Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum

<sub>Napomena moderatora: Tema izdvojena iz "Idiomi u srpskom jeziku" (http://forum.vokabular.org/index.php?topic=427.0)

Psovke i ružne i uvredljive reči su takođe deo nasleđa jednog naroda i njegovog jezika. Ovde možemo analizirati psovke koje se pojavljuju u našem jeziku i raspravljati o njihovim korenima i stepenima uvredljivosti, višestrukim značenjima. Molim vas samo da se ova tema ne pretvori u puko nabrajanje prostakluka, jer onda ovakva tema ne bi imala nikakvog smisla. Hvala.  ;)</sub>





Hhahaa...

E da samo znaš sa koliko se različitih rečenica može prevesti ta psovka i da uvek znači isto! Ja mislim da je ta psovka poptuno izgubila svoje značenje i polako se pretvorila u poštapalicu, kao i "j**iga". U zavisnosti od intonacije, glasnoće, raspoloženja... Može značiti od "Ne mogu da te smislim" do "Kako mi je neopisivo drago što te vidim!"

Да, али "ј**и га" је легитимна реченица, има глагол :) Шта је онда ова горепоменута? :) При томе се она може по вољи ширити и мултиплицирати, зависно од расположења и инспирације :) Од простог "пи*ка ти материна", па до (осе)бујних конструкција попут "море, три ти пи*ке материне да ти три пи*ке материне оне крваве" :) нећу даље, идеја је јасна :)

Чак је и "мамицу ти твоју" јасна реченица - ту је изостављен глагол "је*ем" - као и "у пи*ду материну" - ту је изостављено "нека ово иде". А шта је овде изостављено?

A joj, nemoj samo krv, na to sam slaba, padam u nesvest iz mesta! ;D ;D

Da budem iskrena, mislim da je veoma logično koji je to glagol izostavljen. ;D ;D
(J*bem ti) majku u "ono" je manje više isto što i "ono" materino.  Šta bi neko radio sa "ono materino" osim da ga "tera na bludne radnje?" ;D ;D ;D

Baš nađosmo temu...

No, kao što rekoh, taj izraz se toliko izvitoperio da je postao okamenjeni idiom koji u suštini, nema neku semantičku logiku, ali upotrebljen u određenom kontekstu (a može ih biti više, i to veoma različitih, čak suprotnih, kako već napomenuh) i te kako poprima ne jedno, nego mnogo veoma različitih značenja, koja zavise od konteksta u kom je upotrebljen.

Не бих се сложио с тиме да неправи објекат ("... ти мајку у оно") може тек тако постати прави ("... ти оно материно"). Нека је ту друга зачкољица посреди :)

Nikad nisam ni pomislila da je moguće sresti u istoj rečenici reč "objekat" u smislu gramatičke analize rečenice i "ona materina"... ;D ;D ;D ;D

Ne znam, stvarno... Pokušavam da mu nađem neku logiku, ali je verovatno neću naći, jer najverovatnije je da ne postoji... Izraz je star koliko i svet, verovatno mnogo stariji od našeg pisma ;) tako da niko nije ni mogao da zapiše originalno značenje koje se jednostavno, vremenom zaboravilo i zauvek izgubilo...:)

Још ћеш ме оптужити да третирам жене и мајке као објекат  :D

Sve dok je gramatički, nema nikakvog problema... :)

Voleo bih da se na ovom forumu koji se bavi jezikom u svim njegovim oblicima ne zamenjuju zvezdicama delovi "opscenih" reči. Svi mi te reči znamo i koristimo. Inače bi bili potpuno zbunjeni kad neko stavi zvezdicu i nikako ne bi mogli da pogodimo o čemu se radi.
Reči koje označavaju polne organe i polne radnje su toliko postale deo svakodnevnog govora u našem narodu, da je većina njih izgubila uvredljivu konotaciju.

Stvarno je fantastična grafičnost i plastičnost naših psovki. U našim psovkama spominju se sve vrste polnih radnji, organa, pa čak i konzumacija ekskremenata. U Kragujevcu, odakle sam ja, ponuditi nekoga da se najede ekskrementa ne znači ništa uvredljivo, već se čak smatra znakom prisnosti. Isto tako i za ponudu oralnog seksa.

Пало ми је нешто на памет, али се наравно не могу заклети да је то тачно. Можда је посреди "пичка ти JE материна", у смислу: "пичка коју јебеш припада твојој мајци", илити на енглеском "you motherfucker" :)

Što se tiče zvezdica, slažem se potpuno sa tobom, ali čini mi se da sam još uvek ipak slobonija da napišem neki bezobrazluk na stranom nego na srpskom jeziku, iako sam i te kako svesna njihovog značenja na stranom jeziku. Mislim da je za taj moj "sram" ipak kriv i sam srpski jezik, jer mislim da na svetu ne postoji jezik koji ima gore (i maštovitije) psovke od srpskog.


Vrlo moguće. Ima logike to što kažeš.
Ti si baš rešio da odgonetneš tu vekovnu zagonetku, jel' da? ;D ;D ;D ;D

Sad sam primetila ovo.

Pa, nije baš da blista od logike...

Jebi ga... Šta? Koga?

Kad naletiš na nekoga slučajno, vrlo lako može da ti izleti sledeće iz usta:
Jebi ga, nisam te video. Izvini.

Kad lupiš neku budalaštinu, pa ostaneš živ, možeš da se izvineš na sledeći način:
Jebi ga, bolje da sam ćutao.

Kad nekog uvrediš iz neznanja, i bez zle namere, izvineš se:
Jebi ga, nisam znao. Izvini.

I tako u nedogled. Taj glagol je prelazan i ima svoj direkni objekat "ga". Ali nekako nikako da shvatim na koga se to "ga" odnosi...

Мислим да је из реченице "јеби га, боже" отпао вокатив (тај пуни облик може се и даље чути), а смисао је сличан као и "јебô те бог / бог те јебô" (скраћено "јебô те"), само што се не обраћаш саговорнику него изравно инокосном органу за јебање :)

Aj, Farenhajt!
Pitala sam za OBJEKAT a ne za SUBJEKAT. ;D Zna se vrlo dobro ko je vršilac radnje, ne mora to da bude bog, al se ne zna trpilac radnje. ;D

Jebi ga - jeste zapovedni način, tako da može da se protumači da je onaj kome se obraćaš, subjekat. Ali objekat i dalje ostaje misterija.


Takođe ne mislim da u našim psovkama samo Bog ima pravo na određene bludne radnje. To možeš da budeš i ti, ili bilo šta što te nervira kod drugog...

Kada te neko davi sa nečim, na primer, dosađuje ti pričama o nekom tamo Peri i njegovoj babi, kada već izgubiš strpljenje, kažeš: Ma jeb'o te i Pera i njegova baba! Pusti me na miru.


Nego... Još uvek mi ne odgovori na pitanje: Šta misliš šta je objekat u psovci "jebi ga"?

Питали Србина која је прва српска узречица. Он мисли, мисли, па каже: ''Јеби га, не знам''.

Pre ekgo vremna sam bas hteo da pokrenem temu da prodiskutujemo o "jebi ga" i "jebiga", posto su to dva razlicita izraza, sa razlictim znacenjem :)

U čemu se razlikuju?

- jebi ga znaci vrsiti odredjenu seksualnu radnju

- jebiga je izraz koji oznacava negodovanje zbog necega

Razlikuju se i u znacenju i u izgovoru i u pisanju.

Aha... Nisam znala da može da se piše i zajedno.. Zanimljivo. Znači oni moji primeri su loše napisani, trebalo bi sve da bude napisano zajedno...

Ne bih rekao da ce se pravopis sloziti sa mnom, ali je to fakat tako u svakodnevnom govoru :)

A kad smo kod te radnje, iam jos jedan ziraz "jebem li ga" koji deluje neispravno, posto se ne koristi u upitnom znacenju.

Mislim da je ovo vrlo suvisla pretpostavka. I zaista ima logike. Svaka čast za logiciranje.

Ali je intonacija uvek uzlazna, tj. upitna, i onaj koji slusa zakljucuje bez grske da hoces da kazes da nisi u nesto siguran...

Бојим се да ниси баш на добром трагу. Употреба МОЖЕ бити различита, али првонаведену употребу не могу замислити ван групног секса у коме се практикују и односи међу мушкарцима, па особа Икс (мушког или женског пола) једном мушкарцу наређује да појебе другог мушкарца (уза сву част женама, без артифицијелних додатака жена то не би могла извести). Дакле, ситуација у којој би "јеби га" било дословно схваћено прилично је ретка (иако не и незамислива), стога не мислим да има реалне потребе спајати те две речи како би се "нагласило" колоквијално коришћење.

(Разлику у ИЗГОВОРУ збиља не могу да констатујем, ни поред најбоље воље. У оба случаја имаћемо краткоузлазни на е.)

Сем тога, ако ТО спајамо, онда бисмо морали спајати и "јеботе", "јебежга/јебешга", "једиговна" (јер кад то кажемо "успут", никоме не сервирамо тањир с излучевинама), "јебисе" итд. итд.

Што нас доводи до "јеботе", које се све чешће и чешће пише спојено, али по мом мишљењу без чврстог оправдања. Спојеним писањем само се "зорно" приказује БЕОГРАДСКИ изговор, где су сва три вокала кратка, а акценат мутиран од краткосилазног у краткоузлазни (често и уз ох-толико-чувено-и-карикирано београдско "ачење/ечење", па то покаткад звучи већ као jæbote :)). Међутим, губљење дужина (иначе позната појава у [бео]градском говору) никад ни у ком случају није било разлог за прописивање спојеног писања. Ја се и даље држим правописне норме, па стављам "јебô те".

Хвала :) А на тој линији досетих се и још нечега. Реченица се може тумачити и као "пичка ти (дабогда била) материна", што ће рећи "јебô матер свооооооооо-ју!" :) (ко се сећа Топ листе надреалиста, знаће о чему говорим :) )

Зар није парадоксално то што за лепе ствари користимо ''ружне'' речи?

Ne bih baš rekla da je to tako. Ono što Vi smatrate lepom stvari (sex), može da bude u određenom kontekstu veoma ružna stvar. Sistematsko silovanje kao vrsta kazne ili odmazde u skoroj prošlosti naših prostora je pokazalo svu ružnoću koju jedan seksualni čin, po prirodi inače nešto lepo, može da ima.
Psovke su reči koje obično imaju za cilj da uvrede suprotnu stranu, tako da se u njima obično nalaze u seksualnim odnosima osobe koje po prirodi stvari ne bi trebalo da budu - majke i sinovi, očevi i kćerke, deca, a tu su i psovke koje uključuju životinje, u najčešćem slučaju, pse, itd. U psovci, seks ima samo jedan cilj - da uvredi, da obeščasti, da ponizi.

Kad govorite o seksu kao o nečem lepom, sigurno ne koristite ružne reči. Ili da?

