Плеоназми — стилске грешке?

[J o e]

Mislim da za nas ipak važi tačka 28f (koliko sam shvatio, glavno mjerilo za veliko/malo slovo jeste dio koji sam obilježio crnim slovima):

Kada je pak neki naziv — uprkos specifično primenjenoj, simboličnoj ili figurativnoj upotrebi — jasno sačuvao karakter vlastitog imena, opravdano je pisanje velikog slova, a figurativna upotreba po potrebi se obeležava navodnicima: sastanak Pećanaca (nekadašnjih, npr. bivših đaka pećke gimnazije), Golootočani (nekadašnji „stanovnici“ Golog otoka, tj. logoraši)...

Али то је, иако фигуративно, и даље у тесној творбеној вези са географским именима. Вокабуларац пак није етник, а Вокабулар није топоним.

[Stoundar]

Али то је, иако фигуративно, и даље у тесној творбеној вези са географским именима. Вокабуларац пак није етник, а Вокабулар није топоним.

Iza tri tačke koje sam gore stavio slijede primjeri kisela voda „knez Miloš“, vino „carica Milica“, tako da mi se ne čini da je tačka vezana samo za geografska imena. Zar ne možemo shvaćati Vokabularca kao „stanovnika“ (citiram iz navedene tačke) Vokabulara?

[J o e]

Суштина те тачке је ово: обичне властите именице које се пишу великим словом (Пећанци, Голооточани, царица Милица) некад могу да промене своје значење, а да задрже велико слово. Вокабуларац не спада овде јер то није нити властита именица (као што је Голооточанин 'човек који живи на Голом отоку') нити именица настала померањем значења властите именице.

[Madiuxa]

Да ли то онда значи да и википедијанац треба писати малим словом?

[планинарка]

Вокабуларац пак није етник, а Вокабулар није топоним. 

А шта је са феноменом "мрежних топонима" и "мрежних етника"? Јер они, неоспорно, постоје и нови правописи мораће да уведу јасна правила за писање виртуелних пандана стварносним појмовима.  

[J o e]

Да ли то онда значи да и википедијанац треба писати малим словом?

Ја тако мислим, са малим њ. Они тек не заслужују велико слово.

А шта је са феноменом "мрежних топонима" и "мрежних етника"? Јер они, неоспорно, постоје и нови правописи мораће да уведу јасна правила за писање виртуелних пандана стварносним појмовима.   

Кад их уведу, онда ћемо их поштовати. Засад, изгледа, нема утемељења за такве "етнике".

[Нескафица]

Ja uvek izbegavam tautologije i nikad ne ponavljam istu stvar drugim rečima. A posebno izbegavam suvišne pleonazme.

[Нескафица]

Јест, и то је истина. Тако и у српском језику ( ), ред речи је СПО (субјекат, предикат па објекат Жика воли Дуњу), али нико неће изменити ред речи у другачији уколико се указала стилска потреба за овим редоследом. Дуњу (а не неког другог) воли Жика, нећемо исправити. Кад тако каже странац који тек учи, знаћемо да је направио грешку у реду речи, па ћемо ту грешку и кориговати.
Да ли ћемо нешто сматрати стилском грешком (мислим и на ред речи) или не, зависи од низа околности.

Ne možeš baš UVEK ispravljati takav red reči.

U rečenici "Dunju voli Žika, a ne Pera", apsolutno je logično da ostane takav red, zbog tačnog rečeničnog akcenta te smisla koji se njime želi preneti (suprotnost između Žike i Pere).

Sem toga, nisam još čuo da je u srpskom standardizovan taj redosled rečeničnih delova. Koliko mi je poznato, rečenice tipa "Dete je ujelo prase" i dalje se smatraju dvosmislenima.

[Madiuxa]

"Dete je ujelo prase"

Hteo si reci, Dete ujelo prase. Ako dodamo jedno JE, sasvim je jasno ko je ujeo a ko je ujeden...

[Нескафица]

"Dete je ujelo prase"

Hteo si reci, Dete ujelo prase. Ako dodamo jedno JE, sasvim je jasno ko je ujeo a ko je ujeden...

Uopšte nije jasno. Dete je ujelo prase, prase je ujelo dete. A krnji perfekt tu ništa neće rešiti (pao je s Marsa, takoreći).

A imaš i drugih takvih kombinacija: "Žene jedu lavice."

[Madiuxa]

Како није јасно? Ако кажеш Дете ујело прасе, онда се не зна ко је кога ујео. Ако кажеш Дете је ујело прасе, ја мислим да се савршено јасно да је ДЕТЕ гризло, а прасе било грижено. Ако пак кажемо, Прасе је ујело дете, јасно је да је ПРАСЕ гризло, а дете било уједено... Крњи перфекат баш уноси забуну, а комплетни перфекат разјашњава ствари. Ти си навео комплетни перфекат као пример за двосмислене реченице и у том погледу сам мислила да си направио лапсус...

Ово друго јесте двосмислено — жене једу лавице. Ко кога једе?

[Нескафица]

Ne, ne zna se, nego si se ti "navikla" da ti je subjekat na početku (verovatno pod uticajima stranih jezika), a i primer je već totalno izlizan, pa ne čuješ dvosmislicu:

Pera je gledao Žiku = Dete je ujelo prase.
Žiku je gledao Pera = Dete je ujelo prase.

Kontaš?

Ili u širem sklopu:

1. Ajde da mi je dete ujeo pas, pa da razumem, ali moje dete je ujelo prase!

2. Potpuno je nepodnošljiv onaj moj klipan. Zamisli, molim te, to dete je ujelo prase!

(Dvosmislice formalno i dalje postoje, ali širi kontekst usmerava značenje na jednu ili drugu stranu.)

[Madiuxa]

Imas pravo. Sad sam tek ukapirala. Fazon je u tome sto je nom. i acc. isti kod srednjeg roda, pa tako i subj. i dir. obj. imaju isti oblik. Odatle i zabuna...

[Зоран Ђорђевић]

   Да ли се у плеоназме, шире гледано, могу убројити компаративи  и суперлативи  придева који се, по свом значењу, не могу поредити. Најоптималнији, најидеалнији, најминималнији. Не памтим да су да су новинари (а за њима и остали) рекли да је неко решење само идеално. Морало је бити најидеалије. Као да идеално већ није нешто нај-. Као да има нешто мање од минималног.

[Оли]

Јест, и то је истина. Тако и у српском језику ( ), ред речи је СПО (субјекат, предикат па објекат Жика воли Дуњу), али нико неће изменити ред речи у другачији уколико се указала стилска потреба за овим редоследом. Дуњу (а не неког другог) воли Жика, нећемо исправити. Кад тако каже странац који тек учи, знаћемо да је направио грешку у реду речи, па ћемо ту грешку и кориговати.
Да ли ћемо нешто сматрати стилском грешком (мислим и на ред речи) или не, зависи од низа околности.

Ne možeš baš UVEK ispravljati takav red reči.

U rečenici "Dunju voli Žika, a ne Pera", apsolutno je logično da ostane takav red, zbog tačnog rečeničnog akcenta te smisla koji se njime želi preneti (suprotnost između Žike i Pere).

Sem toga, nisam još čuo da je u srpskom standardizovan taj redosled rečeničnih delova. Koliko mi je poznato, rečenice tipa "Dete je ujelo prase" i dalje se smatraju dvosmislenima.

А шта си хтео да коригујеш?

Жао ми је што ниси чуо да је стандардизован ред реченичних делова.

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Стил у српском језику (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: Плеоназми — стилске грешке?