Цитати - домаћа књижевност

[Дарко Новаковић]

Михајло Пупин, Са пашњака до научењака

Од сваког културног човека се очекује да има изграђене погледе на књижевност, уметност, друштвене науке, што је све на своме месту. Али да ли је неко размишљао о томе да је за културу потребно и солидно познавање основних принципа фундаменталних наука? Да је тако што остварено, не би било потребно да се стално потеже већ досадно питање о тобожњем сукобу између науке и религије, и било би много исправнијих мишљења о свему материјалноме.

[Зоран Ђорђевић]

Михајло Пупин, Са пашњака до научењака

Ова књига би требало да буде обавезна лектира у свим нашим школама.

[Дарко Новаковић]

Да, веома занимљиво штиво. При крају сам читања, и заиста сам одушевљен. Свестран човек, образован, школован у Србији, САД, Енглеској, Немачкој, и поврх свега имао је дара и за писање.
Мало ме је нервирао превод, али с обзиром да познајем преводиоца и његову знање у струци, не могу му то узети за зло. Уживао сам и у предговору мог професора Основа електротехнике и Електромагнетике.

[Дарко Новаковић]

Никола Тесла, Моји изуми

Напредак и развој човека битно зависе од изумитељског дара. Он је најважнији производ човековог стваралачког ума. Његов крајњи циљ је потпуна превласт ума над материјалним светом и овладавање природним силама за потребе људи. То је тежак задатак за изумитеља, кога врло често погрешно схватају и не признају. Али он налази огромну надокнаду у задовољству које произилази из његове моћи и осећања да он припада класи изузетно привилегованих људи, без којих би човечанство одавно ишчезло у љутој борби против немилосрдних сила природе.

[Зоран Ђорђевић]

Душко Радовић:

  Немојте се вакцинисати против грипа, да бар знате зашто сте га добили.
 Збуњено и увређено изгледају они који су се вакцинисали и разболели.

[Amarilis]

Što ne boli - to nije život, što ne prolazi - to nije sreća.

Ne znam da li sam spavao, ali znam da sam sanjao.

Andrić, Znakovi pored puta

Ljubav ne postavlja suviše pitanja, jer ako počnemo da mislimo počinjemo i da se plašimo.

Koeljo, Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala

All, everzthing that I understand, I understand onlz because I love

Tolstoj

[Зоран Ђорђевић]

Ускоро треба да приредимо испраћај колегама који одлазе у пензију. Сетио сам се због тога шта је генијални Душко Радовић написао:

У пензију нам се не иде. Не због посла, него због оног што се на послу ради.

[Соња]

Ionako smo se odmakli od domace knjizevnosti:
"Kad ozbiljno razmisljamo, nema nikakve igre. A kad nema igre, sta onda ostaje?"
(Tolstoj, "Detinjstvo, decastvo, mladost": ima tu jos lepih stvari za citiranje, ali to cu moci tek od kuce...; secam se pricice o lepoti i osmehu, i divnog "nabrajanja" tipova ljudi kojima smemo/ne smemo pogledati u oci. Moram to ponovo da pronadjem!)

[Соња]

Jos malo Duska Radovica (kol'ko mogu da se setim):

Strashno je to kad imate nesto vazno da ispricate, ali nemate kome.
A jos je strashnije kad imate kome, a nemate sta.
A subota je, slobodan dan, i kisa pada.

Tesko poslu na koji ste, po ovakvom jutru, krenuli.

Sve sto je malo, lepo je dok je mlado. Kad odraste, bolje je da je vece.

P.S.
a) Izvinjavam se zbog "celave latinice" - sedim za tudjim kompjuterom, i nekako ne uspevam da na istom nadjem "normalnu" latnicu i cirilicu :-(.
b) Inace ne ubacujem slovo h iza s i c kad sam prinudjena da pis(h)em ovako, ali za "strasno" bi ponegde moglo da bude pogresno protumaceno.

[Соња]

Морам још мало да вас затрпавам чика-Душковим мудростима:


Зашто се уличне корпе за отпатке не подигну на висину кошева за кошарку?
Била би то провокација којој нико од наше кошаркашке нације не би одолевао.
Кошеви би били пуни, а Београд чист.

Како регулисати саобраћај у Београду?
Ево једног радикалног предлога:
Укинути све саобраћајне прописе, уклонити саобраћајну милицију, укинути полагање возачких испита и дозволити природну селекцију и возача и кола.

Запалите слободно цигарету. Скратите себи живот.
То је онај део живота кад се неће смети ни оно што ће се евентуално још и моћи.

Деца не подносе васпитавање.
Морате крити од деце да их васпитавате.
Па ако на крају и примете да су преварена и васпитана – биће им криво, али ће тада већ бити касно.

Немојте се женити због ноћи.
Ноћу можете и спавати.
Тражите жену која ће вам решити проблем дана.

Некада су школе биле ретке и удаљене од кућа, па се најлепши део детињства и младости проводио на том дугом путу измеђукуће и школе.
Данашња деца, бар у граду, немају ни тај део живота.

Многи људи расположени су да читају књиге, али не знају како.
Није лако читати књиге.
Ако се наместиш тако да ти буде лепо и удобно, испадне да је боље спавати него читати.
А ако не пронађеш добар положај, заболе те или врат или рука, увек ти нешто утрне, читање се претвара у тежак физички рад.

Неки неспособни људи догурали су далеко.
Ко је неспособан, може радити све, способни само оно што умеју.

Јутрос једна жена убеђује свог мамурног мужа да је код своје куће и са својом женом.
А њему није јасно: ако је то тачно, шта ће он ту?!

Другарице,
претворите своју кућу у кафану па ћете се изненадити како вам је муж весео и забаван човек.

Благо ружнима!
О њима се, кад остаре, неће говорити да су некад били лепи.

Родитељи женске деце тешко се решавају да их пусте саме на дочек Нове године.
Родитељи мушке деце сматрају да то није фер са њихове стране.

Тешко очевима женске деце кад помисле шта су све некад и сами радили туђој женској деци.

Добре и поштене девојке тешко се удају.
Што су више по укусу својих родитеља, све мање занимају оне за које би се могле удати.

Један мали дечак налактио се на сто и загледао у небо.
Родитељи га питају шта му је, а он одсутно одговара:
Ништа, гледам у Марс...
Затим направи паузу, прибере се и каже:
У ствари, не гледам у Марс него сам се укакио.
Деца су искрена, а одрасли нису, у томе је једина разлика.

Свима нам је потребан неко ко ће нас волети много, галантно, без остатка.
Затим нам је потребан још неко коме ћемо сву ту љубав вратити.

Удварајте се мало и својој жени – као да вам није жена, као да вас не воли, као да има неког другог, као да може да бира.
А жена није незахвална.
На ту пажњу она ће одговорити са много доброте – као да вас воли, као да нема другог, као да не може да бира.

Не може једна жена бити и домаћица, и радница, и мајка, и љубавница.
То ипак мора радити више жена.

Многе жене могле би много и лепо да воле, али немају кога.
Сви се праве да су већ вољени, срамота их је да признају да нису.

Ајд' доста вам је за данас...

[Зоран Ђорђевић]

Записао сам мисао једног циника о искуству.

Искуство је оно што се стекне кад нам више не треба.

[mladen bogićević]

Довољно је да човек замукне па да се гласови природе дигну ослобођени, и да он све то назове Тишином.
Растко Петровић, Људи говоре

можда није сасвим тачан цитат, али последњи пут сам прочитао ову реченицу 1998.

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > Читаоница > Српска књижевност (Уредник: Дарко Новаковић) > Тема: Цитати - домаћа књижевност