С опроштењем, добар стојим за тврдњу да ВРЛО МАЛО ко у својој сексуалној пракси користи речи "вагина, пенис, гениталије, тестиси" итд. Наравно, те ће се речи редовно користити у неком сексолошком тексту у штампаном или електронском медију, али ће чак и у тренуцима највеће заљубљености и страсти највећи део нас ипак употребити мало сочније староставне српске речи :) можда ту и тамо ублажене кад је о женским гениталијама реч, рецимо "маца, цупи, риб(иц)а", али за мушке гениталије ипак немамо богзна какав асортиман "еуфемизама" :)

Што ће рећи да Наташа гађа у мету - поента псовке није у сексу као таквом него у (зло)употреби секса, заснованој на чврсто етаблираним табуима. Али исто тако, речи "пичка" и "курац", између осталих, могу, ЗАВИСНО ОД КОНТЕКСТА, СИТУАЦИЈЕ И ХТЕЊА, бити како потпуно увредљиве тако и потпуно узбудљиве.

Ma slažem se ja sa tobom, barem donekle ;D.
Međutim, nisam mislila na to šta kažeš dok si u samom činu, već dok pričaš o tome, na primer, sa prijateljima. Barem ja ne koristim baš mnogo "kurac" i "pička" kad razgovaram o seksu sa nekim, već mu nađem neke lepše nazive, ili jednostavno samo insinuiram na određeni seksualni organ. Zapravo, meni lično, NI U KAKVOM kontekstu te dve reči ne mogu biti uzbudljive, ali to je stvar ličnog ukusa, naravno.

S druge strane, ono što sam napisala, isključivo se odnosilo na sam čin, nisam mislila na baš sve ružne reči koje koristimo. Osim toga, tako sam razumela Zorana - nešto lepo u njegovoj rečenici, shvatila sam kao seks po sebi, a ne kao delove tela koji u njemu učestvuju.  ;D ;D ;D

Ima tu još jedna stvar, koju moram da  priznam. Meni lično, srpske ružne reči su IZUZETNO ružne, i stvarno ih ne izgovaram u normalnom razgovoru, već kao što sam rekla, insinuiram. Korsitim ih isključivo samo kad psujem.

To mi se, međutim, ne dešava u tolikoj meri kad govorim španski. Možda je u pitanju jednostavno svest "izvornog govornika" ;), međutim, mogu mirne duše reći da španski govorim maltene kao svoj maternji jezik (razmišljam, sanjam, svađam se, volim, plačem, ljutim se na španskom), tako da u stvari, ne znam o čemu se radi. Jednostavno je tako.:)

Потпуно сте у праву, био сам заборавио да додам Смешка.

Кад се већ дотакосмо тога: "кита" је најопштија именица која се применила и на мушки полни орган, због облика и положаја. А како ли се уопште дошло до тога да "ђока" постане израз за мушки полни орган? Или "стојко"? Зашто баш ТА мушка имена, а не нпр. "паја", "жика" или "мика"? :)

ДОДАТАК: "Стојко" схватих како послах поруку - зато што стоји :) (ако му је све потаман) :)

A "patka". Em je zenski rod, em ne lici... :)

Dve reči koje spadaju među najčešče upotrebljavane za imenovanje muškog polnog organa su:
TA kita
TA kara
......

I obe su ŽENSKOG roda.

Da ne spominjem PIŠA,  al' to je samo za decu. ;D ;D ;D

Izvini, ne razumem... Kad smo već kod.. Čega? Kakve veze ima tvoj komentar sa onim što si citirao?

Koliko je Pravopis nedorečen povodom spojenog/odvojenog pisanja suvišno je pominjati. Ipak, u ovom slučaju u pitanju je tooooolika promena značenja, pa smatram da je spojeno pisanje i te kako opravdano (ali i za druge varijante, naglašavam, svakako ima bar isto ovoliko argumenata). Međutim, ono na šta bih se u ovom slučaju pozvao pre nego na Pravopis je Rečnik žargona Dragoslava Andrića (usput, to je ogromna knjiga, oko 600 A4 stranica sitnih slova, pa koga zanimaju žargoni - nek izvoli). Tamo piše:

„jebote — (uzrečica) (om., op.)“ (om. je skraćenica za omladinski žargon, a op. za žargon u opštijoj upotrebi).

@Наташа: Подстакла ме моја претходна констатација да немамо много еуфемизама за мушко споловило и твоја изјава да су ти домаћи вулгаризми ружни, па сам покушао да се сетим "финијих" израза за ону мушку ствар. А међу њима ми је једино занимљиво ово питање које поставих - зашто баш "ђока"?

@Бојан: Промена значења није ништа већа него у "јеби га", или у "до курца". По ком је критеријуму баш "јебô те/јеботе" издвојено као узречица, а "јеби га/јебига" није узречица? Ако је поента у ублажености вулгарности, "јебô те/јеботе" (што би се могло заменити са "ало, бре") није ништа мање или више вулгарно у свести говорника и(ли) слушаоца него "јеби га/јебига" (што би се могло заменити са "до ђавола" или "ето"). Мада ће пре бити да су седамдесете и осамдесете, кад је Андрић и састављао Речник жаргона, биле време својеврсне "јеботеманије" на улицама Београда - свим живим "шминкерима" и "фенси клинцима" из тог доба пуна су уста била тзв. узречице "јебô те/јеботе" ("мис'им, јбт, шта да обучем вечерас, јбт, мис'им све ми је б'звееееезе"...) А пошто је жаргон и маргинална и временски ограничена језичка појава, не сматрам да би се књижевна норма морала повиновати нечему што је констатовано као појава на ограниченом простору у одређеном лимитираном периоду.

И ту се дотакох још једног дежурног проблема у вези са спојеним и одвојеним писањем: безвезе и без везе. Ако се каже "без потребе" али "беспотребно", "без израза" али "безизражајно", онда логика налаже да буде и "без везе" али "безвезно". Држим да је спојено "безвезе" одраз босанског изговора (отприлике "без'зе")

(А кад већ написах тако горе: да ли ће бити прописано и да се "мислим" као узречица мора писати "мисим"? Наиме, тако се изговара у 90% случајева, па што се не бисмо курталисали тог апострофа? )

Ne kažem da ovo što si napisao nema smisla; naprotiv, i sâm sam pomenuo da i za mišljenja drugačija od mog postoje prilično jaki argumenti. Pravopis ne normira žargon, a još manje vulgarizme, i sve što možemo izvući iz njega jeste neko (jedno ili drugo) tumačenje vrlo neodređenih opštih pravila. Stoga sam u prethodnoj poruci hteo da skrenem pažnju samo na knjigu koja je, ako ne merodavnija, a ono bar konkretnija od Pravopisa.


Ovde ne bi trebalo da bude dileme, ispravno je samo bez veze, iako znam da se spojeno pisanje daleko češće sreće.

OK. No problem.:)
A što se tiče tvog pitanja, mislim da nema odgovora. A zašto dick na engleskom? Ili willie? Jednostavno je neko prvi počeo, ostali prihvatili... Ostatak priče je već legenda.:):):)

Вук је први био прилично слободан што се тиче народних израза за полне органе. Оба (мушки и женски) их је без пардона унео у свој Рјечник, притом замоливши свог сарадника Јернеја Копитара да их преведе на немачки и латински, и лепо и подробно објаснио, наводећи чак и примере из усменог стваралаштва. :)

Не разумем зашто се пенис и вагина сматрају бољим називима од наших народних. Верујем да је старим Римљанима пенис звучало потпуно исто вулгарно као што нама то звучи кад кажемо на нашем језику. Али ваљда их не сматрамо вулгарним јер их не разумемо. :D

Занимљиво је то што Руси и Бугари вагину зову влагалище (влажиште, место где се влажи). Има смисла и разумљиво је, а притом не изазива узвике ију! кад се каже. С друге стране, Пољаци је просто зову pochwa, а Украјинци пiхва. Словенци, пак, кажу nožnica.

Verovatno zato što su latinske reči, a danas sve što je latinsko je fino. ;D
Naravno, u svakonevnom govoru sa prijateljima zvučalo bi smešno koristiti te izraze. Po meni, penis i vagina su reči koje se koriste samo u medicinske svrhe. Mnogo bre, uštogljene reči! ;D ;D ;D

Зар је немогуће да неко негде можда и зна ту легенду? Тим пре што ми израз "ђока" не делује баш као да је зачет у "мрачним и недокучивим дубинама средњега века" :)

Pa osim toga da je bio jednom jedan Đorđe zvani Đoka koji je uz to bio veoma obdaren, ništa drugo mi ne pada na pamet... :D

Za sve je kriv Dusko Dugousko i crtani film. "Mazicu ga, pazicu ga i zvacu ga Djoka".

Ју, Боже сачувај, па ЈА сам по том цртаном филму и добио име! ;D

Đorđe, voleo bih da upoznam tvoje roditelje :)

U vezi sa "pička ti materina", možda da je nastalo od "pičku ti materinu jebem"?
Pozdrav

Već se to bilo pomenulo negde pri početku - nije izvesno da bi od objekta u akuzativu tek tako nastao subjekat u nominativu. Npr. "krvavu ti majku jebem" neće dati "krvava ti majka" (mada ovo drugo može biti legitimna kletva - ne toliko psovka koliko kletva.)

Ја нешто размишљам да је то скраћено од марш у три лепе пичке материне, мада ми се све чини да су ово ипак две засебне псовке. Зашто пичка увек мора бити материна, нисмо ваљда толико инцестни народ? :D Знате ли да је једино у неким српским по Босни, Црној Гори и Херцеговини, и неким забитим руским племенима остао древни обичај да отац направи дете својој снаји ако син не може или, још горе, да отац прво проба нову снају кад је син доведе у кућу?

Pa zato, kao što smo već rekli, što psovka ima za cilj da uvredi,  a vređa kada dira u najsvetije, a šta ti je svetije nego roditelji i porodica?
Inače, nije samo majka dažurna žrtva. Postoje varijante sa "jebemliti..."

i oca, :o
i majku, :o
i sestru,  :o
i dete... :o :o :o

Zanimljivo je da se brat nigde ne pojavljuje ni u jednoj kombinaciji.


Ah, da. Nismo samo mi toliko baš inventivni... Španci takođe umeju da pomenu celu familiju. Međutim, ona koja opet najviše strada je opet - majka.

Đorđe, a što baš od tri? :) Mislite, tri skraćenjem postaju jedna? :D

A sada je vreme za friške amandmane: Šta smatrate najadekvatnijim DOSLOVNIM, ne korelativnim prevodom za englesko "son of a bitch": "Kučkin sine", "Džukelo" (jer ako te je rodila kučka, onda si pas) ili "Jebô ti pas mater" (jer ako ti je majka kučka, onda se pari sa psom)?

Meni "kučkin sine" i ne deluje kao posebno "spontana" psovka u našem jeziku, dok mi pak druge dve deluju "naškije".

(Naravno, uvek se može staviti nešto poput "pizdo", "gade", "đubre" i sl., ali tu se već gubi doslovni smisao originala.)

