Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
16.34 ч. 16.06.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1]
  Штампај  
Аутор Тема: Reče mi jedan čoek, Matija Bećković  (Прочитано 9172 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Ena
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка: filolog
Поруке: 1.104


« у: 16.46 ч. 06.01.2014. »

REČE MI JEDAN ČOEK

Reče mi jedan čoek

na jednom mestu,

kod jednog čoeka,

jednu stvar,

ne mogu ti reći đe,

odma' bi se setio koji je.

Taman se dan od noći odvajao,

kad ono,

no je bolje da ne znamo ni ja ni ti za ovo,

i đe ti bijag počeo pričat,

taman u cik zore,

a zove neko po imenu ta i ta,

dođe tu i tu,

u tome u čemu si,

te ja iz onijeg stopa,

ja s ove bande, on s one,

ojd, ojd, ojd, bolj, bolj, bolj,

kad imam koga i viđet.

Samo ja ovo s tobom,

da ostane među nama,

kažem ti ko tebe,

ovo ti pričam s ovu stranu vrata,

to znamo ja i ti i crna zemlja,

to nije da rečeš ko bilo i o čemu bilo,

no zaista biranik između nas,

bez omrazi i ikakve ile,

znaš ga ti posigur.

Te ti on mene tupa i tupa,

da te strag uvati,

da ne vjeruješ ušima,

da se to može desiti onome čoeku,

nije čoče - jes bogomi, - ama veliš li - velim,

sve istinsku istinu, istinit čoek, nije od onijeg,

višega čuda nijesam čuja u moje dnevi.

A Bog ti jedan, zađosmo u debeli dan,

zađosmo u duge i široke,

a ono se naoblači, Bog naredi uljev kišani,

meće svećice, pukli Božje nerimi,

suvo ni pod pazuo, sve ćićera voda,

a mene kot'o na vatru, ona uzica bjeljavine,

a oću da ćunem šta će mi reći,

te ja poitaj, a on čeki, čeki da završim.

Sve da mi je neko pričo ne big vjerovao,

toga kukanja, u snu se snilo,

te savi one đuzine, pa jopet nagradi,

Samosazdana ruko Božja,

šapti, šapti, šapti,

a obrni se da ko ne čune,

taman ko ovo mi,

nije čoče - jes bogomi - e vidio - vidio,

jes - nes, dana mi današnjeg,

more li to bit - more.

Te zivni, zivni, nećemo nikud,

viđi đe je sunce, zaranci, omrkosmo,

te ta dan to tu osta,

zemlje mi u koju ču,

pričam ti ko da ću sjutra da mrem,

ovo bez tebe danas nijesam nikome,

a ne big voleo ni ti posele,

tu nije bilo nikoga do Boga,

pod kaul,

to ni zemlja ne zna,

nemoj preko usta da grdan nijesi,

ne gubi duši mjesta,

e sam ja čoek od svojega posla,

ljudi su me tako cijenili dosad,

a tako mislim i posad,

dok mi se ne uspe zemlja na obraz,

oba mi svijeta,

umrloga mi sata.

Na jad mi dođe dan

i đe ga sretog,

a kućes mimo ljude,

da me puška ubi bio bi raetni,

to je bilo za nevjerovati,

ne mogu ti reći šta

odma bi se sjetio,

to je on mene u povjerenju,

a mene je ko podkamen,

a to u tebe gledam,

tišti me na dušu,

ne mogu ti reći šta,

ne čula mi se riječ,

gluvo bilo,

olaknulo mi je,

a znam nećeš nikome.

Kune se u jedno dijete, u kamen zatuca,

glave mi,

prs u grlo, jes pa jes, pod garanciju,

ako je on mene lag'o ja polagujem,

a što bi me lag'o - da izlaže kolac,

a ne vjerujem bogami,

to je među nama zaista k'o najbolji,

ne mogu ti ga kazat,

odma' bi se sjetio,

znaš ga ti, da ga ne imentujem,

no otvori oba, vidiš koja su vremena.

Reče mi ta' čoek,

kojega nikad očima nijesam vidio,

sad me ne zapitkuj kako to,

iskoči abgara ko đavo iz torbe,

tuknu mi na uvo,

a ne znam vljedomo,

ma nemoj - moj bogomi - ama neka,

e kad je tako - vjeruj bogomi,

tako će i biti,

ovijem riječima zasu,

pomagaj sude nebeski,

a kako to - kako im se trag utro.

