Turcizmi

[bukuroshe]

A   

ahiret   -  „drugi" (zagrobni) svijet

ahlak   -  moral, lijepo ponašanje

aferim!   -   svaka čast! Bravo!

avlija   -  dvorište ispred kuće

at (đogo)   -konj

ašik   -  ljubav, udvaranje

ašikli - pendžer   -   prozor za ljubovanje

ašiklija   - onaj koji ašikuje; ljubavna pjesma

akšam   - sumrak, večer

akšamluk   -   večernji razgovor, druženje u sumrak

abdest   -  pranje prije molitve

ahbab   -  prijatelj

ajet   -   rečenica ili red iz Kur'ana

Allah-birum   -   Bog zna...

Allahrahmetile   -  pokojni; milost Božija nad njim

almas   -  dijamant

aščinica   -   restoran tradicionalne hrane

avaz   -   glas; grlo

alčak  -        prepredenjak; vrtirep

ašćare    -        očigledno

B

bailisati se   -  onesvijestiti se

bostan   -  lubenica; vrt ili voćnjak

berićet/bereket  -  blagoslov, sreća, izobilje, uspjeh

bošča -   marama; stolnjak

bulbul   - slavuj

behut   - opijenost; nesvjestica

bezbeli   - naravno, mora da jeste, dabome

bukadar   - puno, velika hrpa

birvaktile - nekada, „u ono doba"

bilesi   - čak i...

basamak (mn. basamaci) - stepenica

baška   - posebno, nastranu

bihuzuriti - uznemiravati, smetati

bujrum   - izvoli, dobro došao

bezistan - bazar, zatvoreno mjesto za trgovinu


Č   

čardak   - zgrada; gornji sprat kuće

čehra   - izraz lica

čorba   - gusta supa

čakšire   - muške hlače


Ć   

ćumur   - drveni ugalj

ćenifa   - toalet, wc

ćafir   - nevjernik, inovjerac

[bukuroshe]

U jeziku koji se nekad zvao srpskohrvatski, u opticaju je bilo nekoliko hiljada turskih riječi. Rječnik turcizama Abdulaha Škaljića sadrži više od osam hiljada natuknica, ali u nas se pod pojmom "turcizam" podrazumijevaju i riječi i izrazi koje su nam preko turskog došle iz arapskog i persijskog jezika. U svakom slučaju, bez ove vrste tuđica naše komuniciranje bilo bi vrlo otežano, a često i nemoguće. S raspadom nekad zajedničkog jezika na tri posebna, vjeruje se da su turcizmi ostali u "posjedu" bosanskoga jezika, dok su se srpski i hrvatski riješili dušmanske (evo, već turcizam!) leksike. Međutim, turcizmi su i u srpski i u hrvatski ušli - kako to piše Alija Isaković - do bubrega (opet turcizam, za koji, uzgred budi rečeno, nemamo ni sinonima!).

Nema sinonima u savremenom srpskom (a ni hrvatskom) jeziku ni za slijedeće turcizme: bakar, boja, burmut, čarapa, čekić, čelik, česma, čizma, ćela, duhan, džep, đon, jatak, jorgovan, kalup, katran, kula, kuluk, kundak, kutija, lala, leš, limun, majmun, pamuk, papuče, rakija, sapun, sat, šator, šećer, tambura, top, tulipan, vez, zanat... Vele da su se polovinom prošlog vijeka srpski i hrvatski jezikoslovci dogovorili da se srpski piše budala, a hrvatski bena, dok im neko na kraju nije prišapnuo da su oba ta termina turska. Turske su i imenice sprat, kat i boja, što je vezano za kulturu stanovanja, sinonim turcizma lala je opet turcizam tulipan, jer su ovaj cvijet upravo Turci presadili u Europu. Ta riječ je ušla i u njemački (Tulpe), kao i imenica kifla (Kipferl), jer su Turci izmislili tu vrstu peciva.

Kad smo već kod peciva, nikako ne možemo zaboraviti arapsko-persijsku riječ kafana, koja je u turskom dobila oblik kahvehane, a preko toga u srpskom kafana. To je zato što su upravo Turci u Evropu donijeli čuveni napitak. Sa kafom je došao i šećer (takođe turcizam bez sinonima) i neizostavna rakija, riječ za koju opet, i u lingvističkom i u prenesenom smislu, nemamo zamjene. Želeći se što više razlikovati od srpskog, hrvatski su filolozi termin tobdžija zamijenili riječju topnik, zaboravljajući da je opet korijen te riječi top (lat. canon) - turski.

