Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
02.35 ч. 18.07.2019. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1]
  Штампај  
Аутор Тема: Жаргон, књижевни језик, сленг, колоквијализам и РАЗГОВОРНИ језик  (Прочитано 4147 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
bova
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 58


« у: 19.20 ч. 15.03.2015. »

Данас сам се мало преводима на dict. cc позабавио био док нисам на "разговорни" тип ријечи налетио, што ме мало изиритирало јер ми је тај израз непознат.
С друге стране не могу да се сјетим нашег израза за ријечи које су одомаћене на цијелом језичком подручју, а не спадају у књижевни језик.

Одакле потиче тај израз "разговорни језик" и да ли је заиста одомаћен у нашем језику?

Да ли постоји разлика између колоквијализама и "разговорних израза"?
Сачувана
s.z.
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:
_
Име и презиме:
s.z.
Струка: _
Поруке: 900



« Одговор #1 у: 21.22 ч. 15.03.2015. »

Колоквијално значи исто што и разговорно, с тим што се прва реч слабо користи у нашој лингвистици, а и сам појам који означава није од истог значаја за наш језик као за енглески језик. Разлог за то је што се наш стандардни, 'књижевни' језик (у оном ужем значењу), има свој писани и говорни израз, а све оно што није део тог вишег писаног и говорног стандарда се сматра некњижевним (Што не значи да се апсолутно не користи у књижевности! Говоримо о ужем концепту 'књижевног' језика), део је 'народног језика' - то укључује дијалектализме, туђице са ограниченом употребом, сленг, жаргон, нестандардне граматичка конструкција и слично. И оно што се обично сматра за 'колоквијални језик' је део тог скупа, али проблем је у томе што 'колоквијално' није исто што и 'некњижевно', нити 'колоквијални језик' обухвата све оно што је садржано под кишобраном некњижевног језика. У пар примера сам срео употребу израза 'колоквијални језик' за искључиво онај део говорног језика образованих људи (уз очигледну претпоставку да се мисли на људе који познају стандардни књижевни језик, а некњижевне елементе користе јер су они природан део говорног језика, и зато што књижевни језик није у стању да задовољи потребе обичне комуникације) који није део књижевног језика.

Сам термин се почео шире употребљавати у нашем језику под утицајем енглеског и услед немара преводилаца који нису уопште били свесни да тај термин има своје еквиваленте у нашем језику, и да му се значење у транскрибованом облику не подудара у потпуности са тетмином 'colloquial'.
« Задњи пут промењено: 21.27 ч. 15.03.2015. од s.z. » Сачувана

자세히 보아야
예쁘다
오래 보아야
사랑스럽다
너도 그렇다
bova
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 58


« Одговор #2 у: 13.10 ч. 16.03.2015. »

Велика хвала на брзом и опширном одговору, сад ми је мало јасније али се и нова питања врзмају по глави.  Поготову по питању колоквијалног и разговорног.

Да се ријеч колоквијално у нашој лингвистици ријетко користи сам и сам претпостављао али ми као лаику још увијек дјелује да се појам разговорно још ријеђе користи.  Ја барем још никад ту ријеч (није неко мјерило, ал се опет и не осјећам потпуно неписменим) у том контексту (свјесно) не чух, а онда је одједанпут међу најважнијим појмовима на поменутом ријечнику нађох.

Јасно ми је и да су разлике међу тим појмововима нејасне ал ме управо због тога интересује да ли се негдје њихове званичне дефиниције на нашем језику наћи могу, које на сличности и разлике међу њима указују.

Сачувана
s.z.
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:
_
Име и презиме:
s.z.
Струка: _
Поруке: 900



« Одговор #3 у: 14.14 ч. 16.03.2015. »

Да, ни 'разговорно' се не среће честе у озбиљнијој лингвистици, ако се уопште и среће. Рекао бих да је то покушај превода термина 'колоквијално' од стране оних који нису били свесни да је сам појам који тај термин описује стран нашој лингвистици. То је нека врста површног, аматерског пуризма, који оно што је у бити страно и неретко непотребно, јер у језику већ постоје речи за исти појам, обуче у домаће рухо.

Неки то правдају тиме што страна идеја/идеје има(ју) прецизније (или уопштеније) значење него домаћи термин(и), али то не значи ништа. Нема логике у аутоматском прихватању страног, таман и ако је прошло кроз пуристичко префарбавање, само зато што је другачије, јер сама чињеница да је прецизније или уопштеније не доказује да не би било боље да баш је супротно - онако као у нашем језику. Страно треба прихватити само ако ваља и обогаћује, без нарушавања, уместо све примати као сливник.

