Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum

Procitah da je od 1980-e "umami" priznat kao peti osnovni ukus. Nisam video na Wikipediji ni prevod ni objasnjenje na srpskom pa me zanima da li se ta rec koristi i kod nas ?

Da, koristi se, među ljubiteljima zdrave hrane. Moj brat je makrobiotičar i ja sam od njega saznala za umami.

А каквог је укуса умами? Како да препознам нешто умамасто?

Као ананас, само ни налик!  :D

И мене ово занима... Нисам га баш схватио ни на сајтовима на енглеском који га описују.

Вероватно мора да се упореди са нечим баш општепознатим. Као и неке боје - лимун жуто, наранџасто, небо плаво, трула вишња, маслинаста, пепељасто сива, цигла црвена... Ја волим кошуље боје песка.

Čekala sam da vidim da ne ufatim brudera na Skajpu pa da mi još jednom objasni kako bih ja vama mogla da objasnim bolje, ali nema ga danas, pa ću pokušati po sećanju. Elem, Chiviash, ne, nema prevod za to, i na srpskom se kaže umami, jer ga je otkrio Japanac po imenu Kikunae Ikeda i nazvao ga tako, umami što bi bilo otprilike, "ukusno". On je 1908. uspeo da izdvoji taj molekul i time je dokazao da je taj posebvan ukus jedna aminokiselina: monosodijumski glutamat.

Elem, taj ukus nije neki poseban ukus, već je zapravo pojačivač već postojećih ukusa i u prirodi se nalazi u npr. nekim algama ili soji koje istočni narodi koriste od davnina i znaju za njega. Zapadnjaci su doduše, takođe postigli isti cilj, ali hemijskim putem i samim tim vrlo nezdravim. Dakle oni su veštački stvorili pojačivače ukusa (pogledajte na proizvodima kad kupujete, tako ga ima trebalo bi da piše glutamat i pojačivači ukusa E-pa neki broj ovde) koje trpaju u mnoge (hm, skoro sve) industrijske proizvode. Problem je u tome što umami iz prirode nije štetan, a ovaj veštački koji jeste jer te stvara zavisnim od proizvoda koji konzumiraš. S tim u vezi, pretpostavićete da se ta kemikalija najviše nalazi u "džubre hrani" (McDonalds, čips, koka-kole i druga veštački gazirana pića, i sl.) jer je već naučno dokazano da se čovek može navaditi na istu toliko da je jede sve dok mu se ne smuči. S druge strane, "prirodan umami" je zdrav. Ima ga u mnogim algama, na primer (broder mi je rekao i tačno koje alge, ali ja sam zaboravila), koje se koriste na sledeći način: skuvaš algu u vodi, pa je baciš (a možeš i da je pojedeš, ako ti se sviđa), a onda kuvaš jelo sa tom vodom. Jelo koje kuvaš bude zahvaljujući toj algi ukusnije, tj. ukus koji ima, bude pojačan. Eto to je umami. Za svaki slučaj ću, kad ufatim brata na Skajpu, da ga pitam jesam li ja to baš sve dobro objasnila ili sam negde omanula...

Evo, nađoh nešto na njegovom sajtu Zdravi recepti (http://www.zdravirecepti.com/spajz.htm). Alga se zove kombu a i Zapadnjaci imaju svoj zdrav umami — bujon. Da ne bih ja prepričavala, kopiram ovde ono što stoji o lošem i dobrom umamiju i algi kombu. Isto možete naći na stranici na kojoj sam dala link, pod naslovom Kombu alga.

