Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum

Поштовани колега <презиме>?

Први пут му се обраћам имејлом тако да не бих волео да се обратим сувише неформално.

Ја сам се управо тако обраћао. :)
Чини ми се да је сасвим на месту.

I ja mislim da je to sasvim u redu i sasvim zgodno formalno, mada mi se čini kako prava, baš ona stroga pravila akademskog obraćanja nalažu da samo viši po zvanju niže od sebe po zvanju zovu kolegama, a ne i obratno, ali o tome, dakako, ne treba ni najmanje da razmišljaš, jer kako bi mu se inače i obratio? ;)

Još jedan način jeste bez direktnog obraćanja, tj.:

Poštovani,

Pišem Vam u vezi sa...

Баш овако како је Бојан написао, један празан ред испод и велико почетно слово, иако иза "поштовани" стоји запета. Можда то већ одавно знаш.

Хвала свима на одговорима. 

Мејл сам послао јуче и почео га са "Поштовани колега. . . ,".  Нисам знао за начин без директног обраћања.  Мислим да ћу убудуће њега да користим.

Pa ako cemo po pe-esu, onda treba Postovani g. Petrovicu....

Ako je pismo zvanicno, onda nema razloga da se tako ne pise...

Tačno, može i tako. A kada je u pitanju asistentkinja, a student ne zna je li udata ili nije, tj. je li „poštovana gđo“ ili „poštovana gđice“? :)

Ajoj. To je stvarno nezgodno a Englezi imaju super stvar za takve slucaje — Ms. Trebalo bi i mi nesto slicno da smislimo, jer u danasnje vreme zaista je totalno nebitno da li je neko udat ili nije... No, da ne zapocinjemo opet temu o rodnoj ravnopravnosti... :D

Lično mi se ovo ne dopada, jer „titula“ gospodin nekako izaziva sliku postarijeg ozbiljnog čoveka, dok su asistenti najčešće mlađi ljudi (verovatno je iz sličnog razloga i Miloš odustao od te mogućnosti, ne verujem da se prosto nije setio). Imam i zanimljivu priču u vezi s ovom razlikom u godinama između studenata i asistenata — naime, ja sam došao u situaciju da, kao sveže zaposlen asistent, podučavam kolege s kojima sam do tada studirao (oni su obnovili godinu)! Možete zamisliti koliko mi je bilo smešno kada me neko od njih pita „Izvinite, možete li da ponovite to što ste poslednje rekli?“, a pet minuta posle toga, kad se čas završi, „Ej, otkazan je onaj koncert na koji smo se dogovarali da idemo, samo da znaš“. :)

I onda zamisli da ti od njih stigne pismo sa „poštovani g. Bašiću“. :D

Mislim da je najbolje prosto staviti „poštovanje“ u zaglavlje pisma, pa zatim jednostavno preći na stvar, bez nekog naročitog oslovljavanja.

Ja to ne vidim tako: gospodin nikako ne implicira stariju osobu, vec upravo to sto kaze: gospodina. Tako se obracamo nekome iz postovanja, a kad pisemo zvanicno pismo i zelimo da budemo zvanicni, onda je forumula Postovani gospodine taj i taj najbolja. Postovani kolega je malo familijarnije, i sve zavisi koji utisak zelis da ostavis. Takodje, mislim da asistenti i studenti jos uvek nisu kolege, pa samim tim student ne moze da se tako obrati jednom asistentu.

Ja zaista ne kapiram sto se nas narod toliko ustrucava da bude kulturan. Na spanskom je forumla Muy señor mío, koja zaista zvuci grozomorno staromodno, ali ako se radi o pismu na visokom nivou, ta formula je obavezna. Meni eto BAS bilo sta drugo osim klasicnog Postovani g. Taj i taj zvuci nedovoljno ozbiljno ni profesionalno. Sta ja znam, mozda je stvar licnog ukusa, ali s druge strane, verujem da ipak postoje neka pravila poslovne korespondencije... Mislim, ako student pise asistentu, to se ne moze podvesti pod licnu prepisku, rekla bih ja...

Slažem se s Brunhildom, „gospodin“ jeste prosto kulturno oslovljavanje bez obzira na starost, ali uviđam i gde Bojan cilja (a što je naš balkanski manir koji je Bruni, srećom po nju, naviknuta na špansku civilizovanost zaboravila ili previdela) — kod nas zaista retko ko tako koristi reč „gospodin“, već obično u značenju „postariji čovek“.

