Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum

 Желела бих да са вама поделим ову идеју, пошто пратим овај сајт и како видим ове дискусије које су праћене дугачким процесом. Пошто се ја бавим видео презентацијом и спотовима квалитетног садржаја на Јутјубу и желела бих да направим видео о Правопису, основним граматикама и падежима, као вид неког кратког курса гледаоцима буде кратко, јасно и разумљиво. Било би ми драго да ви учествујете у овом пројекту и дате свој допринос, јер верујем да су неки од вас стручни, а моје је да обрађујем видео монтажу што најбоље. ;)

Okej, podeli s nama materijal pa ćemo korigovati što bude bilo potrebno; mislim da je tako najlakše.

Ја мислим да бих почела са  линком http://www.vokabular.org/pravopis/doku.php  под насловом " Честе језичке грешке и недоумице", тако ћу убацити облике правилних и неправилних изражавања. Интересује ме да ли ћу да убацим неку музику у позадини или без ње?

Може нека музика попут Судњега дана (http://www.youtube.com/watch?v=tPAfwBKZ9T8&feature=fvst)... The darkness falls accross the land, the midnight hour is close at hand...

Ма дај, Мики, има да изгледа као они тупави срБски спотови којих је Јутуб препун... :) Овде још само фале Клајн и Прћић у маскирној униформи и да кажу: I'll be back... ;D :D

Немој да заборавиш да у тај видео додаш да је садржај преузет са Вокабулара...

Што се музике тиче, мислим да треба да буде нешто неутрално, што неће узбуркавати емоције васколиких ШНМ (ко тај Терминатор), можда најбоље нека класика, неки Моцартић или Бах...

А, па нисам завршио! То је почетак видео-а, а осврт је на тренутном не познавању граматике и правописа просечних припадника србскога народа. На крају видеа би, помало саркастично (не?), огрануло сунце и још више обасјало већ озарена лица срећних припадника српске популације због стечених нових знања у области правописа и граматике, које су тако жељно ишчекивали те задовољно примили, а музика би се преобратила у радостан цвркут птица... (Исти ти припадници сада узвикују: Ћију, ћију, ћију, заврнућу ти шију! — Упс, сада смо се вратили на почетак. Хтедох рећи укратко: прављење таквог видеа је узалуно...)

Јест вала, а онда би Клајн и Шишка ујахали на белом коњу и избавили срБски народ из таме незнања... :D :D :D

Ја напротив, мислим да није узалудно прављење таквог видеа, штавише мислим да може да буде доста корисно. Знање треба да изађе међу обичан свет, да им се направи приступачним и пријемчивим, да се скине с пиједестала елитног и недодирљивог, јер наш народ какав је, кад му је нешто недодирљиво и неразумљиво одма га обезвређује (лија и кисело грожђе, ако знате на шта мислим). И сами знамо да је до праве информације кад је српски језик у питању једном просечном Србину веома тешко доћи јер би он, од нпр. просечног Шпанца, који инфо нађе са три клика, морао да обија књижаре и да тражи те Правопис, те ову те ону књигу... Ја мислим да је идеја црног бора одлична, али би тим филмовима требало дати и на тежини, па сам стога рекла да не заборави да стави Вокабулар као извор информације, прво зато што је таква Вокабуларова лиценца на садржаје, а друго што сам Вокабулар има већ одређено име и престиж на Интернету кад је српски језик у питању.

Дакле, правопис на Јутуб, а књиге у самопослуге... Није то обезвређивање културе, већ њено приближавање онима којима је намењена.

ОК, има логике у томе што кажеш. А и ја не бих да будем партибрејкер, мада кад нам је култура догурала дотле, онда нек се и Правописи и друга литература нађе у самопослугама и на Јутјубу...

Ali, vidiš, ti to izgleda posmatraš kao neku tragediju, a u stvari nije... Opismenjavanje (i tu ne mislim na ono osnovno, da neko nauči slova i da ista sriče) bi trebalo da bude lako dostupno širem krugu ljudi, stručna literatura i informacija bi trebalo da bude pristupačnija a idealan način za to je da se koristi medij koji je svima dostupan, a to je Internet, i da to bude besplatno. Mislim, lako je dizati nos i zgražavati se nad neznanjem, a u isto vreme činiti da put do znanja bude što teži, što nejasniji i zapetljaniji. Ja samo gledam sada šta je sve na raspolaganju današnjim studentima - pa gotovo da iz kuće ne treba da izađu, gotovo SVE može da se nađe na internetu, uključujući i vrlo vredne knjige. Da je to u moje vreme bilo, gde bi meni bio kraj ;D, nego sam morala sama da godinu dana provedem kako bih sastavila svoje sopstvene skripte, sedeći u Narodnoj biblioteci svaki dan po osam sati... Sad čujem da se još uvek vrte te moje skripte po Filološkom...

Што се тиче музике, и ја сам помислила да убацим неку класику, али ви одаберите јер ја једино могу одатле да их скидам , па ми пошаљите линк или назив аутора и музике http://www.jamendo.com/en/

Замислила сам пројект на овај начин, без слика, само текстови и музика у позадини, и наравно, било ми је у плану да убацим сајт Вокабулара јер и он је део пројекта тако да  гледаоци на овај начин информише и заинтересује опширније и то пронађе, или на нека постављена питања на Јутјубу и ви можете дописивати са гледаоцима. Овај пројект је намењен свакоме како у матици тако и у дијаспори, текстови  ће бити ограничени, јасни и разумљиви. Биће и додате друге препоручене литературе за усавршавање граматике.

Ajde, crni bore, kad budes imala nesto, jel moze to nekako nezvanicno da se vidi? Bas si me zaintrigirala...

Већ имам припремљен материјал (али у свесци), само да их разврстим и наређам, па ћу овде да приложим, ваше је да коригујете и одобрите, остало ја завршавам.

Поставила бих овај наслов и језичке грешке и недоумице на видео:

ЧЕСТЕ ЈЕЗИЧКЕ ГРЕШКЕ И НЕДОУМИЦЕ

правилно: ЈЕ ЛИ? или ЈЕ Л' ?
неправилно: јел?

правилно: ЈЕ Л' ? ( за питање)
               ЈЕР  (за одговор, значи ЗАТО ШТО / ЗАТО)

правилно: С ОБЗИРОМ...
неправилно: обзиром на...

правилно:КОД КУЋЕ САМ
              У КУЋИ САМ
неправилно: ја сам кући
                  кући сам

правилно: ИДЕМ ДО  ЛЕКАРА
               ИДЕМ К ЛЕКАРУ
неправилно: идем код лекара

правилно: АНА ПОРЕД ТЕЛЕФОНА
               АНА НА ВЕЗИ
неправилно: Ана на телефону

правилно: СА МНОМ
неправилно: самном

Ово су примери како ће да изгледа на видео, са правилним речима великим словима, а неправилним мањим, тако да свима боду за очи и виде разлику. Уколико сте сагласни, додала бих још примера у следећем посту, па да кренемо....

Ja bih još i boju ubacila da asocira: pravilne rečenice zelenom, nepravilne crvenom.

Правилно је С ОБЗИРОМ НА ТО ШТО/ДА и БЕЗ ОБЗИРА НА ТО ШТО, а није правилно "обзиром на", "обзиром", "с обзиром", "без обзира"...


Није тачно. ИДЕМ ДО ЛЕКАРА, ИДЕМ К ЛЕКАРУ и ИДЕМ ЛЕКАРУ јесу граматички правилнији, али ни ИДЕМ КОД ЛЕКАРА није неправилно. А израз НА ТЕЛЕФОНУ никако није неправилан, већ напротив — и природнији је од ПОРЕД/КРАЈ ТЕЛЕФОНА, и сличних.

На жалост, ове опције нису подржане, биће у белом - црном здању, без подвучења.

правилно: НИ СА КИМ
неправилно: ни с ким

правилно: ВИШИ
неправилно:вишљи

правилно:ТАКОЂЕ или  ИСТО
неправилно: такође исто

правилно: ЧАК или ШТАВИШЕ
неправилно: чак штавише

правилно: У ВЕЗИ С ТИМ
неправилно: у вези тога

правилно: ПО МОМ МИШЉЕЊУ
неправилно: по мом

правилно: ВИДЕЋЕМО СЕ
неправилно:видимо се

правилно:КОНЦЕНТРИСАТИ
неправилно: сконцентрисати

правилно:РАЗОЧАРАЊЕ
неправилно: разочарење

правилно:ИНЖЕЊЕР
неправилно:инжињер

правилно: СВЕ ВРЕМЕ
неправилно: сво време,
                  цело време

правилно:СВАКИ ДАН РАДИМ,
              СВАКОГ ДАНА ОН РАДИ
неправилно: сваким даном он ради

правилно:ВОЗИМ ЈУГО
неправилно: возим југа

правилно: ИВАНА ЗАМЕЊУЈЕ МАЈУ
неправилно:Ивана мења Мају

правилно:БЛИЗНАКИЊЕ
неправилно:близанкиње

правилно: КОЛЕГИНИЦА
неправилно: колегница,
                  колегеница

правилно:КОНТЕНЕР
неправилно: контејнер

правилно:МАЛЧИЦЕ
неправилно: малкице


Ђорђе Божовићу, примљено к знању!

И то је све, осим ако имате још нешто да се дода. А шта би са музиком?

Правилно је и једно и друго, неправилно би било С НИКИМ или СА НИКИМ.


Не знам баш... ???


Јесте правилније КОНЦЕНТРИСАТИ СЕ, али није неправилно ни СКОНЦЕНТРИСАТИ СЕ.


Зар? ???


СВЕ ВРЕМЕ јесте правилније, али ни ЦЕЛО ВРЕМЕ није погрешно. (СВО ВРЕМЕ је, наравно, без двојбе неправилно.)


И ово би требало боље промислити. ???


Управо обрнуто! Правилно је КОНТЕЈНЕР, неправилно је "контенер", "контењер" и сл.


Не знам, и ово би требало још проверити. Можда се и допушта изостанак палатализације. ???

Ту сам ја погрешила у куцању, уместо "по мом" пише ПО МЕНИ. Остало све сам преписивала са Вокабулара и других сајтова, покушаћу да их ископирам и овде приложим, па ћемо даље да видимо. Сада морам да кренем.

Aha, pa ne znam ni koliko se i PO MENI zaista ozbiljno smatra pogrešnim.

Što prepišeš sa Vokabulara — to je u redu; što nađeš na ostalim sajtovima, prvo triput proveri. ;)

Evo ih navodi sa naših nedoumica (http://www.vokabular.org/nedoumice/doku.php):


Pa se onda još detaljnije objašnjava, s citatom iz časopisa Jezik danas.


I ima, posle, tamo i šire objašnjenje.




A potraži i po forumu malo gde smo pričali o izrazima SVAKI DAN/SVAKOG DANA, INŽENJER/INŽINJER (valjda su oba pravilna), i dr.

A eto i još jednog krasnog primera za video-kurs:

pravilno: EVO NAVODÂ
nepravilno: evo ih navodi

:D

Ево да копирам ове реченице од њихове дискутанте и мишљења:

-primetila sam na medijima da voditelji cesto govore da je nesto PO PRVI PUT. Sto je potpuno pogresno PO oznacava ponavljanje tako da nesto moze biti samo PO DRUGI PUT, PO TRECI PUT, a prvi put je uvek samo prvi put

-Meni više smeta kada čujem "obadva, obadvije (obadve)", umjesto "oba, obje (obe)".
Ili oba ili dva; ne može ni obatri, ni obačetiri.


-Nekada jednostavno nema pravila (ili možda ima). Piše se onako kako bolje ide "uz uho". Ja sam radije za ove druge solucije, u zagradi.
Gledaj ovo:
Ukras - ukrasavanje (ukrašavanje)
Izraz - izrazavanje (izražavanje)

Ево још додаци, касније ћу да потражим ИНЖИЊЕР/ИНЖЕЊЕР, СВАКИ ДАН/СВАКИМ ДАНОМ....остало нисам нашла, ко зна где су међу стотиним постовима.

правилно: У СТВАРИ
неправилно: уствари

правилно:ИНФАРКТ
неправилно:инфракт

правилно:ПРОМЕНИТИ
неправилно:променути

правилно:РАДИЈЕ
неправилно: рађе

правилно:ПРВИ ПУТ
неправилно:по први пут

правилно:ДА ЛИ
неправилно: дали

правилно:СНАЈПЕР
неправилно:снајпериста

Okej.

„Diskutanti“ verovatno nemaju pristupa literaturi, pa im otuda takova mišljenja. ;)

„Obadva“ je ispravno, „ići kod lekara, ići kod sestre“ je takođe ispravno, i „po meni“ je ispravno.