У праву сте. Не памтим да сам ''кучкин сине'' икада чуо као српску псовку. Виђа се само у преводима. Друге две већ јесу српске. Она друга би била најбоља варијанта за превод.

Džukela bi možda bila tačnija, ali jebo ti pas mater ima isti nivo uvrede, barem u španskom. Čini mi se da u engleskom nije toliko strašna psovka, sudeći po onome što kažu "native speakers", tako da ako se prevodi sa engleskog, možda bih se ipak odlučila za džukelu"...

Još jedno zapažanje: Kod nas sam primetila da kad gomila skandira nekome s ciljem da ga uvredi, često skanidira "jebem ti mater"... Španci u toj situaciji koriste "hijo de puta" što će reći, "son of a bitch"... Čak ima isti broj slogova, savešeno za skandiranje... ;D

Da, kad već pominješ špansko "hijo de puta", ni "kurvin sine" mi nije srpski... mada možda Dalmatinci kažu "kurbino dite" ili nešto slično? Kao da mi to viri iz nekog od malih mozgova... (Doduše, "kurvin sin" zapravo se može svesti na "kopile"... A i tu nas engleski "zeza" - "you bastard" je kod njih prilično regularno, dok mislim da kod nas "kopile jedno" baš i nije.)

Ni kurvin ni kučkin sin, po mom skromnom mišljenju, nisu u duhu srpskog jezika. Ja barem još nikog nisam čula da u besnoći to kaže. Prvo što ti izleti kad se naljutiš na nekoga je upravo "jebem ti mater" a posle matere dolazi do izražaja maštovitost svakog od nas. ;D, tako da mater može da bude "ona seljačka, prostačka(???), glupa, tvrdoglava, bandoglava, ružna, nosata, glavata, ćopava, ćorava, mutava, krvava( :o), uobražena, umišljena, pokvarena, prepredena, odvratna, maloumna, iskompleksirana,...

A za kopile sam čula ljude da kažu za nekoga, ali ne tako često, i ne kao uvredu... Barem ne u neka modernija vremena, jer u suštini, danas to i nije neka uvreda, jer se danas sve više dece rađa van braka... Osim toga, mislim da iako "bastard" znači šta znači, više je uvreda u smislu: Kretenu/pokvarenjaku jedan, nego kopile jedno...

   Мислим да би било згодно приказати и етимологију неких израза како бисмо увидели колико је цела та ствар широка и колико дубоку старост имају ти изрази. Секс као табу је уведен нашироко са хришћанством. Речи које означавају делове тела нису никако ни ружне, ни непристојне оне су једноставно у народу означавале делове тела који су тек у каснијем историјском периоду постали непристојни.

Ја сам, такође, мислио да је пенис у Старом Риму означавао мушки полни орган, међутим није тако. Сам пенис изворно значи реп. Ни израз фалус не изворно не означава пенис јер је изворно значење тог израза прст. Исту етимологију са овим има у нашем језику реч палац. Још увек нисам сазнао страогрчке и староримске изворне речи за полне органе

За значење речи вагина многи причају свашта, али ја мислим да је то једноставно настало од  гина што на старогрчком и грчком значи жена.

Кад смо код наших израза једнио сам упознат са етимологијом речи курац.

  У протоиндоевропском кар означава љубавни чин, што се код нас као и многе другe ПИЕ речи одржало у изворном облику као карање. Одатле је настала и реч курац. У енглеском је од свега тога остао израз whore, за курву која такође има исту етимологију. Занимљиво је и то да је у свом протогерманском облику whore у ствари khoraz, где је сличност са нашим и ПИЕ речима очигледна.
  Такође је занимљиво да реч крв која поред основне телесне течности озачава и родбинску везу,
претке и потомство које свакако настаје кроз секс. Сам префикс кр- у српском, латинском и грчком означава месо од којег су људи и животиње саздани (грчки κρεατοσ месо, а српски кртина)
Све ове сличности не могу бити случајне, јер су сувише међусобно повезане.

Када смо код речи пичка ту имам само мишљење које не могу дапоткрепим ваљаним аргументима.

  Речи пичка, а посебно пица су сувише сличне са енглеском речи pussy, а да би то било случајно. Овде видимо невероватну повезаност израза за мачку и пичку у свим индоевропским језицима. Овде сад треба напоменути да pussy у ствари означава нешто крзнено и топло, што су јасне асоцијације за оба појма.
  Када на то још додамо везу између мачака и вештица које су биле спаљиване у средњем веку у циљу уништавања паганских божанстава и веровања. Те вештице су у ствари биле паганске свештенице од којих су неке (вероватно баш те са мачкама) служиле боговима љубави и плодности кроз сексуалну магију. Ово са мачкама је занимљиво, јер је познато да је код породице мачака потребан највећи број парења за настанак младунчета, нпр да би настао лавић лав и лавица се паре просечно 3000 пута.
   На ово се за размишљање може набацити и такође наизглед случајна сличност израза за мачку код многих европских народа (gato, cat, chat, кат) са нашим изразом гатара.
   Наш израз пичка како ја мислим има везу са речи пећ(ка), која свакако означава топлину. На жалост нисам имао времена да сазнам каве све то везе има са руским спичка за шибицу.

Ови изрази захтевају заиста обимне и озбиљне студије, чијој се изради не приступа због лажног моралисања.

Огњен

П.С. Надам се да нећу добити тако много негативних поена као најчешћи учесници у овој расправи.

Danko Šipka je uradio studiju "Opscene reči u srpskom jeziku" (Prometej, 1999) bez i trunke lažnog moralisanja. Doduše, ne bavi se indoevropskom etimologijom nego sinhronijskom leksikografijom i kategorizacijom.

Što se pičke tiče, mislim da se pravi koren ipak mora tražiti u sveslovenskom "pizda", ali smer postanja između te dve reči nije još sasvim jasan.

  Значи свесловенски је пизда. Дефинитивно нисам био у праву у последњој реченици, али то отвара могућност заједничког настанка са pussy као нечег крзненог и топлог. Погледаћу шта се о овоме може сазнати.

Ево, цитирам одломак са http://kapija.narod.ru/Authors/Ajdacic/ajdr_erotiches.htm

"У восточных славян преобладают наименования хуй и жопа, но встречаются и наименования курац и пизда. У южных славян чаще всего используются наименования пизда, пичка, пица, пиче, путка, минџа и кур(ац/ец), кара. Поляки употребляют слова cipa, pizda, chuj, kutas.  Чехи и Словаки – piča, kunda, curak, chuj."

(У источних Словена преовладавају изрази хуй и жопа, али се срећу и називи курац и пизда. Јужни Словени најчешће користе називе пизда, пичка, пица, пиче, путка, минџа и кур(ац/ец), кара. Пољаци користе речи cipa, pizda, chuj, kutas.  Чеси и Словаци – piča, kunda, curak, chuj.)

Дакле, "пизда" се среће на највећој територији, па се може сматрати прасловенском.

Hajmo dalje: Da li iko može da se doseti jednog para tipa "imenica - njen hipokoristik/deminutiv" u kome se deminutiv oseća kao POGRDNIJI od osnovne imenice? :) (našao sam dosad samo taj jedan, i ne bih rekao da ih ima još)

Није баш погрдно, али подсмешљиво јесте - чиновничић.

Nisam baš to imao na umu :) tu bismo imali i druge slučajeve - gospodičić, službeničić, naučničić itd.

Gospodičić o gospodiNčić?

Ja znam za varijantu bez n.

Elem, pitanje je još otvoreno :)

Elem, ne daj se moliti.  ;D
Vidiš da nemamo pojma. Koja?

Guza - guzica :)

Зар је гузица диминутив? А шта је онда гузичица? Осим тога, мани се чини да је и гуза нека врста диминутива, јер гуза никад није велика, већ увек мала. Да је нормална именица, могла би да има и аугментатив и пејоратив - гузетина??? Гузичетина, држим да је од гузица.


Е! Сад се сетих! А са каквим акцентом? Ја имам на уму краткоузлазни на У. Са дугоузлазним би могао да буде диминутив од гуза...

Никада нисам чуо за облик господинчић.

Ја јесам. Господин - господинчић, и то сам чешће чуо него господичић.

Ne mora guza da bude mala (ako pod time misliš "dečja"), dovoljno je samo da za dotičnu zadnjicu (a i vlasnicu/vlasnika pomenute) budemo emotivno vezani :)

Deminutivi/hipokoristici imaju osobinu da ih često možeš "ulančavati" po volji, kako bi tačno iskazala emotivni sadržaj: "ćerka - ćerkica - ćerkičica", "guza - guzica - guzičica", "mama - mamica - mamičica" i sl. E sad, etimološki je jasno da je "guza" moralo nastati pre "guzica", ali izgleda da je tu došlo do, što kažu jezičari, "pejorativizacije" - iz eufemizma s vremenom izbija pravo značenje koje ga pretvara u "ružnu" reč. To se desilo, recimo, s "preminuti", koje je nekad značilo naprosto "proći, preći", a danas, usled upotrebe, znači samo "umreti". Verovatno se isto desilo i s "guzicom", uz, kako si dobro primetila, promenu akcenta.

Da li bi neko na forumu znao da objasni uzrečicu ‚‚Boli me kurac‚‚?
Nije psovka, može da se nazove uzrečicom, nije usmerena ni prema kome (osim prema samom sebi), ne pogađa nikoga, nije ništa lepo (kao što je recimo u psovkama sex) vrlo je raširena i ne znam da li postoji neko ko je nije bar jednom u životu upotrebio.
Bukvalno značenje je svima jasno i nedaj ga Bože nikome. A opet, mi ga stalno govorimo i to sami sebi.
Postoji i ‚‚ženska varijanta‚‚ ove uzrečice a to je ‚‚Boli me ova moja‚‚.Potpuno ista situacija kao i sa ‚‚muškom varijantom‚‚ samo što je malo blaže rečena.

Ako je verovati nekim naučnim krugovima, koji tvrde da je autosugestija veoma moćna stvar, onda svakodnevna upotreba ove uzrečice može dovesti do katastrofalnih posledica. Nedaj Bože nikome.

Šta mislite, da li je ovde uzrok za belu kugu kod Srba? :o 
 

Imamo čitav asortiman takvih izraza: "Boli me dupe", "Boli me štikla", "Puca mi prsluk", "Sve sam se potresao" i sl., a svi zapravo znače "Baš me briga". I sam taj izraz je čudan jer mu je značenje zapravo potpuno suprotno od doslovnog: "Baš me je briga" znači "Veoma me je briga", dok u stvari ni najmanje ne brinemo za dotičnu stvar.

Verovatno su i bolovi u organima potekli od ironičnog podteksta "jao, pozabavio bih se tim pitanjem, al me evo baš nešto iznenada zabole <popuniti_po_ukusu>, pa ne mogu".

