Доба

[Mallrat]

Читам сад књигу "Србија у доба Немањића" и нешто ми није потпуно јасно. Написано је у овој књизи: "...наведена подела показује да је српска војска била организована по декадном систему, као и у другим европским државама тог доба." Знам да је реч "доба" средњег рода па се ипак склања као реч женског рода, онда зашто се не каже "...као и у другим европским државама тог добе.? И, као што се види у наслову књиге, зашто се не каже "Србија у доби Немањића"? Је ли то нека посебна реч која се не склања као обично?

[Madiuxa]

"Tog doba" nije ženski rod. Zašto misliš da je ženski rod? Uzmi drugu imenicu za koju sigurno znaš da je ženskog roda, pa promeni: žena — država te žene. Vidiš da se završava na -E, a ne na -A.

[Mallrat]

Али се реч "доба" ипак завршава на "а", као што су "комуниста" или "пијаница" (а они су, сигуран сам, женског рода), па зашто се не мења оно доба? Кад имамо, например, "тог комунисте" или "у пијаници", зашто немамо, дакле, "тог добе"?

[Madiuxa]

Али се реч "доба" ипак завршава на "а", као што су "комуниста" или "пијаница" (а они су, сигуран сам, женског рода), па зашто се не мења оно доба?

Pa nisu sve reči na A ženskog roda. Pogledaj u rečnik, videćeš da stoji da je srednjeg roda. Komunista je muškog roda — TAJ komunista. A kaže se i komunist. Taj komunist. Mada meni to malo para uho... Ali prema Vokabularovom rečniku, reč je komunist. Bez A.

[Mallrat]

Знам већ да је реч "доба" средњег рода, али (као што разумем), пошто се завршава на "а" онда мора де се склања као реч женског рода (као комуниста или пијаница). Иначе рећи, како се уопште склања "доба" (и зашто баш тако)?

[Madiuxa]

Кад имамо, например, "тог комунисте" или "у пијаници", зашто немамо, дакле, "тог добе"?

Pa ne može "tog dobe" jer je doba imenica srednjeg roda. Sad, oko konkretnih pravila deklinacija bolje sačekaj nekog drugog, ko će umeti bolje da ti objasni. Ja znam da je tako, al ne umem da objasnim zašto, a ovde nemam knjige...

[Madiuxa]

Знам већ да је реч "доба" средњег рода, али (као што разумем), пошто се завршава на "а" онда мора де се склања као реч женског рода (као комуниста или пијаница). Иначе рећи, како се уопште склања "доба" (и зашто баш тако)?

Ne, nego ima svoju sopstvenu deklinaciju. Rekla bih ja.


PS: Jedna malecka ispravka: reč se ne sklanja, nego se menja kroz padeže...

[Mallrat]

И како она изгледа, молим? 

[Madiuxa]

Pa ja ti mogu promeniti samo DOBA po padežima. Ne pitaj me ZAŠTO je to baš tako, jer ne znam, kao što rekoh, sačekaj Bojana, Nesicu, Đorđa il nekog drugog ko bi umeo da ti objasni zašto.

N- doba
G- doba
D- dobu
A- doba
V- doba
I- dobom
L- dobu

[Mallrat]

Вероватно сам ти већ досадио са мојим питањима, али ако је локатив "добу", зашто се књига зове "Србија у добА Немањића"?
Сем тога, велика ти хвала на брзим одговорима! 

[Madiuxa]

Вероватно сам ти већ досадио са мојим питањима, али ако је локатив "добу", зашто се књига зове "Србија у добА Немањића"?
Сем тога, велика ти хвала на брзим одговорима! 

hm... onda je doba???... Jao ne znam, sad sam se zbunila...  Ne dosađuješ mi, nego mi je krivo što ne mogu da ti pomognem.. Sačekaj nekog drugog, ja sa teorijom nikad nisam najbolje stajala...

[Miki]

У реченици „Србија у добА Немањића“ реч „доба“ уопште није у локативу, већ у акузативу. Упоредити: у понедељак; у подне и сл. „Доба“ гласи у локативу доби, па према томе је и реченица „Србија у доби Немањића“ легитимна, а овде смо уоптребили локатив (или можда генитив??). Сад, што то нема паралелу са „понедељак“... Лично, нисам још чуо „у добу“, у ма којем контексту, колико се сећам, па не бих знао да ли је овај облик правилан — рекао бих да није. Нека се ипак јави неко са ћитапом.

И мене занима ова својеврсна именица!

[Madiuxa]

Kako bre, Miki, Srbija u dobi Nemanjica? Ne mere to da bidne tacno, taman posla...

[Miki]

Зар се не може рећи „Србија у доби Немањића“? Упоредно: „у раној/касној доби“ = „у рано/касно доба“, мада у овом примеру „доба“ поприма друго значење, и постаје „старост“, док у потоњем примеру значи отприлике „период“. Блесаве ли именице!

[Madiuxa]

Зар се не може рећи „Србија у доби Немањића“? Упоредно: „у раној/касној доби“ = „у рано/касно доба“, мада у овом примеру „доба“ поприма друго значење, и постаје „старост“, док у потоњем примеру значи отприлике „период“. Блесаве ли именице!

Сад озбиљно. Ја ЗАИСТА мислим да се не може рећи "Србија у добИ Немањића" То би значило да је Србија у одређеном добу старости које се зове Немањић, као што је пубертет на пример...

Јес' вала, блесава...

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Граматика српског језика (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: Доба