Reči „izrazavanje“ i „ukrasavanje“, naravno, ne postoje — kaže se „ukrašavanje“ i „izražavanje“, što je izvedeno od glagola „ukrasiti“ i „izraziti“, a ne od imenica „ukras“ i „izraz“. (Tako je i od glagola „spasiti, spasim, spasio“ izvedeno „spašavanje“, ali od glagola „spasti, spasem, spasao“ izvedeno je „spasavanje“ — i jedno i drugo je, dakle, ispravno, ali naši lingvisti preporučuju ovo drugo jer je glagol „spasti“ češći u srpskoj pisanoj tradiciji od glagola „spasiti“.)

Како ви кажете, мислим да је то све, и обрадићу још једном да буде све јасно, и хтела бих да видео - курс расподелим по деловима (1.део, 2.део,....), али о том потом....Имаш ли неку идеју за крупни наслов?

Што се тиче реч дискутант, сигурно не постоји у нашем језику, али сигурно има нека замена, рецимо реч чатер од chat у нашем преводу би био причалац,пробрљив... :D

Реч дискутант ипак постоји у српском језику.

И како се каже на српском? ::)

Дискутант.

Oкеј, реч дискутант води од речи discussants  (discussion), а како гласи српски превод? Исто за реч блогер?

Реч дискутант је забележена у референтним речницима српскога језика. То је чини српском речју. У том смислу је небитно што је усвојена из неког другог језика и прилагођена српском. Према томе то није страна реч па нема ни превод.

O blogu:
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=447.0
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=3884.msg38389#msg38389

Тако значи, дискутант, не може бити српска реч кад је он већ глобални језик па и рачунарски. Према томе, под утицајем технологије и новог друштва, свака земља прихвата ту реч и усваја је као своју (значи, није српски), као што је са латинским језиком, али свакако има преводе.

Aman, crni bore! Diskutant je srpska rec stranog porekla. Isto kao sto su to i bunda i dzezva i cevapcic.... NEMA original srpskih reci za te pojmove, ali to ne znaci da su reci koje se koriste manje srpske...

Naravno da su sve reči kojima se u srpskom jeziku koristimo, i koje su u rečnicima srpskoga jezika zabeležene, srpske. Neke od njih — tačnije, mnoge od njih — su stranog porekla, ali ih to ne čini manje srpskim rečima, čak i ako ih i osećamo kao pridošle iz drugih jezika.

Ja sam „diskutanti“ stavio pod navodnike jer samo prenosim taj naziv za njih koji si ti upotrebila, a ne bih ih i ja svojim rečima nazvao tako. :)

Па добро,нека буде, како сви ви кажете, нема фрке ;) нисам мислила да због страних речи умањује српски, него мало се нашалила кад сам оно рекла да од чатера прави пробрљивог причаоца, а изгледа да се нисмо разумели. ;)

Све ми се чини да си у заблуди да реч дискутант води порекло из енглеског језика. У питању је управо латински.

Хвала што си ме исправио  ;)

Ма нема проблема.   ;D

Ово ће бити званично за видео-курс. Молим вас да ми напишете имена аутора, њих неколико и стручне препоручене литературе.


КРАТАК КУРС СРПСКОГ ЈЕЗИКА

1.ДЕО


ЧЕСТЕ ЈЕЗИЧКЕ ГРЕШКЕ И НЕДОУМИЦЕ                                       правилно:ТАКОЂЕ или ИСТО
                                                                                            неправилно:такође исто
правилно:С ОБЗИРОМ НА ТО ШТО/ДА,
              БЕЗ ОБЗИРА НА ТО ШТО                                             правилно:ЧАК или ШТАВИШЕ
неправилно:обзиром на,                                                          неправилно: чак штавише
                 с обзиром,
                 обзиром,                                                               правилно: У ВЕЗИ С ТИМ
                 без обзира                                                            неправилно:у вези тога

правилно:ЈЕ ЛИ? или ЈЕ Л'?                                                      правилно: СВЕ ВРЕМЕ,
неправилно:јел?                                                                                    ЦЕЛО ВРЕМЕ
                                                                                            неправилно:сво време
правилно: ЈЕ Л'? (за питање)
               ЈЕР (за одговор, значи ЗАТО ШТО/ЗАТО)                    правилно:АНА ЗАМЕЊУЈЕ МАЈУ
                                                                                            неправилно:Ана мења Мају
правилно: ДА ЛИ?
неправилно:дали?                                                                   правилно:ВОЗИМ ЈУГО
                                                                                            неправилно:возим југа
правилно:КОД КУЋЕ САМ,
              У КУЋИ САМ                                                             правилно:БЛИЗНАКИЊЕ
неправилно:ја сам кући,                                                          неправилно:близанкиње
                 кући сам
                                                                                            правилно:КОЛЕГИНИЦА
правилно:СА МНОМ                                                                 неправилно:колегница,
неправилно:самном                                                                                  колегеница

правилно:НИ СА КИМ                                                               правилно:КОНТЕЈНЕР
неправилно:с никим,                                                               неправилно:контенер,
                 са никим                                                                                контењер

правилно:ВИШИ                                                                      правилно:ЕВО НАВОДА
неправилно:вишљи                                                                 неправилно:ево их навода
 
правилно:У СТВАРИ                                                                 правилно:ИНФАРКТ
неправилно:уствари                                                                неправилно:инфракт

правилно:ПРОМЕНИТИ                                                              правилно:РАДИЈЕ
неправилно:променути                                                             неправилно:рађе

правилно:ПРВИ ПУТ                                                                 правилно:СНАЈПЕР
неправилно:по први пут                                                           неправилно:снајпериста

На крају бих додала сајт Вокабулара и сарадња са тимом Вокабулара?

Ти потпиши Вокабулар као аутора и додај линк ка истом. То ће бити сасвим довољно.

Океј, само да ово погледа Ђорђе, Дарко, Мирослав и остали... :)

Све је океј, само стави овде неки за рају конкретнији пример: ЕВО ЗОРАНА/ЕВО МАЈЕ — ево га Зоран/ево је Маја.

Samo nisam shvatila, zašto je pravilno samo snajper, a ne i snajperista? Snajperistu uredno beleži RMS.

Молим вас да ми напишете имена аутора те литературе да њих ставим на видео.

http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=463.0

Мислим да литература Правопис српскога језика у склопу овог пројекта, али сви помињу Ивана Клајна, која му је књига?

Мислила сам да у том линку стоји и библ. референца за Клајна.

Иван Клајн. Речник језичких недоумица (шест издања) Београд

Објављен је видео-курс под насловом "Кратак курс српског језика" на Јутјубу под линком http://www.youtube.com/watch?v=3O9Rqu9-lyw&feature=channel_page (http://www.youtube.com/watch?v=3O9Rqu9-lyw&feature=channel_page)

И Клајн—Шипкин речник наводи исто.

Snajper je isključivo puška u Rečniku novijih anglicizama (Vasić, Prćić, Nejgebauer), sasvim suprotno od Klajnovog stava u RJN ili SJP. Klajnu se ne sviđa to što je engleskom originalu sniper nepotrebno dodat nastavak -ista, po analogiji s drugim vojnim zanimanjima, nakon čega je snajper postala puška a ne strijelac kao u engleskom. Zato Klajn traži da se koristi izraz snajperska puška kada se misli na oružje.

Pa doibro sad, sta je onda ispravno????

А мене занима зашто фармера не може назвати фармеристом, ђубрара ђубраристом и слично?

Шта је то ђубрар?

Ђубретар.

Још која реч о снајперу и снајперисти.

У Творби речи 2, Клајн наводи и реч снајперист у називима војних специјалности. При томе, у фусноти, наводи да снајпер у енглеском (sniper) и само значи стрелца; код нас се снајпером најчешће назива оружје (снајперска пушка), одакле потреба за изведеницом на -ист.

Прилично помирљив став према устаљеној језичкој пракси, зар не?

Izbaciti ovu nedoumicu iz kursa. :)

Зато што је исправно и једно и друго.... Је л' да?

Tako će biti ako ne razjasnimo šta je zapravo norma u vezi sa snajperom.

Meni se tako čini. :)
Mada izgleda da autori Rečnika novijih anglicizama nisu gledali u RMS, jer tamo piše da snajper može biti i puška i onaj koji iz nje puca, a za ovo drugo sinonim je snajperista. A valjda je Klajn zato i aminovao takvu upotrebu. U svakom slučaju zaključak bi bio da je snajperista OK. :)

Rečnik novijih anglicizama je iz 2001, šest godina prije jednotomnog RMS. Ja uglavnom ne vidim razlog da se u kurs uključuje stav koji je možda prevaziđen; treba prvo razjasniti sadašnju normu.

Pa pošto je jednotomnik uglavnom prepisan iz šestotomnika, podrazumevala sam da tako i tamo stoji, ali trenutno mi nešto gnjavi Acrobat pa mi se ne mili da otvaram pdf. :(
A meni se ne čini da je upotreba reči snajperista prevaziđena, naprotiv. Mislim da je najsigurnije izbaciti taj deo iz kursa. :)

Htio sam reći da je cijeli taj Klajnov stav u SJP i RJN možda prevaziđen (snajper umjesto snajperista, snajperska puška ili snajperka umjesto snajper). Treba razjasniti normu.

Pa Klajn se sam ispravio u Tvorbi reči, kako reče Darko. A šta bismo uzeli kao izvor za normu ako ne rečnik? (Mada razume se daleko od toga da je RMS bez grešaka.)

Ni ovo nije tačno. Neki lingvisti su pokušavali da zabrane taj oblik, ali danas preovladava stav da nisu dali zadovoljavajuće obrazloženje.

Jasno je da na osnovu svih navedenih izvora teško možemo zabraniti upotrebu riječi snajper u značenju puške ili snajperistu, ali me zanima kako se danas gleda na snajper u značenju strijelca — ako više i nije jedino pravilno, je li i dalje bolje koristiti snajper ili je sada možda bolje koristiti snajperista, dok je za pušku bolje reći snajper? U Rečniku novijih anglicizama je snajper samo puška, dok je strijelac snajperista — treba li onda smatrati da je sada tako jedino pravilno, a ne samo bolje?

Kasno Marko na Kosovo stiže... ;D Pa sve to ste mogli reći PRE nego što je Silvi napravila video....

Ali makar ne deremo istu kozu (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=3710.msg39728#msg39728).

Pa dobro.... :D Može Silvi to i da popravi pa da video bude bolji nego što je sada...

Pa ja sam rekla šta sam imala čim sam videla. :)
Mislim da teško da se za ovo može propisati išta radikalnije od "bolje nego". Kad već i u novom RMS tako stoji, onda su obe varijante makar prihvatljive. A i ako je jedna bolja, mislim da to ne opravdava uvršćivanje u spisak pravilno/nepravilno.

Ne sviđa mi se što u spisku vidim samo pravilno i nepravilno. Nisam provjeravao sve navedene primjere, ali ako i jesu isključivo crno-bijeli, treba među njih dodati i one za koje važe druge nijanse, kao što su bolje nego, ravnopravnost i sl. Takođe treba objasniti da mnoge varijante postoje zbog razlika u ličnim izrazima pisaca, na šta se Pravopis neprestano poziva, a tada nije uvijek neophodno mijenjati lični izraz samo zato što je jedna varijanta primarna; kao izuzetak vidim npr. tekstove na kojima radi više pisaca s različitim navikama.

Ja bih ostavila najjednostavniju varijantu, za početak da se ljudi nauče šta ne može nikako, a na kasnijim stupnjevima se mogu dodavati takve nijanse. Recimo ovo da dođe kao prvi stepen (mada ima naravno mnogo više stvari koje bi u prvi stepen mogle da uđu, pa se može napraviti u više delova) a to sa "bolje nego" da ide na višim stadijumima. :)

Čuj, pa ne grupišu se nedoumice tako, već se uzimaju one koje stvarno nastaju u praksi, bez obzira na nijanse. Tako je Klajn birao odrednice za RJN. Gledaocima valjda nije problem razumjeti da nekad može i jedno i drugo, ili da je jedno bolje od drugog, a vrlo je bitno da odmah shvate da jezik nije matematika i ne počnu da ispravljaju svoje prijatelje čiji je lični izraz možda drukčiji.

Bojim se da je ljudima upravo popriličan problem da shvate i prvo i drugo i treće, bar na prvu loptu. Pa za to smo nebrojeno primera imali samo ovde na forumu. ;)

Nije to tako komplikovano kada se uzme u obzir da varijante uglavnom postoje zbog različitih navika pisaca, kao što na mnogim mjestima objašnjava Pravopis. Slijedeći taj princip, uzimam bolju varijantu kada mi je po jezičkom osjećanju svejedno; ako nije, onda obavezno onu na koju sam navikao, pa čak i ako je označena kao hrvatska (drugi pisci će se možda odlučiti samo za srpske — ja se pridržavam srpskog standarda samo zato što se zajednički srpskohrvatski, iz kog sam u školi mogao birati šta god mi odgovara, više ne aktualizuje, pa mi je srpski slučajno najbliži govoru, nipošto iz nacionalnih razloga). I kada su varijante ravnopravne, uglavnom znam koja mi više odgovara, ali ako ne znam, onda uzmem bilo koju.