I ja mislim da je suština svih tih izraza u ironiji. U smislu, toliko brinem zbog nekoga/nečega, da me je čak i taj deo tela (po izboru pomenut u psovci) zaboleo od silne brige :)

Potpuno mi je jasno i bukvalno i preneseno značenje. Znam da kad te za nešto nije ni najmanje briga kažeš ‚‚boli me ...‚‚. Ali zašto baš to ili ta da boli. I zašto da boli. Zašto nije npr. ‚‚poraste mi q.. od silne brige‚‚?
I zašto baš q.. i p...., kao da su to poslednje stvari na svetu? Ja mislim da pomenuti delovi tela nikome nisu poslednja stvar na svetu. Naprotiv.

Naravno da nisu, Vuče.
Pomenuti delovi tela su najosetljiviji i najintimniji delovi tela, zato se baš i pominju ;)
Povezani su sa najjačim emocijama :)

U redu , jasno mi je da su povezani sa najjačim emocijama, ali zašto da bole? I to za nešto bez veze.

Комбинација ироније и псовања. Изговарање вулгарне речи до крајности појачава израз човека да га се нешто не тиче - толико га је "баш брига" да то показује небригом према културном начину изражавања.

A sad isto ali malo drugačije.
Jeste li nekad čuli da neko kaže:‚‚Pitaj q.. gde je‚‚? Ili za nekoga: ‚‚Pitaj q.. odakle je‚‚? Ženska varijanta je kad se npr. od neke žene traži da nešto uradi, a ona neće, pa kaže: ‚‚Hoću, samo da pitam ovu moju‚‚.
Kako objašnjavate to da su pomenuti delovi tela sveznalice pa ih pitamo za svašta?

Možda moja okolina ne ume dovoljno raznovrsno da psuje, ali ja takve izraze nisam čula :) Bez obzira na to, mislim da je i tu očigledno reč o ironiji.
U svim psovkama pominju se te, takozvane proste reči - inače to ne bi ni bile psovke ;)

A, zašto je neka reč koja oznava neki deo tela prosta. Da li to znači da je i pomenuti deo tela prost. Ovde pominjemo neke delove tela za koje ja nikako ne bi rekao da su prosti.

Rekoh, takozvane proste reči ;)

IZVINI

Lolita, biće da nisi jedina u takvoj okolini. :D
Vala mi psovki nikada nije nedostajalo, ali za ove varijante nikada nisam čula. Nisam čula čak ni za "feminiziranu varijantu" psovke "boli me qrac".

PS: Vuče, "ne daj" se piše odvojeno.

По мом мишљењу, поменути делови тела нису "свезналице", већ је опет реч само о псовању ради псовања, значи изговарање "стидних" речи како би се истакло сопствено не-обазирање на уобичајене норме и пристојно изражавање. То је увек повезано и са одговарајућим контекстом: када неко каже "питај курац..." за нешто што не зна, у исто време каже и да не зна нешто, и да га и није много брига да сазна.

Уобичајена фраза је "Питај Бога" или "Сам Бог зна". Заменом стидним речима, израз се само обогаћује и сугестијом да се на потенцијалан одговор гледа са незаинтересованошћу, ароганцијом и са висине.

Hvala, biću zahvalan za svaku ispravku kao i za svako ukazivanje na grešku.

A sad, idemo dalje.
Da li ste nekad čuli da neko nekome kaže ‚‚p...o jedna‚‚? Ovo se može reći i muškarcu i ženi, ali muškarca ‚‚ubija‚‚.
I još, muška varijanta, ‚‚glup si ko q..c‚‚.
Kakve se relacije ovde mogu uspostaviti?

To je Šerbedžija davno opisao u filmu Variola Vera :D
"Pička je polni organ, a pizda je karakterna osobina"
Mada, u svakodnevnom govoru, češće srećem ono prvo. Valjda je smisao u vređanju muškosti, predstavljanju muškarca kao žene, šta li. Isto kao što se klinci začikavaju "prava si curica", kad neko ne može nešto da uradi (što mi nikada nije bilo potpuno jasno, jer sam ja kao klinka šila sve dečake i u klikerima i u pentranju po drveću i po hrabrosti i u malom fudbalu na klupe...).

Mene zanima kako je nastalo "smrz'o sam se ko picka/pizda" i sta to zapravo znaci? tu je sveprisutna ona standardna zamerka da picka ne moze da se smrzne.. ;D

Ваљда због тога што је ваш спол, онако по уопштеноме схватању, свакако слабији и нежнији, те се лакше и брже смрзнете чим макар и мало ветра дуне. А зна се који део тела у метафори замењује читаву јединку тога спола. :D

Хоћу још да додам/запитам...
Читао сам у "Кад су цветале тикве", неку реч: минџа. Нисам сигуран, али чини ми се да ова реч значи исто што и "пичка", зар не?

Da.

Da, znači... ali je pomalo pogrdna ;)

Ради се о жаргону из тога времена; данас се то ретко чује, јер нови је жаргон у употреби. ;)

За разлику од пичке. ;D

Heh, kod mene te dve reči (mada se prva izuzetno retko koristi) nisu nikada shvatane kao pogrdne, a sve zbog anegdote iz mog raaaanog detinjstva.
Kad sam imala par godina, dovela me je tetka kod koje sam provela ceo dan kući i posle njenog odlaska sam pevušila "ja sam pićka, ja sam pićka..." skoro ko pesmicu.
Na mamino pitanje odakle mi to, rekla sam "pa, rekla mi je tetka". Od tada se to više koristi kao poštapalica nego pogrdna i ozbiljna psovka. :D

Нешто слично је било и код мене. Моја бака имала је једну пријатељицу која је често долазила док сам ја био јако мали, и која ме је тада стално наговарала да кажем Цица-пица (јер њу су звали Цица), обећавајући да ће ми купити највећу чоколаду, само ако то кажем, што ја никако нисам хтео. Једном је тако дошла и чим је ушла са врата ја сам повикао: Цица-пица; давај чоколаду! :D

... Седимо ти тако ми (један Словак и нас четворо, лудих Срба) у Братислави (молим, не фантазирати претерано!) у једном од оних кафићкова у тржном центру, чекамо да нам ћерица донесе кафу, и учимо једни друге словима која се у наша два братска језика разликују. И пишемо ти ми тако понешто од тога на папириће. И тако нама Словак, између осталог, напише „кокот“; ми, наравно, немамо појма шта то значи, а један од нас чак врло гласно прочита исто, тј. каже: „КОКОТ?!“ - на шта се присутни смрзну, а девојка умал' није испустила послужавник с кафом. И онда нам Словак у по гласа објасни: „Немој, то ти је као да си рекао к...ц!“. Е, онда смо се тек смејали. Између осталог нам никако није ишло у главу зашто је то тамо свима толико страшно - овде је то једна од најчешће изговараних речи, на коју се више нико не штреца. Иначе, пиле се на словачком каже курча.  :o

Сигурно сви знате онај стари фазон - као, пример за „слагање времена“ или већ тако нешто - к'о што у енглеском постоји future in the past, тако је неки наш бисер измислио паст ин д футур, тј. будуће свршено време, које гласи: „Кад те стигнем, јеб'о сам те“!

А шта им то дође? Клизам ја сад с теме, ал' ме занима....

Због енглеског слагања времена, када рецимо преносиш нечије речи у управном говору (а тај неко је био употребио футур), нећеш моћи и ти да употребиш футур у пренесеном говору, него future in the past, на пример:

He said: "I will do it." (Он је рекао: "Ја ћу то урадити.")
He said that he would do it. (Он је рекао да ће он то урадити.)

У српском је и у једној и у другој реченици футур, јер српски нема слагање времена, али у енглеском у управном говору will мора да се замени са would да би се сложило с оним said, које је у прошлом времену. А пошто тај облик са would, који је повезан с грађењем прошлих глаголских облика, ипак означава будућу радњу, зове се future in the past - будуће време у прошлости, будуће време у прошлом...

А шта им то дође?
   Да се вратим на дух(а) теме: Јебем ли га! Питај неког од преводилаца по форуму, сигурно ће ти лепо објаснити.
   Сећам се једног примера - из неког средства (књиге/касете) за учење енглеског - који гласи: „The plain would have been lаnding...“. То, као, каже стјуардеса пред слетање авиона. И никад ми није било јасно зашто баш тако компликовано.
   Иначе, једном сам чула како у оригиналу звучи оно из цртаћа: „Свега овога не би било да је Пера отишао право у полицију“ - на енглеском је то: „This would never have happened if Woody had gone right to the police“. Па ти види!  :o

Hm, ovo nije mesto gde bismo mogli opširno da diskutujemo o tome, ali „He said that he would do it“ i „This would never have happened“, uopšte nije isto vreme. Prvo jeste Future in the past, ali je drugo Past conditional, ili drugi kondicional. U engleskom postoji nekoliko vremena koja su srpskom jeziku prilično strana i imaju za nas neobične konstrukcije zasnovane na futuru - osim dva pomenuta tu su i Present conditional (ili prvi kondicional), zatim Future perfect, Future continuous (postoji naravno i Future in the past continuous), i tako dalje. Ali, rekoh već, da bismo sve to objasnili morali bismo u najmanju ruku da otvorimo novu temu, a i da se vrlo detaljno pozabavimo engleskim jezikom :)

Zapravo, Future perfect makar teoretski postoji i u srpskom, ali se strahovito retko koristi: "Nemoj me zvati u šest, biću izašao." (Značenje: "tad ću već biti napolju".)

Nisam se bavio psovkama na Jugu Srbije u pisanoj formi, ali pošto sam ceo životni vek proveo među tim  običnim svetom, kada budem nekada imao više vremena i o tome ću pisati. Ovde ću napomenuti kada sam hteo  u lokalnom listu “Vlasina” da citiram jednu  “veselu” psovku pečalbara-nisu mi hteli ni da objavljuju uopšte nijedan tekst.

 Kažu “vulgarno”-a sada kada se primitivizam širi kao opako zlo Srbijom u kulturi i jeziku-onda se to sve zloupotrebljava za surovu ideologiju populizma i ekstremnog nacionalizma , čisto primitivizma-gde se prave vrednosti kulture i znanje uopšte u Srbiji više nevrednuju. Nema ni morala ni kulture, pa ni jezika. Nadam se  ćete da mi objavite ovaj komentar- da se sada samo “srbuje” na vulgaran i sirov način-a  i uništavaju se sve prave vrednosti.

 Zavladala je  Tulbo Folk kultura i zabava na najprimitivniji-patološki način. Stidim se što sam deo ovoga naroda- kada vidim kakve bitange na prostakluku prave karijere na televiziji i svuda u društvu. Zamislite ti isti koji su “pljuvali” na moja sakupljanja o narodnim umotvorevinama svoga kraja valsotinačko-crnotravskog, sada mi “traže” da im pišem “srpske psovke”-naravno za manipulaciju prostim masama i zaglupljivanja jednom opakom ideologijom i po naciju i po sam srpski jezik. Odbio sam ih-uz smeh....