Neko je skoro tumačio da riječ Balkan na turskome znači krv i med, što je teško protumačiti, jer izaziva tamne asocijacije. Riječ merak, međutim, znači ugodno raspoloženje, uživanje, nasladu (njem. Lust).

[kontra]

čekić, čekrk, čerga (šator), čirak, čokanj, džaba, džada, dželat, džezva, džukela, džumbus... ima toga iha-ha i redovno ih koristim

[bukuroshe]

 Svi ih moramo koristiti jer za većinu njih uopšte nemamo svojih riječi. Kad sam (davno) saznala koliko ima turcizama u našem jeziku bila sam iznenađena i bilo mi je pomalo krivo. Kao da smo na neki način još uvijek pod Turcima. Ipak, vremenom sam se navikla (nije mi preostalo ništa drugo ) i tješila se time da su one kod nas ipak dobile neku specifičnost, ma šta to značilo


D   

dunjaluk   
svijet

dever   
briga, patnja, oskudica

dever-dun'ja   
stalne brige na „ovom" svijetu

deverati   
mučiti se, brinuti se

deverli glave   
kad neko nema sreće, samo brige

divit   
mastionica

dilber   
dragi/draga, voljeni, zanosni

divaniti   
razgovarati

divanhana   
soba za razgovor

din   
vjera

dova   
molitva

durati   
trpjeti, nositi se s nečim

damar   
srce, bilo
    

Dž   

Džennet   
raj

Džehennem   
pakao

džezva   
bakrena posuda za spravljanje kafe

džemat   
društvo, zajednica

dženaza   
sprovod, sahrana

džuma   
petak (češće: molitva petkom)
    

Đ   

đul   
ruža

đulbešećer   
džem od latica posebne vrste ruže

đugum   
veliki mjedeni vrč za vodu

đuvegija   
zaručnik, mladoženja

đuturum   
starac, onemoćali, oronuo čovjek

đulistan   
ružičnjak
    

E   

efendija   
gospodin

ezan   
poziv za molitvu sa munare

evlad   
djeca, potomstvo
    

F   

farz   
obavezna djela u islamu

fildžan    
porculanska šoljica za kafu bez drške

fasovati   
dobiti, primiti

fajda   
korist, dobitak

fukara   
sirotinja

[bukuroshe]

 Kad već napisah đul, sjetila sam se da sam čitala kako je Nikola Tesla volio da prevodi naše narodne pjesme na engleski. Kad je naišao na riječ đul, nije znao šta to znači. Poveo se prema sličnosti sa engleskom riječju dragulj (jewel) i tako je preveo.Stilski nije mnogo pogriješio, a vjerovatno je i pogodio anglosaksonsku žicu po kojoj su dragulji ipak ispred ruža u poredbenom smislu.

[Maduixa]

Baš zanimljiva tema.

A reci ti meni, šta znači reč hajvan? Ja znam kada se ta reč koristi, ali šta u stvari znači? Kako bi nekom strancu objasnila šta ta reč znači? Da li ima samo negativno značenje u smislu vucibatina i probisvet, ili može da ima i neko pozitivno značenje?

Evo još jednog:
šejtan - đavo


Zanimljivo je što kažeš za reč "fukara". Ja sam oduvek mislila da je fukara isto što i hajvan, al' sad vidim da nije... Ono što me čudi je da tu reč ljudi koriste kao uvredu, što u principu nema mnogo smisla...

Beži odavde, fukaro (sirotinjo) jedna!

[bukuroshe]

Evo ti malog popisa riječi na h među kojima je i hajvan. Fukara je sirotinja u originalnom značenju, ali u nekim krajevima ima uvredljiv prizvuk.

