стереотипи или стереотипови

[lapd]

Како гласи множина именице "стереотип"?

[MasaMalinovski]

Stereotipi (klajn)

Dagerotip > dagerotipi

Monotipi, linotipi

*ali*

Arhetipovi

...pakao : D

Hrvati su resili da sve bude na -ovi, mudro po mom misljenju.

[s.z.]

Мудро с правописне тачке гледишта, али не и сасвим исправно.

'Тип' има три различита значења. Знак или ознака, творбена основа која се користи у терминима повезаним са штампањем, и категорија ствари које деле заједничке карактеристике. Само под овим последњим значењем, усвојеним у наш језик са множином 'типови', од значајаја је употреба множине на '-ови'. За речи које садрже 'тип' под тим значењем, кључно је указати на везу са речју 'тип'. У свим другим случајевима, имамо сложенице чији саставни део 'тип' не постоји као засебна реч под порва два значења, па је употреба уобичајене множина на '-и' сасвим оправдана.

'Археотипови' је добар пример, јер је у директној вези са 'типови', и задржавањем истог суфикса за множину та веза се боље одржава - боље се указује на њу. За остале речи које су поменуте изнад та веза није од значаја - заправо, ње и нема, јер су те речи повезане са она прва два значења (употребе) речи/основе 'тип'. Проблем је, наравно, у томе што није увек сасвим јасно о ком 'типу' је реч, па је врло могуће да ова теорија не држи воду.

[MasaMalinovski]

zanimljiva teorija, ali evo nekih dodatnih razmisljanja o tome kako se ova diskrepancija ne moze logicki objasniti:

ne postoje bas tri znacenja

postoje dva bliska smisla - jedan je apstraktan (obrazac, model) a drugi konkretan (primerak, predstavnik)
oba su reflektovan kako u imenici tip, tako u recima koje se zavrsavaju na -tip

u imenici tip glavni i dominantan je taj apstraktni smisao, a ovaj drugi se redje javlja i vise je zavisan od konteksta

ipak, u nekim recima -tip znaci jedino 'primerak' (dagerotip, prototip)
ali u nekima znaci oboje (arhetip - nesto moze da se uklapa u arhetip necega, ali takodje arhetip moze biti prvi primerak necega)

samo u jednoj -tip apsolutno ne znaci primerak, a to je rec stereotip
stereotip je stereo- (tvrd) + tip odnosno tvrdi obrazac (okostala, nefleksibilna, nepermeabilna predstava, obrazac misljenja o necemu) i tu se jasno vidi kako doslovno i precizno znacenje reci stereotip tako i 'tip' u samostalnom, punom smislu tako da se moze zakljuciti da je tip supstantiv a stereo- prefiks

kod ostalih reci to nije tako jasno, mesa se onaj sekundarni, manje karakteristican smisao tako da se moze dozvoliti da se one u mnozini zavrsavaju na nesupstantivno -tipi

...a mnozina od stereotip je stereotipovi

osim sto nije

...eh

[s.z.]

Још једно значење би било оно у речи 'типографија'.

Оба значења која помињеш су повезана, а уз њих имамо и значење врсте - не примерка, нити обрасца или модела, већ врсте или категорије, иако се под тим значењем можда мање среће у сложеницама.

Није потребно улазити у све то, пошто ова 'теорија' није у стању да објасни ствари чак ни на елементарном нивоу. Разлог за то зашто је негде '-типи', а негде '-типови', првенствено лежи у устањеној пракси. Ипак, остајем при мишљењу да за то постоји неки разлог - нијанса значења, фонолошка карактеристика или посебност језичке средине оних који су у праксу увели употребу облика који преовладава -, који је довео до размимоилажења облика множине ових сродних сложеница. Једноставно, некоме је било природније 'стереотипи' него 'стереотипови'. Могући одговор на то питање вероватно превазилази обичну и прелази на поље експерименталне лингвистике, што у преводу значи да се морамо задовољити са тим је једноставно тако како јесте.

[Ena]

Da li sam dobro razumela da sve reči sa -tip na kraju imaju množinu na -i, osim reči arhetip gde je mn. proširena tj. arhetipovi?

Znači, prototipi, stereotipi itd. je pravilno, i nema dubleta?

[MasaMalinovski]

da.

ne pise nigde da ima dublet. kod arhetipa pise -ovi a kod ostalih -i. mozda me secanje vara, ali kod 2-3 ne pise nista, stekao sam utisak da se podrazumeva -i.

