bagzi94
члан
 Ван мреже
Организација: bagzi
Име и презиме: Dejan Milenković
Струка: Učenik
Поруке: 105
|
 |
« Одговор #1 у: 16.40 ч. 26.12.2010. » |
|
1. Izrične rečenice
- Njima se kazuje sadržaj glagola govorenja, mišljenja, opažanja i osećanja iz glavne rečenice.
Najčešći veznici su: da, kako i gde.
Znali smo da ćeš doći. Svake večeri gleda kako zalazi sunce.
1a. Zavisno – upitne rečenice
- Posebna su vrsta izričnih rečenica. Imaju oblik pitanja, ali nemaju upitno značenje i ne završavaju se upitnikom. Zavise od glavne i zato što se ovim rečenicama iskazuju sadržaj i pitanja. Nastaju kada upravni govor prebacimo u neupravni.
Drug me pita gde sam sada. Nastavnica je pitala šta smo naučili.
2. Odnosne rečenice
- odnose se na pojam označen imenicom u glavnoj rečenici i tad vrše službu atributa. Mogu vršiti i službu subjekta i objekta. Zarezom se odvajaju kada su u inverziji.
Najčešći veznici su: koji, čiji, kakav, koliki, šta, gde, kad, ko.
U bioskopu je film koji odavno čekam. ( odnosna atributska)
Ko više zna, više zarađuje. (odnosna subjekatska)
Našla je šta je tražila. (odnosna objekatska)
3. Mesne rečenice
- označavaju mesto vršenja radnje glavne rečenice i vrše funkciju i službu odredbe za mesto.
Najčešći veznici su: tu, tamo, tuda, ovde, ovuda, gde, kuda, odakle.
Popeo se na brdo odakle će dobro videti. Idi kuda ti je drago.
4. Vremenske rečenice
- određuju vreme vršenja radnje u glavnoj rečenici. Vrše službu priloške odredbe za vreme. Radnja vremenske rečenice može se dešavati istovremeno sa radnjom glavne rečenice i tada se koriste veznici: kad, dok; pre radnje glavne rečenice, veznici: čim, pošto, kad; posle radnje glavne rečenice: kad, pre, nego, što.
Poče da peva kad izađe iz kuće. (istovremeno)
Ja operem sudove čim završim sa učenjem. (pre glavne)
Pre nego što legnem, raspremim celu sobu. (posle glavne)
5. Uzročne rečenice
- označavaju uzrok vršenja radnje u glavnoj rečenici. Vrše funkciju priloške odredbe za uzrok.
Najčešći veznici su: jer, što, zato što, pošto, kako, budući da, stoga.
Bilo joj je žao što je vikala na njega. Nije došao jer ga nismo zvali.
6. Uslovne rečenice
- označavaju pogodbu ili uslov koji se iznosi u glavnoj rečenici. Najčešće je u inverziji i tada se odvajaju zarezom.
Najčešći veznici su: ako, ukoliko, da.
Ako mi zatrebaš, zvaću te. Pocrkali bi od gladi da nije njenog novca.
7. Dopusne rečenice
- dopuštaju izvršenje radnje iz glavne rečenice. Iako bi trebalo da je spreče.
Najčešći veznici su: iako, mada, premda, i oni su u dopusnim rečenicama apsolutni sinonimi.
Otišli smo na izlet iako je padala kiša. Nisu došli premda su bili pozvani.
8. Namerne rečenice
- iskazuju nameru ili cilj radi koga se vrši radnja u glavnoj rečenici. One služe kao dopuna glagolu u glavnoj rečenici.
Najčešći veznici su: da, kako.
Podiže glavu da me vidi. Radili smo mnogo kako bismo otišli na letovanje.
9. Posledične rečenice
- označavaju radnju koja proističe iz sadržine glavne rečenice. Nikada ne mogu biti u inverziji.
Obično se u glavnoj rečenici nalaze prilozi tako ili toliko ili zamenice takav ili toliki.
Najčešće počinju veznikom da.
Tako dobro je poznavao tu sobu da je mogao vezanih očiju da ide.
Trčao je tako brzo da smo se svi radovali.
10. Načinske (poredbene) rečenice
- označavaju način vršenja radnje glavne rečenice.
Najčešći veznici su: kao, kao da, kao što.
Uči kao da je poludeo. Prođe pored nas kao da ga vetar nosi.
|