Milsim da video kurs nije trebalo objavljivati pre nego sto ga ljudi pogledaju i daju sugestije. ipak je drugacije kada se vidi gotov proizvod u odnosu na tekstualna objasnjenja odavde. Malo se pozurilo sa objavljivanjem, s obzirom da ima dosta ispravki koje sad treba naknadno uneti, ako to jutjub uopste omogucava.

Imam par sugestija:

- mislim da bi bilo bolje da se prvo ispise nepravilan oblik a onda objasnjenje sta je pravilno. S obzirom da je namera da se isprave nepravilnosti, iticanje prvo nepravilnosti bi privuklo vecu paznju.

- dobro bi bilo da se uz tekstualni prikaz daju objasnjenja i glasom, koja cak mogu biti i nesto sira od ispisanog teksta, recimo da sadrzi i primer upotrebe

- Vokabular je pomenut linkovima, ali se iz konteksta ne vidi da je sadrzaj u stvari potekao sa Vokabulara, pa mislim da su ljudi koji su se ipak prilicno potrudili da pomognu blago zakinuti. Ako sam ja dobro razumeo crni_bor je predlozila da sadrzaj video zapisa urede ljudi sa Vokabulara, koji su strucni, a da ce onda uraditi sam video. Medjutim, samo je ona potpisana kao autor.  Ja sam mislio da ce to biti objavljeno pod licencom Vokabulara, t.j. kao jedan od projekata Vokabulara.

Видео са Јутуба сигурно може да скине онај ко га је поставио. С друге стране, не знам како бисмо га другачије могли сви видети, не знам да ли има друге могућности за то, тако да и није тако страшно. Силви је потписана као аутор, а требало би да буде потписана као технички аутор или тако нешто, док као идејни аутори треба да буду потписани чланови Вокавбулара, тј, сам Вокабулар. Дакле, ако има могућности да се видео види а да не буде на Јутубу, дакле док је још увек у радној верзији, треба га скинути оданде и поставити овде или где већ тако да га само ми видимо. А онда треба наставити рад на њему.

Mislim da na jutjub video moze da se stavi i tako da ne bude javan, to jest da ga samo oni kojima se omoguci mogu videti.

Nameravao sam da na Vokabularovom sajtu napravim poseban odeljak gde bi bio prikazan taj video prirucnik i eventualno i neki drugi koji proisteknu iz ove inicijative. Sami video zapisi bi naravno bili postavljeni na jutjub ili neki slican servis.

Ово је видео пробне верзије и свакако могу да га уклоним и учиним га бољим и захваљујем се заинтересованим учесницима на форуму, али мој пост је већ био ту неколико дана док је већина учесника "ћутала",тј., са закашњењем се јавили.
 
Видим да неки од вас не познаје материју видео обраде, па ћу укратко да објасним.
-Видео обрада захтева кратко излагање теме јер не дозвољава дуже од 10-минутажно емитовање на Јутјубу.
-Опције у видео обради нема богате алате и стандардна је свим корисницима рачунара, а да би тај програм видео обраде био бољи, треба се помучити да га нађе, а кад га нађе треба да плати дебело.
-Наћи одговарајућу музику је још тежи избор, све те музике имају до и око 5 минута трајања, а до 10 минута још је ређе то наћи, али да није у складу са курсом.
-Сагласна сам са идејом Бруни и предлажем да се направи видео само на Вокабулару ако поседује одговарајуће формате за то, а може и на Јутјубу где одатле преузимају други сервиси.
-На Јутјубу ако хоћете да курс буде пробна верзија а да не буде јаван, овде стоји правило да ви учесници Вокабулара морате бити регистровани на Јутјубу и никако другачије.
-Гледалац воли кратка излагања на Јутјубу, уколико га занима опширније може да нађе овде на форуму.

Пеђа, ја сам власник мог канала и на сваки видео стављам моје име јер га ја обрађујем као свој потпис, и раније на посту сам позвала учеснике форума да изјасне како да њих представим као идејне ауторе курса док сам ја технички аутор, нико се није огласио. Могла сам да ставим СИЛВИЈИН ВИДЕО, али није леп наслов. :D
У вези са линценцом Вокабулара, ја не знам како се то пише па било би ми драго да ми то исправиш. ;)

Предлог на који се позива боље/него није прикладно за исправљање,рецимо,боље:СВО ВРЕМЕ/ЦЕЛО ВРЕМЕ него: СВО ВРЕМЕ.Сама реч СВО као и ДАЛИ,С НИКИМ,ВИШЉИ,РАЂЕ које не постоје у српском језику а испада да је гледаоцу дозвољено да се користе и остављате конфузан утисак. Не би било лоше да уместо тога дода исправно/неисправно

Чувени реч снајпер/снајпериста  који је овде поделио форум што је жалосно и не одговористе на моје питање зашто нису прикладне речи: фармер/фармериста, ђубрар/ђубрариста, професор/професориста, техничар/техничариста....што свакако свима јасно да не уклапа у српску граматику.

Још да ово додам, те књиге попут Клајна, Пешикана,Јерковића, Пижурице су законито признате у просветним институцијама а не на основу "неке теорије нове граматике" које се не примењује по школама и факултетима.

Samo kažem da nekad zaista važi nepravilno, ali nekad opet imamo bolje nego ili ravnopravnost. Nisam provjeravao sve primjere koje navodiš u spisku, ali je bitno da se bez potrebe ne izbacuju nedoumice koje nemaju crno-bijelo rješenje, a pogotovu da se bolje nego nipošto ne pojednostavljuje u nepravilno. Nedoumice u Klajnovom RJN maksimalno su sažete, pa opet i u njemu imamo bolje nego ili ravnopravnost.


Ne vidim šta je tu žalosno. Svi su citirali važeću lingvističku literaturu i ustanovili smo da se ne slaže; nisam vidio nikakvu podjelu na forumu. Klajn više ne smatra riječ snajperista suvišnom, što je suprotno od njegovih ranijih stavova. Zaključili smo da nije moguće zabranjivati riječ snajperista ili snajper u značenju puške, tako da Klajnov stav na koji se pozivaš više ne važi.

Нисам била сама у томе и одлучивала, ја сам прво преписивала преписке говорне и писмене грешке са нета па и Вокабулара па сам тај предлог изнела, и поједини учесници су у томе учествовали и одобравали. То можете да читате од почетка. Постоји подела, али морате да се сложите ради нас неуких људи.

Opet kažem da ne vidim nikakvu podjelu oko toga da ne možemo zabranjivati snajperistu i snajper u značenju oružja. Složili smo se da treba izbaciti tu nedoumicu iz videa.

Океј. Преправићемо то .

Evo, pošto sam ja bio potvrdio Crnom boru da je snajper naziv za strelca, a snajperska puška njegovo oružje, red je da se ispričam, i opozovem. :)

Sada kada, zahvaljujući Stoundaru, znamo da ovaj Klajnov sud iz SJP i RJN, koji smo ovde bez druge opcije plasirali, nije prihvaćen i u ostaloj literaturi, pa i sâm Klajn od njega odustaje, ne smemo više biti tako kategorični.

Snajper, dakle, može biti i strelac i njegovo oružje, snajperska puška, a svakako ne smemo zabraniti ni reč snajperista, koju je Klajn isprva smatrao suvišnom, jer ona to očigledno nije.

Odgovornost, dakle, za taj previd u videu snosim ja, jer sam pogrešno predočio normu Crnom boru, i najbolje je to izbaciti ili ispraviti.

Hvala, ali se najviše treba zahvaliti alcesti i Darku za rječničke navode, koji su me naveli na to da provjerim ostalu literaturu (a onda opet Darku za navod iz Tvorbe reči). :)

Хвала свима, колико год их има. :)

Na osnovu dosadašnjeg prikaza važeće norme, lično bih strijelca uvijek zvao snajperistom, jer je ta riječ nedvosmislena, dok bih snajper ostavio za snajpersku pušku, budući da Klajn i kaže da se tako najčešće koristi, dok Rečnik novijih anglicizama priznaje jedino to značenje. Naravno, uvijek se možemo donekle pozvati i na kontekst.

Желим још једном ово да се разумемо, мада инсистираш на томе боље/него или равноправност, то ћу свакако узети у обзир. Интересује ме ово, баш због тога, ова болдирана наведена слова која не постоје изричито нагласити  у неправилне облике, док правилно/неправилно биће замењене, како си навео, у боље/него и равноправност?

Захваљујем се свим учесницима у учествовању овог пројекта и што смо нашли заједнички језик. Још ово да знате, видео-курс је замишљен као видео-књига са пуним именом и презименом, уколико морам да вас именујем за следећи видео-курс, свако од вас понаособ, бићете објављени под пуним именом и презименом, да ли сте сагласни?

Ne, Stoundar nije hteo sugerisati da sve svoje pravilno/nepravilno promeniš u "bolje nego", već je hteo prosto napomenuti kako pored ovakvih crno-bijelih slučaja gde je jedna inačica pravilna, a druga nepravilna, postoje i mnogi drugi gde odnos među inačicama nije prosto pravilno/nepravilno, već su one ravnopravne ("poslednji" i "zadnji"), ili su obe ispravne, ali je jedna bolja ili preporučenija ("spasiti, spašavanje" i "spasti, spasavanje"), ili pravilnija, i slično.

Upravo tako. Kao što rekoh, nisam provjeravao primjere u spisku, ali mi čudno izgleda što vidim samo pravilno/nepravilno a ne i poneku odrednicu sa bolje nego i sl. Ako si do sada izbjegavala takve, onda ih treba dodati, jer se nedoumice biraju prema učestalosti u praksi, ne prema nijansama.

Нисам избегавала, него нисам знала шта да радим с тим облицима и како да их напишем, али свакако ћу то убацити и овде предложити поново пре него што почнем са званичном верзијом.

Ево новости, мало сам импровизовала са опцијама Ју Тјуба и мислим да могу да видео-курс учиним скривеним од јавности тако да могу овде да постирам и ви процените, тако да је регистровање на овом сајту непотребно.

Stavi link.

Inace, s obyirom da se radi o nedumicama ne treba se ogranicavati na popravljanje neispravnih izraza. Nekada su ljudi u nedoumici i ako koriste ispravan izraz.

Zbog toga treba naglasiti izraz koji izaziva nedoumicu, koji god da je razlog, a onda nedoumicu razjasniti: ako je izraz neispravan, dati ispravan, a ako je ispravan reći da je ispravan. Ako postoji bolji izraz napomenuti i njega.

U čemu praviš taj video? Imam utisak da je taj program debelo funkcionalno ograničen. Čini mi se da bi moglo mnogo bolje da se napravi recimo u Open Office Presentation, samo što ne znam za zgodan način da se to prevede na kraju u video zapis. Flash bi takođe bio zgodno rešenje.

Свакако, кад се ради о најчешћим говорним и писаним грешкама, треба им скренути малу пажњу. Као што је било прошли пут, тај сценарио ћу овде приложити а ви одлучите, рад са видео обрадом је моја брига.

Кад смо већ код тога, користим Виндоуз Мовие Макер, он је једноставан и брз, али мана му је што нема богате алате и функције. Пробала сам са бојама, може да их употреби, али само једна боја на тексту на један кадар. Нашла сам начин да ту може убаци циркумфлексе и макроне. Пре сам радила са Микрософт Офисе Пресенташон или ти Пауер Поинт и не може да конвертује у стандардне формате као што су *avi,*wmv, *wmm,* mpeg који су за Ју Тјуб и сличне сервисе најпожељнији....Питала сам једног професионалца има ли начина како да га конвертујем па очекујем одговор ако хоће.