@sz
slazem se sa misljenjem da nije potrebno udubljivati se, nije to neki problem, pogotovo ako je samo jedan "izuzetak".

ali ne slazem se da tip znaci vrsta. cak i kad se kaze "tip automobila" i "vrsta automobila" to ne znaci isto. tip je stvar sa svim njenim obelezjima, zapravo sama ta celokupnost obelezja koja tek onda predstavlja kriterijum istovrsnosti (govorimo o relativnoj identicnosti), dok kriterijum pripadnosti vrsti moze biti i samo jedno obelezje.
tako kad kazemo tip automobila mislimo na model, odnosno pretezno identicne primerke od istog kalupa (kod automobila tip je cak specificnije od modela jer model moze imati razlicite tipove - vw golf je model, a tip je golf 4), a kad kazemo vrsta mislimo na limuzinu, kupe, sedan itd sto je samo osnovni oblik moze koji obuhvatati raznorazne tipove

[s.z.]

Не бих се сложио. Тип никако не може бити ствар са свим својим обележјима, већ само врста ствари, и то не са свим својим обележјима, већ искључиво онима која су од значаја и које је деле од других врста ствари од који се разликује у тим значајним карактеристикама - а то могу, али не морају бити сва обележја. Толико је јасно и из чињенице да аутомобилие истог типа који се разликују по боји и многим другим карактеристикама, никако не сматрамо фундаментално различитима, јер је 'тип' у свету аутомобила категорија која се искључиво односи на природу својстава која друштво сматра значајним.

Чак и када је целокупна важност стављена на искључиво једно својство, опет можемо говорити о различитим типовима или врстама. Ниво целокупне различитости није битан, битна је важност те различитости у друштвеном контексту.

[MasaMalinovski]

kod tipa se ide korak dalje, izvan kriterijuma toga sta prosecan covek smatra znacajnim u domen objektivnijeg kriterijuma - kod tipa automobila to je kriterijum industrijske proizvodnje, kod tipa naselja to je naucni kriterijum itd...

npr vrsta naslja je selo/grad

a tip naselja je zbijeno selo, ovakvo selo, onakvo selo

mislim vidi se neka bitna razlika izmedju ovih pojmova

znaci mozda ne skup bukvalno svih obelezja, ali jedan sveobuhvatan skup bitnih obelezja

btw. sta mislis o eventualnim, nepomenutim dubletima

[s.z.]

Просечан човек је такође у стању да расуђује о томе шта је објективно важно, тако да се 'типови' не своде само на индустријске и сличне категорије. Употреба речи 'тип' није ограничена на поље науке и индустрије - мада би можда требала бити, јер у српском језику имамо сасвим ваљану реч 'врста'. Претерујемо са употребом туђица, а неретко их користимо ван оквира њиховог стварног значења. Јуче сам на једној згради видео натпис да је зграда пројектована јануара одређене године, а испоставило се да је она заправо изграђена те године, и да је стварно пројектовање морало бити обављено бар пар месеци уназад. Постоји потреба за различитим регистрима језика, и речи које се доживљавају као отменије и формалније чине кључан део вишег регистра језика. Ипак, не смемо дозволити да нечија негативна осећања ниже вредности пресуђују о томе које речи улазе у наш виши регистар. Они који мисле да је сасвим сувишна реч 'едукација' боља од речи 'образовање' и 'просвета', учинили би велику услугу целокупном друштву када би 'едукацију' препустили другима.

Извини, имам мигрену и можда нисам сасвим разумео питање, али мислим да се све своди на то шта норма признаје за исправно (а то је у овом случају несумњиво добрим делом засновано на устаљеној пракси), шта говорнику звучи природније/подобније, и шта налаже пракса унутар неког поља. Чак и тамо где имамо дозвољене дублете, ваља избећи стварање утисак хаоса и несигурности који може да створи неконсистентна употреба. То наравно не значи да се морамо ограничити на употребу само једног облика.

[MasaMalinovski]

ok javlja se zaista kao sinonim za vrstu, ali gde god se moze reci vrsta, valjalo bi tako i reci, a ne tip. svejedno, ostaje mnogo situacija gde se ne moze reci vrsta umesto tip i to je validna upotreba za mene, a i recnici to uglavnom potvrdjuju i to nema veze sa registrima govora.

[s.z.]

Свакако, апсолутно се слажем. Ради се о речима које су делимични синоними у само једом од спектра значења која покривају.

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Правопис српског језика (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: стереотипи или стереотипови