Šarl Bodler

[bukuroshe]

STRANAC

- Koga najviše voliš, zagonetni čoveče, reci? Oca ili majku, sestru ili brata?

- Nemam ni oca ni majke, ni sestre ni brata.

- A prijatelji?

- Do dana današnjega nisam upoznao smisao ove reči.

- A domovina?

- Ne znam na kojoj je širini smeštena.

- Lepota?

- Rado bih je voleo da je boginja besmrtna.

- Zlato?

- Mrzim ga kao što je vama mrzak Bog.

- Pa šta onda voliš, neobični stranče?

- Volim oblake... što prolaze, tamo... divne oblake!

Šarl Bodler

[bukuroshe]

Alegorija


Prelepa, golih ramena, pušta vlasi
Do ruba čaše, da ih vino kvasi.
Kandže ljubavi, otrov, spletke glupe
Skliznu sa granitne joj kože, i otupe.
Smeje se Smrti, Razvratu se ruga,
Tim zlotvorima, čija ruka gruba
Iako sve čačka, nikad ne bi smela
Da ospori slavu njenog čvrstog tela.
Gazi ko boginja, spava ko sultanija;
A uživanju je od paše odanija,
Ruke joj pune dojki, okom zove
U širok zagrljaj sve ljudske sinove.
Dobro zna ta deva jalova, nesveta
A ipak potrebna za opstanak sveta
Da lepota tela dar je vrhoviti,
Pa za svaku gadost oprost će dobiti.
Pojma ne ima o Čistilištu, ni Raju,
Pa kad u noć crnu uroni na kraju,
Gledatje, ko novorodjenče kad kroči,
Bez mržnje, bez kajanja, Smrt pravo u oči.

[bukuroshe]

Spleen
(LXXXI)

Kad svod nizak, težak kako poklop tlači
Duh izmučen stravom drugih čamotinja,
I kad sapet krugom neba, što se mrači,
Tužniji od noći dan sivkasti tinja;

Kad zatvoru vlažnom sliči lice svijeta,
U kojemu Nada bojažljivo krili
I ko šišmiš slijepo oko ziđa lijeta,
O stropove glavom udara i svili;

Kad mlazovi pljušte jednolika zvuka
I rešetku rišu tamnice prostrane,
I kad nijemo mnoštvo odvratnih pauka
Na dnu mozga mreže raspinjati stane,

Tad nejednom jeknu zvona poput groma
I urlike nebom prospu grozomorno,
Ko dusi što blude samotni, bez doma,
Pa jecati počnu dugo, tvrdokorno.

Niz mrtvačkih kola promiče bez glasa
Dušom, dok mi Nada shrvana zavija,
A despotska Strepnja prepuna užasa
U ludanju moju crni stijeg zabija.

[milanche]

Da li mozete da mi pomognete oko analiziranja bilo koje pesme iz zbirke "Cvece zla" od Sarla Bodlera?

[Ђорђе Божовић]

Песме "Сагласја" или "Везе" (Correspondances) и "Албатрос" раде се на редовним часовима по школском програму...

[Leksikograf]

Миланче, ако разумијеш француски, могу ти препоручити неки сајт. . .

[Zelja]

Знате да се Бодлер дрогирао?Неки кажу да је његову збирку песама Цвеће зла,писао под дејством опијата =).А и липцо је од сифилиса. Good life

[Ђорђе Божовић]

Jeste. Ne samo Bodler, već i drugi neki pesnici toga vremena koristili su opijate, ali ne zato što su bili narkomani, već kako bi pojačali osećanje sinestezije te zatim pisali pesme, jer je sinestezijsko viđenje bilo popularno još u književnosti romantizma, a naročito tek simbolizma — upravo o sinesteziji boja, mirisa i zvukova i govori pesma Saglasnosti (Correspondances), i u tome je i njena čar.

Sinestezija je spontan psihički fenomen koji se događa u našem mozgu kada se različiti čulni doživljaji spoje u jedno ili međusobno prepliću, a dejstvo droga ju obično pojačava. I Rembo se koristi sinestezijom u pesmi Samoglasnici, a katkad se ona pojavi i kod Dučića („zvuci crni“). Sinestezije dosta ima i u jeziku, u nekim idiomima ili izrazima („drečave i vrišteće boje“, „teški zvuci“, „lagana pjesma“, „tanak glas“ itd.).

[Madiuxa]

Meni sa bas dopada ta sinestezija! Mislim da se postize daleko veca izrazajnost nego obicno...

Fala Djordje sto si mi otkrio kako se taj postupak u knjizrvnosti zove... Nisam znala.

[Ђорђе Божовић]

Teške boje, ukusno se oblačiti, ili pak bez ukusa, ili na engleskom feeling blue — sve su to primeri sinestezije u jeziku.

Ovaj nam je fenomen spontan i urođen, kod nekih se ljudi ređe, a kod nekih češće javlja; a u književnosti je našao naročito mesto upravo u simbolizmu, pravcu u epohi moderne čiji je jedan od samih začetnika bio Bodler, i pesma „Veze“ ili „Suglasja“.