Evo da i ja dodam koju pošto sam se malo bavio obradom video materijala.
@crni_bor
Windows Movie Maker je najjednostavniji alat za obradu video materijala i ne koristi se baš za neku obradu zbog ograničenih mogućnosti.
Postoji veći broj programa koji bi daleko bolje odradili posao ali se većina boljih "plaća" a ovdje ti ne mogu postaviti linkove za besplatan daunlod.
Pošto kažeš da si dobra sa MS Powerpoint predlažem ti da skines "E.M. Free PowerPoint Video Converter" zbog toga što je besplatan i može ti izvršiti potrebnu konverziju. Evo link: http://www.effectmatrix.com/PowerPoint-Video-Converter/Free-PowerPoint-Video-Converter.htm (http://www.effectmatrix.com/PowerPoint-Video-Converter/Free-PowerPoint-Video-Converter.htm)
Mada si i ovdje ograničena opcijama.
Mislim da je najbolje da svaki slajd uradiš kao sliku a da se kasnije u nekom programu poput MemoriesOnTV (i on se plaća) sve to prebaci u video. Po meni, ta varijanta bi se najbolje uklopila u koncepciju onoga što si zamislila. Takvi programi imaju super efekata a možes postaviti bilo koju muziku kao podlogu. Čak mislim da ako prebaciš sve u slike, možeš i preko Google Picasa(koji je besplatan) prebaciti u video. Ovo sa slikama je super jer imaš veliki broj programa za obradu slika pomoću kojih možeš ubaciti dosta efekata pa da slajd izgleda "ljepše za oko".
Tu sam ako bude trebala neka pomoć.
Pozdrav

Pa Power Point je dosta dobar za slajdove i ima fine efekte. Ne vidim zasto bi sebi komplikovala zivot ako joj PP ide od ruke...

Е, баш ме обрадова и скинула сам га, али постоји проблем при инсталацији, јер ми пише да је један од фајлова, директоријума или синтакс је неисправан, што је и разлог. ??? Нисам те баш разумела ово са болдираним речима, појасни ми мало.

@Brunichild
Zbog gubitka u kvalitetu izgleda prezentacije pri konverziji iz Powerpoint formata u video format. Ukoliko se slajdovi urade u slikama veće rezolucije i konvertuju u video zapis, programima namijenjenim za to, kvalitet dobijenog video zapisa je mnogo bolji (ukoliko je bitan kvalitet dobijenog video zapisa).
@crni_bor
Postoje namjenski programi (neki dođu uz instalacioni disk nekih digitalnih fotoaparata) koji su namjenjeni za prebacivanje fotografija u video format(obično u mpeg2 za DVD). Za prebacivanje fotografija u DVD format, ja inače koristim ovaj MemoriesOnTV(ima dosta efekata a jednostavan za upotrebu) u kombinaciji sa TMPGenc enkoderom gdje kao rezultat imam extra sliku. Jedina mana je što se plaćaju. Ali imaš vjerovatno i besplatnih. U suštini mislim da ćeš ovakvim pristupom imati kvalitetniji video zapis nego pri konverziji (naravno ukoliko je kvalitet bitan toliko). Stvarno ne znam koji je problem pri instalaciji jer se kod mene instalirao bez problema.  Ukoliko uspiješ da instaliraš vodi računa da postaviš da "transition time between slide" odgovara tvojoj prezentaciji.
Pozdrav

Ovih dana sam se zainteresovao za taj problem ali nisam nasao neko resenje. To da se slajdovi snimaju kao slike pa onda od njih pravi video je prvo mukotrpno a drugo ne zadovoljava potrebe,jer je ideja da se pored slika da i govorno objasnjenje, a to bi znacilo mnogo montaze.

Idelno bi bilo da se moze napraviti cela prezentacija u ofisu a onda da se samo konvertuje u video sa sve zvukom, ali to izgleda ne ide bas najbolje.

Milsim da moze to i u muvi majkeru, nisam nesto mnogo radio njime ali mislim da je sasvim ok resenje.

Tako je, kao što sam rekla, Movie Maker je jednostavniji i pristupačniji sa radom samo što ima problem sa zvukom koji ne zadovoljava zahteve korisnika, onda se pomiriti sa činjenicom da moramo odbaciti govorno objašnjenje uporedo sa tekstualnom prikazom. Sigurna sam da gledaoci neće to zameriti s obzirom na to što raste broj zainteresovanosti za video-kurs na Ju Tjubu, ukoliko imaju pitanja mogu da se informišu. Ovih dana ću da probam sa Ofisom Powe Point pa ću vam javiti.

   Нисам био недељутак дана код куће па се нисам укључивао у ову тему. И ја сам о томе још одавно размишљао, на мало другачији начин.
   Када је пре неколико година на РТС-у ишла серија кратких прилога под називом „Није тешко бити фин“ писао сам Клајну да искористи свој ауторитет и предложи да се направи слична серија која би се звала „Није тешко бити писмен“. У њој би се, како сам ја то замислио, на исти начин – кратко, једноставно и ефектно (а у гледаном термину, што је најважније), говорило о честим грешкама и недоумицама. Материјала има на претек, а младих филолога који би то реализовали такође.

Ево после мале паузе на Вокабулару, мислим да сада можемо кренути са званичном верзијом. Пронашла сам начин за говорну обраду који ће бити уз текстуални приказ. Прилажем овај сценарио који ће бити коришћен за видео-курс:

Вокабулар (лого)

www.vokabular.org

КРАТАК КУРС СРПСКОГ ЈЕЗИКА

ЧЕСТЕ ЈЕЗИЧКЕ ГРЕШКЕ И НЕДОУМИЦЕ

1.ДЕО
———————————-

обзиром на, с обзиром, обзиром, без обзира
ПРАВИЛНИЈЕ ЈЕ: С ОБЗИРОМ НА ТО ШТО/ДА
                       БЕЗ ОБЗИРА НА ТО ШТО

јел...?
ПРАВИЛНИЈЕ ЈЕ: ЈЕ ЛИ...? или ЈЕЛ'...?

ПРАВИЛНО ЈЕ:
ЈЕЛ'...? ( за питање)
ЈЕР      ( за одговор ЗАТО ШТО / ШТО)

дали...?
ПРАВИЛНО ЈЕ: ДА ЛИ...?

ја сам кући, кући сам
ПРАВИЛНО ЈЕ: КОД КУЋЕ САМ, У КУЋИ САМ

самном
ПРАВИЛНО ЈЕ: СА МНОМ

с никим,са никим
ПРАВИЛНО ЈЕ: НИ СА КИМ

такође исто
ПРАВИЛНО ЈЕ: ТАКОЂЕ или ИСТО

чак штавише
ПРАВИЛНО ЈЕ: ЧАК или ШТАВИШЕ

у вези тога
ПРАВИЛНО ЈЕ: У ВЕЗИ С ТИМ

сво време
ПРАВИЛНО ЈЕ: СВЕ ВРЕМЕ, ЦЕЛО ВРЕМЕ

Ана мења Мају
ПРАВИЛНО ЈЕ: АНА ЗАМЕЊУЈЕ МАЈУ

ево их наводи
ПРАВИЛНО ЈЕ: ЕВО НАВОДА

ево га Зоран / ево је Маја
ПРАВИЛНО ЈЕ:  ЕВО ЗОРАНА / ЕВО МАЈЕ

близанкиње
ПРАВИЛНО ЈЕ:БЛИЗНАКИЊЕ

возим југа
ПРАВИЛНО ЈЕ: ВОЗИМ ЈУГО

колегница / колегеница
ПРАВИЛНО ЈЕ: КОЛЕГИНИЦА

контенер / контењер
ПРАВИЛНО ЈЕ: КОНТЕЈНЕР

променути
ПРАВИЛНО ЈЕ: ПРОМЕНУТИ

извинути
ПРАВИЛНО ЈЕ: ИЗВИНИТИ

сумља
ПРАВИЛНО ЈЕ: СУМЊА

вишљи
ПРАВИЛНО ЈЕ: ВИШИ

уствари
ПРАВИЛНО ЈЕ: У СТВАРИ

инфракт
ПРАВИЛНО ЈЕ: ИНФАРКТ

рађе
ПРАВИЛНО ЈЕ: РАДИЈЕ

снајпер
ПРАВИЛНО ЈЕ: СНАЈПЕРИСТА

сконцентрицати
БОЉЕ: КОНЦЕНТРИСАТИ

по мени
БОЉЕ: ПО МОМ МИШЉЕЊУ

поред телефона, крај телефона
БОЉЕ: НА ТЕЛЕФОНУ

називати телефоном
БОЉЕ: ПОЗВАТИ ТЕЛЕФОНОМ

РАВНОПРАВНИ ОБЛИЦИ:

ПОСЛЕДЊИ / ЗАДЊИ

ПРВИ ПУТ / ПО ПРВИ ПУТ

ИДЕМ КОД ЛЕКАРА,ИДЕМ К ЛЕКАРУ
ИДЕМ ЛЕКАРУ

ОБАДВЕ,ОБАДВА, ОБА, ОБЕ


Ђорђев предлог на тему НИЈЕ ТЕШКО БИТИ ПИСМЕН је на вама је да то одлучите да ли, где и у ком кадру га сместим, док на крају бих додала ТЕХНИЧКУ РЕАЛИЗАЦИЈУ под мојим именом, а вас предлажем као АУТОРЕ ВОКАБУЛАРА.

Препоручене литературе :

— Пешикан, М., Јерковић, Ј., Пижурица, М., Правопис српскога језика (нескраћено издање), Матица српска, Београд

—Иван Клајн, Речник језичких недоумица, (шест издања), Београд

- (да ли има још неке књиге да додам?)

- аутори Вокабулара

- техничка реализација: Силви

Gore ti se omakla greška: dvaput "promenUti."

А зашто не би препоручена литература? Нешто ми ту не иде множина. Као оно са робама.

I JE LI i JE L' se piše uvek rastavljeno, isto kao i DA LI, kad uvode pitanje. Izuzetak može biti uzrečica JELTE, ali ona ne uvodi pitanje, to je nešto drugo.

Imaš skoncentriCati umesto skoncentrisati. :)

Има доста грешака. Ја сам исправио шта сам приметио. Негде сам додао коментар, на основу ког треба формулисати језички "савет".


јел...?
ПРАВИЛНO ЈЕ: ЈЕ ЛИ...? или ЈЕ Л’...?

ПРАВИЛНО ЈЕ:
ЈЕ ЛИ / ЈЕ Л’...? ( за питање)
ЈЕР      (узрочни везник = ЗАТО ШТО / ШТО)

с никим,са никим
ПРАВИЛНО ЈЕ: НИ С КИМ, НИ СА КИМ

сво време
ПРАВИЛНО ЈЕ: СВЕ ВРЕМЕ, боље него ЦЕЛО ВРЕМЕ

извинути
ПРАВИЛНО ЈЕ: ИЗВИНИТИ
Глагол извинути је правилан кад значи ’ишчашити’ или ’извити на горе’.

снајпер
ПРАВИЛНО ЈЕ: СНАЈПЕРИСТА
У значењу ’стрелац’ правилне су обе речи, а у значењу ’пушка’ — снајпер и снајперска пушка.
Нема потребе да се ово налази у недоумицама јер нема грешке.

сконцентрицати
БОЉЕ: КОНЦЕНТРИСАТИ
Ово је боље избацити јер се лингвисти не слажу око правилности прве речи.

РАВНОПРАВНИ ОБЛИЦИ:
ПО МЕНИ, ПО МОМ МИШЉЕЊУ

РАВНОПРАВНИ ОБЛИЦИ:
НА ТЕЛЕФОНУ, КРАЈ ТЕЛЕФОНА, ПОРЕД ТЕЛЕФОНА

назвати телефоном
ПРАВИЛНО ЈЕ: ПОЗВАТИ ТЕЛЕФОНОМ

Kako sam razumela, jedna knjiga u jednini onda bi se pisala preporučena, dok dve ili više knjige onda ide preporučene, ako sam nešto propustila upoznaj me sa padežima. ???


Hvala na zapažanju i savetu, neke od njih znam, ali greškom mojih prstiju koje su kucale pri brzini. Izbaciću reči snejperistu i skoncentrisati.

Силви, реч литература односи се на све књиге које се користе при изради неког текста. Књига 1, књига 2, књига 3 итд. чине литературу за израду овог твог филма. Није уобичајено користити ту реч у множини у овом значењу. Дакле, наслов би требало да буде : Препоручена литература. Или само, литература. А можеш и ставити сасвим нешто друго: Филм урађен на основу следеће литературе: па набројиш књиге...

Hvala, mislim da je dovoljno postaviti preporučena literatura, kao što je rekao Zoran.

Ево при крају, да додам још пар језичких недоумица које се још чује у конверзацији. Онда ћу видео-курс да преполовим у два дела и толико.

гребати
ПРАВИЛНО ЈЕ: ГРЕПСТИ

вазна
ПРАВИЛНО ЈЕ:ВАЗА

даљњег
ПРАВИЛНО ЈЕ:ДАЉЕГ

ињекција
ПРАВИЛНО ЈЕ:ИНЈЕКЦИЈА (?)

