Vokabular, recnik srpskog jezika
 


 Резултати претраге
Пронађено појмова: 8 

Меркур (л.Mercurius), латиницом: Merkur
1.мит. римско име грчког бога Хермеса, весник богова, бог трговине, символ мира, проналажења, мудрости и вештог говорења, али и лукавства, преваре и крађе; фиг.весник, посланик; 2. астр. најмања од великих планета и најближа Сунцу; 3. хем. жива

меркурифицирати (л.mercurius жива, facere учинити, направити), латиницом: merkurificirati
хем.претворити у живу; помешати са живом

меркурификација (нл.mercurificatio), латиницом: merkurifikacija
хем.једињење (или: спајање) са живом, претварање у живу; издвајање метала помоћу живе

меркуријалан (л.mercurialis), латиницом: merkurijalan
који се тиче Меркура; који садржи у себи живе, живин, од живе

меркуријалци (л.mercuriales sc.viri), латиницом: merkurijalci
људи чији је заштитник бог Меркур; научници и песници; трговци

меркуријалија (нл.mercurialia), латиницом: merkurijalija
пл. мед.лекови који садрже у себи живе

меркуријализација (нл.mercurialisatio), латиницом: merkurijalizacija
мед.лечење живом

меркуријализам (л.mercurius), латиницом: merkurijalizam
мед.живина болест, лагано тровање услед употребе живе


Насловна страна - Постаните сарадник - Форум - IE8 акцелератор - О пројекту

© 2006 Вокабулар, верзија 0.2.10