U Japanu kombu prvenstveno koriste za pripravljanje daši (dashi) osnove za supe i čorbe, nečega sličnog bujonu koji se koristi na Zapadu i koji se kuva od kostiju i mesa.
Sad se pitate, kakva je sad sličnost između supe od algi  i mesa? Pa eto – i kombu i meso daju jelima umami ukus. Umami je najkasnije naučno otkriven i objašnjen ukus, iako za njega u Japanu i Kini znaju već vekovima. Dakle, postoji pet osnovnih ukusa i to su: slano, slatko, kiselo, gorko i – umami! Umami je za razliku prva četiri ukusa teško objasniti, ali najpribližniji opis bi bio “sočnost”, “punoća ukusa”, “izdašnost” ili jednostavnmo rečeno – onaj ukus koji obogaćuje i pojačava snagu ostala četiri!
Umami se, osim u kombu algi, nalazi u mesu, jakim sirevima, inćunima, soja sosu… Na hemijskom nivou, umami potiče od glutamata, koji se prirodno nalazi u pomenutim namirnicama.
I postoji i tamna strana umamija. Naučnici ne bi bili naučnici kad ne bi na kraju sve upropastili, pa su tako nakon otkrića umamija kao petog ukusa otkrili i kako da ga sinetetizuju u vidu monosodijum-glutamata (MSG), veštačke supstance koja pojačava ukus hrane i tera vas da jedete i jedete i jedete… Pogađate – u restoranima, pogotovo kineskim i onim sa brzom hranom, MSG se nekontrolisano dodaje u jela, kako bi se gosti “navukli” na “neobjašnjivo” dobar ukus hrane. MSG je zato i neizostavni sastojak svakog junk food-a: čipseva, grickalica, pića, dodataka jelima, supa iz kesica… Prepoznaćete ga i pod “umetničkim” imenom E621. Naravno, ne moramo mnogo da vam objašnjavamo kako je MSG veoma štetan za zdravlje, prvenstveno je ektremno jin i može biti odgovoran za česte prehlade i neotpornost organizma.
Pa zar nije onda super to što imamo prirodan pojačivač ukusa, iz kombu alge, koja ne da nije štetna, nego je i višestruko korisna: puna je oligominerala i kalcijuma.

Значи, стари митови о врхунским куварима чија тајна лежи у поседовању бочица са „есенцијом укуса“ добијају нови смисао...

Комбу... То нема везе са чајном комбухом, која је такође јапанска реч?

Kuvanje je vrlo lako, samo je neophodno da voliš to da radiš... I da voliš da jedeš, of kors... ;) Tajni ingredijent nije ništa materijalno što se može opipati, već je više spiritualne prirode... ;)

Šta je to čajna kombuh? U prvom momentu sam pomislila da pričaš o onoj Gavrilovićevoj čajnoj... :P Pogledaj link koji sam dala, baš na toj stranici imaš i sliku te alge... Samo malo moraš da skroluješ...

Хм, јако занимљиво. А још је занимљивији *моносодијум-глутамат. То би био мононатријум-глутамат код нас, јер је очигледно чланак превођен са енглеског, а они кажу за натријум — sodium. Мирослав не би био Мирослав кад не би тражио длаку у јајету. ;D

Članak nije prevođen, nego ga je pisao moj brat, a na osnovu onoga što je naučio iz knjiga koje su pisane uglavnom na engleskom. Hebiga, pogrešiJo čovek... Će mu kažem da popravi... :)

Е, видиш, ја мрзим да кувам, никад нисам направио јело за које нисам имао барем две-три замерке, а када кувам, не волим да ми се ту шеткају и да ме питају којешта, већ реагујем нервозно. А сви ме хвале како сјајно кувам јер волим то да радим...  :-\

Тајни састојак из митова је управо материјалне природе, јер и слабо спремљено јело учини неодољивим. Управо одговара опису овог „содијума“.


Комбуха, потражи је и на енглеском, kombucha. Наводно на јапанском значи „чајна гљива“, а у питању је колонија неколико различитих врста квасаца и пробиотика у виду гуменасте дебеле „палачинке“, која се ставља у заслађени црни чај, па се након неколико дана добије газирани резак напитак налик на бозу, богат антиоксидантима, витаминима Б групе и још неким састојцима за које тврде да су антиканцерогени и да подижу имунитет. Купује се у свим продавницама здраве хране, а лако се спрема и код куће... Попут кефира, оних јапанских кристала и сл.

