Честе грешке

[Соња]

  Тек малопре видех негде на форуму давнашње објашњење о писању бројева... Шта ћу, немам баш увек времена да пре постављања питања прелистам све теме.

[per]

Супротно Клајну, Зоране, ''предуслов'' ми личи на једну нелогичну ргобацију

[NaNa]

Ђорђе, погледај почетак цитираног: „је било... 2 гледаоца“. Требало је да пише или „су била... 2 гледаоца“ или „је било дванаест хиљада петсто деведесет двоје гледалаца“.

Имам недоумицу. Тачно је да се каже нпр. "двоје гледалаца", али исто тако се каже "два гледаоца", зар не?

Дакле, гледалац је именица мушког рода, као нпр. именица медвед.
Зашто се у овом примеру полази од тога да се 12592 чита као дванаест хиљада петсто деведесет двоје , а не као дванаест хиљада петсто деведесет два ? Управо то двоје "повлачи" за собом гледалаца, док два "повлачи" гледаоца.

Да ли бисте исто тако рекли "..је било дванаест хиљада петсто деведесет двоје медведа" или "је било дванаест хиљада петсто деведесет два медведа"?

Ето, то ме буни

[Ђорђе Божовић]

за мушкарце: двојица, тројица, петорица, сто двадесеторица..., обојица; или два, три, четири..., оба
за женска бића ("учитељица", "плетиља", али и "овца", "крава"): две, три, пет, сто двадесет..., обе
за групу у којој има припадника обају полова, или за млада бића (средњи род): двоје, троје, четворо, сто двадесеторо..., обоје или оба

Бројеви један, два (ж. р. две), три, четири и оба (ж. р. обе), као и збирни двоје (у множ. двоји, двоја), четворо, обоје променљиви су и мењају се овако:
један човек, једног, једном...; једни људи, једних, једним...
два човека, двају, двама...; две жене, двеју, двема... (ијек. двије, двију, двијема...)
три човека/жене, трију, трима...; четири човека/жене, четирију, четирма...
оба човека, обају, обама...; обе жене, обеју, обема... (ијек. обје, обију, обијема...)
двоје деце, двога, двома...; двоја врата, двојих, двојим...; четворо јагњади, четворга, четворма...; обоје људи, обају, обама

У савременом језику, међутим, ти бројеви теже да буду непроменљиви и каже се м. двојица људи - два човека, м. двоје ученика - два ученика и сл. па се кроз падеже само додају предлози: м. (од) двају ученика - од два ученика, м. с двама ученицима - са два ученика итд.

[Нескафица]

NaNa, polazi se od toga da među gledaocima (zaista maltene uvek) imamo i muškarce i žene, pa se onda primenjuje zbirni broj za srednji rod odnosno polno mešovite grupe: desetoro ljudi, desetoro dece. Kod medvedâ je malo teže uočiti pol, pa se tu onda uzima gramatički rod same imenice (muški), kao što bi se i za grupu od deset lasica reklo "deset lasica" a ne "desetoro lasica", iako i tu polovi mogu biti pomešani uprkos tome što je sama imenica gramatički ženskog roda.

Dakle, zbirni brojevi (uz živa bića) koriste se samo za ljude. (EVENTUALNO se mogu koristiti za više majmune, čije je ponašanje vrlo blisko ljudskom i polovi su lakše odredivi, pa ne bi bilo pogrešno reći "desetoro šimpanza", "dvadesetoro gorila".)

[Ђорђе Божовић]

Dakle, zbirni brojevi (uz živa bića) koriste se samo za ljude.

Користе се и за младунчад: двоје јагњади, троје прасади, четворо деце и сл.

[Нескафица]

Tačno, pardon

[NaNa]

Хвала лепо на објашњењу

[Зоран Ђорђевић]

Не свиђа ми се конструкција коју сам чуо у једној репортажи:
- на том земљишту успевају кромпир, парадајз и лук.
Зар не треба само успева?

[Lolita]

Mislim da može i jedno i drugo.

[Нескафица]

Apsolutno može oboje. Kad je subjekat u eksplicitnoj ili implicitnoj množini, nipošto ne može biti pogrešno upotrebiti i predikat u istom tom broju. (Dapače, ako je množina eksplicitna, onda je predikat u jednini pogrešan - "Na tom zemljištu uspeva hlebna žita.")

[Зоран Ђорђевић]

ОК.
А - изгорело је сто хектара шума?

[Нескафица]

Po logici, ne mora biti pogrešno ako se misli na neki širi areal - recimo, izgorelo 30 hektara u Vojvodini, 40 u Šumadiji i 30 u Sandžaku, pa onda u celoj Srbiji izgorelo 100 hektara (raznih) šuma. (Alternativno se može reći "100 hektara pod šumom" iako nije izgorelo tlo nego biljke, ali smisao je jasan.) Međutim, ako je požar zahvatio neku iole izolovanu oblast (kao sad na Staroj planini), logičnije je (ali to i dalje ne znači "isključivo pravilno") "100 hektara šume", pošto se šuma na planini doživljava kao celovita oblast.

[Зоран Ђорђевић]

Ово сам нашао у данашњој ''Политици'':

Овде, вели Милан Стаматовић, долази и много „штићених лица”, важних личности за чију безбедност стално ваља обезбедити полицијску пратњу, чак и када одмарају.

Да ли њихови лектори имају толико малу плату, па не читају оно што им се да на лекторисање, или су и они легли на руду?

[Соња]

     Све чешће ми се „учињава“ да у „Политици“ више и нема лектора! Данас сам наишла на следеће (иако прочитам само по мали део/број? текстова, сваког дана нађем по неколико мање-више ситних глупости, али повремено останем затечена...):
     „... Инђићу је изречена казна зато што је 3. априла 2004. године покушао да силује Љ. М. (38) из Ваљевске Лознице, за којег је утврђено да је пре тога дао дрогу свом брату сада покојном Боривоју.“
     Ако сте помислили да је, боже ме прости, било дошло до противприродног блуда између поменутог Инђића и неког тамо Љ. М. који је имао брата Боривоја, кога је дрогирао - у великој сте заблуди. Следећа реченица гласи: „Све се ово одиграло у кући другоосуђеног Томића у којој је жену, ипак, силовао Предраг Јосиповић (43) из Ваљева који је у бекству.“
     Дакле, сад знам да је силована особа женског пола. Само, у осталих неколико реченица више се нигде не помињу ни покојни Боривоје, ни Јосиповић, који је искрс'о бога питај одакле (на почетку пише: „... јуче су осуђене два особе због покушаја силовања и давања дроге. ... Бранко Инђић... Михајло Томић...“. Мада, кад мало боље погледам, њих двојица су, изгледа, ипак само покушала да силују Љ. М., а искрснути Јосиповић је у истоме и успео.
     Све ме срамота што се овако најстрашније спрдам, али... Мислим да сам вам још одавно послала део вести о убиству (опет црно да не може црње), у којој је испало да се Максим Горки удаљио носећи жуту кесу у рукама; а једном је, тако, изгледало да је возило хитне помоћи одвезло здравствене раднике... Не знам шта да мислим. Стварно имам утисак да створовима који пишу такве ствари никад не падне ни на крај памети да прочитају то што су написали, не би ли установили како су то написали... додуше, из неког чудног разлога понашам се као да мислим да би били у стању да примете да нешто није у реду.....

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Језик наш насушни (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: Честе грешке