Није проблем у самој туђици 'колоквијално', већ појму који описује и томе што тај појам има место у говору о енглеском и неким другим језицима (под више значења), али не и нашем језику и многим другима - а они који стоје иза сајта су га узели за нешто универзално.
Сачувана

자세히 보아야
예쁘다
오래 보아야
사랑스럽다
너도 그렇다
bova
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 58


« Одговор #4 у: 15.21 ч. 16.03.2015. »

Да ли сам те онда добро разумио? Ти изгледа заступаш примјену ријечи "разговорно" због "народности", односно везе са свакидашњим изразима док се колоквијалним може назвати и штошта несвакидашњије, поготову "интелектуално"-компликованије.
То ми звучи јако логично и прихватљиво.
Које су уоште шансе да се "разговорно" у наш разговорни ријечник угради или наш језик (односно језици јер је ријеч, колико је мени познато, страна и свим осталим "страним" јужнословенским језицима) уопште нема потребе за таквом једном подијелом ријечника?
Сачувана
s.z.
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:
_
Име и презиме:
s.z.
Струка: _
Поруке: 900



« Одговор #5 у: 03.18 ч. 17.03.2015. »

Не, нисам говорио о томе већ о проблему површног пуризма који у суштини дели доста тога са неодговорним приступом претварања језика у глобални сливник, без имало размишљања о последицама.

Домаћим речима увек треба дати предност, али није реч о томе већ о залагању за приступ који је заснован на љубави и поштовању према језику, као основном медијуму комуникације и културе, спони између прошлости и садашњости и стубу нашег колективног идентитета. Пуризам хрватском типа - иако он указује да се води брига о језику, што је Хрватима свакако на похвалу - представља један ускогруд и по много чему примитиван приступ, чији је производ најчешће нешто што је на површини словенско, а чији је дух сасвим стран матерњем језику. Тај приступ избегава прихватање туђица, али мења сам дух језика и језик образује по страним мерилима, тако да фасада остаје домаћа али сама срж језика постаје страна. То је било прихватљиво у деветнаестом веку, исто као што је некада робовласништво било прихватљиво, али од тада је прошло доста времена.

Треба дати предност ономе што је наше - а то је и оно што је позајмљено, ако обогаћује наш језик -, прихватити од других оно што ваља, имати разумевања за историју (нису у истој равни туђице примљене пре век-два, и оне које је прокријумчарио неки полуписмени политичар или преводилац, једноставно зато што му је знање матерњег језика на тако ниском нивоу да није био свестан да у нашем језику већ постоје сасвим ваљани термини за тај њему нов појам), и првенствено не патити од незнања и комплекса ниже вредности, схватити да је сваки језик производ једног јединственог погледа на света, и да различити језици садрже на хиљаде речи и граматичких конструкција које су без савршених еквивалента у другим језицима, а да при том сви ти језици настављају да постоје и служе као сасвим ваљани инструменти за исказивање свакојаких идеја и комуникацију на свим нивоима. Једноставно, апсолутно је неразумно очекивати и неприхватљиво инсистирати да један језик савршено опише све оно што што је производ нечијег туђег искуства, које је временом обликовало неки туђи језик. То уздиже неке језике у ранг мерила за вредновање свих других, док све друге доводи у потчињен статус у односу на прве. Реч је о некој врсти језичког империјализма и у равни је са тврдњама о 'вишој раси' и сличним небулозама оних који се нашли на моралној странпутици. А када су заступници такве политике они који сопствени језик омаловажавају, реч се о још опаснијем виду поремећаја система основних вредности.

Укратко, треба бити разуман. Реч 'амин' није могуће заменити неком другом, али накарадно 'бренд', у оном проширеном значењу у коме се користи већ пар година, апсолутно је непотребно и само смањује изражајну способност нашег језика тако што маргинализује низ знатно бољих термина - како оних домаћег порекла, тако и ваљаних туђица.
Сачувана

자세히 보아야
예쁘다
오래 보아야
사랑스럽다
너도 그렇다
bova
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 58


« Одговор #6 у: 10.57 ч. 17.03.2015. »

Амин!

"Бренд"? - Али то је веома кууууллл, јеботе .  .  . 

Потпуно те разумијем, имам осјећај да веома сличан однос према нашем језику имамо.  

Значи ти заступаш "разговорни" због домаћег поријекла?! Ако је тако, слажем се али бих морао додати да сам стекао утисак да се "колоквијално" код нас и развило у нешто што више нема везе са свакодневним једноставним изразима.   Туђица које имају сасвим другачије значење од оригиналног има на тоне и у великим језицима, не само код нас.   

Неке туђице се прошверцују у језике кроз улични жаргон, неке као "фахидиотизми" (израз користим више због практичности неголи због критике), а неке као већ погрешно одомаћене туђице из других језика - језик је дефинитивно нешто што све карактеристике "живог" ткива има.   Језик мора да се развија и сви ми у томе учествујемо - правила је чак и тешко поставити, то можемо јасно да видимо у развоју "новог хрватског" језика.   Управо најпримитивнији националисти нису спремни да прихвате правила "новог хрватског" језика, колико год се креатори свега тога са новим правилима и пурификацијом славенског хрватског мучили. 

Али сам мишљења да се и за језик као и за све остало у животу човјек мора и потрудити.   Сви ми учествујемо у модификовању нашег језика али мислим да литерати разних структура, поготову новинари највећи утицај на развој имају.  

Због тога свега ме заиста чуди да код нас још не постоји један јасан и недвосмислен израз за ријечи које су општеприхваћене али не спадају у "жанр" књижевног израза.  Шта раде те литерате, ти новинари? О чему ли све пишу? Шта се уопште чита у тој нашој земљи?

Али то није једино што мене чуди у нашим менталитетима.   :-)
(Добро је: чудити се је далеко забавније од нервирања)
Сачувана
Тагови:
Странице: [1]
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!