Vokabular, recnik srpskog jezika
 


 Резултати претраге
Пронађено појмова: 5 

Плутон (грч. Pluton, лат. Pluto), латиницом: Pluton
1. мит. бог подземног светакод старих Грка и Римљана, владалац царства мртвих; 2. астр. 12. марта 1930. пронађена танснептунскаа планета, удаљена од Сунца око 5920 милиона km, а време њене револуције износи око 248,4 година.

плутониј(ум) (нлат. plutonium), латиницом: plutonij(um)
хем. радиоактивни елеменат (трансуран), редни број 94, атомска маса 238 и 239, знак Pu; у природи не постоји, већ је добивен вештачким путем 1943 - 44. год. приликом радиоактивног распадања, такође вештачким путем добивеног хем. елемента нептунијума; има искључиво важну примену у добивању нуклеарне енергије.

плутонисти (лат. Pluto), латиницом: plutonisti
геол. присталице плутонизма.

плутонистички (лат. Pluto), латиницом: plutonistički
који је постао утицајем и дејством усијане Земљине унутрашњости.

плутонизам (лат. Pluto), латиницом: plutonizam
геол. теорија по којој се стварање стена, па и свих осталих геолошких појава, не приписује само дејству воде, него и утицају Земљине унутрашљости која се још није охладила (за разлику од теорије нептунизма, по којој су сви чврсти саставни делови Земље постали једино утицајем воде или уз њену помоћ).


Насловна страна - Постаните сарадник - Форум - IE8 акцелератор - О пројекту

© 2006 Вокабулар, верзија 0.2.10