баш управо
ПРАВИЛНО ЈЕ:БАШ или УПРАВО

нешта
ПРАВИЛНО ЈЕ:НЕШТО

сувомеснати производи
ПРАВИЛНО ЈЕ: СУХОМЕСНИ ПРОИЗВОДИ

перната јакна
ПРАВИЛНО ЈЕ:ПЕРЈАНА ЈАКНА

Meni je jako sumnjivo to za „grebati“, „vaznu“, „daljnjeg“ i „suvomesnate proizvode“ — ne vidim zašto sve to ne bi bilo ispravno, ali me mrzi da gledam po literaturi.

„Injekcija“, sa N-J, jeste jedino pravilno, a „injekcija“, sa NJ, i „inekcija“ nije.

„Baš upravo“ može biti pleonazam, slažem se, osim ako nije stilski ipak nekako uklopljeno u rečenicu, a „pernata jakna“ mi veoma smešno zvuči, ali ne mogu da prosudim. (Sećam se priče o „mesnom“ i „mesnatom“, „papirnom“ i „papirnatom“, gde je bio izvučen neki drugačiji zaključak.)

По Речнику језичких недоумица од Клајна, објашњава вазу боље него вазну, даљега него даљњега, сувомесног (сухомесног) него сухомеснатог (сувомеснатог). Плеоназам баш управо такође да бира између баш или управо, а никад читала да то може да уклопи у неку реченицу.

Ево сад прочитала и цитирам: изговор са Њ (ињекција) више одговара гласовним законима нашег језика него ин-јекција, како прописују приручници. Погрешно је инекција.

Сада сам нашла да су гребати и грепсти равноправни облици па се извињавам.

Између осталог, неко ме је питао од вас, о инжињеру и инжењеру, ево цитирам: инжењер боље него инжињер; скраћеница инж. (не инг.) Инжењеринг (енгл. engineering прилагођено нашем облику инжењер).

Такође по Клајновој истој књизи помиње разочарАње боље него разочарЕње, без објашњења.

Ovo se i dalje odnosi samo na izgovor. Teško ćemo ga i izgovoriti drukčije osim ako namerno ne napravimo pauzu zmeđu N i J. Ali i dalje nije pravilno pisanje sa Њ.

Okej, onda je tako. :)

За који дан биће објављен видео на Ју Тјубу.

На крају видео-курса биће измена око ауторизације.

Свако од вас сте аутори Вокабулара то је једно, док сам ја технички реализатор и аутор овог пројекта, то је друго.

И ово последње да додам: Исправке у говору и писању су преуредили аутори Вокабулара.

Слажете ли се?

Ја се слажем, хоћеш ли дати и линк?

Прво да завршим са снимањем гласа.
Вечерас или сутра. :)

Pušten je video-kurs u sklopu Microsoft Power Point sa glasovnim obradom uz tekstualni prikaz

http://www.youtube.com/watch?v=utcl5YR9i8A

Bolje ne može da bude... >:(

Каже да је привате. Треба ли нека шифра да би се видело?

Oh, da private. Nije mi poznato to oko šifre. ??? Mislim da treba da registrujete na Ju Tjubu ili da ga učinim vidljivim, ali na kratko.

па ја сам регистрована на јутубу. Сигурно треба нека шифра. Погледај ти то...

E baš si me zbunila  :D Već si registrovana, onda bi trebalo da znaš tvoju šifru i imaš pristup video-kursu. Ali, ajde nema veze, učiniću ga vidljivim.

http://www.youtube.com/watch?v=utcl5YR9i8A&feature=channel_page

Побогу, Силви, па била сам улогована и изашла ми је порука да је видео приватан! Сигурно постоји могућност да се убаци нека шифра како би се видео могао видети...

Тон је веома слаб...

Probaj da malo pojačaš ton na Ju Tjubu ili na svom zvučniku.

Све је увек намештено на најјаче.

Kod mene je preglasan pa ga smanjujem. Ako imaš Realtek ili slično, proveri tamo da li su tonovi postavljeni na maksimum.

Нр знам ја шта је то. Моражу изгледа да извадим звучнике... Ово на лаптопу нису довољни.

Možda je to zbog laptopa, a možda i nije. Ovaj video je konvertovan u wmv koji se gubi kvalitet zvuka, pa ću da probam sa mpeg2. Realtek je glavni program za zvuk, sve što čuješ sa kompa to dolazi od njega.

Ево добила сам коментар да се лоше чује звук.

Da, zvuk je veoma, veoma tih. Ako nakon tvog videa zaboravim da stisam ton, a pustim nesto drugo, odose zvucnicni... :)

ИЗМЕНА: Сад одгледах цео видео, па да те похвалим за труд :) Обрати само пажњу како приликом изговора акцентујеш поједине речи, оно што је мени посебно запарало ухо је ''равноправно'' ;)

Da dodam ovo, Realtek Sound Manager je zvučna kartica i prateći softer, ali nije kod svih isto. Zato u Windows-u ima podešavanje za pojačanje zvuka i na tom softeru koji upravlja karticom.
Hvala na "sitnici" koju si primetio, ali to se da popraviti  ;) Što se tiče truda, nije mi teško i predstavlja mi zadovoljstvo da uradim dobro i najbolje. Samo što ta zvučna obrada mi malo zadaje više poteškoća, ali se da učiti i ispraviti :)

Pa neka tvoji zvučnici malo da odlete kao u nekom disko klubu  :D

Zaista je jako tiho. :)

A i Igor je u pravu. Imaš pravi južnjački naglasak. ;) Probaj da akcentuješ reči tako što ćeš pomeriti naglasak za jedan slog ka početku reči: umesto „nedoUmice“ ili „namEnjeno“ — „nedOumice“ i „nAmenjeno“ i slično, tako je pravilno.

Đorđe, može biti da si u pravu :D, ali sam prestara da učim akcente. Ovde je takva sredina, dijalekti i godine, ma nije toliko strašno, ali se sporazumevamo. Samo da dobro podesim ton i idemo dalje.... ;D

Evo novog linka sa boljim tonom

http://www.youtube.com/watch?v=wHVlje_C-Ro

i ne mučite me više :D ;)

Lepo je, odlično si to uradila! Zanemarimo li akcenat, sasvim je lepo. ;)

Bravo, svaka ti čast, Silvi. :)

(S tim što se „je li“ i „da li“ se ne izgovaraju odvojeno, al’ nema veze. ;))

E sad da mi donesete čokoladu  :D ;)

Ipak to nije moj glas, ali ona sve je dala od sebe.

Ja mislim da "je li" i "da li" treba izgovarati odvojeno, baš zbog toga većina protumači i krene s tim da spojeno izgovara onda i tako pišu. Negde u nekom pasusu neko je rekao da svaka reč mora da odvojeno izgovara onda bi pisanje bilo pravilnije.

Ne, „je li“ i „da li“ se prosto ne mogu izgovoriti odvojeno — rečca „li“ nema svoj akcenat, već je enklitika.

Mnogo toga govorimo spojeno, iako pišemo odvojeno. Na primer:

„Jȃ se ‖ zòvēm ‖ Đȏrđe, ‖ i dòlazīm ‖ ìz Ūžica, ‖ а k̀òd kućē ‖ ìmām ‖ račùnār“ — uspravne crte označavaju prave granice izgovornih celina, i svaka ima jedan akcenat; kao što vidiš, nekada i tri reči čine jednu celinu u izgovoru („a kod kuće“), pa i četiri („a kod kuće se ‖ pravi ‖ dobar“) i pet („a kod kuće li se ‖ tako ‖ ponaša“) itd., a nekmoli dve. :)

Цитирам овај пасус са неког сајта:
"Ни говор, такође, није непрекидан низ ријечи; између ријечи постоје паузе, које омогућавају слушаоцима, саговорницима, да лакше прате и боље разумију оно што се говори. Међутим, говорник не прави паузу између сваке ријечи (такав говор био би неприродан и неподношљив слушаоцу); ријечи се у говору повезују у изговорне цјелине, блокове, а тек на границама тих блокова се осјете паузе. Другачије речено, границе међу ријечима нису исте у писању и говору; писана и говорна ријеч нису подударне. Тако, нпр., пишемо: Можеш ли ми се наћи на услузи? (седам ријечи), а изговарамо: Можешлимисе наћи науслузи? (три ријечи). Као што би ту реченицу било погрешно написати онако како се изговара, тако је погрешно изговорити онако како је написана. А у школи нас уче, позивајући се на Вука: "Пиши као што говориш, читај као што је написано."

У суштини требало би да акценти буду правилни како си навео, то је једно када се њоме поведе мали број људи са изоштреним слухом и добрим познавањем језика. Друго, већина од нас која се налази у различитој средини са дијалектима и навиком говора тешко је да то "старо стабло савија" поготово кад су у годинама, и треће поједини људи имају проблема са слухом као ја, теже је да прате акценте и потпуно занемаре у том правцу. Ја сам приметила да већина говоре готово спојено, пребрзо и неразговетно да тешко дођу до ваздуха, као да се такмиче са собом. Четврто, поједини од њих имају проблема са говорном моториком који им је успорен и не постижу на нивоу нормалног говора. У комуникацији пажња саговорника је на нижем нивоу и често долази до неспоразума.

Цитирам овај библијски стих " Зато, љубазна браћо моја, нека буде сваки човек брз чути а спор говорити и спор срдити се." (Јаковљева посланица 1,19)

Тамо где ја живим, ја сам права Српкиња и ту се говори најлепше ;)

Tako je; primenjeno na ovaj moj primer, to bi bilo: pišemo „Ja se zovem Đorđe, i dolazim iz Užica, a kod kuće imam računar“, a izgovaramo „Jase zovem Đorđe idolazim izužica, akotkuće imam računar“. I kako je pogrešno napisati tako kako se izgovara, isto je pogrešno i izgovoriti onako kako se piše. :)


Hm, zanimljivo! :) Inače, brzina govora je prilično individualna kategorija — voditelj dnevnika, recimo, u minuti izgovori daleko više reči nego koji drugi čovek u normalnom razgovoru. U svađi govorimo brže nego inače. Pregaženi od umora, govorimo sporije. To nema veze sa akcentom ni sa govornim celinama — kojom god brzinom govorili, postoje reči koje uvek izgovaramo zajedno, ucelo sa drugim rečima.

Akcenat, s druge strane, takođe je donekle relativna stvar. Nesumnjivo različiti krajevi imaju različite akcente. Ja sam onu rečenicu akcentovao na način kako bih je ja izgovorio, ali neko drugi bi, recimo, umesto mojega „ìz‿Ūžica“ i „kòt‿kućē“ izgovorio „iz‿Ȗžica“ i „kot‿kȕćē“; neko treći pak ne bi izgovorio dužine koje ja izgovaram... i tako dalje.

Postoji, dakako, standardni, pravilan akcenat, i u njega spada i ovaj moj, ali dobro, mislim da će standard ipak za tvoje godine, za tvoje okruženje i dijalekat sredine, i za tvoj sluh imati razumevanja. :)


Sviđa mi se to stanovište. :D I meni je u mom kraju najljepše. ;)

Сада је много боље од оне прве верзије. Гласовно објашњење много побољшава утисак. Једини пропуст је што није изговорен и насловни израз, него само објашњења шта је правилно.

Ово што сам ја прегледао и даље има лош звук. Говро се чује слабо, али има доста позадинског шума.

Када снимаш збук требало би да програм може да прикаже ниво и то тако да је скала подељена на део који је зелен и део који је црвен. Снимљени звук треба да буде шти јачи али да не прелази у црвено.

Ако постоји опција да укључиш компресију (boost) укључи је.

Микрофон мораш примаћи што бише устима, ако се чује шушкање и праскање, онда га омботај са мало сунђера, или наки крпом од лаганог материјала.

Нагласак је лош. Овакве ствари је неопходно правити са тачним нагласком. Не иде да Кратак курс српског језика није сниљен исправним говором.

Ja mislim da je baš tako dobro! Dosadan je film gde ti pročita sve ono što već piše na ekranu; bolji je ovaj gde pročitaš šta piše, a uz to odslušaš dve-tri reči, objašnjenje, o tome što je pravilno. I bolje je prosto govoriti samo pravilne oblike, a nepravilne ne čitati, jer tako pravilni lakše ostaju u uhu slušaocu, a nepravilni ne. :)


I ja bih voleo da je bolji akcenat, ali ako se već ne može, jer Silvi svakako nema niti uslova niti volje niti vremena niti potrebe sada da se uči pravilnome akcentu, onda ajde i ovako; bolje i ikako nego nikako. Uostalom, ovako svakodnevno i govori pola Srbije i pola Beograda, i nemaju neku naročitu želju da menjaju svoj govor. :)

Pa be govori se tako u Bgd, Djole... Ovo je tipicno juznjacki naglasak. Beograd ima devijacije drugacije vrste, zapravo potpuno suprotno — mnogo razvlace i ono sto treba i ne treba, dok juznjaci udaraju samo kratke akcente i tamo gde treba i gde ne treba...

