ESP/CAT: Prevod knjiga u kojima ima više od jednog jezika

[Maduixa]

Ne znam da li sam baš najpravilnije sročila naslov ove teme, ali pokušaću ovde da objasnim moju nedoumicu:

Imam knigu koja je napisana na španskom, međutim, radnja, koja je smeštena u pedesete godine ovog veka, obrađuje problematiku imigranata iz drugih, siromašnijh krajeva Španije u Kataloniju tako da ima replika, a ponegde i čitavih dijaloga na katalonskom. Naravno, ti tekstovi nikad nisu duži od dve do tri rečenice, međutim, razlika je veoma bitna, jer naglašava razliku između "domaćih" i "dođoša".
Moja nedoumica je kako se ophoditi sa tim tekstom na katalonskom:
1. ostaviti na katalonskom, sa prevodom u fusnotama (naginjem ka ovom rešenju, ali nisam savim sigurna da je najkorektnije)
2. prevoditi ga na srpski sa nekim drugim dijalektom, narečjem, govorom drugačijim od književnog srpskog (ovde postoji problem, a to je i govor nižih slojeva došljaka koji govore španskim ali izuzetno nepravilno, a osim toga, ne bi bila dobra jednačina, jer u knjizi imam dva različita jezika, a u prevodu bih imala samo jedan sa tri različita načina govora).
3. prevoditi ga na književni srpski, uz objašnjenja sa fisnotama (opcija koja se meni uopšte ne sviđa).
4. Nešto četvrto, peto....? Da li imate neki bolji predlog?

Zaista ne znam šta bi bilo najbolje i najpravilnije, pa vas molim da mi date svoje mišljenje. Unapred vam svima hvala.

[Фаренхајт]

Стилисти углавном неповољно гледају на преношење страних супстандардних говора нашим дијалектима, и та се пракса углавном избегава, колико знам. (Слажем се с оценом да би ипак било мало смешно да, на пример, црни роб с америчког Југа из деветнаестог века говори као модерни Нишлија.) У извесној се мери толерише употреба узвика "бре", али је и ту на делу мера, укус и стилска оправданост.

Оно што се увек, уз мало труда, може направити јесте супстандардан говор, али на неки начин "вештачки", који неће поштовати правила ниједног домаћег дијалекта, а то се најлакше може постићи штедром употребом апострофа, необичних једначења по звучности и других гласовних промена, уметањем слова "ј" где му место није итд. Рецимо

"Ш'а с' ти радијо туде? 'Еси дошô ко' друга ил' ко' девојке?"

Ако се пак жели оставити каталонски оригинал, а превод дати накнадно (било књижеван било некњижеван), за гледаоце који "не воле много фуснота" постоји техничко решење које сам видео у знатном броју књига: у самом тексту, на месту првог таквог дијалога/одломка, стави се само фуснота типа "Преводи каталонских дијалога могу се наћи у Додатку на крају књиге". У Додатку су пак дијалози означени бројем стране на којој се налазе. Тиме се главни текст неће превише оптерећивати фуснотама.

[Maduixa]

постоји техничко решење које сам видео у знатном броју књига: у самом тексту, на месту првог таквог дијалога/одломка, стави се само фуснота типа "Преводи каталонских дијалога могу се наћи у Додатку на крају књиге". У Додатку су пак дијалози означени бројем стране на којој се налазе. Тиме се главни текст неће превише оптерећивати фуснотама.

Sad govorim kao čitalac, i NEMAM ARGUMENT ZA OVO (koliko god ti to teško palo, moraćeš da istrpiš, jer svako ima pravo na svoje mišljenje, koliko god ono nekima izgledalo besmisleno):

TEK OVO NE MOGU DA SMISLIM!!!!!!
Ako već moram da odaberem između dva zla, deset hiljada puta više volim fusnotu nego da obrćem stalno knjigu te na kraj te na početak.

[Maduixa]

Оно што се увек, уз мало труда, може направити јесте супстандардан говор, али на неки начин "вештачки", који неће поштовати правила ниједног домаћег дијалекта, а то се најлакше може постићи штедром употребом апострофа, необичних једначења по звучности и других гласовних промена, уметањем слова "ј" где му место није итд. Рецимо

"Ш'а с' ти радијо туде? 'Еси дошô ко' друга ил' ко' девојке?"