Reče mi pod cijenu života,

ja nikako da se alavertim da se to

može desit.

vjeruj ga - taman je tako,

nije to iz njegove glave,

pade cic na zemlju,

svojijem bi prstom oko izbio,

a on udri, udri, Gospodu se poklanjam,

sve mu zadnja prvu pritiska,

ko da mu kiša naodi iz jezika,

reko bi čoek neće nikad,

nemoj ovo kome,

ni crnoj zemlji,

no prs na usta,

e bi se odma znalo ko je reko,

ma šta veliš - velim bogumi.

Tucismo se taman nonje, og junače,

e volig bi da nijesmo,

e može bit nešto pa čudno na mene,

to se mene uvijek šćelo,

da me snađu jadi na pravdi Visnjega,

da se sve izliže i istanji,

na kule na vile,

da se spuže ko led između prsta,

pa da od toga ne bidne ništa,

pa će bit da sam ja reko,

a ova godina znaš kakva je bila,

ni suve, ni sirove, ni okoliša,

kuj bi ona pilež, prosula po famelja,

desetoro onijeg puza,

jedno drugome do uva,

no riječ iz usta ko kamen iz ruka,

je li - jes, nije čoče - jes bogomi,

nema se kuj,

a u jednu ruku milo mi je te mi reče,

da to ne čug ne big prežalio,

ne smijem ti reći šta,

no se pripazi dobro.

Nemoj da bi ovo kome za otkup života,

ja ovo tebe, a ti nemoj nikome,

to on ne bi drugome,

a mene je ko podkamen stanac,

povrg svega jada još i to,

nemoj me ništa pitat,

kaz'o big ti da mogu,

nemoj ovo daljit,

to je čoek koji zna svake niti,

nijesam ti smio ni ovoliko,

ako jes - ako nije.

Te ti se on mene takvu i takvu stvar,

da me ne zapadne jedne da izgovorim,

koliko izgovori li ti ođe,

no ne zaboravi na koju si,

medom ti se presjekla,

dušmanin ti je ne prekinuo,

taj jezik u vilice ne uvodi,

a imo je i rašta, noći mi noćašnje,

valjetno ime Božje,

granu zora a on zaparadio,

sve iz jednog vitilja,

a ja sluša, sluša, sluša,

ovijeg mi nebesa, aug, aug.

Tako ni prođe dan i noj, dvije

poluredice,

sve od rasvita do smirovišta,

granu li to zore - ogranu bogami,

ne umjesmo se razdvojit,

taman ko ovo mi,

ne bilo primjenjeno,

no ja ne mišljag ni o čemu no o svome jadu,

ali kad navlači priču i jade zaboravig,

a pogotovu kad mi spomenu za toga čoeka,

to i to, tu i tu, na tome i tome mjestu.

A nije ni d'o Bog,

a jes' bogomi,

a prekrsti se lijevom kod desne,

može li to bit - može bogomi,

nemo' me sad nista pripitkivat,

i da ti kažem nećeš mi vjerovati,

a mene da je neko drugi vaistinu ne big,

to je ostalo tu i tutilo,

i tu zapečati,

zemlje mi u koju ću,

oba mi svijeta,

umornog mi sata,

ovoga mi nimeta,

života mi svačijega,

no, otvori četvere,

i pazi,

ne smijem ti reći na što,

i nemoj,

ne mogu ti reći šta,

no dobro utuvi i ne izvrzaj iz glave,

e ćeš svakogaa svoga u crno zavit,

svakoga ko ima ise u tebe,

nemo me ništa zapitkivat,

nijesam ti smio ni voliko.


Ovo sam prekopirala sa http://www.znanje.org/lektire/i24/04/04iv04061226/rece%20mi%20jedan%20coek.htm
Сачувана

These our actors, as I foretold you, were all spirits, and are melted into air, into thin air ...
Ena
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка: filolog
Поруке: 1.104


« Одговор #1 у: 17.00 ч. 06.01.2014. »

Ja zapravo, osim ove pesme, druge pesme Matije Bećkovića, nisam ni čitala.

