Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
13.11 ч. 05.05.2024. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 [2]  Све
  Штампај  
Аутор Тема: пренос - пријенос  (Прочитано 14689 пута)
0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.
Психо-Делија
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.457


« Одговор #15 у: 22.57 ч. 19.10.2008. »

Цитат
Ликови из левог ступца својствени су црногорској (и уопште источнијој ијекавској) јавној речи, а они из десног ступца имају предност у хрватској пракси и стандардизацији, док на српској страни углавном представљају архаизме...

Већ трећи пут наводим овај цитат из Правописа. Говоримо ли ми о истом Правопису?

Сачувана
alcesta
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.865



« Одговор #16 у: 23.19 ч. 19.10.2008. »

Šmrc... moram se znači navići na rječnik... pa dobro, kad baš mora...
Сачувана
Stoundar
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 973


« Одговор #17 у: 00.10 ч. 20.10.2008. »

Psiho-Delija: već sam nekoliko puta podvukao riječ uglavnom u toj tački, a citirao sam i mnogo jasniju tačku u Pravopisu koju sam pronašao u pravopisnom rječniku pod odrednicom prenos: 68b(1).

I u školskom piše slično u t. 67c (tj. da su ti oblici „uglavnom svojstvo hrvatskog izraza i standardizacije“, dok se sjediti, vrijediti, mrziti šire upotrebljavaju pa su obični i u Bosni), ali ja sam pošao od rječnika koji upućuje na t. 68b(1), gdje stoji: „varijante tipa prijevod, prijevez na istoku nisu obične kao glagolske imenice, ali se normativno priznaju i ostaju na izbor piscima teksta“. Šta kaže odgovarajuća tačka u velikom Pravopisu?

Tumačim to ovako: na osnovu stanja na terenu, ti oblici jesu uglavnom dio hrvatskog standarda, ali kada je trebalo odrediti šta se normativno priznaje a šta ne, to nije bio dovoljan razlog da se zabrane u srpskom, pogotovu zato što ima pisaca kojima su neki od njih prirodni (kao što je tvom lektoru vjerovatno prirodno da kaže prijedlog i prevoz). Ipak, ako baš moramo izabrati samo jednu varijantu, ekavskim oblicima se daje prednost.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #18 у: 21.51 ч. 20.10.2008. »

Taman mi dobro dođe sad ova tema da pitam: šestotomnik je navodio za ijekavski dublet rječnik i rečnik, po izboru. U jednotomniku stoji samo rječnik.

Oduvek je samo „rječnik“. Jedino neki dijalekti imaju refleks kratkog jata „e“ posle svakog „r“, književno je jedino „je“ za kratki jat posle „r“ kojem ne prethodi suglasnik.
Сачувана
Тагови:
Странице: 1 [2]  Све
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!