Nadam se da ću preko svojih i mojih prijatelja i drugara pečalbara-običnih ljudi, da na ovom forumu zabeležim mnoge “srpske psovke”-ali ne radi “prostakluka” nego je to bilo sredstvo i odbrambeni mehanizam da se pobedi težina rada u pečalbi, da se iskaže  nekada bes, gnev, a nekada i na šaljiv način radost-što “jezički” nije po “bontonu”, ali po mentalitetu kažemo “srpski”.

Vi koji se bavite poreklom i značenjem reči- vi tumačite, a meni će biti u zadatku da prikupljam evo od danas u jednu beležnicu pored priprema za nastavu. Prvo ću ovde  napisati svoja neka saznanja o psovkama u raznim mogućim situacijama odrslih i dece u vlasotinačkom kraju. Za početak toliko o ovoj temi.

13.novembar 2007.godine Vlasotince  Miroslav Mladenović lokalni etnolog Vlasotince

<mod: uklonjen offtopic>

Psovke i ružne reči  pečalbara iz vlasotinačkog kraja:

Jebem li ga, kvo rabotiš. Ću ga jebem da rabotim. jebi si sojke, pa si gle rabotu. Držmi ga s’g dok možeš.Nabijem ti ga majke. idi u pičku materiju. Idi u pičku majčinu. Koj kurac gledaš. Namojega ću te ukačim.Će mi ga skršiš. Ujani mi ga. Nesi malečak,će ga poneseš na grbinu. U dupe te jebem. Jebi ga, pogreši.Na kurac te ukačim. Će gu otresem ko Panta šljivu. Načukam ti ga. Čupav, dlakav, toj ti je takav bratac.  Natrti se pa će ga i održiš. Omrsi se. Pičkarina u dva čina.  Prava si pička. Idi u krac. Kurac..... 

Pičko jedna. U pičku te jebem. Razmrkala se ko dviska ovca. Razbukarila se ko svinja.raybucal se ko vepar. Mrka ovce ko ovan. Vole jedan. Kravo jedna. ovco jedna. konju jedan. Gadan si ko kuče. Razbucala se ko selska kučka. Ćurane jedan. Ćurko jedna. Gadan ko sapun. Duni mi u šupeljku.  Načukam ti ga. Pojeba ga. Zajeba se .  Zajebancija. Zevzalo.  Zajebant. Nema akal u glavu. Aknem ti ga. Apneš mi ga. Ako samo nemoj jako, će prdenš. Prdneš mi na mojega. Prdenje u čabar. Ala prdneš mi na mojega. Ala ukačiš se na mojega.Sve moj do mojega.Na mojega se ukačiš. Bicmanu jedan. Besna kobila. Brljiva ovca. Baje, samo baje a ništa neraboti.Bivolu jedan. Sivonjo jedan. Rogonjo jedan. Ovnu jedan. P’škaš ko tvor. Smrdiš ko tvor. Bađavžijo jedan. Govno jedno. Gomnjar. Gadu jedan. Gadurija. Gadurija-prdneš mu na kurac.Pravi si bik. Gnjido jedna. Gedžo jedan. 


Jebem te u duvku. Dupest, dobar za jebanje. Dupesta arna za kecanje.Nek se natrti pa će vidi kakav sam jebač. Natrti se pa će ga osetiš. Spregni se da ti uđe moj. Trtonjo. Bitanga. Banzov. Dignuo mi se kakve li si sreće. Eeoo uz mojega. Eeo eve ti ga moj. Ebem li ga. Vurda babo. Vickast ko pička. Vuna kićo. Dole, dole još ,po dole gde je selo zaseljeno. Upalila se pa vuca. Kakvi kompiri oćeš od mene. Kure jedno. Otišao sve na onoj  rabotu. Golema mu alatka. Otiš’l sve na kurac. Kurata sreća. Jajca mi ispucaše od tebe. Načukam ti ga sve do jajca. Moj me zabole. Jebo te Bog. Jebo onaj što te napravi. Jebi ga. I toj me zabole. Moja me zabole. Zagorela. Zagorel. spičkal sve. Jebem ti sve po spisku. Detence ti jebem u pičku. Ovam se obrni majke ti ga nabijem. Kude gledaš ćoršo jedan. Krvavu ti majku jebem. Šonjo jedan. Šašav. Šišano prase po livadu pase, verga ga  mami s gomna ga rani. Golčo jedan će vidiš kad porasteš. Some jedan. u dobra ribetina. kakva pička, prste da poližeš. Pičketina nema šta. Smrdljo jedan. Smrdlja jedna. Cvikaš kurvo kad te dasa jebe. Cvikaš. cvikaš...


Mrtav ne prdi. Mrdi malo da svršim. Prsti da poližeš, kakava pičketina.
Pijanico jedna. Pijandura. LJuška se ko da je pijan. Će mož da ga poneseš. Drpneš mi ga. Obesil ga. Ona ne na koleno, pa  drž nedaj. Pljuni pa zalepi. sinidaru jedan. Žutajke jedna. Pošutela si ko ženka. Prava su ševrljuga.Poješ ko svraka. Peva ko u bure. Peva ko u kacu. Malečko dupe ima. Piska ko  pile. Pliske jedna. Tek se ispililo a oće onoj  da proba. Strugotina. Aljavotina. Sramotičina. Prava si strinka. Pod vutaru crno a na glavo belo. Grne jedno. Ćuskija. Keruša. Ima golemu matovilku. Matovilka. Malko da ga plaknem. Kuj jede burek taj neje čovek. Čovečuljak. Gagrica. Skrčava mlogo.Guzata. DŽibro jedna. Đubre jedno. Nepregorelo đubre. Mečke te gazile. Majmunu jedan. Blaiš ko ovca.

 Gledaš ko tele u šarena vrata. Rikaš ko vol. Besnba ko  besna lisica. Besuljo jedna. Bučko jedna. Glavonja. Glavurda. Baničar.
Stoko jedna.  Slnjavko. Tikvanu jedan. Smokljo jedan. Čarapanu jedan. Ženski petko. Ženskaroš. Kavgadžija. Ljubiš me u dupe. Cuni me u  dupe. Cenjkaroš. Lažov. Laje ko kuče. Priča ko navijen. Praven ko sas tucan kamen. Jeban sa svih strana. DŽukela. Budala. Bicman. Drndav. Vandžirala. Kurjaci te izeli. Teteke ti ga načukam. Prdi li ti majka sas tatka u krevet. Tetku đu  ti omaknem. Teka će ti plati za sve. Majku ti šašavu jebem. Sekirče. Glup ko tranakop-budak. Glup ko točak. Kecanje. Kecanija. Jebačina. Kecnem ti ga.  Ideš ko muva bez glavu. Ruke ti otpale. Razokonjo. Kozo jedna. Jarcu jedan. Glibav. Gubav. Sprdačina.
 17.novembar 2007.godine  Vlasotince
                                                          Zabeležio: Miroslav Mladenović, lokalni etnolog

Mora da vam je dosta vremena i truda trebalo da sakupite i klasifikujete ove izraze, zar ne? :D :P

Odgovor: Sve ove sposvke i ru\ne reci su bile deo moga vstea, jer u njemu sam rodjen i zivim. Nekoliko sata sam utrosio da se setim svega iy detinjstva, mladosti i moga zivota i rada kao pecalbara. Sakupicu jos  preko prijatelja i ucenika  sa sela i iy same varosi Vlasotince. Pozdrav Miroslav Mladenovic 18.nov2007.g

Psovke i ružne reči  pečalbara iz vlasotinačkog kraja:

-nastavak/
Seronjo jedan, Idi u tri lepe pičke materine. Krvavo detence ti jebem. Kurčiš se na mojega. Skecan. Brljčo brljivi. Surtuk jedan. Kretenu jedan. Srdito dete niz buku bega, stigni ga pope naduj mu dupe. Picopevac. Menđušar. Đuvečar. Ritnula ga ženska. kudravo prase. Prava si žiparica. Jeburljiva. Jebu se ko pseta. Obrta muži oko  nju kučka. Kučka jedan sas vutari ni muži preote. Lokmadžija. Lokmaš. Riđosana pička. Mudonja jedan. Razjebana  ženska. Kurveštija. Pantosala raspijo. Rundov. Ćutuk. Garav ko katran. Ciganštulja. Lopuža jedna. Raspikućo. Špirtosana. Golem dlakav, za tebe je takav.
Drkadžija. DŽombav. Lipsonjo.Lipsal ko kuče. Mrka li se ženska. Tuca li se ženska. Cimir pička, samo cmizdri. Lenj ko bik.  Tatin sin će ti jebe majku. Sin podaj mi cepanku, majke ti ga nabijem. asteram ti ga majke. Tetka Persa. Smrdljiva kučko. Ima ćulavku na glavu. Pusta džeremoljina sve što rađa. Ćopav. Gluvara. Glupčo. Gluvčo. Ćivta se ko konj. Sotono jedna. Đavole jedan.
18.novembar 2007.godine    Zabeležio: Miroslav Mladenović, lokalni etnolog

Psovke i ružne reči  pečalbara iz vlasotinačkog kraja:

-nastavak-
More kad ja uđem u šumu, pa počnem  pasem , pa se sve oznojim-toj ti je brate jebačina. Čim ga vlakno zasvrbi odma nek se udava. Rutavo. Raspištoljil se. Eve ti ga na. Eve ti lakat. Eve ti šipak. Bembelija. Oj Jovane ti ćurane. Dođe maca na vratanca. Munu ga. Buljina. Bazgovina. Cepanka. Cinkaroš. Cicija. Čuljko. Čevrljalo. Čavgar. Gusenica  brate  ič nedava. Gunđalo. Grdosija. Galamdžija. Biorov. Bukač.  Baksuz brate-u stanje je da tri kamena na put zavadi.

 Poseroja. Dal sam ga jebaja(varoško vlasotinački dijalekt). Dal sam ga načukaja. Dal sam ga nabija. Dal sam ga nateraja. Sve otide u pičku majčinu. Od tebe krac mi obeleja. Od tebe muda mi otekoše. Pače mu se diglo, muško je brate. Ukoravija se ko Spasa u šljivu. Dignuja mi ga, pa red je da ga i primi. Pravi si kuronja. Čukam si lušu što ti jedeš po mlogo gomna. Od tvoji rečovi si obrišem moju pičku. Digla kraci uvis. Ajd sve četiri digni uvis. Zbrzim ti ga. Zevalo jedno. Zini da ti kažem. Gunđalo jedo. Zunzaru jedan. Rošavi. Grbljo jedan. Krivčo jedan. Zezekalo. Zakeralo. Ajd begaj u šumu na jebačinu. Crven ko prč. Magare ti ga načukalo. E s’g mi ga malo apni i lizni. Željko-kornjačo  jedna.  Poitaj ruke ti otpale.

