Какав је Ваш однос према српском писму?

[Зоран Ђорђевић]

A, nemojte sada da počinjete sa belosvetskom zaverom protiv nas, Srbalja...

Највећу штету Србима могу да направе, нећете веровати - Срби.


А за ово

Pa ovde mi traže da im kupim majce sa ćiriličnim natpisima...

се не секирајте. То ће почети да раде Кинези.

[Maduixa]

Највећу штету Србима могу да направе, нећете веровати - Срби.

`

Наравно да верујем. Знам шта значе она четири С у српском грбу. Не стоје она ту због лепих очију, што би рекли Шпанци, него и те како имају разлог.... Као што рекосте, ништа није случајно.

[Зоран Ђорђевић]

   Опет ја. Гледао сам синоћ у вестима репортажу о књигама које су ушле у ужи избор за роман године.
   Нисам запамтио ниједан наслов, али сам запазио да су све (њих пет) штампане латиницом. Да ли издавачи мисле да ће се тако боље продавати или не, не знам. Ако и хоће, зашто је тако? Странцима то не значи ништа, нарочито оним залуталим Јапанцима које смо овде већ помињали. А људима који купују и читају књиге сасвим је svejedno kojiм пиsmom će бити напиsano ono šто читаju.
   Има ли неко од вас разложно објашњење за ово? Немојте само о Уставу, о томе шта је дозвољено, а шта не, о правима и сл. Немојте ме ни откачињати са: ''За то питајте издаваче''. Интересује ме ваше мишљење.

[bukuroshe]

 Moje mišljenje je prosto: uopšte ne primjećujem je li neki tekst napisan ćirilicom ili latinicom. Jednostavno su mi oba pisma duboko ukorijenjena, tako da ako bi me neko pitao, poslije čitanja, je li to što sam pročitala bilo na latinici ili ćirilici - ne bih znala sa sigurnošću odgovoriti. Neko štivo vrednujem po kvalitetu napisanog a ne po korišćenom pismu.

[kontra]

Pa, mogu da komentarišem samo jednu knjigu - Most Zorana Živkovića.
Laguna ćirilicom štampa samo knjige namenjene najmlađem uzrastu (i hvala im na tome, jer sam zahvaljujući upravo toj politici uspela divne knjige da poklonim dragim ljudima koji ne čitaju ćirilicu).
Inače:
"Uspon i pad Parkinsonove bolesti" Basara,
"Komo" Valjarević,
"Četiri zida i grad" Karanović,
"Emilija Leta" Mitrović i
"Most" Živković

[Maduixa]

....i hvala im na tome, jer sam zahvaljujući upravo toj politici uspela divne knjige da poklonim dragim ljudima koji ne čitaju ćirilicu....

Eto Vam odgovora, Zorane. Izdavači misle na biznis, a ne na nacionalne lingvističke probleme. U interesu im je da prodaju što više knjiga i s tim računaju da postoji mogućnost da njihove knjige kupe i ljudi iz ostalih zemalja gde se govori ovaj naš jezik. Štampanjem isključivo ćirilicom sužavaju svoje tržište samo na Srbiju. Veoma logično. Ja im nemam šta zameriti. Zaista.

[Зоран Ђорђевић]

računaju da postoji mogućnost da njihove knjige kupe i ljudi iz ostalih zemalja gde se govori ovaj naš jezik.

Кладим се да заинтересованих за ове књиге из горепоменуте групације нема више од сто.

Жао ми је Грка. Колико су тек они хендикепирани.

Мислим да је у питању нешто друго. Многи наши људи латиницу несвесно, понављам, несвесно, доживљавају као писмо школованијег дела друштва, писменијег. Прочитајте и мој последњи прилог у теми http://forum.vokabular.org/index.php?topic=580.0.

Нећу се љутити ни ако ме изрезилите. Аргументовано. (Ко сам па ја да будем увек у праву.)

[kontra]

računaju da postoji mogućnost da njihove knjige kupe i ljudi iz ostalih zemalja gde se govori ovaj naš jezik.

Кладим се да заинтересованих за ове књиге из горепоменуте групације нема више од сто.

Ma kako to tebi zvučalo, kada je prosečan tiraž knjige u Srbiji 500 ili 1000 primeraka, tih 100 su itekako bitni!

Мислим да је у питању нешто друго. Многи наши људи латиницу несвесно, понављам, несвесно, доживљавају као писмо школованијег дела друштва, писменијег.

Kod mene nikada nije bilo tako, niti je iko iz moje okoline smatrao tako nešto. Zapravo, mi smo uvek mislili da je onaj ko OBA pisma piše pravilno - pismeniji. Čak smo više cenili lep ćirilični rukopis, no latinični.

...(Ко сам па ја да будем увек у праву.)