Recimo (što ide u prilog Bruninom tumačenju), ja sam jednu prepisku sa jednim „postarijim ozbiljnim čovekom“ bio započeo upravo tako — „Poštovani gospodine...“; a posle nekog vremena, kada se razvila neka vrsta neformalnijeg i prisnijeg odnosa i prijateljstva između nas, spontano se to i u prepisci zamenilo samo sa „Gospodine...“
(Čovek mi daje pare, stipendira me, da predupredim radoznala pitanja. :D)

Predavači i studenti jesu kolege, Bruni (čim ovi prvi tako oslovljavaju ove druge), ali obično nije sasvim prikladno da i studenti tako oslovljavaju fakultetsko osoblje. No, u jednom mejlu, to i nije tako bitno, tim pre što se između predavača i studenata na časovima neretko i razvija neka vrst kolegijalnosti i prisnosti, pa bi tu odjednom jedno vrlo formalno obraćanje asistentu sa kojim ste manje-više u nekoj vrsti kolegijalnosti i profesionalne prisnosti, makar u našim uslovima za razliku od španskih, moglo izgledati i neprirodno. :)

Da, i ja sam pretpostavio da će Bruni imati drugačije mišljenje s obzirom na sredinu u kojoj obitava već duže vreme. Ovde zaista ne pamtim kad sam poslednji put čuo da neko nekog oslovljava sa gospodine ako ovaj oslovljavani ima manje od, ne znam ni ja (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=4356.0) :), trideset godina. Štaviše, upravo postoji i fraza mladi gospodine (koja se koristi i u vrlo ozbiljnim prilikama, tj. nije nešto neozbiljno) — ali je kvaka u vezi s njom u tome što njome stariji ljudi oslovljavaju mlađe. Nedostaje, dakle, oslovljanje mladog gospodina od strane još mlađe osobe.

Naravno, naglasio sam u prošloj poruci da je ovo lični utisak, ne poturam ga kao jedini ispravan stav.

Čiko, čiko... (je l’ sav ovaj ljebac tvoj?) :D

Naravno, Bojane, i ja sam izlozila svoje vidjenje, jer smatram da se ovde radi upravo o nekom unutrasnjem osecaju onog koji pise, a ne o nekim pravilima (mozda pravilima bontona, ali opet, on nema toliko veze sa srspkim jezikom). Nekako mislim da su nas godine komunizma dok su gospoda bila proterana iz svakodnevnog govora, dosle glave pa se sad nesto sve ustrucavamo da se obratimo nekome na dolican nacin. Cak su reci gospodin, gospodja i gospodjice plus dobile neko negativno znacnje: Vidi ti njega, gospodina, kako se uvalio u fotelju, i nema nameru da mrdne dupe da pomogne malo. Ih, a gospoica polomila nokat, ma sta kazes! A gospodja ne moze da ide autobusom, zagusljivo joj, ma nemoj mi reci...

Jeste. Ne znam da li iz ovih ili nekih drugih razloga, npr. ne volim kada mi se nepoznati ljudi obrate sa gospođo ili gospođice. I sama izbegavam, mada sam često prinuđena da druge oslovljavam sa gospodine/gospođo ... Za poslovne saradnike, one koji znaju moje lično ime, sasvim je ok da mi se njime obraćaju i naravno poželjno je da me persiraju. Iako nisam nikakav formalista, primetila sam da mi često zazvuči grubo kada mi se (nepoznati) stariji ljudi obraćaju sa ti. S druge strane volim kada me (nepoznata) deca ovako oslovljavaju. :D   Sa onima približnih godina sam češće na ti, takođe. Mogu da budem i na Vi, zavisi od situacije...

Btw, nervira me trend da se u emisijama voditelj nekim svojim, često vrlo uvaženim, uglednim, starijim sagovornicima, obraća na ti, zato što se oni kao privatno poznaju pa otud smatraju da im je familijarnost pred auditorijumom opravdana ili šta već... Svakako i to, u zavisnosti od prilike i tipa emisije, može da bude opravdano, normalno, poželjno, ali sam zapamtila nekolicinu stvarno neukusnih upotreba.

Надам се да то није тренд него незнање водитеља (и непажња редитеља). Некад јесте оправдано, али је углавном неукусно. Водитељи, нарочито водитељке, често дозвољавају себи више слободе него што им то допушта оквир емисије, тема и гости.