 Gusko jedna. Kokoško jedna. Rano lega ko kokoška. Tvrdica masnica. Mućkaroš. Dobar jebač u selo, sve ga žene fale. Onaj pustolija ga zabrljavi, te si kuću napušti. Ko kuče na kesapnicu. Ako kučka sa repom ne mrdne, pu nju trču  sva pseta-a takoj ti je i brate sa ženskama. Celivka gotova pokrivka. Žut ko dunja. Prava zmijurija od čoveka. Opak ko zmija. Daždevnjaku jedan.
18. novembar 2007.godine      Zaveležio: Miroslav Mladenović lokalni etnolog

Psovke i ružne reči  pečalbara iz vlasotinačkog kraja
-nastavak-

 Jebe se  kao Dviska(DZviska-DZ makdonsko slovo azbuke). Selski đilkoš. Donji i gornji ljubeš. Kurtoliši ga. Rascvetala ti  se ko bulka. Rasvetala ti se ko perunika. Razbucana žena.  Ima li dugu kosu i kratku pamet toj neje čovek-toj ti je brate žena. More kalaiši gu, da vidi kakava je bajina majstorija. Pičeterina ko tepsija. Doš’l mi muž iz pečalbu će si se omrsim. Numeje ni vola da ubode u dupe. Neznaje da raboti u polje a znaje kude je onaj rupa na žensku. Će nabode nešto. Ševelj, develj pa u  rovinu.

Švrlja sas svi redom po selo. Riba ipo i još frtalj teška. Jebačina u četiri čina. Kurac ipo riba ipo. Danguba. Ni u bure nemiruje a kamo li u glavu. Radža. kurče. Kuretina. DŽeremoljina-pizda. Trt Milojke. Trtonja. će gu natrtim- Će te natrtim. Će te aknem pa svitke će ti iz oči izletu. Kad ti ga munem dobro će ga osetiš. Kada ti ga načukam će ga odma rodiš.

20.novembar 2007.godine Vlasotince   Miroslav Mladenović lokalni etnolog

то се више не може рећи за вас кад се баци поглед на овај завидан резервоар вулгарног "вокабулара" којим сте окитили тему ;


Него питам се да ли је све то вредно писања ?

Дуга тема.. па сам ја ископирала неке делове за цитат, али нисам забележила "ауторе"..Извињавам им се :) Шта ја могу да додам досадашњим појединачним мишљењима:


Ја мислим да псовка "пичка ти материна" нема везе са одређеном мајком.. већ је скраћен облик од некадашњег "иди у пичку материну".."у пичку материну" .. па одатле "пичка ти материна"...што се увек изговара у љутњи или усмерено на особу коју не желимо поред себе..на непријатеља или... и уствари желимо да та особа не постоји, да је нема..те да "иде" (поново) тамо одакле je дошла..односно , да се врати у непостојање..да јој се одузме живот који јој је дат јер га не живи достојно...

Она друга варијанта  "јебем ти мајку" је већ усмерена на одређену мајку  и (као и псовка "јебем ти Бога" ) увек изазива директну физичку конфронтацију јер представља највећу увреду: сама могућност да тај (ко изговара псовку) оскрнави светињу као што је мајка ..која никако није обична жена са атрибутима женскости већ Мајка. Изговара се у тренуцима које неки филмови са тематиком 19.века приказују као "бацање рукавице" односно позив на двобој.

Превод са енглеског...Имамо израз "кер у панталонама" односно старински "кер у шалваре" или понекад "као да га је кучка родила" што нема карактер псовке или вређања него описује нељудскост или неваспитаност одређене особе—


То је у новије време..израз кита..у народним песмама кита значи букет цвећа ...
Патка (Иако је женски род) физички ипак личи..Иако јој се приписује трапав ход и бацање  кратких ногу у страну током ходања па се још каже да "шљапка" по ономатопеји.. О првом Ђоки морам посебно да пишем, опширније...

У време матријархат није било важно име оца, па су сва деца била копилад..Власи у свом локалном језику и днас кажу дете=копиле...не праве разлику између брачног и небрачног детета..Инемају никакав паралелни израз и синоним осим релчи копиле (изговарају копил или копиљ)..

У персијском језику гуз такође значи гузица..

Има, све чешће...Јер никако не иде да младо женско каже "боли ме к.." па је нужна измена..
Што се тиче значења. нека ме мушкарци исправе..али то је орган који уопште не боли ( сензације су другачије врсте али свакако  није  бол) па је разумљиво значење "баш ме брига".. "није ми стало" ,,"не дотиче ме" као и идиом "стало ми је као до лањског снега"...

Карање као глагол у старијем народном говору и у песмама ("Карала ме стара мајка..") означава грдњу, љутњу, гнев, укор и прекор..
Верујем да је термин ушао у жаргон да би ближе описао начин сексуалног акта..карање (рецимо да је карактеристика жестоко, са озбиљношћу,као надређени према подређеном..), кецање (на кец..са ситнијим покретима и краће), мандање (широким покретима..реч је иначе означавала широке покрете крава при преживању хране), туцање (ситно као "туцани бибер" у авану ), кресање (као што се крешу младе гране са дрвета .. у оштрим потезима али са паузама између "замаха"..)итд...

Сама реч курац идентична је са санскритским изразом за исто..Можда аналогију треба тражити са речи курјак..(опет идентична са санскритском) која означава посебну врсту вука..жилавијег и светлијег, са мање крзна а више мишићне масе него обичан вук..Супстрат жиле и снаге.

Нека грешка је у питању..ако је санскрит најстарији узор за реч курац..а Словаци изговарају Кокот (слично кокољењу или некој врсти певца- кокота, рекла бих) у аналогији са значењем певац..реч из санскрита задржана за пиле..
Код нас као придев курчевит.. онај који је крутог држања и израженог достојанства..Држи до себе..
Или као негативно "курчи се".. прави се важан..

Не верујем ..Наш израз курва (везан за корен кур, као и курјак) на енглеском би био исписан као curva..curve.. што би они пре разумели као кривина..Сличност стоји..Она која је курва, на кривом је путу (криви..не иде право како би требало..да не кажем straight), ne sledi pravi put..UZ izraz "kurac" možda treba pre povezati engleske reči kao cure.. ili čak i kura u smislu medicinske terapije za izlečenje..
Једна од народних савремених шала да је некој болесној женској особи потребан "куромицин" да би се опоравила...

Ово је интересантно и мислим да има везе са митологијом ( и могу да се кладим да ће следећи коментар написати Ђорђе Божовић)...
Најобдаренији "Ђорђе Ђока" био је, once upon a time, звани Бог плодности или Ђурђ. "по нашки"..
Различити облици имена Гург,Ђурђ..провлаче се кроз етнолошку литературу, ђурђевске песме и обичаје,ако и христијанизованог празника Св.Ђорђа који се никада у народу не зове Ђорђевдан него Ђурђевдан (Гургевдан или Гјургјевдан)..Слављен је на тачном средишњем дану пролећа (45.-ог дана од 90 дана пролећа)као и данас..У средњем веку су му додати епитети зеленог витеза и роматичне конотације,,он убија змаја да би спасио изабраницу свога срца..Ђурђијанци (данашњи Грузијци) га се сећају..Цео словенски свет..А и у Хатском царству је слављен али под другим именом...
Астролози би рекли да је Ђурђевдан дан када је Сунце на 15 степену Бика, а бик се разликује од вола баш по том органу који служи за размножавање..и продужетак врсте..

За њега се везује култ плодности (и гројзе и лојзе и деца и јарићи и јагањчићи)па ми се чини изузетно логичним..да је семе раста и семе живота скривено у дару Бога плодности, односно то је љегов главни атрибут...
.И отуд Ђурђ—>Ђорђе  а одатле и Ђока и Ђокица (из безобразних вицева) ..

 Razbili ste sve moje zablude ,jos od prvog razreda osnovne skole sam bio ubedjen da ono Djoka dolazi  od prezimena Djokic .
Mozete li onda reci nesto o ovom prezimenu ? Sta je starije Djoka ili DJokic ? Kokoska il' jaje ?

S obzirom da su kod nas prezimena u tursko doba menjana, a to je istorijski gledano prilicno kasno vreme, mozda je prezime Djokic nastalo od Djoka :)

Авај, у праву си. :) Ја се опет не слажем.

Океј, све је то у реду и то стоји; Ђурађ је бог плодности и мушкости и Ђурђевдан је његов празник и Бик је његов знак...

Али, не верујем да Ђока односно ђока из жаргона има везе с богом Ђурђем, упркос томе што се обојица можда везују за исту ствар. Ево зашто.

Древна митологија НИЈЕ се одржала до данашњег дана, и то још па у жаргонском речнику. Колико још древних богова знаш да имају свој пандан у савременом српском жаргону?

Бог Ђурађ остао је заборављен. Ти знаш за њега јер се тиме бавиш, али зна ли за њега један обичан Србин који, како различита модна струјања долазе и пролазе, измишља жаргон? Ђока је измишљен у скорије време, најраније бих му дао деветнаести век, не пре. У средњем веку није било никојег Ђоке, дакле бог Ђурађ НИЈЕ се био задржао у језику, па ни ђока није могао од њега да настане. (Иначе, дискутабилно је и то колико се задржао уопште и у обичајима повезаним с празником Ђурђевданом, ако овај словенски празник има везе с богом Ђурђем — по имену свакако да, он је назван по светом Ђорђу, а верујем да је овај управо оличење мушкости задржано у хришћанству — али ђурђевдански обичаји не славе мушкост него пролеће, Бик је знак почетка пролећа!)

А онда погледај друге језике. Ђока постоји само у нашем жаргону, а није ли чудно да се бог Ђурађ задржи само код нас, и поред свих различитих култура које су се стално мешале и преплитале овде на Балкану? У другим језицима друга су имена, ни тамо нема трага од бога Ђурђа.

Пре ће бити да је ђока обично насумично дато жаргонско име. Случајно је некоме на памет пао неки Ђока, па оста ђока. (Исто тако могао је бити и *ђуро, као у "шио ми га Ђуро" — осим ако не мислиш да је и овде у питању који древни бог, у ком случају ме слободно исправи када кажем да је и Ђуро случајно име које је некоме пало на памет, а могуће по некоме човеку који се био звао Ђуро — или онај Живан у "луди Живан" и сл.) Тако се и ђока на енглеском каже willy¹ или peter (sic, малим словом), што је исто насумично тамошње жаргонско име, а није рецимо *george. ;)

Древним боговима бавили су се учени људи, а не обичан народ. А управо је обичан народ тај који смишља језик и жаргон, а не учењаци. ;)

1 — Додуше, неки етимолози реч willy изводе из латинског virile ("мушки"), односно membrum virile, што значи пенис, "мушки члан".


Управо тако. Презимена која имају само наставак -ић углавном су настала од имена на -а (за разлику од оних дужих, која имају -овић или -евић). А после се опет надимци изводе из презимена скраћивањем.