Рад са звучном обрадом је мало теже, уопште теже од осталих програма, захтева велику вештину да би га поклопио са сликом или кадром, ипак, све је то у аматерском стилу. Ово је само почетак, али боље него ништа. Да би било на професионалан начин, за то је потребан јако квалитетан програм а то се дебело плаћа. Сам наслов није потребан говор, већ знате, ја имитирам телевизијски начин;)

Сваки програм има неке предности али и мане, па не испуни све оно што си замислио или очекивао, а понекад уме да те изненади, све зависи кад све скупи звук, слика па величина и формати за видео и звучну обраду....шта да још кажем?

Што се тиче акцента, такав је говор мога краја, неком је мио а неком не. Ја апсолутно немам слуха за акценат, неки ме разумеју зашто. ;D


Тако је, скренути пажњу слушаоцима оно што је најбитније и да може да разуме и запамти. Да сам прочитала цео сценарио не бих могла објавити овај видео, због звука који добија више минута у звучној обради, потрајало би дуже од 10  минута а то није дозвољено.
 :D :D :D


 
И мени се твоје становиште свиђа ;) :)

Е сад, неко је питао у вези с обликом правилно и правилније, има ли разлике?

Mislio sam na doseljenike u Beograd iz tih krajeva, i njih ima dosta. Recimo, Crnotravci na Bulevaru kod Vuka. :)

Objasnio sam ti šta da uradi da dobiješ kvalitetan zvuk. Što se programa tiče, imaš potpuno besplatan a odličan program, Audacity: http://audacity.sourceforge.net/


Ovako gledalac mora da neprekidno bulji u video zapis da bi uopšte mogao da isprati sve, a da je sve propraćeno govorno, onda to ne bi moralo. To što piše na ekranu bi trebalo da bude samo zabaleška koaj naglašava ono najvažnije a govor je u stvari taj koji stvarno prenosi informaciju. Zato govorno objašnjenje i netreba dabudesamo puko čitawe onoga što piše na ekranu nego pravo i poptuno objašnjenje.


Ako praviš uputstvo kojim želiš da ispraviš nepravilnosti u svakodnevnoj upotrebi srpskog jezika, onda to moraš da uradiš pravilno, kako u pisanju, tako i u govoru. Naglasak koji ti koristiš je loš, i to nikako ne bi trebalo da bude deo ovakvog uputstva. Sreća je da nema mnogo tih grešaka i to bi se moglo ispraviti za desetak minuta vežbanja - ko hoće.

Neko drugi može da kaže kako on nema sluha za pravopis, i šta ga briga, u njegovom kraju se tako govori.

Kad bi se tako glčedalo, onda nema svrhe ni da se pravi ovaj prirucnik.

Ево, према вашем упутству направила сам кратку пробу у 12 кадрова коју сам скинула овај нов програм, па просудите.

http://rapidshare.com/files/258427559/za_vokabular.pptx.html

Онај позадински шум, који се чује, то је од вентилатора у компу јер ми је близу монитора и микрофона.

Зна ли неко како се отклања позадински шум или буку?

Odalji se malo s mikrofonom od ventilatora. :)

Зависи који програм користиш :) У сваком случају, најбоље је снимити звук без шума (тј. са што мањим могућим), свака накнадна обрада смањује и квалитет самог снимка, тј. ''корисног'' сигнала.

Кабл ми је кратак, али видећу шта могу.


За сада имам Audacity и Sound Forge, и како се снима звук без шума?

За почетак оно што је и логично, и Ђорђе ти је рекао - мораш удаљити микрофон од извора шума (вентилатор, нпр.). Иначе SoundForge је одличан програм за обраду звука, један од најбољих. Коју верзију програма имаш? Рецимо, у верзији 9.0 имаш опцију под називом Noise Reduction (унутар менија Tools) која је јако добра за уклањање нежељених звукова.

На жалост, у собним условима, са ''компјутерским'' микрофоном и (обично) интегрисаном звучном картицом је готово немогуће снимити Бог-зна-како квалитетан звук. Мислим да ће довољно бити ако се отарасиш шума вентилатора :)

Апсолутно се слажем са тобом да је у собним условима теже снимити квалитетан звук. Да ли може неким материјалом да прекријем на компјутер да бих утишала шум? Да ли постоји програм за вентилатор и да га искључим накратко? Покушаћу да удаљим микрофон од компјутера што даље. Али, ајде да пробам. :)

Имам верзију 6.0, покушај да ми нађеш 9.0 са лиценцом, ако хоћеш, нисам баш добра да скидам програме.  :)

Наставља се други део видео-курса:

пијац
ПРАВИЛНО ЈЕ:ПИЈАЦА

асма
ПРАВИЛНО ЈЕ:АСТМА

временом
ПРАВИЛНО ЈЕ:С ВРЕМЕНОМ или С ВРЕМЕНА НА ВРЕМЕ

годинама
ПРАВИЛНО ЈЕ :С ГОДИНАМА

оженићу се са Мајом
ПРАВИЛНО ЈЕ :ОЖЕНИЋУ СЕ МАЈОМ

читавих 102 године
ПРАВИЛНО ЈЕ :ЧИТАВЕ 102 ГОДИНЕ

тих пола сата
ПРАВИЛНО ЈЕ :ТО ПОЛА САТА

ових 333 дана
ПРАВИЛНО ЈЕ:ОВА 333 ДАНА

сваких месец дана
ПРАВИЛНО ЈЕ :СВАКИ МЕСЕЦ ДАНА

последњих месец дана
ПРАВИЛНО ЈЕ :ПОСЛЕДЊИ МЕСЕЦ ДАНА

последњих годину дана
ПРАВИЛНО ЈЕ :ПОСЛЕДЊУ ГОДИНУ ДАНА

целих недељу дана
ПРАВИЛНО ЈЕ:ЦЕЛУ НЕДЕЉУ ДАНА

ХВАЛИТИ - ВЕЛИЧАТИ
ФАЛИТИ - НЕДОСТАЈАТИ

КРВАРИТИ - ПУШТАТИ КРВ (РАНА КРВАРИ)
КРВАВИТИ - ЧИНИТИ КРВАВИМ,ОКРВАВИТИ

због ради
ПРАВИЛНО ЈЕ:ЗУБАРУ САМ ОТИШАО ЗБОГ ЗУБОБОЉЕ,
                    А РАДИ ЛЕЧЕЊА


 

Okej, samo dve primedbe:


Kako to misliš? Ovako napisano, nije baš najjasnije. I „vremenom“ i „godinama“ ispravno su upotrebljeni u npr. rečenicama: „Nemoj se igrati vremenom“ i „A oko njega je mirovala soba, mrtva i ona, u potpunom skladu i saglasju sa čovekom komu pripada, tamnomrka kao on, posuknula od izupotrebljavanosti, s kaučem u uglu, na kome je, raspremljenom, jorgan bio gornjim uglom presavijen, tako da su ispod njega bleštali beli jastuk i beli čaršav, kao iskeženi zubi, pored kauča radio sa okruglim pečatom tamnila na tkanini glasnogovornika koji je nacrtalo mnogogodišnje strujanje zvuka, a u pozadini preko celog zida police s knjigama, koje su ozbiljno gledale pozlatama svojih naslova u latinici i gotici, velikim imenima pisaca što ih je Sep maglovito pamtio iz škole, tuđ nepristupačan svet u koji treba godinama i godinama prodirati da bi se shvatio, koji treba slagati strpljivo kroz ceo život da bi se stvorio.“ (A. Tišma, „Upotreba čoveka“ :))


E, ovo, molim te, lepo akcentuj kada budeš govorila. „Hvaliti“ sa dugouzlaznim, „hvaaaliti“ polako otežeš a ton uzlazi, a „faliti“ sa kratkosilaznim, „faliti“ kratko i ekspresivno. Važi? :)

Impresivna priča! Redak dar da ovako opiše daleko više od zapažanja. Kao da igra sa mislima  i prosto utopi u tu priču. :)

Reči vremenom i s vremenom  ja sam to prepisala sa neta, pa su neki poveli raspravu o tome šta je ispravnije, ali naši vokabularci neka odluče. Ovo ću da preskočim.

Važi.Prvo, da ponovim, ja ne vodim oralne tekstove, jer imam loš glas ;D Ovako nije loše da preko diskusije možete da mi  objašnjavate neke značajne reči i skrenete mi pažnju sa ovakvim akcentima. Ja mogu da dovedem, recimo, njih desetak sugrađana na mikrofon i akcentuju najbolje što mogu a vokabularci ne budu zadovoljni. Pričala sam sa njima i nikako nisu spremni za promenu naglaska jer bi ,među svojima, uticalo na obeležje dijalekta i narodnosti. Zamislite da jedan Vranjanac dođe u Užicu i preporuči im da akcentuju vranjanskim dijalektom, na šta bi vam to ličilo?

Još da ovo dodam:

zvaću te za par minuta
PRAVILNO JE :ZVAĆU TE ZA NEKOLIKO MINUTA

imam od tebe par poruka
PRAVILNO JE :IMAM OD TEBE NEKOLIKO PORUKA

hteo sam da pročitam par knjiga
PRAVILNO JE:HTEO SAM DA PROČITAM NEKOLIKO KNJIGA

___________________________


PRAVILNO JE:

POSLEDNJU KNJIGU SAM PROČITAO
POSLEDNJI PUT SAM BIO
POSLEDNJE ŠTO SAM REKAO

ZADNJI PUT SAM BIO NA TRCI
I SEDEO SAM U ZADNJEM REDU
I IZAŠAO NA ZADNJA VRATA

POSLEDNJE SE KORISTI PRI BROJANJU,
ZADNJE SE KORISTI U NEKOM REDU

__________________________

RADUJE ME DA SE JAVLJAŠ
(To je po nemačkoj gramatici)

RADUJEM SE ŠTO SE JAVLJAŠ
(To je po srpskoj gramatici)

Нетачно. Правилно је обоје. У Једнотомнику, чак, пијац је на првом месту.


Правилно је и једно и друго, само је боље с временом, с годинама (Клајн: РЈН).


Обоје је правилно.


Оба глагола имају и једно и друго значење. Боље је да се ово избаци.


Да, само што због може да значи и ’ради’ (= циљ): отишао је због лечења.
 

Ово је застарело и већ најмање педесет година је допуштено и задњи у значењу ’последњи’. (Узгред, Задњи пут сам био на трци није пример за „ред“, него за „бројање“.)


Такође доста застарело. Обоје је правилно, само што је у првој реченици опет боље што се јављаш.

Upotreba čoveka je jedan od najboljih naših romana XX veka, i uopšte. :) Genijalan roman, izuzetan, i genijalno i napisan, tehnika je izvrsna.

Joe, hvala na objašnjenjima, na nekim forumima se ta rasprava  prepucavala tako da nisam bila sigurna šta je ispravno. Njih ću izbaciti. Jedno me zanima u vezi pijacom jer kažu da je ženskog roda.


због ради
ПРАВИЛНО ЈЕ:ЗУБАРУ САМ ОТИШАО ЗБОГ ЗУБОБОЉЕ,
                    А РАДИ ЛЕЧЕЊА

Да, само што због може да значи и ’ради’ (= циљ): отишао је због лечења.
—————————

Ovo ću da ubacim jer je zbog radi pleonazam, svakako da zbog i radi mogu biti cilj.

Zanima me kako da ukratko objasnim na bolji način o svezama da i što.


Vidi se na prvi pogled:) Možda znaš koliko košta ova knjiga?

Koliko košta? Ne znam, kod mene knjige obično koštaju, osim nekih neuobičajeno jevtinijih ili nekih neuobičajeno skupljih, od tristotinak do osamstotinak dinara, pa sad kako koja. :)

Možeš probati da je nađeš i na Internetu, pa da čitaš na računaru ako ti nije teško. Zvirni u tamni vilajet (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=2939.msg30503#msg30503), pa nađi tamo veze na sajtove sa elektronskim knjigama. ;)

Mislila sam da imaš kod sebe. E još nisam stigla da ti odgovorim na onom forumu o novom dobu srpskog jezika, a kamoli da ovo čitam. Za sada ja samo ih skupljam i skupljam i čuvam za  neku zimu. ;)

Imam kod sebe, ali je davno, davno kupljena. :) Ah, da — novo doba srpskog jezika, to me podseti na članak iz današnje Politike koji sam hteo da vam pokažem. Sad ću ga otkucati u nekoj odgovarajućoj temi.

Уместо објашњења ја бих овако поставила кратко и јасно:

ЗБОГ ЈЕ ОЗНАЧАВАЊЕ УЗРОКА, РАДИ ЈЕ ОЗНАЧАВАЊЕ ЦИЉА ?

Сада ћемо позабавити са трећим делом видео-курса.