Ovo bi moglo savršeno da funkcioniše za "dođoše" koji govore nepravilan španski i još nepravilniji katalonski. Međutim, ne funkcioniše za same Katalonce, koji govore svoj jezik, i to pravilno. Kao primer, možeš li da zamisliš knjigu napisanu na srpskom o Srbima u Sloveniji ili Makedoniji? Slovenci i Makedonci bi s vremena na vreme govorili svojim jezikom i to pravilno, tako da krivljenje jezika ili prevod na nestandardni srpski ovde ne funkcioniše. Ne prenosi ono "što je pisac hteo da kaže".

[Фаренхајт]

Хм, схватам твоју дилему, али би праву двојезичност могла остварити једино кад би, на пример, књигу преводила за тржиште, рецимо, мађарске мањине у Србији, па би заиста те каталонске дијалоге могла превести на мађарски и добити ТАЧНУ реплику ситуације коју је писац хтео да прикаже, а читалац би (будући да је Мађар из Србије) с лакоћом разумео оба језика. Нажалост, правих билингвала у Каталонији има много, а код нас сразмерно мало.

Прво, исправност језика: Ако они говоре ПРАВИЛАН каталонски, онда ће сваки превод (био он директан или у фусноти) морати да буде на ПРАВИЛНОМ српском. Ако говоре и ДОБАР каталонски (не колоквијалан), онда ће и превод морати да буде КЊИЖЕВАН.

Друго, смештај превода: Ако дијалози нису дужи од два-три реда, не видим препреке да се ставе у фусноте. Могућ је и још један трик: да се каталонске реченице преведу на српски директно у тексту и штампају курзивом (чисто ради графичког истицања, мада то и није обавезно), а да се у конферансу дометне "рекао је на каталонском; обратио јој се на каталонском" или нешто слично. (Не, наравно, дословно сваки пут, него онде где ће бити довољно да се сагледа ко кад говори каталонски.) Уместо курзива, за "прављење разлике" може се искористити и то да се управни говор може означавати било наводницима, било повлакама. Ако у главнини текста за дијалоге користиш наводнике, онда каталонске реченице можеш оправити повлакама - или обратно.

[Maduixa]

Хм, схватам твоју дилему, али би праву двојезичност могла остварити једино кад би, на пример, књигу преводила за тржиште, рецимо, мађарске мањине у Србији, па би заиста те каталонске дијалоге могла превести на мађарски и добити ТАЧНУ реплику ситуације коју је писац хтео да прикаже, а читалац би (будући да је Мађар из Србије) с лакоћом разумео оба језика. Нажалост, правих билингвала у Каталонији има много, а код нас сразмерно мало.

Upravo je u tome caka i sva nezgodnost situacije. Sam odnos između "kasteljanofona" i "katalanofona" je jako bitan za razumevanje dela, pošto osim lingivističke, ima i svoj duboki socio-plitički značaj. U doba  Franka, katalonski je bio potiskivan ne u drugi, nego u peti plan, tako da su danas Katalonci jako osetljivi na svoj jezik, očuvanje jezika za njih predstavlja očuvanje svog nacionalnog bića, jedino što ih je razlikovalo od gomile siromađnih i neobrazovanih masa iz drugih krajeva Španije koje su preplavile Kataloniju pedesetih godina. Čak postoji poseban naziv za njih, "charnego" (ćarnego), i čak i tu ne znam šta da radim, da li da ostavim u originalu (sa fusnotom ), ili da jednostavno prevedem sa "dođoš", u kom slučaju bih izgubila specifičnost reči charnego, jer se ta reč koristi isključivo u Kataloniji i isključivo za Špance iz ostalih delova Španije, ne za strance. 

Прво, исправност језика: Ако они говоре ПРАВИЛАН каталонски, онда ће сваки превод (био он директан или у фусноти) морати да буде на ПРАВИЛНОМ српском. Ако говоре и ДОБАР каталонски (не колоквијалан), онда ће и превод морати да буде КЊИЖЕВАН.

Tako je. Upravo zato sam rekla da što se tiče prevoda sa katalonskog, onaj tvoj predlog "neće da može".

Друго, смештај превода: Ако дијалози нису дужи од два-три реда, не видим препреке да се ставе у фусноте. Могућ је и још један трик: да се каталонске реченице преведу на српски директно у тексту и штампају курзивом (чисто ради графичког истицања, мада то и није обавезно), а да се у конферансу дометне "рекао је на каталонском; обратио јој се на каталонском" или нешто слично. (Не, наравно, дословно сваки пут, него онде где ће бити довољно да се сагледа ко кад говори каталонски.)