Добила бих опкладу? ;D
Нису у жаргону, они су унајосновнијим савкодневним речима..
Кад имаш ноћну мору —то је зла богиња Мора иликод западних словена Морана (па притиска, па се не одмориш у сну..)Свако јарко сунце је исто што и Јар или Јарило или Јаровит..
Свака реч везана за живо и живот везани су за митолошког Жизбога-бога живота ( референца "Речник српскохрватског књижевног и народног језика, одредница Жизбог), богињу живота Живу, ћерку Живану итд..Свако перо и перната живина везани су за некадашљег Перуна, који је по предању "слетео"..Хералдички симбол Србије вишевековни -двоглави орао- симбол је из митологије такође.Некадашњи хералдички знак -вепар прободен стрелом- из Трибалије и устаничке Србије 19. века везан је уз БОга Влеса..Нерођено дете - навиј му је општа именица.. српска..термин је из митолошког Нава (једног од три света)... термин јава ( "и мед јавом и мед сном") име је митолошког света (средљег од три)..Свака правда, правица, право.. истоветна је митолошком имену  Права, (свету изнад јаве на којем бораве митолошки богови)..термин је изуетно присутан у кованици правословије или православлје.. што значи ..наука, познавање света Права..."жива вода" ?
Обновљена химна "Боже Правде" којем се богу обраћа ?Одакле је тај Бог правде..Није из Новог завета није из Старог завета...Леле,ле,лелле ле ? Опет везано за неког бога Љељу ( има и њега у Речнику српкосхрватског књижевног и народног језика, издање САНУ,Београд)
Реч колидар била је важећа до 19. века (иста референца)—етимологија? Дар од Кола..Коли(н)дар..Тек у новије време пише се календар по латинском calendae, иако код љих то значи ..сваки први дан у месецу ..и не познају  Кола као симбол сунчевог круга, нити као као игру , ниту су свирале звали колесница (кол+лес+ница)..Нити су икад стари Латини знали календар.. преписивали, мењали, реформисали сваки час..
Има много, ЂорЂе, сетићу се ја још.. ово је за почетак..јер си ме већ приупитао исто поводом "спава све у 16" па размишљам на ту тему :)


Није ово истина..ја сам сазнала међу народом све ово..Сама сам "седмо градско колено" и моја породица не излази сваког 6.маја у освит зоре до потока да пролсави Ђурђа, да плете венчиће и баца их у реку и да по повратку у дом чинећи свакојаке обреде..Али, чим мало мрднем из града ја све сазнам..Градови, а посебно становници велеграда су заборавили Дјурдја..иако у црквеном календару пише (провери!) Ђурђевдан а не Ђорђевдан  или Грегоријев дан..Једу јагањчиће, ко може...  А замисли тек питање Видовдана,, и све речи у нашем језику повезане са кореном вид..
или чак и вит..
А нема таквог свеца у хришћанству, ни источном ни западном..
Нема нигде..Само термин стоји Венди,Винди? Оо, то су сами преостали Сораби у Германији..
А митолошки , то је неки четвороглави кип (Свето вид,Свентовит..),, броја  светилишта била..више нису.. повезан са знањем . пре свега..Књиге Веда? Ништа нисам рекла.
 
Но ја волим етнологију и етнографију и све што је старије од данашњице..И ако се деси, да због тога знам нешто више од вас, дозволите да поделим то знање са вама без предрасуда..
Као што ја учим од вас оно што ја не знам..
Поштено, никад нисам наишла на неки рељеф или слику Ђурђа са истакнутим споловилом..али исто тако не видим ниједну другу могућност по ком је то  Ђоки  усвојен жаргонски израз.(мој отац би жаргон рекао "уличарски језик").
Грешиш овде.Пролеће почне празником Младена и Младенаца и прескакањем ватре,паљењем лила.. дан је 22.март..Празник Ђурђа је кулминациони моменат пролећа (45,дан од могућих 90), као онај један дан  врхунца плодности јајне ћелије..Иза тога већ није исто, а пре није ни било...
Постојао је празник и пре хришћанства, па хришћанство је стигло тек у 12. веку са Немањом и то уз тешке муке..У 15. веку разрушено је последље светилиште старије вере..
Да не дужим о разликама, кад се потегне такво питање..мерило ја да утврдите да ли остали хришћани (редом..Италијани, Пољаци,Швеђани..) имају такве празнике или не. па се лако одвоји шта је хришћанско наслеђе а шта старије...

Св.Ђорђе нема везе са разбијањем јајета о главу овчијег предводника, нити му се певају ђурђевске песме на ђурђевски глас " Красан јунак нада село шеће...Девет сеја купају га..Девет сеја облаче га...итд" Талијани ни Швеђани  ни Шпанци.. чак ни Руси..не деле календарску годину на астрономски тачне половине од Ђурђа до Митра..Дуга тема ...није за овај део форума..

Увек је преузето варирано у односу на извор..Кад нема ни код кога.. онда значи наше је најстарије.


Може бити...ја не могу да докажем шта мислим валидним савременим методама..Али исто тако , у савшеном српском језику врло је битно чак и од ког се слова и на ком месту налази одређено слово ..па тако не могу да верујем у случајности..
Пример је, рецимо ..двослово рђ у речима рђа (хрђа),срђевит, мрђан.. Размишљајте, да ли је случајност?

,
 ??? Постоји бог који се звао Ђура, кажу српске народне песме..Има брата Давора..А отац им је Триглав (бог рата) или Боговој. Рзмислићу  ;)

Обрнуто, Ђорђе..Обичан народ памти богове и обичаји, учењаци се најчешће изопаче разноразном иностраном литературом и обиљем референци..ИЗгубе правац..ДЕси им се (као великану етнологије Чајкановићу) да закључе да је Сунце испод нас, у подруму... Смртни смо, па грешимо...
Једино што научењаци боље класификују , а народно знање је искуствено..Заједнички рад је најбољи..учењак међу простим народом :)
Један сељак, одрастао ван градске вреве,на чистом ваздуху и храњен здравом храном... мудрији је и информисанији од сваког доктора науке, једино мање говори и не користи туђице, а број падежа варира од села до села.

Може бити. А такође је могуће и то да су богиња Мора и бог Јарило и Жизбог и Перун добили имена по одговарајућим речима из језика, дакле the other way around. Ја верујем да је прво настао језик па тек онда митолошка терминологија и номенклатура. ;) Значи, "мука, мора > богиња Мора", а не "богиња Мора > реч мора".

Жаргон је нешто сасвим другачије...


Вероватно. :)

А када кажу „до јаја“?

Jeste mnogo vulgarizovano, ali uvek se koristi kad se opisuje neki dogadjaj koji je uzburkao emocije (predstava/žurka/ je bila do jaja..Kako je bilo sinoć? Do jaja!) i na žalost pokazuje nedostatak  fonda reči  kod omladine..Nikad nisam čula da se izraz koristi da opiše tužno ili bedno ili negativno iskustvo, doživljaj..

Ja razumem ovaj izraz..kao i onaj "do koske"..
Doživljaj (žurka, provod) je bio toliko dobar i zanimljiv da je pokrenuo niz emocija i senzacija i uopšte nije bilo mrtvo i dosadno..nego, naprotiv, da su to osetili svi neuroni, ganglije i supstance moga tela, pa i seme života (smešteno i uspavano u "jajima") je promrdalo..Odnosno,taj dogadjaj me je učinio veselim, odmornim,najkraće rečeno ... živim..

na žalost pokazuje nedostatak  fonda reči  kod omladine..
[/quote]
То си у праву.

Ja bih pre rekao da je poreklo izraza "do jaja" u polnom činu, gde penetracija do pomenutog punkta izaziva prilično zadovoljstvo.

A "do koske" verovatno potiče od duboke posekotine - dakle, figurativno, "do kraja, koliko je god moguće".

Tacnije, "do jaja" se koristi da se iskaze da je dostignut maksimum u necemu (jer dalje "jaja" ne dozvoljavaju). Jedino su "dizelasi" imali tu cast da "utrpaju" i "jaja" :).

То си у праву.

ozhivljavanje tema je in! :)
ovde je malo zadjeno u off, faktichki gledano, shta chini "ruzhnu rech", da li je sexualni odnos ruzhna stvar, da li je sinonim za veliku nuzhdu "psovka" da li je ekstremitet taboo. . .  da li zaista postoje tzv 'ruzhne rechi' svaka rech je nasledje jezika, pa i 'psovka'. . .  V. S.  karadzhic je lepo uvrstio i psovke u jezik (da li je bio mudar ili pijan, o tome necemo) i to mu je pravilo problema. . . 
ok, kontam, shef ili profa se uvrede ako im kazhemo da mirishu kao sundjerasto tkivo koje chini polni organ, ali poenta je u misli. . .  ako nekome kazhem "Jebi se, govno jedno poremeceno!" onda mu ja zaista zhelim da dozhivi orgazam, a istovremeno ga poredim sa fekalijama, da skratim - "losha" misao. . .
ali, ako kazhem "Jebote, koji ti je kurac" ne pokushavam nekome da skrenem pazhnju da treba da dozhivi snoshaj i pritom ga pitam za redni broj pomenutog organa koji je dobio u oralni otvor. . .  nego izrazhavam svoje chudjenje zbog nechijeg stava, ponashanja. . . . . .
Dakle, po meni: ne postoje "ruzhne rechi". . .
:)

То је зато што не познајеш лепе речи..
У естетици постоје категорије леПОГ  и  НЕ-ЛЕПОГ..
Жао ми је што сам морала да прочитам твој пост и схватим да има особа код којих ништа није лепо. но само ружно. Штета, рођен си да будеш човек..не знам шта ти се десило у међувремену нити желим да сазнам.

"Ružne reči" je samo svakodnevni izraz za vulgarne reči. A vulgarnost proističe iz preovladavajućeg morala i sistema tabua, a ne iz jezika samog. (Ne verujem da onim tropskim plemenima koja stalno hodaju obnažena reči za ženske i muške polne organe nose ikakvu konotaciju vulgarnog, recimo.) Prema tome, slažem se da ne postoji objektivno ružna reč - ako govorimo o stilu, može postojati ružno upotrebljena reč; ako govorimo o svakodnevnoj komunikaciji, može postojati uvredljiva ili neumesna reč - ali ružna per se ne. (Estetika je ionako najsubjektivnija od svih pseudonauka, a estetičare kroz istoriju možemo smatrati pradedovima i dedovima današnjih public relations managera i spin doctora)

Мислим да се само претераним понављањем речи „вулгарност“ и њених изведеница истима померило значење на „простачки“. Раније је њено значење, које је као основно вероватно било и у латинском језику, било само „свакодневни, свакидашњи, обичан“.

http://www.vokabular.org/?lang=sr&search=%D0%B2%D1%83%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80&Submit=%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8

Pridev vulgaris potiče od vulgus (prost narod, svetina). Vulgaran tako znači prost u smislu običan, pa se proširilo i na prostački. :) Tako su stari Rimljani jezik kojim je govorio narod nazivali vulgarnim, u značenju prosto govornog latinskog jezika, za razliku od retorskog patricijskog latinskog koji danas učimo u školi. :)

Колега из фирме је био мало јужније пре неког времена па се изненадио следећој конструкцији коју је чуо поводом неког врућег видеа са неком естрадном личношћу у главној улози:
''Знаш ли гу да Гиле ги чука?''  ;D

Изговорите ово брзо па ће разлог забуне бити јасан.

