детаљније претраживање   помоћ

марксизам (в.Marxismus), латиницом: marksizam
филозофске, економске и политичке теорије немачког филозофа и социолога Карла Маркса (1818-1883). Филозофски: марксизам је тзв. Дијалектички материјализам примењен на природу и друштво: његова основна друштвено-економска поставка је: "У друштвеној производњи свога живота људи ступају у одређене, нужне, од њихове воље независне односе-односе производње, који одговарају одређеном ступњу развитка њихових материјалних производних снага. Целокупност тих односа производење сачињава економску структуру друштва, реалну основу на којој се диже правна и политичка надградња и којој одговарају одређени облици друштвене свести. Начин производње материјалног живота условљава друштвени, политички и духовни процес живота уопште. Не одређује свест људи њихово биће, већ обрнуто, њихово друштвено биће одређује њихову свест. На извесном ступњу свога развитка материјалне производне снаге друштва долазе у противречност са постојећим односима производње, или - што је само правни израз за то - са односима својине у којима су се дотле развијале. Из облика развитка производних снага ти се односи претварају у њихове окове. Тада наступа епоха социјалне револуције. С променом економске основе врши се брже или спорије преврат у читавој огромној надградњи...У општим цртама могу се азијатски, антички, феудални и савремени буржоаски начин производње означити као напредне епохе економске друштвене формације" (Маркс). Капитализам је последњи друштвени поредак заснован на класама и њиховом антагонизму. Улога капитализма је била подруштвљење процеса производње. Он је распарчана радничка средства концентрисао, претворио у капитал, а самог произвођача у најамног радника. Његову предисторију чини насилно и крваво спровођење ове експропријације ранијих ситних произвођача. А затим је капитал силно развијао производне снаге - ради профита - увећавао се, централизовао, али и увећавао масу пролетаријата - активну и резервну армију рада. Са овом концентрацијом и централизацијом капитала "...расте маса беде, притиска, ропства, дегенерације и експлоатације, али и револт радничке класе која стално набујава и коју сам механизам капиталистичког процеса производње школује, уједињује и организује. Капиталов монопол постаје оков за начин производње који је с њим и под њим процветао. Централизација средстава за производњу и подруштвљења рада достижу тачку на којој више не могу подносити капиталистичку љуску и развијају је. Куца последњи час капиталистичке приватне својине. Експропријацијатори бивају експрописани" (Маркс). Ово се извршује класном борбом пролетаријата, која се уздиже до револуције и диктатуре пролетаријата. "Ова не успоставља изнова радникову приватну својину, али успоставља индивидуалну својину на основицу тековина капиталистичке ере: на основици кооперације и заједничког поседа земље и средстава за производњу које је произвео сам рад" (Маркс). Владимир Илич Уљанов Лењин каже: "Марксизам је систем назора и учења Марксових. Маркс је био настављач и генијални довршилац трију духовних главних струја деветнаестога века, које припадају трима најодмаклијим земљама човечанства: класичне немачке филозофије, класичне енглеске политичке економије и францускога социјализма у вези са француским револуционарним учењима уопште. Чак и Марксови противници признали су значајну доследност и потпуност његових назора, које у својој целокупности представљају модерни материјализам и модерни научни социјализам као теорију и програм радничког покрета у свима цивилизованим земљама света,.."

Насловна страна - Постаните сарадник - Форум - IE8 акцелератор - О пројекту