Mislim da sam se prevarila kad sam pisala prvu poruku, ipak ima previše teksta za tako nešto. Da ima na pet mesta po tri rečenice i da nije toliko bitno, bilo bi idealno rešenje. Ali tekst je isprepletan ubačenim replikama na katalonskom, a osim toga, sama upotreba drugog jezika ima svoje značenje - "Ja sam superiorniji od tebe, ćarnego!"
Evo, staviću jedan delić, da bude jasnije o čemu govorim. U ovom delu, čovek zove svoju ženu koja ga je ostavila na posao, samo da bi joj čuo glas. Da ga ne bi prepoznala, pretvara se da je ćarnego koji hoće da otvori radnju sa robom i hože da napiše etikete i reklame na katalonskom, ali ne zna kako, tako da zove Lingvističko savetovalište gde ona radi. (Veoma cenjena ustanova, s obzirom da mnogo ljudi koji su učili škole za vreme Franka znaju da govore, ali ne znaju da pišu katalonski, jer ga nikad nisu ni imali u školi).
U ovom delu na primer, fusnote nisu ni bile potrebne, osim na početku, kada se ona javlja na telefon:

-   ASSESSORAMENT LINGÜÍSTIC. Digui?¹
Bila je to Norma. Nije se uvek ona javljala na telefon, ali ovaj put je imao sreće. Nekoliko trenutaka Mares nije mogao ni reč da progovori, zastala mu knedla u grlu.
-   Digui...!²
-   Halo?
Pročistio je grlo i progovorio dubokim naprslim glasom sa jedva primetnim južnjačkim izgovorom:
-   Zovem zbog radi jedne konsultacije. Vid’te, imam neki magacini sa odeću i donji veš i svako odelenje ima reklamu na kasteljanski , a ja ‘oću da ih stavim na katalonski, za svaki slučaj... 'nate već kako se sprdaju ove prokletinje iz Tera Ljure³ ....
-   Posi’s en contacte amb Aserluz i li faran⁴...
-   Š'a ka'š?
-   Zovite Aserlus. Oni nude deset posto popusta svima koji naruče reklame na katalonskom. Rade za nas.
-   Nemam ti ja para za to. Moj posa' je mlogo skroman, gospoja, i ja sam pišem moje reklame. Ja samo ‘oću da mi kažete kako se piše na katalonski imena odeće...
-   Dobro. Šta vas interesuje?
-   Imam ovde listu, malo je poduža, ali...
-   Recite mi na kasteljanskom i ja ću da vam prevedem. Ali, molim vas, požurite.
-   Važi. Počinjem: Kaputi.
-   Abrics.
-   Jakne.
-   Jaquetes.
-   Kaiševi.
-   Corretges ili cinyells.
-   ‘Bem ti, kako čudno zvuči!
-   Šta biste heteli da vam kažem?!
-   Izvinjavamo se, mlogo ste ljubazni. Samo trošite vreme sa moji glupavi problemi...


<sup>1. Lingvističko savetovalište. Izvolite?
2. Halo?
3. (Kat: Terra Lliure):. Katalonska teroristička organizacija koja je bila aktivna u prvim godinama Frankove vladavine, i borila se za nezavisnost Katalonije. Katalonska varijanta ETA-e. Danas ne postoji. Mares malo preteruje, jer za katalonski nacionalizam se može reći, ukoliko se to uopšte može reći za bilo koji nacionalizam, da je u suštini vrlo blag i bezopasan i uglavnom se svodi na pokušaje održanja sopstvenog nacionalnog bića - jezika i kulture.
4. Stupite u kontakt sa Aserlus i oni će vam napraviti...</sup>

[Фаренхајт]

Можда је фуснота уз Terra Lliure мало прегломазна. Ја не бих ставио ништа од "Марес мало претерује..." надаље, пошто фусноту схватам као потпуно објективну информацију, а не као место на коме ће преводилац исказивати своја мишљења и(ли) тумачења. Можда не би било лоше и да име те организације преведеш, уместо што га транскрибујеш?

Него, морам да ти скренем пажњу на једно правило транскрибовања страних речи и имена на српски. У свим страним језицима глас који се налази између нашег "ч" и "ћ" транскрибује се као "ч" - тако у италијанском имамо Леонардо да Винчи, у енглеском Чарли Чаплин, председник Венецуеле зове се Уго Чавез итд. Стога ће (ма колико то твом кастиљанизирано-каталонизираном уху можда деловало рогобатно) ипак морати да буде "чарнего".