 НАСЛОВ: 6.Падеж - Инструментал

с ким, с чим - друштво или средство

дошла сам с аутом
ПРАВИЛНО ЈЕ: ДОШЛА САМ АУТОМ

сечем с ножем
ПРАВИЛНО ЈЕ: СЕЧЕМ НОЖЕМ

причам са телефоном
ПРАВИЛНО ЈЕ : ПРИЧАМ ТЕЛЕФОНОМ

једем са кашиком
ПРАВИЛНО ЈЕ :ЈЕДЕМ КАШИКОМ

ПРЕДЛОГ СА СЕ КОРИСТИ КАДА ОЗНАЧАВАМО ДРУШТВО И БРОЈЕВЕ.
ПРЕДЛОГ С (А) УЗ ИНСТРУМЕНТАЛ СРЕДСТВА СЕ НЕ УПОТРЕБЉАВА.

СА + С, З, Ш, Ж
СА + А, Е, И, О,У
СА + (ПО, ОКО) БРОЈ


СА + СЕСТРОМ
СА + ЗЕТОМ
СА + ШУРАКОМ
СА + ЖЕНОМ


СА + ПО 8. ПЕТИЦА
СА + ОКО 2.000 ДИНАРА

СА + АНОМ
СА + ЕЛЕНОМ
СА + ИВАНОМ
СА + ОВИМ ПОДАЦИМА
СА + УНУКОМ

Pravilo "sa+samoglasnik" se smatra prevaziđenim i prestrogim. Bolje da ga izbaciš.

Mislim da "sa" mora ispred bilo kakve enklitike ili umetnute reči: "sa, naprimer, Sanjom". Ovo ipak proveri.

У четвртом делу видео-курса:

Глагол  БИТИ

ПРАВИЛНО ЈЕ:
ЈА БИХ               МИ БИСМО (СПОЈЕНО!)
ТИ БИ                ВИ БИСТЕ  (СПОЈЕНО!)
ОН(А,О) БИ                ОНИ(Е) БИШЕ

ја би волео
ПРАВИЛНО ЈЕ:ЈА БИХ ВОЛЕО

ми би желели
ПРАВИЛНО ЈЕ: МИ БИСМО ЖЕЛЕЛИ

ви би могли то да урадите
ПРАВИЛНО ЈЕ: ВИ БИСТЕ МОГЛИ ТО ДА УРАДИТЕ


Глагол ТРЕБАТИ

НЕПРАВИЛНО ЈЕ!  (ЦРВЕНОМ БОЈОМ!)

ја требам            ми требамо
ти требаш           ви требате
он(а,о) треба       они требају

Глагол ТРЕБАТИ нема прошло време и безличан је.
Користи се за 3. лице

ПРАВИЛНО  ЈЕ:
ТРЕБА ДА ИДЕМ, ИДЕШ, ИДЕМО....
ТРЕБАЛО БИ ДА ИДЕМ, ИДЕШ,ИДЕМО...

Уместо ТРЕБАМ,ТРЕБАШ,ТРЕБАЈУ користи замену ПОТРЕБНО

не требаш ми
ПРАВИЛНО ЈЕ: НИСИ МИ ПОТРЕБАН

требаћемо вас
ПРАВИЛНО ЈЕ: БИЋЕТЕ НАМ ПОТРЕБНИ

требате ли нешто?
ПРАВИЛНО ЈЕ: ДА ЛИ ВАМ НЕШТО ТРЕБА?

за шта су ти требали кључеви?
ПРАВИЛНО ЈЕ: ЗА ШТА СУ ТИ БИЛИ ПОТРЕБНИ КЉУЧЕВИ?

Дуја, већ у том посту написано са сестром.
Океј, избацићу самогласнике.

Немој избацивати, напиши да је боље са С него СА.

с Аном, с Урошем, с Омаром...

Ja mislim da je obratno. ??? Mislim da ranije toga pravila nije bilo, a upravo sada ga Klajn preporučuje radi eufonije.

Ајде пoгледајте у књигу.

Сада снимам глас, појачала га, али постоји проблем, како год смањујем или појачам увек је присутан шуштање који долази од монитора. Мој микрофон је исувише јак и апсорбује све из близине. Зна ли неко о томе како да отклоним шуштање? ???

Moraš, ovaj, da nabudžiš računar. :D

Шта ти то значи реч "набуџиш"?

Pa... ne znam kako da ti objasnim (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=4160.msg42140#msg42140 (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=4160.msg42140#msg42140)). :D

Ne unosi zabunu, Djole... :D

Nego, Silvi, kako ti to sumi monitor???

И то се ја питам. Ево сада пуштам снимак на ЈуТјубу па видећете. Нисам смела да појачам толико да вас не отера... :)

Да знаш,забуна или не, треба ми електронски штап и лепо га набуџим  :D

Постиран је видео-курс у наставку другог дела

http://www.youtube.com/watch?v=FriUsSSctgA&feature=channel_page

Za to "pravilo" (da ispred samoglasnika ide "sa") sam ja čuo odavno, i ne verujem da potiče od Klajna. Negde (ali nemam pojma gde) sam pročitao i kritiku tog pravila (u smislu da je rigidno i nepotrebno), ali se ne sećam detalja. Mislio sam da bi neko od vokabularaca znao nešto više o tome...

Slažem se da je nepotrebno insistirati na SA ispred samoglasnika, no ovo i ne bi trebalo da je pravilo, već samo preporuka sazvučja radi, i to mislim da je Klajnova. Nek vidi neko u RJN, možda je odatle.

Evo šta kaže u RJN, izgleda da je uvek bolje S gde god može, i ispred samoglasnika, ali može se upotrebiti i SA gde se želi paziti na eufoniju, tj. prvo je "bolje", a drugo je "lepše" :D; s. v. sa:

Osnovni oblik ovog predloga je S (piše se bez apostrofa!). Oblik SA u starijem jeziku je upotrebljavan samo ispred suglasnika koji otežavaju izgovor S, npr. "sa pticom", "sa kćerima", "sa mnom", "sa sirom", "sa školom", "sa zecom", "sa žaljenjem".

Danas se znatno proširila upotreba oblika SA, ali se ipak preporučuje S gde god je to moguće, dakle "s prijateljem", "s decom", "s gostima", "s interesom", "s omladinom" itd. (bolje nego "sa prijateljem" itd.). Poneki autori, zbog blagozvučnosti, radije upotrebljavaju oblik SA ispred vokala, naročito ako ovome sledi još jedno "S" ("sa ispitom", "sa osam nogu" zvuči lepše nego "s ispitom", "s osam nogu").

NE, NE, NE! Trebati nije defektan glagol; on ima sva lica. "Biti potreban" mu je prosto sinonim, i imaju istu rekciju — onaj ko ima potrebu je u dativu, a traženi entitet u nominativu. Ovako:

не требам те
ПРАВИЛНО ЈЕ: НЕ ТРЕБАШ МИ или НИСИ МИ ПОТРЕБАН (ispušteno "ti" je u nominativu)

требаћемо вас
ПРАВИЛНО ЈЕ: ТРЕБАЋЕТЕ НАМ или БИЋЕТЕ НАМ ПОТРЕБНИ

требате ли нешто?
ПРАВИЛНО ЈЕ: ДА ЛИ ВАМ НЕШТО ТРЕБА? или ДА ЛИ ВАМ ЈЕ НЕШТО ПОТРЕБНО?

за шта си требао кључеве?
ПРАВИЛНО ЈЕ: ЗА ШТА СУ ТИ ТРЕБАЛИ КЉУЧЕВИ? или ЗА ШТА СУ ТИ БИЛИ ПОТРЕБНИ КЉУЧЕВИ?

Komplikovaniji slučajevi se javljaju kada se traženi predmet iskazuje zavisnom rečenicom, tj "treba da..." i o tome smo pričali drugde, ali da ne širimo sad temu...

Ja bih rekao da su i rečenice sa JA TREBAM NEŠTO (ne trebam te, trebaćemo vas, trebate li nešto, trebam ključeve) takođe sasvim ispravne kao i one sa NEŠTO MI TREBA i POTREBNO MI JE NEŠTO.

I o tome smo pričali onomad; takve konstrukcije su, er, um, uf, kroatizmi. Mada smo se, mislim, uglavnom složili i da je takvo rešenje praktičnije i doslednije nego slepo insistiranje na bezličnosti glagola "trebati".

A, tako. Okej, nećemo dozvoliti da nam opaki kroatizmi vrše nezapamćeni genitiv nad pokaznim zamenicama, da parafraziram Boru Dežulovića. ;)

Онда, у овом случају прескочимо глагол ТРЕБАТИ и предлог СА јер могу да комбинују са речима.

Има ли коментара о новом видео-курсу?

Pazi, moguće je da mešaš dva primera. Ja trebam ključeve jeste ispravno, i oduvek je bilo; a u primeru *ja trebam nešto da uradim imamo onu „sumnjivu“ konstrukciju kojoj si, čini mi se, posvetio pažnju u svom komentaru.

Čekaj, ja trebam da uradim očigledno jeste "sumnjivo", jer je tu glagol trebati upotrebljen u ličnom obliku uz dopunu u vidu izrične rečenice, a u tom slučaju bi trebalo da je bezlično. A trebam ključeve (ne trebam te, trebaćemo vas, trebate li nešto) je, dakle, jednako ispravno kao i trebaju mi ključevi (ne trebaš mi, trebaćete nam, treba li vam nešto), nije "kroatizam"?

Jeste moguće, ali...


...ako je "trebam te" ispravno, onda je ovaj glagol jedinstven po tome što ima dve oprečne rekcije. Iako zagovaram jezičku inkluzivnost, ovo mi je ipak malo previše. Živeo sam u uverenju da je ovo jedno od mesta gde se srpski i hrvatski standard razlikuju.

Јао, расписали сте а ништа не разумем :D

Сада ћу да приложим четврти део курса о писању писма, дипломе и бројевима:

ПИСМО или  ДИПЛОМА

ПРАВИЛНО ЈЕ: (написати)
ИМЕ ПА ПРЕЗИМЕ

СРБИСЛАВУ  СТОЈАНОВИЋУ
СРБИСЛАВИ  СТОЈАНОВИЋ

ИВАНУ ИВАНОВИЋУ
ИВАНИ ИВАНОВИЋ

ПОШТОВАНИ  Г. ПЕТРОВИЋУ
ПОШТОВАНА  ГЂО. ПЕТРОВИЋ

У граматици женама се мења име а презиме не, мушкарцима се мења име и презиме.

КАДА СЕ ПИШЕ ПИСМО, ИДЕ ОВАКО

ДРАГИ ИВАНЕ, или  ДРАГИ ИВАНЕ !

Молим Вас да...пише се великим словом, без обзира на то да ли се иза наслова ставља зарез или узвичник.

У првом реду реченице када се прекида писање, пише се са самогласницима са цртицом и наставља се у другом реду.

ПРАВИЛНО ЈЕ:
др Иван Ивановић (без тачке)
мр Иван Ивановић (без тачке)
проф. Иван Ивановић (са тачком)

Ви / Ваш - пише се великим словом само када се односи на једну особу.

ви / ваш - пише се малим словом када се обраћамо групи.


БРОЈЕВИ

2  - читај  два (без тачке)
2. - читај  други (са тачком)
II  - читај  други (римски)

3.8.2009.
3.VIII 2009.
3 август 2009.

2005—2009
1.V 2005 — 15.V 2009

од 9 до 16 часова
живео је од 1960. до 2020.

'60.
60.- их
1960.

ВРЕМЕ

10:45  не!
10,45  не!
10.45  да!

„Gđo“ bez tačke. „Vi/Vaš“ je kurtoazno pisanje, može biti i s malim početnim slovom i kada se odnosi na jednu osobu. Podela reči na slogove je malčice komplikovanija od „samoglasnici sa crticom“, pa je to najbolje da izbaciš. „60-ih“, „1960-ih“ bez tačke.

Океј. Зашто је господину Г. са тачком дозвољено а госпођи са ГЂО без тачке не?

Generalno
Generalno, skraćenice od samo početnih slova pišu se sa tačkom (gospodin, profesor), a od kombinacije prvih i početnih bez nje (gospođa, doktor).

Tako je, ali ima i onakvih poput Bgd i Zgb, koje se mogu pisati i s tačkom i bez nje. Ja, međutim, glasam za bez nje ;), jer je to generalno pravilo, kako je Duja objasnio.

Хвала! Ово бих додала у курсу:
г. са тачком као проф.
гђа као и др, мр


Логично је  :)

Осим оног што је Ђорђе исправио, упозорио бих још на ово:

Згодно би било додати код мењања презимена да правило за мушкарце важи и у обрнутом реду: Ропство Јанковића Стојана, подвиг Бановића Страхиње (ту није презиме), мада је такав ред речи стилски обележен (угл. у вези с народном епиком).

