Vokabular, recnik srpskog jezika
 


 Резултати претраге
Пронађено појмова: 4 

етар (гр. ист, горњи слој ваздуха), латиницом: etar
1. у грчкој претстави: пламени ваздух у коме звезде лебде и богови станују, дакле небески простор и светлосна твар уједно,небески ваздух, небо; 2. у грчкој филозофији најфинија пратвар (Анаксагора, Емпедокле, Платон), пети елемент - квинтесенца - који испуњава небески простор изнад Месеца (Аристотел); 3. хемијски фина, бистра, безбојна, лако покретљива течност карактеритична мириса, специфично лакша од воде (C4 H10 O); физ. твар која, сем материје у простору, по претпоставци постоји као средина у којој се збивају извесне појаве у природи; напр. енергија коју Сунце зрачи у простор преноси се попречним таласима кроз еластичну средину етар, која је нетежљива, импондерабилна; етер.

етарска наркоза (), латиницом: etarska narkoza
медицински в. етеризација.

етарска уља (), латиницом: etarska ulja
хем. лако испарљиви састојци многих биљака који се добијају дестилацијом ових биљака воденом паром; имају важну и многоструку примену у медицини.

етарски (гр. ), латиницом: etarski
в. етеричан.


Насловна страна - Постаните сарадник - Форум - IE8 акцелератор - О пројекту

© 2006 Вокабулар, верзија 0.2.10