Наравно, ниједан језик нема изразе за све постојеће појмове те је принуђен да их током свог развитка зајми; лично, волим турцизме јер често дају посебну нијансу говору, али чисто да се зна - међу горе наведеним изразима за које је речено да немамо замене ипак има и оних за које смо имали - или чак и сад имамо реч:
бакар - мед (с краткосилазним; старословенска реч; ијекавска варијанта мјед; новије значење месинг; изведена реч: меденица; за оне који не читају наше старије писце: наћи ће је у најмању руку бар у преводу Илијаде)
боја - а) маст (у новијем значењу: пут, боја лица; глагол: мастити (тканину); чест пример код старијих писаца: човек црне масти; изведеница: мастило); б) багра (касније значење: пасмина, сој; данашње значење: олош; изведеница (средњовековна): багреница - бојена велмошка "туника", одн. врста кошуље или вунене блузе)
чекић - млат, маљ (користе се и дан-дањи)
челик - оцел (ијекавска варијанта: оцјел; изведеница: оцило, исто оно које се налази на српском грбу)
калуп - у неким контекстима може се заменити речју крој
катран - смола
кула - ступ (Ђурђеви ступови су заправо Ђурђеве куле)
леш - мрц
сапун - мило (реч која је, мислим, данас остала само у словеначком)
сат - час, часовник
вез -
? Вез спада у групу старијих наших глагола (види се по облику вез-ти, одн. вести), а истоб је орена као везати и врзина. Изгледа да је овде случајно упао (уосталом, на турском се ваљда од памтивека каже nakış)
занат - струка, а на западу обрт
чирак - уколико је у значењу свећњака, онда свећњак, а уколико је у значењу службеника, чиновника - онда службеник и чиновник (јасно)
џаба - 1) узалуд; 2) бесплатно
џезва - лончић, лона (архаична реч - али примењује се управо за џезву), мада је, признајем, неизвесно да ли је лонац реч словенског порекла или позајмљеница из грчког
џада - пут
џелат - крвник
џукела - псетиште
џумбус - неред, метеж, крш и лом...
Још једна занимљивост: велики број турцизама који се данас користе на подручју Балкана (судећи по горепоменутој џебани - више у провинцији него по већим и севернијим градовима, који су пак били и јесу подложнији германском утицају) неразумљиви су нашим савременицима Турцима. Ми смо турцизме усвајали у периоду тзв. отоманског турског (код њих од 16. до 19. века, а код нас тек од краја 17. века), где има много речи арапског и персијског порекла. Турска језичка реформа која се спроводи још од доба (да не кажем вакта) Кемала Ататурка очистила је турски језик од већине туђица (мада су им, занимљиво, француске туђице остале), тако да се данашњи Турци жале да не могу да прочитају новине од пре тридесет година! Недавно ми се чак догодио врло занимљив случај - колега преводилац из Турске се чудио како боље разумем њихову песму из 16. века него он сам! Ето чему воде језичке чистке. (Ово је узгредан и крајње личан коментар.)
Сем тога, нисмо ни могли имати своје речи за лимун, мајмуна, дуван и остало - јер нисмо ни знали шта је то док нисмо дошли у додир са Истоком. Не кажем да су нам мајмуни били неопходни, али на лимуну би требало да смо захвални, а и на дувану - јер иако је општепознато да је прави дуван увезен из Америке, давно пре Колумба Турци су пушили другу једну биљку (да не гледам у ботанички речник), те је сама реч старија од америчког дувана.
Ако читава ова прича уопште има везе са започетом темом... посуђенице су напросто неминовне у сваком језику, али што би рекао матори Јања - све сос мера...
