A zašto priloška odredba za način?

[Suomalainen]

Primeri:

- Zbunio ga je svojim odgovorom.
- Milica mu se obratila isprekidanim glasom.

U prvom primeru sintagma u instrumentalu vrši funkciju priloške odredbe za sredstvo, a u drugom – priloške odredbe za način.
Koja je razlika između ova dva primera, pa da i ovo drugo ne bude instrumentalna priloška odredba?

[J o e]

И ја, истина, осећам нешто више начинског у другој реченици, и то је управо због овог придева. Иначе, одредбе у обе реченице, по мом осећању, имају помало и од инструменталног и од начинског значења.
То је с такмичења?

[Suomalainen]

То је с такмичења?

Ovaj drugi primer jeste. Prvi sam uzeo da bi se lakše videla razlika...
Ali mi se ne sviđa da moram razmišljati o tome da li nešto ima više načinskog u sebi nego instrumentalnog... 
Ako je to jedini kriterijum za razlikovanje ova dva, onda sam tužan. 

[Ђорђе Божовић]

Probaj zameniti sintagme pitanjem:

Zbunio ga je čime?
Milica mu se obratila kako?

Ima, zaista, malo i načinskog u prvoj odnosno instrumentalnog u drugoj rečenici (mogli bismo lasno i zameniti mesta ovim pitanjima), ali mislim da ipak preovlađuju značenje sredstva u prvoj a načinsko u drugoj (tj. da bismo najintuitivnije ipak za "svojim odgovorom" rekli čime, a za "isprekidanim glasom" rekli kako, možda možeš tako da ispituješ razliku).

[Suomalainen]

Hvala.

[Обрен Старовић]

Probaj zameniti sintagme pitanjem:

Zbunio ga je čime?
Milica mu se obratila kako?

Ima, zaista, malo i načinskog u prvoj odnosno instrumentalnog u drugoj rečenici (mogli bismo lasno i zameniti mesta ovim pitanjima), ali mislim da ipak preovlađuju značenje sredstva u prvoj a načinsko u drugoj (tj. da bismo najintuitivnije ipak za "svojim odgovorom" rekli čime, a za "isprekidanim glasom" rekli kako, možda možeš tako da ispituješ razliku).

Није свеједно питати: ,,Како га је збунио?" и ,,Чиме га је збунио?". Кад питаш ово друго, јасно је да се односи на поступак или нешто изречено, а на прво питање одговор може гласити: ,,Потпуно га је збунио."
Друга реченица је већ доста нејаснија. Ја бих је овако објаснио. Подразумева се да се некоме обраћаш гласом, па је овде кључна реч одговора ,,испрекиданим" што показује начин, а не ,,гласом" што показује средство. Истина, не мора се увек обраћати само гласом, писац се читаоцима обраћа књигама и слично, али је поента у томе (понављам) што је кључна реч испрекиданим а не гласом.

[Ђорђе Божовић]

Okej, a kako ćemo onda sa ’Zbunio ga je isprekidanim ogovorom’? Ili, da skroz zamenimo, ’Zbunio ga je isprekidanim glasom’, i to je svejedno opet sredstvo.

Nema tu ključne reči, to je prosto značenje odredbe koja bliže određuje glagol. U rečenici ’Milica mu se obratila isprekidanim glasom’, ova sintagma ima načinsko značenje za glagol ’obratiti se’ (kako, na koji način se obratiti?). U rečenici, ’Zbunio ga je...’, pa kakvu god sintagmu u instrumentalu bez predloga da stavimo, to će biti značenje sredstva za glagol ’zbuniti’ (čime, na koji način ali čime zbuniti?), jer su semantički ti glagoli prosto takvi.

Mi to možemo proveravati uz pomoć tih zgodnih pitanja poput ’čime?’ ili ’kako?’, jednostavno se oslanjajući na vlastitu maternju jezičku kompetenciju. Što na pitanje ’kako?’ odgovor može glasiti ’Potpuno ga je zbunio’, upravo je zato što na to pitanje kao odgovor i mogu doći samo prilozi za način i predloško-padežne konstrukcije sa značenjem načina, to je ’načinsko pitanje’ dok je ’čime?’ sredstveno (instrumentalno). Zato sam i predložio Milošu da proba uz pomoć njih odrediti vrstu odredbe.

[Обрен Старовић]

Ајде правићу се да сам разумео.... хехе.
Ма сконтао сам, ваљда си у праву, али сам ја покушао да нађем други начин, мада, изгледа, не скроз успешно.

[Ђорђе Божовић]

Tj. ne samo zbog glagola, nego zbog značenja svih reči. Kad bismo rekli ’Milica mu se obratila svojim odgovorom/glasom’, to bi onda bilo sredstvo, dok je ’obratila isprekidanim...’ način.

Tako da mislim da jesi na pravom tragu, samo si se malo nespretnije izrazio. Ali upravo tako, razlika leži u rečima koje odaberemo.

[Обрен Старовић]

Tj. ne samo zbog glagola, nego zbog značenja svih reči. Kad bismo rekli ’Milica mu se obratila svojim odgovorom/glasom’, to bi onda bilo sredstvo, dok je ’obratila isprekidanim...’ način.

Tako da mislim da jesi na pravom tragu, samo si se malo nespretnije izrazio. Ali upravo tako, razlika leži u rečima koje odaberemo.

Па ето ипак сам у праву. Ту сам смислио неки израз кључна реч, али сам погодио суштину.

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Граматика српског језика (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: A zašto priloška odredba za način?