Сребрена
језикословац
члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: Сребрена
Поруке: 163
|
|
« Одговор #15 у: 04.12 ч. 21.10.2007. » |
|
Све што ја мислим о овој теми већ је написао Лудвиг ван..
па само да додам још ситницу: пре него смо прихватили, током хришћанске ере, јеврејски назив за суботу , тај дан се звао "безимени" —намерно није имао име ..јер се сматрао лошим (дан за мртве и подземље),,Остао је траг у народном и црквеном верском календару кад се прославља и безимена седмица ..Назив "безимени дан" уствари је штитио сујеверне наше претке..јер ако би изговорили неко име за овај дан, били би ближи подземном демону, као да су га призвали..
А недеља јесте први дан, био је посвећен игрању и прослављању Сунца, пре хришћанства, зато се није радило..Играла су се кола на колиштима (простор за игру)..остали дани поређани су по зналчају после главног -сунчеве недеље..У западним језицима постоји јаснија веза (Sonday, Sontage i sl.)
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Нескафица
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 731
|
|
« Одговор #16 у: 06.57 ч. 21.10.2007. » |
|
Ne postoji "narodni" spram "crkvenog" verskog kalendara, pošto paganski verski kalendar (koji bi bio jedini legitiman "narodni") nije sačuvan. Prema tome, sve je to crkvenjačko, a narod samo dobija tapšanje po ramenu kad to crkveno proglasi "svojim".
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Сребрена
језикословац
члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: Сребрена
Поруке: 163
|
|
« Одговор #17 у: 18.52 ч. 21.10.2007. » |
|
Ne postoji "narodni" spram "crkvenog" verskog kalendara, pošto paganski verski kalendar (koji bi bio jedini legitiman "narodni") nije sačuvan. Prema tome, sve je to crkvenjačko, a narod samo dobija tapšanje po ramenu kad to crkveno proglasi "svojim".
Paralelni su danas....Knjiga "Srpski običajni kalendar" autora Mileta Nedeljkovića štampa se svake godine iznova i paralaleno prati obe vrste običaje..Preporučujem je za ovu tematiku !Na primer narodni običaj (osam) Mratinaca od 24. novembra do 01.decembra preimenovan je u celu grupu Sv.Mrata :Sv.Mina,Sv.JovanMilostivi,Sv.Jovan Zlatousti Sv.apostol Filip,Sv.postol Matej,Sv.Grigorije Čudotvorac...Hrišćanska crkva je u potpunosti očuvala prethodni slovenski narodni kalendar, iz paganskih vremena, odnosno nije mogla da spreči pa je usvojila i preienovala..Tumačenje o bezimenom danu je iz te knjige.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Нескафица
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 731
|
|
« Одговор #18 у: 01.34 ч. 22.10.2007. » |
|
Kalendar SPC je rimskog porekla (julijanski), a ne slovenskog, koliko je meni poznato.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #19 у: 15.45 ч. 22.10.2007. » |
|
Da, mada je tačno i to što kaže Srebrena, da su mnogi hrišćanski praznici i verovanja povezana sa svecima starijeg, paganskog porekla. Kod nas tu postoji i dosta praslovenskog paganskog uticaja. Mnogi obredi povezani s Božićem, pogrebima i zadušnicama itd. samo su pod hrišćanskim skutom sačuvani stari slovenski običaji.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Нескафица
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 731
|
|
« Одговор #20 у: 15.57 ч. 22.10.2007. » |
|
Obredi možda (u nekim elementima), ali sveci i kalendar ne.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #21 у: 16.07 ч. 22.10.2007. » |
|
Naravno da ne; ali postoje i prethrišćanski praznici koji su uklopljeni u hrišćanski kalendar i prethrišćanska verovanja koja su dodeljena hrišćanskim svecima.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Нескафица
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 731
|
|
« Одговор #22 у: 16.12 ч. 22.10.2007. » |
|
Što, pravo da ti kažem, ja zovem "uzurpacija"
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #23 у: 17.38 ч. 22.10.2007. » |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Соња
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација: /
Име и презиме: Соња Ђорђевић
Струка:
Поруке: 1.404
|
|
« Одговор #24 у: 22.33 ч. 13.12.2008. » |
|
Пит’о Малрат, онако успут, имамо ли ми неки назив за викенд - а ја не знадох да одговорим. Сетила сам се ове теме, и прелистала је, али не видим ништа осим ди енд ов д вик. Да ли су се уопште субота и недеља посматрали као целина и звали некако пре него што је до нас дош’о енд ов д вик?
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #25 у: 23.15 ч. 13.12.2008. » |
|
Izgleda da Srbi nisu odmarali subotom i nedeljom pre nego sto su saznali od Engleza da postoji i nesto sto se zove vikend... Evo gledam RMS i kod reci vikend ne pise nikakav sinonim, vec opisno znacenje reci: kraj sedmice (baj d vej isto se kaze i na spanskom), vreme odmora od subote do ponedeljka ujutro, izlet subotom i nedeljom...
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Соња
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација: /
Име и презиме: Соња Ђорђевић
Струка:
Поруке: 1.404
|
|
« Одговор #26 у: 23.45 ч. 13.12.2008. » |
|
Кад је поштен (земљо)радник мог’о два дана да седи и да не ради ништа (евентуално да оде на, д’извинеш, пикник) (ако вам падне шака, послушајте монодраму „Лед“ Радоша Бајића, много је лепо опис’о како је сељак, као, ’тео да иде на море - па нек’ иде живот - ал’ није мог’о да остави имање и старе родитеље саме на њему)? Мож’ бит. Зато сам и питала да ли се уопште „препознавало као целина“ пре индустријске револуције.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|