Probaj zameniti sintagme pitanjem:
Zbunio ga je čime?
Milica mu se obratila kako?
Ima, zaista, malo i načinskog u prvoj odnosno instrumentalnog u drugoj rečenici (mogli bismo lasno i zameniti mesta ovim pitanjima), ali mislim da ipak preovlađuju značenje sredstva u prvoj a načinsko u drugoj (tj. da bismo najintuitivnije ipak za "svojim odgovorom" rekli čime, a za "isprekidanim glasom" rekli kako, možda možeš tako da ispituješ razliku).
Није свеједно питати: ,,Како га је збунио?" и ,,Чиме га је збунио?". Кад питаш ово друго, јасно је да се односи на поступак или нешто изречено, а на прво питање одговор може гласити: ,,Потпуно га је збунио."
Друга реченица је већ доста нејаснија. Ја бих је овако објаснио. Подразумева се да се некоме обраћаш гласом, па је овде кључна реч одговора ,,испрекиданим" што показује начин, а не ,,гласом" што показује средство. Истина, не мора се увек обраћати само гласом, писац се читаоцима обраћа књигама и слично, али је поента у томе (понављам) што је кључна реч испрекиданим а не гласом.