H

hamal    
nosač

havizati (uhavizati)   
razumjeti, shvatiti

hašarijast   
nestašan, vragolast

halvat   
soba (najčešće u prizemlju kuće)

hastal   
stol

hastaluk (hasta)   
bolest (bolesnik)

hafiz   
(onaj koji čuva, pamti) čovjek koji zna Kur'an napamet

haram    
zabranjeno djelo u Islamu

hanuma   
žena, gospođa

hikjaja   
priča, legenda

hafifan   
nesiguran, nepouzdan

hatma   
čitanje čitavog Kur'ana s namjerom

hurija   
rajska djevica

hizmet   
pomoć, posluženje

hair   
dobro, sreća, korist

hairli   
sretan, čestit, napredan

„hajra mi od života nema“   
kad neko nema sreće u životu

hadž
hodočašće u Mekku

hidžab   
žensko pokrivalo za glavu (ili lice)

hajat   
hodnik, predsoblje

hajvan   
životinja

halal   
dozvoljeno, pohvano djelo u islamu

hava   
zrak

hećim   
ljekar

helać   
propast, nesreća, šteta, kvar

hrsuz   
razbojnik, lopov, hrđava osoba

hejbet   
mnogo

harabatija   
rasipnik, boem, pijanica

hedija   
dar, poklon

hatib   
govornik, propovjednik

[Maduixa]

Jao, Sandra, pa sve sam mogla da pretpostavim, ali da znači ŽIVOTINJA....

Pa to je baš žestoka uvreda... Moraću da obavestim jednog druga koji je koristi veoma često...
Hvala na informaciji.

[Ђорђе Божовић]

Мени се наши турцизми јако свиђају заправо. Они су у нашем језику добили нешто друкчији облик од изворног (и зато су више наши него стварно турски, персијски и арапски), и када се користе веома успешно доприносе атмосфери текста, на пример ако се пише прича или песма чија радња се догађа у старо доба, турцизми ту доста помажу (као код Ива Андрића). Љубомир Симовић је писао о времену када су у Ужицу све екмешчије одједном, готово преко ноћи, постали пекари, како су све фесове замениле шајкаче, како су терзије постали кројачи и шнајдери итд. А јесте ли знали да је Ужице дуго времена било познато као претежно турски град, чувена турска утврда на српском крајичку Балкана? Мали Цариград, тако се зове у једној народној песми ужичких Турака.

[kontra]

Uf. Kad imate lošu vezu ne treba pisati kilometarske poruke bez prethodnog čuvanja :roll:

Elem, ne vidim razlog zbog kog bi mi turcizmi mogli smetati. Čak mi više smetaju silni anglicizmi.
Neko je pomenuo već Zmaja i upravo se njega setim kada god treba dati dobar primer za lepe turcizme. Nećete me valjda ubediti da je ružičnjak lepša reč od đul bašte? Da bi Đulići trebali biti Ružići? Meni je to đul mnogo toplije i nežnije od ruže. Ima mnogo takvih reči.
Ono što mi nije jasno jeste činjenica da su mnoge reči odomaćene i lepo su legle narodu, ali kvazi puristi insistiraju na tome da je bolje izmisliti novu reč nego prihvatiti (ili ostaviti) tursku. Ma, svuda ima ekstremista.

Meni se posebno dopada to što (ovo otkrih sasvim slučajno, jednom prilikom kad sam bila domaćin prijatelju iz Nemačke koji je poreklom iz Turske, te zna taj jezik) imamo toliko zajedničkih reči da se povremeno skoro možemo i razumeti

[bukuroshe]

 Đul ti je ljepši od ruže? Meni nije nipošto. A đulići bi bili ružice a ne ružići. Mada, druga je stvar ako se turcizam upotrebi iz stilskih razloga i ne smeta mi kao sinonim. Naprotiv, kad imamo svoju riječ pa je kombinujemo sa turcizmima to doprinosi većoj izražajnosti. Meni je pomalo tužno što za mnoge frekventne riječi uopše nemamo svog izraza već koristimo, sviđalo nam se to ili ne, turcizme. Kad je u pitanju neki skaredan izraz, narodna mašta tu pokazuje zavidnu inventivnost, ali kad je trebalo smisliti riječ za neke osnovne životne pojmove uzimalo se "pusto tursko".

Они су у нашем језику добили нешто друкчији облик од изворног

 
 I ja pokušavam da se tako tješim. Nekad mi i pođe za rukom.

 

imamo toliko zajedničkih reči

Zajedničkih? Valjda njihovih.

[kontra]

Nije li takav stav pomalo ksenofobičan?

[bukuroshe]

Nije li takav stav pomalo ksenofobičan?

 Nije, dina mi!

[kontra]

'Aj' dobro

[Maduixa]

Ñitam neku knjigu o ustanicima i Karađorđu, i nailazim na dosta turcizama. Jedan posebno mi se svideo:

džebana....


Aj da vidim ko zna šta je?

(Sandra se ne računa, ima rečnik )

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Језик наш насушни (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: Turcizmi