детаљније претраживање   помоћ

апостроф (гр.), латиницом: apostrof
граматички: знак којим се обележава да је један самогласник испуштен (`).

апострофа (гр. одвраћање, отклањање, прибегавање), латиницом: apostrofa
рет. 1. фигура у којој говорник или писац изненадно застане у свом излагању и обрати се окомито некој личности, било присутној или отсутној, или некој ствари; 2. фигура којом се неко обраћа отсутним лицима или стварима које замишља као живе, напр. Јао,мајко моја! - Посестрими гору и планину, Богом сестро, горо и планино; 3. ботанички: збијање протоплазме и хлорофилних зрнаца на ћелијским зидовима суседним садругим ћелијама; 4. фигуративно: укор. грдња.

апострофирати (гр. одвратити, окренути), латиницом: apostrofirati
граматички: означити апострофом да је у некој речи испуштен самогласник или сугласник; ословити некога живљим, оштријим тоном; у говору одједном сеобратити коме или чему; фигуративно: укорити, грдити.

Насловна страна - Постаните сарадник - Форум - IE8 акцелератор - О пројекту