[Милош Ристић]

Како се зове кад се у песми мешају чула, тј.  најлакше објашњено кроз део Бодлерове песме "Везе". . . ?

"Неки су мириси к`о пут дечија свежи,
зелени к`о поље, благи к`о обоје. . . "

[Ђорђе Божовић]

Pa pročita li iznad?! To se zove sinestezija, psihički je fenomen svojstven svima ljudima (kod nekog više, kod nekog manje), a i jedan je od omiljenih postupaka u književnosti koji je naročito postao popularan nakon Bodlerove pesme „Veze“.

Kod Remboa — „A crno, E belo, I crveno, U zeleno, O plavo: samoglasnici“; kod Bodlera — mirisi zeleni, „blagi kô obOE“ (nije „oboje“).

[Vlado]

Zato ne osuđujte zdrave opijate poput marihuane. Imam jedno djelce pod pojačanim dejstvom sinestezije;D

[Ђорђе Божовић]

Bodler je pio opijum, nije pušio marihuanu. Ne znam je li to jače ili slabije od trave, ali mislim da je opijum jača droga, je l’?

I svakako nije zdrava — opijum je znatno doprineo njegovoj brzoj smrti, a još u tridesetim godinama je izgledao kao da ima pedeset ili šezdeset. Zato pamet u glavu — ma koliko možda bila i zdrava tu i tamo, trava je jednako toliko i štetna, tu drugu stranu medalje ne smeš ignorisati, čak ni zbog sinestezije. Ostale droge da i ne pominjemo.

U svemu treba uvek imati mere, kao što moja stara majka ume da kaže.

[Madiuxa]

У Каталонији се продају таблете марихуане у медицинске сврхе. Марихуана је свакако најбенигнија од свих дрога, чак се усуђујем рећи бенигнија од дувана и алкохола. Међутим, ипак факат је да ствара заависност и треба бити врло опрезан и не претеривати.

[Vlado]

Slažem se u potpunosti. Treba imati mjere i nemaš se čega bojati. Svakako više pušim cigare nego marihuanu, a vjerujte mi da bih više volio da je obrnuto. Inspiracija koja se rađa u "anesteziji" je neopisiva,, dok je duvan jedno obično govno na koje bacamo pare bez ikakvih pozitivnih efekata..
No, odosmo u off topic ponovo

[Ђорђе Божовић]

Ja se ne slažem s time za duvan.

[Madiuxa]

Ja se ne slažem s time za duvan.

То је научно доказано. Дуван је једна од најштетнијих дрога и требало би га забранити пре марихуане, на пример.

[Madiuxa]

Slažem se u potpunosti. Treba imati mjere i nemaš se čega bojati. Svakako više pušim cigare nego marihuanu, a vjerujte mi da bih više volio da je obrnuto. Inspiracija koja se rađa u "anesteziji" je neopisiva,, dok je duvan jedno obično govno na koje bacamo pare bez ikakvih pozitivnih efekata..
No, odosmo u off topic ponovo

Па ако већ мораш да конзумираш неку дрогу, боље да то буде марихуана него дуван. Ал ја ти не бих препоручила ни једно ни друго, да будемо искрени. Какве инспирације какви бакрачи... Све је то само заваравање.

А што се оф топика тиче, не брини, ако превише оде у страну, имамо и за то лек.

[Ђорђе Божовић]

Duvan jeste izuzetno štetan, ali ne mislim da bi išta trebalo zabranjivati. (Seti se čemu je odvela prohibicija alkohola u Americi, na početku prošlog veka. I čemu, uostalom, vodi i zabrana marihuane danas. )

Ja se samo ne slažem da duvan ničemu ne valja i da nema nikakvih pozitivnih efekata, ma kako i on štetan bio.

[Vlado]

Sem kafe, poslije ručka i poslije seksa nema nikakvih posebnih satisfakcija

[Madiuxa]

Али ипак дуваниш ко Турчин... 

Пази, с једне стране, јесам за то да не би требало ништа забрањивати, па нек свако одлучи шта ће и како ће са својим животом. С друге стране, не могу а да не видим нпр. позитивне последице увођења воз. дозволе на тачке у Шпанији: након две године од кад је уведена, драстично је смањен број смрти на путу, као и број других прекршаја у саобраћају. Исти ефекат постигнут је и у Француској, где је то уведено неколико година раније. Понекад, мораш другог штитити од њега самог...

[Madiuxa]

Sem kafe, poslije ručka i poslije seksa nema nikakvih posebnih satisfakcija

хееех.. Претпостављам да за тебе добар филм и добра књига или музика немају никакав значај... Хедониста, али оригинални..

[Ђорђе Божовић]

I verovatno nisi nikada sedeo kraj Đetinje, na Rajskim otocima, uleto, slušao tišinu i posmatrao oblike dima nad rekom.

Ili na Starom gradu, odakle dim cigarete pred tobom zaklanja vidik na dole prosuti grad, kao da cela varoš nestaje u izmaglici i snu.

A telo ti zadovoljno prede od nikotina.

[Madiuxa]

A telo ti zadovoljno prede od nikotina.

