Свиђа ми се ово што је на теми већ речено, али чини ми се да ту има још тога за демистификовање. Да ставим и ја капу за размишљање...
О1 ______ веза (логичка) _______О2
То би, хајде, био семантички, или можда, структурални приказ изјаве која садржи везнике што или да. Састоји се од трију објеката: података О1 и О2 те податка о вези између њих. Мени се чини да није небитно шта при бирању везника говорник жели да нагласи. На примјер, код "драго ми је", за које статистика за интернет, успут буди речено...
"драго ми је што" (549,000 results)
"драго ми је да" (1,160,000 results)
"drago mi je što" (28,800,000 results)
"drago mi je da" (57,000,000 results)
... изгледа тако, говорник увијек може употребити везник што и успјеће пренијети саговорнику све податке. (Драго ми је што те видим: мени је драго, видим те, веза.) Али, онда када баш жели да важност нагласи податку О2, мислим да то лакше постиже лаћањем за везник да. Примјери директно с интернета (покоје познато властито име сам измијенио, да нам не одвраћа пажњу):
- "За све оне којима је драго да је Леонардо Алиловић преживио" (наслов странице на Фејсбуку)
Овдје се не наглашава О1, јер мало би коме било криво због преживљавања неког тамо Алиловића (ја никад чуо), нити говорнику пада на памет такву једну грехоту и инсинуирати. Говорник, дакле, у свом јавном позиву не супротставља оне којима је драго наспрам оних којима је криво, већ супротставља оне који прате тог неког Алиловића наспрам оних који су равнодушни или нису за типа ни чули. А, ако га прате, говорник подразумијева да ће им бити драго због преживљавања. Да је говорник хтио дискриминирати између оних којима је драго и оних којима је криво, дакле нагласити О1, употребио би везник што. (За те друге рекао би: "Криво им је
што је преживио", а не: "Криво им је
да је преживио". Стога би страницу насловио: "За све оне којима је драго што је Леонардо Алиловић преживио".)
- "Перо Перић каже како му је драго да може некоме уљепшати дочек" (новински чланак)
И овдје се наглашава О2. У супротном, ко би то жалио што некоме може уљепшати дочек? Нико. Битан је податак о добром дјелу (О2), а не осјећај радости због доброг дјела (О1), јер се тај осјећај малтене подразумијева.
- "Драго ми је да ти сада мириши у уреду."
Та неће му ваљда бити жао што јој не смрди у уреду? Битнији је, дакле, податак О2 од податка О1.
- "Јако ми је драго да је мода код нас јако живнула."
Иако је овдје прилично битан и О1, па се користи појачивач "јако", ипак је битнији О2. Контекст је био мода. Додуше, у овој реченици сасвим би био могућ и везник што, јер је сасвим могуће да буде и оних (нпр. традиционалиста, пуританаца, антиглобалиста) којима је криво што је мода живнула. Тим везником лакше би се пружило предност податку О1.
- "Изузетно ми је драго да могу свједочити" (изјава оптуженог политичара)
Овдје је појачивач још јачи него у претходном примјеру, али опет је податак О2 ипак битнији од О1, јер О1 и такав какав је сасвим је очекиван, а О2 је био фифти-фифти.
А сад, примјери за везник што. Код њих може бити наглашен било који податак, а може и не бити ниједан:
- "Баш ми је драго што смо се среле" - Фотографије - Dalje.com
- Јесам ли ја једини коме је драго што се држава распада?
- Баш ми је драго што је Супермен мртав.
- Ани је драго што је избјегла грозницу.
- За све којима је драго што је Асанж ухапшен.
Ово све је само хипотеза, наравно