Bez brige, ja sam ubeđena da nisi uvek u pravu

[Вученовић]

Kada uđete u svoju samoposlugu u kojoj pazarite svakodnevno, prebrojte koliko je ambalaže štampano kojim pismom. Izračunajte otprilike koliko je procenata latinicom, a koliko ćirilicom.

Neću da tumačim Ustav, ne znam da li su ćirilica i latinica u ravnopravnom položaju pravno, ali me veoma zanima koje procente ćete da dobijete i šta mislite o tome. Baš me interesuje kako će i da li će tako dobijen statistički podatak da utiče na vaš stav o ravnopravnosti pisama.

Koliki procenat svako pismo treba najmanje da ima da bismo smatrali da su pisma ravnopravna? Da li treba da svako pismo bude zastupljeno sa bar 40%? A možda možemo da smatramo da se pisma ravnopravno koriste ako je svako zastupljeno sa bar 30 procenata. Da li smatrate da je stanje alarmantno ako jedno od "ravnopravnih" pisama nema ni jedan odsto? A ako ne uspete da pronađete baš ništa na jednom od pisama? Možda čak i to može da se desi, ukoliko vaša radnja ne drži dnevne novine!

Mada, možda ni to nema veze, jedino je bitno da li u Ustavu piše ili ne piše da su pisma ravnopravna.

[Зоран Ђорђевић]

Молим вас за коментар овог прилога. Копирам га из друге теме.

 Одг: LATINICA (cro, slo, srb?)
« Одговор #17 послато: 01. 01. 2007, 21:59:36 » Цитат 

————————————————————————————————————————
   Расправу о овоме водимо (без потребе) паралелно на два места. Овде и у ''Какав је ваш однос према српском писму?''. Тамо сам тврдио да је сама синтагма ''српска латиница'' обичан оксиморон. Да то што српске речи могу да се записују, а записују се навелико, латиницом, није доказ да је она самим тим и српско писмо.
   Имам једно објашњење зашто се латиница толико користи и стављам га, не устручавајући се, на ''јавну дискусију''. Оно је само резултат мог начина размишљања, можда и година, ко зна чега све још.

   У оној давној расправи о чиновничком начину изражавања закључили смо да чиновници (свих земаља) сматрају да треба да постоји званичан и незваничан начин саопштавања. Не може ''пукла је цев'', него мора ''дошло је до пуцања цеви''. Да не ређам даље, има тамо.
   Усуђујем се да направим аналогију са писмом. Као што сам већ негде рекао, у овој земљи нигде није могла да се купи ћирилична писаћа машина (ни то ми нико није објаснио зашто, а и не мора, то је политика), па је латиница била заступљена где год је Бирократија имала посла. У општини, суду, код адвоката, у трговини, фабрикама... Сва могућа преписка, све што је, условно речено, ''званично'', било је откуцано латиницом.
   Можда отуда, потпуно несвесно, рефлексно, наш човек напише ''Vraćam se odmah'', ''Zatvoreno zbog renoviranja''... Сасвим обичан испис, али онај којим се ''званично'' обраћа широј јавности.
   Надам се да сте ме схватили, али вам нећу замерити и ако нисте.
   На крају нешто што ми се јако допало. Пре две године објављена је у ''Политици'' оваква карикатура — група људи протестује, носећи транспаренте на којима пише: Vratite nam ćirilicu, Dole latinica, и још неколико у том стилу. Типично за Србе.
 
 
« Последњи пут промењено: 01. 01. 2007, 22:02:29 од Зоран Ђорђевић » 
 

[Pedja]

Ja nemam problem sa izrazima srpska latinica i srpska ćirilica jer oni upravo objašnjavaju o čemu se radi. Izrazi latinica i ćirilica se odnose na opšte pismo, a kada im se ispred stavi srpska onda je jasno da mislimo na varijantu koja sadrži znakove koji odgovaraju glasovima srpskog jezika. Srpski jezik se ne može zapisivati engleskom latinicom ali ni ruskom ćirilicom.

[Фаренхајт]

Upravo tako. Ako je "srpska latinica" oksimoron, onda su oksimoroni i "engleska latinica, poljska latinica, vijetnamska latinica", pošto latinica nije ni engleski ni poljski ni vijetnamski nego starorimski produkt (što joj i samo ime kaže).

[Зоран Ђорђевић]

Srpski jezik se ne može zapisivati engleskom latinicom

Мозе. Ви то зовете ''осисана латиница'', цак је дозвољена на форуму.

Да ли би, по истој логици, оксиморон био ''хрватска ћирилица''?
Откуд уопште појам ''српска латиница''?

Коментар сам желео на други део прилога, на покушај објашњења зашто латиница преовлађује. Око оксиморона се можемо ''ћерати'' до сутра.

[Pedja]

Ne moze se srpski pisati u potpnosti. Osisana latinica je samo pomocno sredstvo koje ne zadovoljava potrebe pisma a i nije po pravopisu.

[Зоран Ђорђевић]

Ево једног чланка из ''Политике'' од 9. јануара ове године.
Има ли овај човек право?