.. у савршеном незнању да је још један део њега отишао у неповрат и заувек...

[Ђорђе Божовић]

Ne, nego se to čuju pluća. Škripe...

[Madiuxa]

Ne, nego se to čuju pluća. Škripe...

У самртном ропцу, покушавајући да барем још једном, макар и на тренутак, осете проток свежег и без дуванским димом загађеног ваздуха...

[Ђорђе Божовић]

Pa nalazimo se na Rajskim otocima i na Starom gradu, kud ćeš svežiji vazduh?

[Madiuxa]

Pa nalazimo se na Rajskim otocima i na Starom gradu, kud ćeš svežiji vazduh?

Обрати пажњу:

и без дуванским димом загађеног ваздуха...

Ма, шта год да кажеш у корист дувана, ја имам десет против, шта да ти велим...

[Ђорђе Божовић]

[alcesta]

Od vas mi se koža ježi. Još sam neki dan gledala emisiju o tome koliko pasivno pušenje skraćuje život, i sad me na to podsećate.

[Madiuxa]

Od vas mi se koža ježi. Još sam neki dan gledala emisiju o tome koliko pasivno pušenje skraćuje život, i sad me na to podsećate.

То је тек опасно.. Зато треба забранити свуда пушење. Ко хоће да се трује, нек трује само себе у својој кући. Има људи који добију рак а никад пушили нису. А тек ми се посебно диже коса на глави кад видим родитеље како у једној руци носе дете а у углу уста жваћу цигару...

[Vlado]

Sem kafe, poslije ručka i poslije seksa nema nikakvih posebnih satisfakcija

хееех.. Претпостављам да за тебе добар филм и добра књига или музика немају никакав значај... Хедониста, али оригинални..

Hehe, pa naravno da imaju značaj, i to poseban značaj ako zapalim cigaru uz neko štivo. To je tek znak da sam zadovoljan sa onim što radim u određenom trenutku;)

[Madiuxa]

Šteta što nema onog smajlija što kaže "bljak".

[Milanaaa]

Šarl Bodler "Strvina"

Sećaš li se, o dušo mila, dan beše letnji
i nebo spokojno i jasno,
kao na zavoju ceste, na šljunku, mi u šetnji
strvinu gnusnu ugledasmo?

Nogu dignutih uvis, k'o žena bludu sklona,
s otrovnim znojem vrenja ružnih,
nehajno je, bestidno širila trbuh ona,
sav prepun isparenja kužnih.

Tu gnjilež je grejalo i peklo sunce vrelo,
k'o savesni i vredni pekar,
željan da mnogostruko prirodi vrati delo
koje je sastavila nekad.

Nebesa su gledala bujanje mrtvog tela
što poput cveta stade rasti.
Smrad beše tako silan, da si od njega htela
u nesvest na travu pasti.

Roj muva je zujao kraj creva i kraj usta
a bataljoni crva, siti,
gmizahu naokolo, i kao tečnost gusta
prelivahu taj dronjak živi.

To beše kao talas, čas nadut, čas razliven;
meso je kipelo u vrenju,
kao da telo čuva dah neki, živ i skriven,
težeći umnogostručenju.

Sve to brujaše čudno, k'o vetar, kao plima,
K'o voda kada razlije se,
Il' zrnje žita, kad ga ritmičnim pokretima
u svom rešetu vejač trese.

Oblici nestajahu, kao san, kao slika,
što tek na mutnu skicu liči,
zaboravljena, pa je kičica umetnika
po sećanju tek uobliči.

Jedna nas kuja, malo podalje, ljutim okom
posmatraše, uznemirena,
vrebajući trenutak da na kosturu skokom
ugrabi komad svoga plena.

A međutim, i ti ćes ličiti na to smeće,
na ovu kužnu hrpu gnoja,
Ti, sunce moga sveta, očiju mojih cveće,
Moj anđele i strasti moja!

Kraljice draži, ti ćeš, kad dođe čas i za te
da s pomašću se zadnjom kreće,
među kosture sići, da zajedno buđate,
pod travu i pod tušto cveće.

Tada kaži crvima, kad te kroz tminu
ljubljenjem gladnim budu obasuli,
da ja još čuvam oblik i nebesku suštinu
ljubavi moje koja truli!


Tipičan modernista, pesimizam izražen mada u ovom slučaju on veliča  nešto što je celom svetu grozno i čemu niko nikad ne bi mogao lep epitet pridati.

[Ena]

Da, modernista, ali tek jedan od mnogih, u smislu da je i on imao mnoge prethodnike, ljude koji su razbijali ustaljene (književne i životne) norme, u drugim nekim vekovima i vremenima. Pada mi na pamet, na primer, Fransoa Vijon, jedan vrhunski pesnik i vrlo živopisna ličnost. Zato više volim reč avangarda kada se opisuje Bodlerova pojava i književno delo. Mislim na avangardu u najopštijem smislu (ne kao definiciju književnog pravca, već kao opšti pojam).

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > Читаоница > Страна књижевност (Уредник: Дарко Новаковић) > Тема: Šarl Bodler