И мислим да је код нас традиционалан облик "Кастиља", а не "Кастеља", па је боље "кастиљански". (На једном месту стоји "реците ми на кастељанском...")

[Бојан Башић]

Imam predlog koji je verovatno previše maštovit, ali što da ga ne napišem. Zašto se ne bi katalonski dijalozi pisali drugim fontom (upadljivo različitim od prvog)? Sa, naravno, prevodom na ispravan jezik, a u predgovoru (ili u fusnoti, prilikom prvog navođenja) objasnilo bi se šta to znači.

Čak postoji poseban naziv za njih, "charnego" (ćarnego), i čak i tu ne znam šta da radim, da li da ostavim u originalu (sa fusnotom )

Ne bih da se petljam u Vaše poznavanje španskog, ali ovde moram nešto da napomenem. Španski glas, prvi u toj reči, izgovara se negde između č i ć (možda je čak i bliže ć), ali kod nas se prenosi kao č. Na šta bi ličilo kad bi Sančo Pansa postao Sanćo? Isti glas postoji i u italijanskom, i za njega važi isto. Što se tiče same reči, ne mislim da bi bilo mnogo loše jednostavno je transkribovati, dakle, čarnego (uz, naravno, jednokratno objašnjenje).

[Maduixa]

Hvala vam, obojici na konstruktivnim kritikama. Moram da priznam da sam to sa ch znala od ranije, ali mislim da mi, kako kaže Farenhajt, moje kastiljanizirano-katalonizirano uho odbija da prizna.  Jednostavno mi to Č na početku te reči previše bode oči. Ali, pravila su pravila, pa ćemo morati da se naviknemo...

Hvala i za napomenu u vezi sa kasteljanskim/kastiljanskim.  Ne mislim da osporavam to što kažeš, jer pretpostavljam da je onako kako ti kažeš. Jedino mi nije jasna logika. Na španskom se takođe kaže Castilla i ne Castella, pa se jezik ipak zove castellano i ne castillano... Možda je ovo slučaj za forum Antipravila...

Imam predlog koji je verovatno previše maštovit, ali što da ga ne napišem. Zašto se ne bi katalonski dijalozi pisali drugim fontom (upadljivo različitim od prvog)? Sa, naravno, prevodom na ispravan jezik, a u predgovoru (ili u fusnoti, prilikom prvog navođenja) objasnilo bi se šta to znači.

Možda ovo i nije loša ideja, kada govore samo na katalonskom, kad nema mešavine, ali mi upravo u delu koji sam navela, nekako ne ide. 
-   Važi. Počinjem: Kaputi.
-   Kaputi.
-   Jakne.
-   Jakne.
-   Kaiševi.
-   Kaiševi ili opasači.

(Nemam, ili ja barem ne vidim opciju za promenu fonta, zato sam stavila kurziv.)

[Фаренхајт]

У том делу нема апсолутно никакве потребе да се ишта преводи нити да се стављају фусноте. Свака реч је преведена у самом тексту и све је савршено јасно.

Опет, решење мора бити једнообразно, тако да не би ишло да се на једном месту користи други фонт и(ли) курзив, а на другом не. Пошто за места као што је овај "мешани" дијалог нема никаквог другог сувислог решења сем да се речи оставе на каталонском (можда у курзиву, чисто по графичком правилу да је речи из страног језика ДОБРО издвојити на тај начин), онда ће то диктирати решење за целу књигу - тако да ћеш вероватно морати да остављаш дијалоге на каталонском, с фуснотама (што је могуће краћим! ) тамо где је то потребно.

[Maduixa]

Можда не би било лоше и да име те организације преведеш, уместо што га транскрибујеш?

I oko toga sam se dvoumila. Zapravo, Mares govori španski, ali ime te organizacije izgovara na katalonskom, i u celoj Španiji svi znaju šta je Tera Ljure. Ako bi neko govorio na španskom o Tierra Libre, postoji velika verovatnoća da ne bude baš najjasnije o čemu se govori. Kao ETA. ETA je u stvari skraćenica od Euskadi Ta Askatasuna, što na baskijskom znači "Baskijska domovina i sloboda". 

