dancer99
гост
 Ван мреже
Организација:
Име и презиме: Milica Milutinovic
Струка: Ucenica?
Поруке: 3
|
 |
« у: 13.24 ч. 28.09.2013. » |
|
Tako zaneta nisam ni stigla da se zapitam da li sam spremna za ljubav,da li verujem u svoju hrabrost,pre svega,imam li hrabrosti za tako nesto? Vremenom je strah bivao sve sitniji,a zelja za tobom dzinovski ogromna i postajalo je sve uzbudljivije.
I tako smo postali posebni,a dosledni obicnoj smrtnickoj ljubavi,bez obzira na sve.
Secas li se samo kojom je klasikom sve pocelo?!
Lepo si se jos u pocetku opravdao onom tvojom: "Nemoj mnogo da se zaljubis u mene". To kao da je nagovestavalo koliko carobno moze biti. Zelela sam da istrazim mrak bas zato sto to deluje tako zabranjeno i izazovno,u potrazi za magijom (a ja curica od akcije uvek,pff). Ustvari,onim si hteo da nagovestis samo koliko moze biti porazavajuce bolno ako se carolija prekine. Tvoj znak da ne treba zapocinjati nikakvu bajku. Ali sta sam mogla da znam o tome kad sam vec uveliko zivela u "Pepeljuzi" i "Uspavanoj lepotici"?
***
Uvek je znao da mi razvuce najbudalastiji moguci kez,koji bi mi,cini mi se,lice na pola prepolovio! Taj kez je samo on umeo da naslika na mom licu svojom jedinstvenom cetkicom. . . Jednim obicnim pogledom plavih ociju.
Zaista mu je polazilo za rukom da me ucini neverovatno srecnom. Sreca koja tera na vibraciju svaku celiju tvog tela,sreca koja ce ti svojom eksplozijom,cini ti se razneti srce i dusu na komade,toliko jaka sreca da pomislis da je sebicno osecati je dok posmatras ostale smrtnike oko sebe. Secam je se.
Secam se da mi je nekad oci ispunjavala nezvanim suzama dok sam se nalazila u njegovom cvrstom zagrljaju,tajno se smeseci. To je za mene predsavljalo najsigurnije mesto u svemiru,jer nigde radije ne bih bila i ostala. U tim trenucima bih u sebi, s nekom cudnom nevericom ipak, prosaputala samo jedno iskreno "Hvala ti,Boze. . . "
***
Htela sam da zivim film,neku vrstu bajke,savrsenstvo. Tek sad razumem onu hiljadu puta iskoriscenu ovestalu frazu,da u zivotu nije uvek sve kao na filmovima. Jer smo navikli na srecne endove,a realnost je,ljudi moji,malo drugacija. Bez otrovnih jabuka,carobnih poljubaca i carolije do ponoci. To ne postoji bre,'ej!
I tako serem o surovom realnosti ,a istovremeno se,jedva uvidjajuci to,osvrcem i polazem veru u bajke-sedim i cekam svog voljenog princa. Samo da se stvori, odvede me daleko od ovog paklenog ponora u kom sam zamakla,i zivimo srecno do kraja zivota u njegovoj kuli! Daleko od ljudske sujete i izopacenosti,daleko od bednih idealista i nesrecnih zveri u ljudskom svetu. . .
Budim se. . . Da li je ovaj pakao oko mene uvek vladao ili ga ja nisam primecivala ? Mozda sam bila preokupirana rajem u svojoj glavi. Ali,sta mogu? Samo da se pridruzim djavolima,jer nade za oprostaj od belih sa oreolom na glavi,nema. A sad me izvinite,demoni cekaju na mene.
|
