Član u srpskom jeziku

[Ђорђе Божовић]

Ah, ta cenzura...

[Вуксан Пеовић]

(Zanimljivo.  Forum mi automatski menja rusko I korotkoe u naše J.  Ništa, zamislite da umesto J stoji I sa kvačicom, kao što treba.  :))

Neko (Peđa?) je nedavno ažurirao "crnu listu" za automatsku zamenu "zločestih stringova", pa je izgleda malo preterao (valjda zbog nečije nedavne upotrebe ruskog J u srpskom). . .  Naprimer, i string "nјiki" se automatski konvertuje u "wiki" (ako malo ne varaš, kao što sam ja, ubacujući ćirilično j). 

Danas natrčah na zanimljiv en. wiki članak koji opisuje sličan fenomen.  Zove se "Scunthorpe problem".

Вероватно због мене! Ја коришћах руско/бугарско/старо српско кратко И место латиничнога слова Ј.

[J o e]

Није, и пре су овде покушавали да пишу нестандардним писмима.  

[Luče]

Ово је једна веома честа грешка коју већина њих прави.

Kad smo, već, kod ispravki, ne dopada mi se ova rečenica. Šta će ti jedna, kad je očigledno da je u pitanju jednina (greška). I ko smo to mi, a ko ste vi ("... većina NJIH pravi")?



Мод.: >> Спојено одавде: http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=5940.msg58456#msg58456. <<

[RecklessLife]

Podrzavam sagovornicu iznad mene. :- )) Ne dopada mi se  konstrukcija tvoje recenice, Charmed94. :-))

[Ђорђе Божовић]

Kad smo, već, kod ispravki, ne dopada mi se ova rečenica. Šta će ti jedna, kad je očigledno da je u pitanju jednina (greška).

Božanstven uticaj balkanskog jezičkog saveza na naš jezik.

Balkanski jezici (albanski, rumunjski, makedonski, bugarski itd.), usled višestrukih i dugotrajnih međusobnih kontakata stvorili su između ostaloga i neku vrstu zajedničke, specifične balkanske gramatike. Elem, jedna od osobina balkanske gramatike jeste i posedovanje određenog i neodređenog vida imenica. Tako balkanski jezici za svaku imenicu imaju po dva oblika, a ne jedan, a koji ćeš od ta dva upotrebiti zavisi od raznih što sintaktičkih što pragmatičkih što diskurznih okolnosti: jedan od tih dvaju oblika je u neodređenom vidu i nosi, dakle, značenje neodređenosti, a drugi je u određenom vidu i nosi značenje određenosti, znači manje-više sasvim kao razlika između članova a(n) i the u engleskome i načina njihove upotrebe uz imenice.

E sad, susedni balkanski jezici očigledno su načinili uticaja i na naš svakodnevni jezik (a danas verovatno i engleska gramatika pride, koja takođe poseduje određeni i neodređeni član), pa se i kod nas začela praviti ta vrsta razlike, a reč "jedan" postala neka vrsta neodređenog člana uz imenice. Da stvar bude zanimljivija, to stanje je i tipološki vrlo neobično — jezici koji inače poseduju kategoriju određenosti odnosno neodređenosti ne markiraju neodređeni vid: ili markiraju oba vida, ili markiraju samo određeni vid. A ovde imamo neodređeni član, ali određenoga nema!

[Ђорђе Божовић]

Naravno, norma to ne miluje. Ta pojava postoji u svakodnevnom jeziku, a naši gramatičari su je još odavno (još od samoga početka normiranja našeg jezika, u 19. veku) primetili i osudili kao nepravilnu — uglavnom zato jer im se ideja o neodređenome članu u štokavštini nije milila — ali opet, putovi jezički ipak su ostali čudnovati.

[RecklessLife]

Kad smo, već, kod ispravki, ne dopada mi se ova rečenica. Šta će ti jedna, kad je očigledno da je u pitanju jednina (greška).

Božanstven uticaj balkanskog jezičkog saveza na naš jezik.