Поводом глагола „чукати“ и „начукати“. Веома се често користе на југу, па има и ова анегдота. Наиме, нека студенткиња (из Зајечара ваљда) која је дошла у Ниш да студира, одмах по доласку, чини се, питала је да ли ми стварно у Нишу имамо универзални глагол „чукати“. Како је нама било јасно да нема појма шта пита — погађате — одговор је био потврдан. На неком предавању она то лепо каже професору, не могу се сада сетити у ком контексту, али то је нас који смо је тако лепо „посаветовали“ изазвало салве смеха, али смо се упињали да се не смејемо наглас, већ кришом. Наравно, професор види о чему се ту ради, и каже њој: „Дете драго, поразмисли шта значи глагол ‚чукати′, а Ви, колеге, које се смејете, бисте могли бити мало увиђавнији.“ Погађате поново, није јој било спаса, па смо користили сваку прилику да се спрдамо на ту тему. :)

Ево, чак и у мом Етимолошком речнику назива родова и врста васкуларне флоре Европе може се наћи објашњење порекла и значења речи вулгаран. Као што је већ поменуто, значи обичан, уобичајен, свакодневан, свакидашњи... А у биологији претежно означава врсте које се најчешће налазе. Тако се, на пример, пасуљ на латинском зове Phaseolus, а најчешћа врста је означена као Phaseolus vulgaris.

Evo kako se kaže kada životinje rade one svari ;D:

Koze se prcaju, ovce mrkaju, kobile se opasuju a svinje bukare.

(saznala iz jednog romana Živojina Pavlovića)

Што сте брезобразни!!! :)

И то смо имали: http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1988.msg24695#msg24695

Nabasah na jedan interesantan članak sa sličnom temom pa evo i link ka istom (ako već nije postavljen):
http://www.e-novine.com/entertainment/entertainment-tema/30308-Renik-BHS-psovki.html (http://www.e-novine.com/entertainment/entertainment-tema/30308-Renik-BHS-psovki.html)
Pozdrav,
d@do

   ;D

Кол'ко сам се само смејао овој теми!

Генијално! :D :D :D :D :D :D

Скоро чух израз:
— Ма то је курац на бицикли!  ;D

Имате ли идеју шта би то требало да значи?

Углавном се односи на особу. Нисам одавно чуо тај израз, па заборавих шта би требало да значи, али према Вукајлији је то следеће:

Синоним за особу која нема апсолутно никакав утицај на затечену ситуацију или нема ниједну, нама у датом тренутку потребну, позитивну особину.

Може значити и потпуно неважну ствар.

Да, претпостављао сам да је тако нешто. Не сетих се Вукајлије.
Хвала.

У мом крају се то често користи, управо у том значењу: тај је нико и ништа.

Analiza diskursa bavi se delom i psovkama.  Njima se bavila i o njima pisala profesorka Svenka Savić. One imaju svojevrsnu funkciju u jeziku, nisu slučajne. Koristimo ih npr. da bi smo iskazali bliskost, prijateljstvo: "Pa gde si j...te", kada se zaklinjemo: "J...mamu, ako nije bio som kapitalac", kada iskazujemo žalost i tugu zbog neke situacije: "A krivo mi u p.... materinu"... ;)

Може ли ми неко објаснити како је настала синтагма: пи**ин дим . То сам чуо у пролазу од неког човека и нисам знао шта значи, а на Вукајлији сам прочитао значење и слатко се исмејао.

Синоним је ку*чева прашина! :) Не знам за етимологију, али стално је користим.

Pozdrav ,
Moj pokojni deda imao je dosta tih psovki,a jednu posebno izdvajam i rado je se prisecam:IDI U OCIN.
Naizgled nista uvredljivo,a u obicnom razgovoru neupadljivo. Medjutim,nas narod he he he.
Koliko sam ja uspeo da shvatim kasnije psovka je daleko ostrija od recimo,IDI U PICKU MATERINU,jer te ta psovka vremenski izmesta samo jedan evolutivni korak nazad dok, IDI U OCIN (citaj IDI U OCEV KURAC) ima nameru oterati sto dalje u proslost. Takodje se moze reci da  dolazi do uporedjivanja sagovornika sa spermatozoidom.
Ukoliko neko ima slican primer psovke iz nekog drugog jezika molim ga da mi javi.
Izvinjavam se na svim pravopisnim greskama.

Ne bih rekla da je guzica deminutiv. Više mi liči na osnovnu (neutralnu) reč. Od koje onda docnije nastaje deminutiv guza.

Uostalom, nastavak na -ica nije neuobičajen za osnovni oblik, i druge, nešto "finije" reči za taj stražnji deo tela se završavaju na -ica: stražnjica, zadnjica...

Znači, išlo bi guzica (osnovni oblik) → guza (deminutiv) → (i ovde bih recimo napravila augmentativ) guzičina a može i guzina, guzetina

Možda malo zbunjuje što je osnovni oblik duži od deminutiva, ali ne bih rekla ni da je to neki problem. Npr. od majka je deminutiv tj. hipokoristik mama.

Radi se samo o tome da ovde osnovni oblik (kao uostalom i reč dupe za isti deo tela, mada u stvari ipak manje od guzice, moram da priznam) ima negativno/ pežorativno značenje u svakodnevnoj upotrebi.

Ovo po običaju lupetam i nagađam.  :)
Nemam nikakav dokaz u knjigama.  :D

Ena, mislim da su nastavci -(i)ca, -ce ipak nastavci za deminutiv.
Devojci-ca.
Curi-ca.
Ma-ca.
Peri-ca.
Mari-ca.
Rodi-ca.
Sun-ce.
Per-ce.
Ok-ce.
Itd

Mislim da je osnovna rec u tvom primeru bila 'guz','guzovi', a ne 'guzica'.
 
Guzica je verovatno bio diminutiv koji je vremenom postao pejorativ i izgubio diminutivni naboj (ljudi su tu rec prestali shvatati kao umanjenje, ublazavanje, tepanje), pa je tu ulogu dobila rec 'guza'.
Doduse, drugim diminutivnim nastavkom: a. (Mar-a, Laz-a, kok-a, ...)

Jesu nastavci - ica, -ce nastavci za deminutiv.

Ali nisu sve reči koje se završavaju na -ica deminutivi. Navela sam primere sa zadnjica i stražnjica. Pa, recimo: slonica. Slonica nije mali slon, već ženski slon. Postoje osnovne reči koje se završavaju na -ica. Takođe je nastavak -ica jedan od standardnih nastavaka za dobijanje ženskog roda: prijatelj - prijateljica, piljar - piljarica, lav - lavica ...

naramenica
prepelica
brojanica
začkoljica
propusnica
biletarnica
propalica
pijanica / pijanac (ovo je dublet, zar ne?)
svađalica
nogavica
kockarnica
prečica
spavaonica
(Ove reči ne bih nazvala deminutivima, ili bar ne deminutivima u uobičajenom smislu.)



Može da bude, naravno.

Ali zar ne bi moglo da bude da je osnovna reč guzica (recimo od osnove guz kojoj je dodat ženski sufiks -ica)? Ovo, recimo po ugledu na stražnj-ica, zadnj-ica. A da je onda guza deminutiv od guzice (iako bi doduše kao legitimniji deminutiv izgledao oblik guzičica). Meni ovo uopšte nije neverovatno. :)  Sam osnovni oblik je u isto vreme zadržao svoju negativnu obojenost, koja je još i pojačana naročitom upotrebom, jer se, kao što je poznato, izraz koristi i u opisu ljudske karakterne osobine, odn. kad nekog hoćemo da negativno okarakterišemo.

Uostalom, može se pogledati u rečnik, koji ja međutim, nemam, pa prepuštam to tebi. :) (U Pravopisnom rečniku nije navedeno ništa na ovu temu.) Meni je čudno zašto se onda reč "guz" ne bi zadržala u svom osnovnom obliku. Dok "guzovi" (za obe polovine) postoji. Ili, recimo, postoje desni i levi guz. :D

Za celinu, doduše, postoji i reč "tur".


 

Ipak bih rekao da je poreklo zenskih imenica izvedenih nastavkom -ica - diminutivno.
Druga je stvar sto se danas to tako ne dozivljava. (Zackoljica jeste diminutiv)

U slovenskoj mitologiji je postojao  vrhovni bozanski par: Vil i Vila: Div i Diva. (Ovo je period pre 'Slovenskog panteona' - Peruna, Svaroga, Vesne itd)
Dakle, zenska je varijanta imena bila dobijena nastavkom -a.
Dakle, nije Vil - Vilica / Div-Divica.

Mislim da je sustina ove veze diminutiv/zenski rod imenice - u cinjenici da je u prirodi zenska varijanta obicno manja u odnosu na musku.

Slažem se kad je reč o poreklu, tj. da je poreklo ženskih imenica sa nastavkom -ica deminutivno. U prilog tome bi išla i činjenica da kada bismo pokušali da napravimo deminutiv od imenica koje se završavaju na -ica, to baš i ne bi išlo glatko. Može jedino sa nastavkom - ičica.

Ali kad ostavimo poreklo po strani, danas čitavu ovu grupu imenica (to jest onih koje nisu pravi deminutivni parovi kao pčela - pčelica,
karta - kartica, knjiga - knjižica itd.) doživljavamo kao osnovne odn. one jesu osnovne u tom smislu da se u tom obliku danas poimaju kao neutralne. Dodatno, nisu sve današnje imenice na -ica izvedene od muških osnova (npr. propusnica, razglednica ... one bi bile izvedene od glagola).

Pade mi na pamet, postoji čak jedna grupa imenica na -ica koje (bar meni) po poreklu liče na skraćenice, ne na deminutive. Mislim na gramatičke pojmove: imenica (imenska reč), složenica (složena reč), rečenica (nešto sastavljeno od niza reči/ zapravo ovde bi pre poreklo bilo od glagola reći) itd. Jedino, možda ukoliko se i sam proces skraćenja/sažimanja reči (više reči u jednu) doživljava kao umanjenje, što uopšte nije daleko od istine, kad bolje razmislim. :D


Slažem se i s ovim.

U stvari pre će biti da su i ove imenice izvedene od glagola.

Možda je samo imenica izvedena od imenice. Zapravo, i za to se pitam.  ???

ime → ime(n)ica, ali može i
imen(ovati) (gl.) → imenovan → imenica

Nemam pojma zaista, došla sam do tog zaključka.  :D
Bolje da na vreme prestanem da nagađam.

Мирославе,  да ли у твом крају за нос или за: нос,  горњи усну и уста,  кажу њ'к или њук (њок)?