Хвала на наводу из правописа. Очигледно се крећемо напред, али спорим корацима. Нема везе, и мала победа је победа
Nema na čemu.
Ovde bih ja morao nešto dodati — iz ovakvih diskusija u kojima sa svojim stavovima učestvujem, nekako se stiče, valjda, takav utisak o meni kako sam "srbomrzac",
antiprotivan svemu vašem, — taj, kako ti reče, "kroatista i jugonostalgičar" — i, ukratko prosto rečeno, "neprijatelj" srpske nacije, neko ko ju, kako reče Peđa, konstantno "napada".
Međutim, to je strašno površno gledište, i zaista mislim kako nema razloga da tako mislite o meni. Prvo, ja ne mrzim Srbe — to bi
mene činilo fašistom, a ne upravo one koje "napadam" zbog njihovog fašizma (nacionalizma). Razlog zbog kojega iznosim svoje kritičke stavove o Srbima i Srbiji nije nikakva mržnja. Štaviše, ako iko mrzi tu naciju, onda su to
upravo — srpski nacionalisti! Oni se predstavljaju kao zaštitnici i brižnici nacije, ali u stvari je preziru. Preziru je takvu kakva jeste — ono što oni vole i neguju, to nije
u realnosti ova nacija, nego je neka
imaginarna slika o njoj koju oni žele da postignu. Ovu naciju u realnosti, ovakvu kakva jeste bez ikakvih idejnih programa koji ju naknadno žele oblikovati i preoblikovati,
oni mrze i preziru.
Razlog zbog kojega ja kriticiziram te srpske zablude ovako kako ih kriticiziram upravo je, u stvari, krajnje
dobronameran s moje strane. Da ja ne želim da ova zemlja bude bolja i da napreduje, i da srpska nacija, kako citirah Churchilla iznad, više ne proizvodi više istorije nego što može da potroši, ja ne bih ni kriticizirao — bilo bi me briga. Kritika je, zapravo, uvek pozitivna stvar — jer kritika vodi k napretku. Makar je mnogo pozitivnija od neke patološke (patološke, jer je ničim realnim izazvana) ljubavi prema naciji i domovini, zbog koje se ništa u vezi s njima ne kriticizira, ili se čak i ne sme kriticizirati, već se nekritički prihvata i patološki obožava. Taj blesavi patriotizam ne vodi nikakvom napretku, već je najgluplja od svih zabluda nesigurnog pojedinca utopljenog u masu u kojoj se gubi svaki njegov individualni identitet, ako nije čak i izmenjeno stanje uma (psihološki problem) koje treba lečiti. Zna se šta je normalna ljubav.
E, u svetlu toga, o toj "pobedi" imam da kažem samo jedno — možda i mala pobeda jeste pobeda, ali ova vam je, po mom
krajnje dragonamernom mišljenju, i te kako Pirova.