E, baš da ti ne poverujem da mrziš da kuvaš... Nego, ne kapiram ko ima zamerku i na šta? Ti na svoje kuvanje ili na ljude oko sebe, ili ljudi na tvoje kuvanje? Nije ti baš najjasnija rečenica... Ja nisam još srela nekog ko dobro kuva a ne voli da jede i ne voli da kuva... Sastojak nije materijalne prirode i zove se ljubav. Sad, prema kuvanju ili prema hrani, ili prema oboma, svejedno je...

Ne, nije ovo (http://tinyurl.com/yfry78j). Kombu je ovo (http://tinyurl.com/yllmdma).

Како пети? Ваљда шести -

слано
слатко
кисело
љуто
горко

?

Љуто не спада у основне укусе, већ у додатне сензације које су у вези са укусом (попут „металног“ укуса, сувоће, масноће и сл.) јер га не региструју чулне зоне, него рецептори за бол.

Узгред, ово сам малочас „изгуглао“, нисам ово знао раније.

Eh? Toliko Srba voli ljuto, a ljuto nije cak ni ukus? Svasta ima. :)

Ljuto boli. :( Ja ne volim ljuto...

Хм, да ли си ти права србкиња, онда?  ;D

Шалим се, море. Мислим да би се и Мексиканци побунили ако би се љутом одузела титула укуса  :) Или лесковчани - трећи српски устанак би избио одмах  :D

Није основни укус. Као што ни све што видимо не спада у основне боје, или боје уопште. На пример, бљесак или разлика између светлог и тамног.

Мала дигресија: бљесак је ијекавски облик, само што то мало ко од екаваца зна. :) На екавском је блесак.

Нешто ми је глупо да кажем: ово је баш умами.:-[

А дељење?
БТЊ, да преместимо негде другде?

:D

Шта дељење? Дељење је гл. им. од делити: дел- + -јење → (јотовање) дељење. Тако треба и одељење, труљење итд., а не *оделење, *трулење, јер не кажемо ни *волење већ вољење.


:)

Баш блесаво. :D

Шалим се, баш занимљиво. Негде сам чуо да су и речи свитање и свитац икавски облици (као и залив, заливати), да ли је то тачно?

Едит: Говоре ли икавци блисак, блиштати, или и они користе ијекавску варијанту?

Očigledno nisam :D :D

Nikad mi se nije sviđalo ljuto. Štaviše, kad god bih se greškom oljutila, bio je to uvek vrlo bolan i neprijatan doživljaj...

Aj nemojte, nego budite dobri pa se vrnite ovde na umami, a za deljenje otvorite novu temu... Pliz. :)

Мислим да ту није у питању рефлекс јата него јотовање. Као и у волети–вољен, љубити–љубљење итд.

Едит: Да ли се, кад се едитује пост или иде на брз одговор, не виде одговори који изађу у међувремену? Малопре сви ови одговоре, ни Мирославов баш на ово, нису овде били.  ???

Па није баш на ијекавском *бљесак, него је блијесак (према дугом јату у блȇсак). (Тако имамо и гнев : гнијев (не *гњев), разболевати се : разболијевати се (не *разбољевати се) и сл.)


Редоследа творбених образаца ради, ваља рећи да је та реч у ствари настала овако: дел(и)- + -ен → дељен + -је → дељење

   Није никака длака ни у каком јајету. Примедба је скроз најпрепотпуније на месту - и мени је од целе приче прво то запало за око. Забрињавајуће често људи греше - чак скоро да и не виђам тај несрећни содијум претворен у натријум (по телевизијама и тако којекуда). Једино ме чуди што ми отац није одма' одреаговао :).

Ja se izvinjavam što nastavljam oftopik, ali zašto ne bi i bljesak bilo prihvatljivo za ijekavski? Kod nas je sasvim uobičajeno, a i RJN ga tako pominje. A gnijev meni lično bolje zvuči, a i lakše mi je za izgovor od gnjeva, ali nema ga ni u RJN ni u jednotomnom RMS, koji pominju samo gnjev. Za gnijev mi stvarno nije jasno što ga nema kad mi deluje sasvim normalno. ???