Balkanski jezici (albanski, rumunjski, makedonski, bugarski itd.), usled višestrukih i dugotrajnih međusobnih kontakata stvorili su između ostaloga i neku vrstu zajedničke, specifične balkanske gramatike. Elem, jedna od osobina balkanske gramatike jeste i posedovanje određenog i neodređenog vida imenica. Tako balkanski jezici za svaku imenicu imaju po dva oblika, a ne jedan, a koji ćeš od ta dva upotrebiti zavisi od raznih što sintaktičkih što pragmatičkih što diskurznih okolnosti: jedan od tih dvaju oblika je u neodređenom vidu i nosi, dakle, značenje neodređenosti, a drugi je u određenom vidu i nosi značenje određenosti, znači manje-više sasvim kao razlika između članova a(n) i the u engleskome i načina njihove upotrebe uz imenice.

E sad, susedni balkanski jezici očigledno su načinili uticaja i na naš svakodnevni jezik (a danas verovatno i engleska gramatika pride, koja takođe poseduje određeni i neodređeni član), pa se i kod nas začela praviti ta vrsta razlike, a reč "jedan" postala neka vrsta neodređenog člana uz imenice. Da stvar bude zanimljivija, to stanje je i tipološki vrlo neobično — jezici koji inače poseduju kategoriju određenosti odnosno neodređenosti ne markiraju neodređeni vid: ili markiraju oba vida, ili markiraju samo određeni vid. A ovde imamo neodređeni član, ali određenoga nema!

Procitao sam ovo sto si napisao. Poprilicno konfuzno, ocigledno bih trebao da procitam vise puta.

Nego, da li ti podrzavas takvo pisanje, ili ne? Dakle, zar nije lepse "Ovo je veoma cesta greska", od: "Ovo je jedna veoma cesta greska"?

[RecklessLife]

Ah, evo videh, sada si se dopunio. Dakle, sve je jasno. :- )

[Ђорђе Божовић]

Ja samo objašnjavam otkuda "jedna" u toj rečenici, i otkuda inače vrlo često u svakodnevnom jeziku. Nije na meni ni da podržavam ni da ne podržavam jezičke pojave, moje je samo da ih proučavam i opisujem. O tome jesu li jedne jezičke pojave "lepše" od drugih, nema smisla raspravljati.

Mogu da napomenem šta standardna norma o nekoj jezičkoj pojavi veli (da li je ona podržava ili ne), ali da se ja pitam (pošto mene pitaš podržavam li), ja svakako podržavam ljude da pišu i govore kako god vole, hoće ili umeju, dokle god je to što napišu ili izreknu razumljivo i lingvistički opravdano, a ponekad i ako nije.

[RecklessLife]

Iskreno, potpuno se slazem sa tobom, u vezi sa tvojim celim poslednjim postom.

[charmed94]

Kad smo, već, kod ispravki, ne dopada mi se ova rečenica. Šta će ti jedna, kad je očigledno da je u pitanju jednina (greška). I ko smo to mi, a ko ste vi ("... većina NJIH pravi")?

Не знам шта ће ми, једноставно тако пишем.
Можда јесте лепше без те речи, али није и неправилно са њом.

Што се тиче њих, очигледно је да мислим на људе (Већина људи прави).
Ово су већ ситничења по мом мишљењу. Разумљиво је шта сам рекао.

[Ђорђе Божовић]

Можда јесте лепше без те речи, али није и неправилно [sa ovom rečju].

Pa sad, zavisi od toga koliko smo preskriptivistički raspoloženi. Stevanović je manje-više na tvojoj strani (t. 316), ali neki stroži normativisti, kako napomenuh, baš i nisu (još Maretić takvu upotrebu broja jedan zove "kvarenjem jezika").

[charmed94]

Ко шиша строжије!

Можда јесте лепше без те речи, али није и неправилно [sa ovom rečju].

Ђоле, немој ме више исправљати. Почећу да сумњам у своју писменост.
Шалим се, наравно. За ово друго и не баш толико.

П. С. Шта ли ми радимо у ово доба ноћи? Постаћу зависан од Вокабулара!

[Ђорђе Божовић]

Ma nisam te ispravio, dodao sam to čisto jasnoće i preciznosti radi, da se zna na što odgovaram.

Ja imam nesanicu, bogami sad ima već nekoliko godina otkako patim od nje. (Pih, kako vreme brzo prolazi!) Jedan niz dana mogu da spojim da spavam normalno, ali onda mi dođe — nekad kraći, a nekad, vala, i poduži — period u kome ne spavam nikada dve cele noći zaredom. I tako se sve naizmenično smenjuju normalan i besani period, strašno je. Pa što ću onda, otvorim internet da mi brže prođe vrijeme.

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Граматика српског језика (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: Član u srpskom jeziku