s.z.
староседелац
Ван мреже
Организација: _
Име и презиме: s.z.
Струка: _
Поруке: 900
|
|
« Одговор #1 у: 12.17 ч. 30.04.2014. » |
|
Из речника:
"вре̏ме̄шан, –шна, –шно (ек. и ијек.) в. временит (1а). — Јер се једини дичим, међу њима времешан да сам (Марет. 2, 38). Угледах пред собом врло гојазну и времешну жену, како је разјапила безубе вилице (Ћор. С. 4, 267). Пошла је за њега већ времешна, када је била на раскршћу између идеала и живота (Ћип. 1, 188). Али он се извукао срећно из замке те времешне и похотљиве жене (Андрић 8, 98). фиг. А пролеће даље ... | Уресило ресом и времешни дуд (Кош. 6, 50).
вре̏менит и времѐнит, –а, –о (ек. и ијек.) 1. а. који је зашао у године, постарији. — Човјек је најприје млад, пак сре̏довијечан, затим зрео или стаман ... онда времешан или временит, напокон стар (Куш. 1, 42). За совјетнике су избирани људи поштени, паметни, мирни и временити (Вук 9, 137). У чету Гице хајдука ... отишли су готово све људи „имућни, временити, који по неколико деце имају“ (Гавр. М. 2, 319). Ја сам временит и сит живота (Назор 2, 160). За њега је ... свет био пун ... оних неодређених црних мисли и бојазни које рат ... уноси међу људе а нарочито у времените или ослабљене и уморне личности (Андрић 5, 290). б. стар, овештао (за ствари). — Заваливши се мало јаче у високу кожну, врло времениту наслоњачу, спустио десну руку на појас (Шапч. 6, 46)."
Значи, 'времешан' значи онај који је зашао у године, то јест, који је постарији.
Узгред, не мислим да је писац најбоље употребио речи: "Човјек је најприје млад, пак сре̏довијечан, затим зрео или стаман ... онда времешан или временит, напокон стар". Наиме, 'стаман' значи стар, па не може ићи уз 'зрео', када се то користи као опис за одраслу особу која још није стара. 'Стаман' би заправо требало да означава дубљу старост од 'врсмашан и временит', који означавају ступањ испод пуне старости - значи, постарији, зашао у године.
|