Избриши размак испред узвичника код Драги Иване.

Римски написано II може се читати и ’два’: Аполо II, као год што се иза римског броја пише тачка када означава број поглавља, одељка, ако се текст пише у истом реду.

Иза тачака у датумима пише се белина (размак): 3. 8. 2009, 3. VIII 2009, 3. август 2009.
(Код тебе, Силви, фали и тачка испред ’август’ и иза 2009. у следећа два реда.)

Не чини ми се стандардно писање ’60. (Нпр., Он се родио ’60., читај ’шездесете’). Две цифре уместо апострофа неће узети много простора. Боље то избаци и напиши само оно што је Ђорђе рекао.

Постирана су два видео-а са бољим тоном.

http://www.youtube.com/watch?v=nVWD2n8_zrE&feature=channel 2. део

http://www.youtube.com/watch?v=NGYdYOew8Dk&feature=channel  3.део

Океј, Јое. Поново ћу све преписати да буде све јасно, без иједне грешке. ;)

ПИСМО или ДИПЛОМА

ПРАВИЛНО ЈЕ: (написати)
ИМЕ ПА ПРЕЗИМЕ

СРБИСЛАВУ  СТОЈАНОВИЋУ
СРБИСЛАВИ  СТОЈАНОВИЋ

ИВАНУ ИВАНОВИЋУ
ИВАНИ ИВАНОВИЋ

ПОШТОВАНИ  Г. ПЕТРОВИЋУ  (са тачком)
ПОШТОВАНА  ГЂО ПЕТРОВИЋ  (без тачке)

У граматици женама се мења име а презиме не, мушкарцима се мења име и презиме и у обрнутом реду.

РОПСТВО ЈАНКОВИЋА СТОЈАНА
ПОДВИГ БАНОВИЋА СТРАХИЊЕ

КАДА СЕ ПИШЕ ПИСМО, ИДЕ ОВАКО

ДРАГИ ИВАНЕ, или  ДРАГИ ИВАНЕ!

Молим Вас да...пише се великим словом, без обзира на то да ли се иза наслова ставља зарез или узвичник.

ПРАВИЛНО ЈЕ:
др Иван Ивановић (без тачке)
мр Иван Ивановић (без тачке)
гђа Маја Илић       (без тачке)

проф. Иван Ивановић (са тачком)
г.  Саша Илић            (са тачком)


БРОЈЕВИ

2  - читај  два (без тачке)
2. - читај  други (са тачком)
II  - читај  други, може и два
       (Аполо II, поглавље II,...)

3. 8. 2009.
3. VIII  2009.
3. август  2009.

2005—2009
1.V 2005 — 15.V 2009

од 9 до 16 часова
живео је од 1960. до 2020.


60 - их  (без тачке)
1960 - их (без тачке)

ВРЕМЕ

10:45  не!
10,45  не!
10.45 (са тачком)

Ja bih rekla da ovo ne valja. Treba:

2005—2009. ali (2005—2009)
1.V 2005. — 15.V 2009.

60-их  (без тачке)
1960-их (без тачке)

Dakle, tacka iza godine ako joj sledi belina, tacka iza godine, bez belina pre i posle crtice. Takodje nisam sigurna da je ovo 1960-ih ispravno... Valjda samo sezdesetih, pa stoga i samo 60-ih?

Хвала, Бруничајлд. Остали су сагласни са 1960-их, па видећемо шта други кажу.
—————————————-

запалење - запаљење
оделење - одељење
делење - дељење
оболење - обољење
палење - паљење
запалење - запаљење
уселење - усељење
трулење - труљење
—————————————

Неке жене користе мушки род с апострофима попут ове речи које су мушког рода:

уз'о - узео
дон'о - донео
поч'о - почео
рек'о - рекао
смрз'о - смрзао
мис'о - мисао

Завршавам са четвртим и петим делом курса, то је видео-курс са најчешћим језичким грешкама. Ако имате неку идеју или предлог за наставак, јавите се. :)

Naravno, ispravni su samo ovi oblici iz desne kolone, sa jotovanjem.


Šta? :D Neke žene kako, šta muški rod? :D

На жалост, јесте, и то сам се ја питала. Изгледа да су слабо упућене у правопис, и у разговору имитирају мушког рода,  две жене које кажу, рецимо, причали смо, а уместо причале смо.

   То раде врло многи.

Премишљам да ли додам један кадар СА И БЕЗ ТАЧКЕ КОД ПРЕЗИМЕНА И ТИТУЛЕ, може ли?


Чини ми се да је врло многи плеоназам?

Оно за додатак може. Греши се и даље.

Врло многи не знам шта је, али вероватно је неправилно. Намерно је „плеоназмирано“ ;).

Ма да, дозволите ми да кажем, приметила сам да већина Вокабулараца иако су сјајни за Правописе и намерно праве "грешке"  :D ;)


Е сад, запазила сам ситницу, после арапских бројева пишу римским бројем, али не знам да ли је спојено или са размаком белине?

Zbjelinom, dakako. ;) :D

4. VIII 2009.

Ђорђе, какво ти је сад  збелином а не с белином?  :D ;)

Pa na kontu ovoga:


;) :D

Да, да... збелина, и може цбелина... :D ;)

Интересовање за видео-курса добро иде, свесни смо да овај курс помаже многима, али треба да смо свесни да ће бити могуће злоупотребе да их претвори у бизнис, нпр., Забрањено је за коришћење ЦД / ДВД за продају.Видео-курс је за свакога., али ово ми се не свиђа и желела бих да лепше звучи, имате ли неки бољи предлог?

Nalepi mu ovu licencu:
http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/deed.sr

Moze da se preuzima, ali ne sme da se menja i mora da se navede autor. Takodje se ne moze koristiti u komercijalne svrhe. Sve lepo pise.  Takodje mozes nalepiti ovu sliku: http://i.creativecommons.org/l/by-nc-nd/3.0/88x31.png koja opet moze da vodi ka tekstu prethodnog linka koji sam ti dala.

Бруничајлд, хвала ти! Ово је сјајно!  :)

у овом кадру стоји:

1.— 5. део видео-курса

са линком

са логом

може ли?

Мислим да ће овај кадар буде тако постаљен:

у овом кадру стоји:

1 — 5. серија видео-курса

copyright

са линком

са логом

Није то copyright, већ је то лиценца Creative Commons (ваљда се то зове копилефт, нисам нешто сигурна).

Treba da stavis ovako:

Овај филм је заштићен лиценцом Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0.

Испод можеш ставити и слику лиценце да се добро види.

Заборавила сам да је то филм и да се ту не може кликати. Стога ти линк није потребан. Кога занима, нек сам тражи на нету.

Мада можеш да у једном кадру туриш и основне одредбе те лиценце, које се појављују на првој страни...

Мислим да је ово сасвим довољно. Баш као што кажеш, кога занима више, нека потражи по нету.

Пуштен је четврти део курса на ЈуТјубу

http://www.youtube.com/watch?v=mfqtiFkEVwE

Силви, па где ти је тачка иза 2009. године?

И ја нешто не видех где си ставила лиценцу...


ЕДИТ:Ех, да. Да кажем да је тон сад сасвим ок. ;D

Подсети ме који је кадар са 2009. годином? Има их пуно.

Лиценца се ставља у петом курсу коју тренутно завршавам.

Што се тиче тона, да то прославимо шампањцем ;) :D

Na kraju, gde ti stoji copyright.  Pa lincenca treba da ide na svaki film. Kako mislis da neko zna koja je licenca prva cetiri dela ako nema nigde u njima napisano?

Зато сам предложила да се напише 1.—5. серија видео курса, да се зна да је цео филм под лиценцом?

Ma ne. Svaki video mora da ima svoju licencu. Sta te kosta da lupis jos po jedan kadar na svaki film?

Хе хе, Бруничајлд, да знаш да си у праву ;D Ама, све од почетка....видећу ових дана. Сад ћу идем мало у шетњу, батали Вокабулар, ајмо на пиће ;)

Ajde... ;)

Постиран је пети, последњи, курс:

http://www.youtube.com/watch?v=X6Sde9Q8wOM&feature=channel_page

Него, мислим да ова лиценца да се стави у првом кадру сваког филма а не у последњем, свима да да до знања?

Добро је и овако. Важан је рад, а лиценца на крају. Ка би ставила лиценцу на почетак, изгледало би као да се превише пажње томе поклања... Јесте важно, али не треба да личи да је важније од самог рада...

Апсолутно се слажем. Још мало па ће изгледати као професионалан рад  ;) Боље не може да буде.

Постављено је пет видео-курсева истовремено са бољим тоном, презентацијом и лиценцом:

http://www.youtube.com/watch?v=dF3E2ZRS1fg&feature=channel_page     1. део

http://www.youtube.com/watch?v=dtLnh5U2JWw&feature=channel_page    2. део

http://www.youtube.com/watch?v=-AkstwNjYp8&feature=channel_page     3. део

http://www.youtube.com/watch?v=Rpv4XZCshzc&feature=channel_page    4. део

http://www.youtube.com/watch?v=m_dVc8TpEoA&feature=channel_page   5. део


Желим да искажем захвалност свим учесницима форума на овом раду и заједнички допринели стварању видео-курсева који ће образовати ширу јавност. Надам се да ћемо наставити нашу сарадњу; напредовати за добробит свих нас и њих и  следећим курсевима учинимо бољим и квалитетним.

Ја се извињавам на закаснелом одговору, није ме било неко време...

Прво, још једном све похвале за уложено време и труд, и друго, да ли је ово још увек потребно (новија верзија), да ти шаљем приватну поруку...?



Занимљив начин побољшања квалитета звука приликом снимања јесте извођење уземљења кућишта (уколико је потребно). Они који се иоле разумеју у електротехнику ће разумети, а за остале укратко - узмете неку жицу, огулите пластичну изолацију са крајева (уколико је има, ножем или клештима за то намењеним), огулите и лак са саме жице (исто само са крајева, најлакше неким комадом брусног папира, да не кажем ''шмиргле'' ;), ако немате, онда неком турпијицом), и један крај жице закачите за неки лимени део кућишта (обично са задње стране, може и за неки шраф), а други крај за неку уземљену ствар/уређај - на пример радијатор, али за неки део где је огуљена фарба и види се метал.

Након овога би квалитет звука требало да буде битно бољи јер смо уклонили сметње које се јављају услед непожељних (малих) напона. Професионалне звучне картице обично немају овакве проблеме, али код осталих, ''свакодневних'', лоше уземљење самог кућишта рачунара може доста утицати на квалитет звука који снимимо преко улаза звучне картице.

Наравно, остаје оно што сам раније причао, уклањање шума и софтверским путем, преко опција самог програма - но ипак је боље прво хардверски шумове свести на најмању могућу меру.

Снимци су солидни, само ми је, искрено, снимак смешан због наратора. Очито да јој српски није матерњи језик.

Tvoj savet je pravo zlato! Dobro nam došao! Samo da si nam priključio malo ranije. :) Sada ne možemo da ih prepravimo, odavno je na youtube i postiže dobru gledanost i ima veliko interesovanje za poboljšanje jezika. ;)

U narednom poduhvatu biće sigurno mnogo bolje, samo što sam upala u veliku obavezu pa ne stižem da pravim sledeći projekat. Probaću sa tvojim savetom, trebalo bi da ne bude problema. I kuckamo se. :)

Prvo, zahvaljujem se na oceni i komentaru, ali...vaša "iskrenost" ne pogađa mene, nego "onima kojima nije baš maternji jezik" a u istoj smo državi, što je jedna prividna provokacija. Mi ovde se ne bavimo akcentovanjem, već Pravopisom. Akcentovati je praktično nemoguće iz 100 razloga, iz štošta različitih dijalekta, akcenta i govora što ovde nema mesta za diskusiju i politiku, i da postoje mnoge zle stvari od vašeg akcentovanja. :)

Акценте је могуће научити. Јесте да призренско-тимочки ту умногом спутава, али погледај Мирослава, на пример — погреши погдегде који акценат или дужину, али је остало савладао.

Скоро је био у емисији „Око“ (заједно са Милком Цанић ;D ) Миодраг Здравковић, један од наших најбољих спикера, који је рођен у — Зајечару. Уз мало (или много) добре воље, све се може савладати.

Naravno, sve se može kad se hoće, a postižu to samo pojedinici a ne ceo narod. :)

Da smo svi akcentovali ISTIM AKCENTOM, ne bismo provalili ko je južnjak, Bugarin,
Albanac, Bosanac, Makedonac, Mađar. ;)

Živela razlika!

Живела, дабоме, али са свешћу шта је књижевни језик и књижевни акценат.  :)