Ја се извињавам — превидео сам да је гњȇв изузетак од правила за замену јата (Правопис, т. 68i). Што се тиче блеска, свакако је бољи облик блијесак (Правопис, додуше, допушта и бљесак, али Једнотомник не), будући да је ово друго настало аналогијом према речима од истог корена са кратким вокалом у основи (бљȅснути, бљȅштав, бљȅскати и сл.).

Како вам звучи: моја жена то прави умамије?

Видим да на енглеском користе и реч savoriness за умами.

Да ли грешим када кажем да овоме одговара наше сласт?  ???

Не грешиш и то је речено једном на почетку теме ако се не варам, премда би по мени боље било рећи сласност.

Сад баш гледам, ваљда нисам већ толико излапео да смишљам нешто што је већ речено... Читам сад од почетка и не видим ни сласт ни сласност, него укусност и сочност. Сласт ми је пала на памет од превода за savor, уживати, наслађивати се.

Прво је и мени пала на памет сласност, не знам зашто сам после преправио у сласт. Мада, и сласт је изведена из сладак, зар не? Не знам колико је онда то добро. :-/

Сласност никако не може бити основни укус. :-[   Сувише је опште и непрепознатљиво, неконкретно.

A, bre, pa jel vas lepo zamolih da deljenje bačite u novu temu? Pa kako sad de seckam kad je sve izmešano... :(

Не знам, видим да су и јапанско умами и енглеско savoriness такође општи и неконкретни у јапанском и енглеском и односе се на добар укус и уживање у укусу.

Наравно, до момента док баш та дотад недовољно одређена реч умами није одабрана за новооткривени укус.

Heh, ali niste razumeli. Taj ukus je oduvek postojao, samo nismo znali da je tu. Pročitajte ponovo onaj tekst sa sajta mog brudera... Na Istoku su koristilii alge, na Zapadu bujon... I jedno i drugo je umami, tj. ukus koji služi da se pojačaju svi ostali ukusi...Dakle, umami nije nešto drugačije od slanog, slatkog, kiselog i gorkog... Umami je sve to i ništa od toga, to jest, umami je svaki taj ukus ponaosob, samo intenziviran.

Поштено признајем да ми ништа није јасно.

Иначе, укус неког јела највише зависи од тога колико си гладан. :)

Онда признај и да ти је промако онај содијум :).

Није ми промакао, него немам више живаца за исправљање грешака као што су потасијум, хидрокарбони, тунгстен, хидроген... Једва су научили разлику између силицијума и силикона. (Силиконска долина.)

A kako se kaže na srpskom tungsten? Ja sam za to čula tek ovde, tako da bih verovato lupila...

Прочитао сам тај текст и читао још понешто са стране. Колико сам схватио, јесте укус постојао, али није био интуитивно препознатљив као основни укус све док научници нису утврдили да он то јесте.

Пре тога, јапанска реч „умами“ је била општа и недовољно прецизна реч за нарочито добар укус хране, карактеристичан за чорбе и месо. Тек након научне потврде да се ради о основном укусу, одабрана је већ постојећа реч умами за његово име. Да ли грешим? Отприлике, као да се десило да пети основни укус нису открили у Јапану него код нас, па да су одлучили да га именују са сласт или сласност.

Отприлике тако нешто... :)

Волфрам.

Проблем је, изгледа, чисто терминолошке природе. Не постоји недвосмислен и једнозначан израз за пети укус. Овако како га сад третирамо само је извор забуне, пошто разговарамо о нечему што је по дефиницији релативно.

Hvala. Nikad mi to ne bi palo na pamet... Dakle, neke zubarske burgije su od volframa...

   Може неки мање болан пример?

Не баш, него од волфрам-карбида.

jeste. tungsteno de carburo... :D

Pa ne moze, kad sam bas tu cula za tungsten, ovaj, volfram...