Ali ova je dobra, zato što je satirična i istinita. I jedna od njegovih najpoznatijih. Da li se i vama sviđa?
Сачувана

These our actors, as I foretold you, were all spirits, and are melted into air, into thin air ...
Danga
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: професор српског језика
Поруке: 205



« Одговор #2 у: 22.27 ч. 06.01.2014. »



 

Vera Pavladoljska - Matija Beckovic




Lukavica je htela da me nadlukavi
Punio se mesec u avgustu kao lokva
Ispaljivane pune duge preko jezera i glava
Na radilištima u rudnicima boksita
Ubeđivao sam nepoznate ljude
U tvoje ime
Vera Pavladoljska

Grešile su pijane ptice u prostoru
Prepelica je kljunom gore okretala
Svest je mrčala među liticama
Gonjen točilima kršima i gubom
Do grla u živom blatu mislio sam
Koliko si me volela
Vera Pavladoljska

Mrak je u mraku sjao kao životinja
Grom u lancima čamio za brdima
Molio sam za sluh fizičkih radnika
Divio se njihovom surovom apetitu
Zaklinjao jednog gluvonemog mladića
Da izgovori tvoje ime
Vera Pavladoljska

Ceo dan u nebu izgoreo mesec
Pod lažnim imenom leči svoj pepeo
U mrcavi među dvojnicima
Dok muzika sneg u uši ubacuje
Kleo sam se u obe ruke naročito desnu
Da te nisam voleo
Vera Pavladoljska

Udvarao se nepoznatoj devojci
U kanjonu Tare kod Kolašina
Govorio istine na svim jezicima
Žario i palio da ih poveruje
Dok je ćutala sećao sam se
Da si mi najkrupnije laži verovala
Vera Pavladoljska

Pevao je slavuj sa grlom grlice
Sve na svetu me na te podsećalo
Hvalio sam se da si luda za mnom
Cela plaža da ti se uzalud udvara
Kako te teram da ideš iz glave
I kako nećeš
Vera Pavladoljska

Kulo crnog žara pod slepim očima
Zarazna zvezda sve i svašta saždi
Dok mi se padobran nije otvarao
I kad sam u zavičajne bezdane padao
Pričali su da te zovem iz sveg glasa
Al nisam priznavao
Vera Pavladoljska

Ronio u najdublje bežao u gore
Da te glasno zovem da niko ne čuje
Bio sujeveran - pitao prolaznike
Kako tvoje lice zamišljaju
Čeznuo da ceo dan prolaziš kraj mene
Pa da se ne okrenem
Vera Pavladoljska

Na ljubavnoj promaji između dve zvezde
Nevidljivi uhoda ima nešto protiv
Žeđ za rakijom je slična fantaziji
U teretnom kamionu koji juri snegu usred leta
Bile su dve usne nepismenih žena
Po ugledu na tvoje
Vera Pavladoljska

Po nevremenu sam lovio na ruke
Med zlatnih meridijana u vodi
Opisivao oči jedne žene mesec dana
U vozovima bez reda mnoge saputnice u prolazu
Ubedio da su mi sve što imam u životu
Misleći na tebe
Vera Pavladoljska

Pita za mene metak lutalica
Sada me pogrešno traži oko zemlje
Vučen tajnim magnetom mog čela
Napija mesec da prokaze gde sam
Zlostavlja mora kuša vazduh i podmićuje
Ti ćeš me izdati
Vera Pavladoljska

Traje monotona biografija sunca
Sve sijalice gore usred dana
Slovoslagači su srećni dok ovu pesmu slažu
Vazduh ne shvata da sam sebe bombarduje
Jedan od vlašića sklon je porocima
I jedni i drugi vetrovi te ogovaraju
Nekoliko država tvrdi da si njina
Ti si na svoje ime ljubomorna

Kablogrami se u dubokoj vodi kvare
Niko ne zna gde su slova tvog imena
U mrtvim i lažnim jezicima u pogrešnim
naglascima
U rukopisu zvezda po nekoj samoj vodi
Ko će uhvatiti sjaj samoglasnika
Koje ptica kuka
Vera Pavladoljska
Сачувана
Ena
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка: filolog
Поруке: 1.104


« Одговор #3 у: 08.58 ч. 07.01.2014. »

Da, svakako, ta pesma je još poznatija.  Smiley
Сачувана

These our actors, as I foretold you, were all spirits, and are melted into air, into thin air ...
Hale
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 11


« Одговор #4 у: 15.06 ч. 10.01.2014. »

Има већ ова тема:
hxxp: www. vokabular. org/forum/index. php?topic=843. 0
Сачувана
Срећко Петровић
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
/
Име и презиме:
Срећко Петровић
Струка:
Поруке: 385


« Одговор #5 у: 14.58 ч. 09.02.2014. »

Добра је и Бећковићева песма Ћераћемо се још.
Сачувана
Тагови:
Странице: [1]
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!