, dok upit "vojna obaveza" site:.hr vraća 347 instanci.

Sled "bv" nezgodan je za izgovor, pa se u starijim rečima ta kombinacija pojednostavljivala u "b": "obvesiti > obesiti" (iz čega, pogrešnom analizom prefiksa, i nesvršeni supstandardni oblik "besiti"), "obvlast > oblast", "obvojak > obojak". Biće da je "ob(a)veza" novijeg postanja, pošto nemamo *obeza, *obezati, i da Hrvatima ne pada teško da izgovaraju "bv", dok se na srpskoj strani umetnulo "a" (ali na obe strane samo obaviti 'omotati').

[Ђорђе Божовић]

ali na obe strane samo obaviti 'omotati'

Јеси ли сигуран? Мислим да се и обвити користи, и то мање-више често баш код Хрвата.

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Стил у српском језику (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: Да ли само мени пара уши помодна реч "излазност"?