Волфрам. *Потасијум је калијум, *хидрокарбони су угљоводоници, *хидроген је водоник. Скоро је у Блицу неки новинар написао *карбон уместо угљеник... ::) Ко све данас неће „преводити“; то је да се човеку приједу ’ладна го**а... С луком.

Nemo da si tolko prost, Miki, ne stoji ti. Znam ja za neke, one osnovne, ali za tako nešto kao volfram nikad nisam ni čula. Je l' to ono što se stavlja u sijalicu, pa sijalica svetili?

Јесте. :)

Ниси ни морала да чујеш, али си морала да погледаш у речник. Односи се на њих, не на тебе.

Па Зоране, већ сам рекла да сам за тунгстен чула овде, а преводила на енглески, дакле српски ми није требао...

То ниси нагласила, извини.
Мислили смо (Мирослав и ја) на ове наше.
Можда подразумевају да већ одавно сви знамо енглески. >:(

Pa kome ovde Zorane treba srpski? E, kako bih ja volela, al nije moguće. A to drugo ste sasvim u pravu. Eno onomad jedna slatkica na FB kaže za neki video koji je okačio neko drugi: Jao tolko je superiška da sam morala da ga šerujem na svom volu. E, nisam mogla da izdržim i da je ne pitam: Oh, pa zar ti to imaš celog VOLA? :D

Свака крава треба свога вола... 8) :D

    Мораћу да направим тастатурну пречицу ка "Мики, ти си мој идол!", дојадиће ми да искуцкавам то два-три пута дневно :).

Ja bih dodao i: "Biću ti kad porastem"! ;)

   Шта ћеш да му будеш/кога ћеш да му бијеш? Прецизирај, молим!

Preznojih se... Uh, kad je "čoek" nepismen pa ne zna prenese misli na papir onako kako bi volio a da je to još ispravno.

   Ма, није овде богзна шта неисправно, само ја имам другара који ми ганглију за регистровање другог смисла одржава у солидном стању.
   Мада, недавно се десило да нисам регистровала глупост: идемо другарица и ја ка станици, изнад Славије, и пролазимо поред двојице људи који пакују - истресају и склапају најлон којим је била прекривена некаква тезга. А нека је киша падуцкала. И један каже другоме, отприлике: "Не вреди, колико год да га тресеш, увек остане мокро (мало, шта год, не сећам се баш)". И ја то не приметим и не одреагујем! Страшно!

Pošto u mom (ne)znanju srpskog jezika i pravopisa postoje ogromne rupe, obično više puta pročitam poruku prije nego je postavim (tj. da ne "lupam" svašta pred ovolikom publikom). Ova je otišla na brznu i "kvrc". Inače, mislio sam da ću vremenom unaprijediti znanje ali mi se dešava da sam u nedoumici i više nego prije. Nekad mi se i zanebesa od velike količine informacija. I ako se ponekad uključim to je obično u potforumu svaštara. Inače, pratim većinu rasprava i dođu mi kao neki mentalni trening a Mikijevi komentari su kao dobar vic u "puš-pauzi".;)
Pozdravi
d@do

Predivna reč, al verujem da si je izmislio... Zanebesa mi se u glavi... hahaaha
Dado, ne brini se, sasvim si lepo rekao, Sonja se samo malo šalila s tobom...

Inače, to bi Ameri rekli, kad porastem, biću Miroslav. :P

"Zanebesa" je veoma često u upotrebi tamo odakle sam ja.
Najviše mi (im) se "zanebesa" od cijena, velike količine informacija, gluposti... ;)

Е благо вама, ал’ проблем је што Мирослав ич није порасô... :D

   Кхм, некако мислим да нам је до сада то прилично јасно. Тим боље.
   Порасô или одрастô?

A oklen si, Dodo? Čiji si ti, mali? :D

   A i srećna ti stota poruka!

Hvala. Nek je tebi sa srećom 1002.  ;)