Борба Нишлије Жељка Филиповића за очување ћирилице
Oд „техницке подрске” до „ослица”
Немогућност коришћења ћирилице у новим техничким условима доводи до комичних ситуација


НИШ – Војни пензионер из Ниша Жељко Филиповић годинама бије битку за очување нашег писма, али нажалост, у томе све мање има успеха, јер је у новим техничким условима све теже користити ћирилицу. Љут што једино ми не штитимо своје писмо, Филиповић је написао писма Народној канцеларији председника Републике Србије, министарствима културе, науке и трговине и Телекому Србије.
Он подсећа да су са појавом Морзеовог телеграфа многи народи увидели да 26 слова латинске абецеде која се користе у језику изумитеља – енглеском, нису довољна за примену новог техничког средства у њиховим језицима, па су убацивали слова која им фале. То су учинили Немци, Французи, Руси, Грци, Шпанци. Наши дедови одмах су увидели да им не требају слова Q, W, X и Y, али да им фали чак осам слова: Ж, Ш, Ч, Ћ, Љ, Њ, Џ и Ђ. Када су се појавиле писаће машине, наши дедови су такође припремили тастатуру са свих тридесет слова српског језика и без икаквих проблема користили и једно и друго техничко средство.
Међутим, њихови потомци, скоројевићи и имитатори, наводи Филиповић, у жељи да личе на богате, не знају шта су по народности, ни шта су им језик и писмо. Некритички прихватају све новине, не увиђајући неопходност њиховог прилагођавања потребама матерњег језика, ћириличног писма и Вуковог правописа.
Филиповић то поткрепљује бројним примерима. У пошти на дисплеју промиче текст „Постовани корисници ПТТ нет, умрезите се, полецемо. Информације и техницка подрска... На свим салтерима Посте мозете врсити уплате виртуелних вауцера...”
– Телеком Србија ми доставља „Спецификацију одлазног телефонског саобрацаја”, са временом „поцетка и заврсетка рада”. Срби запослени у банци „Сосиете женерал” члану моје породице шаљу извештај о стању на „текуцем рацуну” из којег сазнајемо да се презивамо Филиповиц, да нам је улица Воздова, а град Нис. У рибљем ресторану гостима нуде „ниско пиво на тоцење””, „рибљу цорбу”, „Свезу купус салату” и „ослиц”. У продавницама опомињу да је „купац дузан да цува рацун у прецнику од двадесет метара”, на рафовима стоје „псеницно брасно”, „цоколада”, „сецер”, „суботицки кацкаваљ”, „зеле бонбоне”, „цварци”. На електронским дисплејима градских аутобуса читамо одредишта – „„Ниска Бања”, „Зелезницка станица”, „Целе кула”, „Тросарина”, „Дуванисте”, „Цалије”, „Доња Врезина”, наводи озлојеђено Филиповић.
Посебно указује на немогућност слања СМС порука на нашем језику преко мобилних телефона, јер не постоје модели са српском ћириличном азбуком. Многи народи, чак и малобројнији од српског, Чеси, Словенци, Хрвати, Мађари, Грци, Бугари, без икаквих сметњи се дописују преко мобилних телефона користећи слова националних писама, једино Срби то не могу.
– Детаљно сам претражио наше тржиште, распитао сам се код свих оператера мобилне телефоније, чак и код Мобилне телефоније Србије и видео да заиста не постоје модели мобилних телефона који би се могли користити у Србији. Чак сам доживљавао подсмехе од самих Срба запослених у продавницама мобилних телефона и у пословницама оператера када сам се распитивао за такве моделе. Људи се, не знајући, правдају техничким ограничењима. Техника нипошто није сметња за примену било ког писма. Видео сам „нокију” са кинеским знацима, „самсунг” са индијским словима, „сименс” са грчким, хрватским, мађарским, немачким, шведским словима, „сони ериксон” са руском ћирилицом. Најтеже на свету – кинеско писмо може, а најсавршеније и најлакше – српско не може, каже наш саговорник.
– Да је само један оператер произвођачима мобилних телефона поменуо потребу српског тржишта и стварање могућности коришћења српског ћириличног писма у мобилној телефонији, за произвођаче би то био посао од десет минута. Произвођачи мобилних телефона у свету немају ништа против било ког писма у свету и није, дакле, проблем у техници, већ у српским главама – сматра Жељко Филиповић. Ако не предузмемо нешто на том плану, вели он, и даље ћемо поручивати „Дусо, цекам те код позориста у цетвртак”.

Милан Момчиловић
[објављено: 09.01.2007.]

Osisana latinica je samo pomocno sredstvo koje ne zadovoljava potrebe pisma a i nije po pravopisu

   Могу да опростим кафеџији, али како банка сме да не пише по правопису.

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Језик наш насушни (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: Какав је Ваш однос према српском писму?