Vokabular, recnik srpskog jezika
 


 Резултати претраге
Пронађено појмова: 5 

туба (л. tuba), латиницом: tuba
1. дугачка ратна труба код Римљана; музички: најдубља баспозауна.

туба (л. tubus, енг., фр. tube), латиницом: tuba
2. цев, црево;нарочито;лимена цев у коју се пакују кремови, вазелини, паста за зубе, ланолин и др. са лименим завртањем на узаном отвору, кроз који се садржина у потребној количини извлачи истискивањем.

туба Еустахии (нл.tuba Eustachii), латиницом: tuba Eustahii
анатомски: ушна труба, Еустахијева труба.

туба стентореа (л. tuba stentorea), латиницом: tuba stentorea
цев за говор, за појачавање гласа; упл. Стентор.

тубафон (л. tuba, цев, гр. звучим), латиницом: tubafon
музички: инструменат са два реда хроматски зглушених челичних цеви учвршћених на једном постољу, које, кад се ударају маљићима, дају звонима сличан звук.


Насловна страна - Постаните сарадник - Форум - IE8 акцелератор - О пројекту

© 2006 Вокабулар, верзија 0.2.10