Čini mi se da smo i mi prihvatili naziv UČK što je u stvari skraćenica od naziva te organizacije na albanskom - Ushtria Çlirimtare e Kosovës. izvor

Zato sam se odlučila da ipak transkribujem... 

[Фаренхајт]

Нисмо баш. Много ћеш чешће чути ОВК (Ослободилачка војска Косова), уз опциони епитет "такозвана".

И још један детаљ, иначе један од дежурних старих добрих у нашем правопису Акроними који се завршавају на А проблематични су дозлабога: изговорићемо "варијанта Ете", али не можемо написати "варијанта ЕТЕ", јер друго Е није део скраћенице, па не може ићи великим словом. Не можемо написати ни "варијанта ЕТА-е" јер не кажемо "варијанта Етае". Постоје два решења: или да се скраћеница остави непромењена ("варијанта ЕТА") или да се употреби апозитивно ("варијанта организације ЕТА"). Друго решење се сматра бољим.

[Maduixa]

У том делу нема апсолутно никакве потребе да се ишта преводи нити да се стављају фусноте. Свака реч је преведена у самом тексту и све је савршено јасно.

Опет, решење мора бити једнообразно, тако да не би ишло да се на једном месту користи други фонт и(ли) курзив, а на другом не. Пошто за места као што је овај "мешани" дијалог нема никаквог другог сувислог решења сем да се речи оставе на каталонском (можда у курзиву, чисто по графичком правилу да је речи из страног језика ДОБРО издвојити на тај начин), онда ће то диктирати решење за целу књигу - тако да ћеш вероватно морати да остављаш дијалоге на каталонском, с фуснотама (што је могуће краћим! ) тамо где је то потребно.

I ja sam mislila da je to najprihvatljivije rešenje, ali nisam sigurna da pravilno postupam, pa zato postavih pitanje... A što se fusnota tiče, ne brini se. Već znaš da će kod mene će fusnote biti super-kratke .

[Maduixa]

Нисмо баш. Много ћеш чешће чути ОВК (Ослободилачка војска Косова), уз опциони епитет "такозвана".

Stvarno? Koliko mene sećanje služi, ja se samo sećam UČK...

И још један детаљ, иначе један од дежурних старих добрих у нашем правопису Акроними који се завршавају на А проблематични су дозлабога: изговорићемо "варијанта Ете", али не можемо написати "варијанта ЕТЕ", јер друго Е није део скраћенице, па не може ићи великим словом. Не можемо написати ни "варијанта ЕТА-е" јер не кажемо "варијанта Етае". Постоје два решења: или да се скраћеница остави непромењена ("варијанта ЕТА") или да се употреби апозитивно ("варијанта организације ЕТА"). Друго решење се сматра бољим.

E, baš ti hvala na ovome. Takođe je bila jedna od mojih nerešivih nedoumica. ETE sam odmah odbacila, ali ni ETA-e mi nije baš delovalo kao najsrećnije rešenje.

[Бојан Башић]

Nisam mislio na nešto tipa kurziv, već na font koji jasno simbolizuje nerazumljivost onoga što se priča. Rešenje nije baš najsrećnije kod ovih prevoda komada odeće, ali zbog uniformnosti koju je pominjao Farenhajt, možda i nije loše to prihvatiti. Dakle:

-   LINGVISTIČKO SAVETOVALIŠTE. Izvolite?
Bila je to Norma. Nije se uvek ona javljala na telefon, ali ovaj put je imao sreće. Nekoliko trenutaka Mares nije mogao ni reč da progovori, zastala mu knedla u grlu.
-   Halo?
-   Halo?
Pročistio je grlo i progovorio dubokim naprslim glasom sa jedva primetnim južnjačkim izgovorom:
-   Zovem zbog radi jedne konsultacije. Vid’te, imam neki magacini sa odeću i donji veš i svako odelenje ima reklamu na kasteljanski , a ja ‘oću da ih stavim na katalonski, za svaki slučaj... 'nate već kako se sprdaju ove prokletinje iz Tera Ljure¹ ....
-   Stupite u kontakt sa Aserlus i oni će vam napraviti...
-   Š'a ka'š?
-   Zovite Aserlus. Oni nude deset posto popusta svima koji naruče reklame na katalonskom. Rade za nas.
-   Nemam ti ja para za to. Moj posa' je mlogo skroman, gospoja, i ja sam pišem moje reklame. Ja samo ‘oću da mi kažete kako se piše na katalonski imena odeće...
-   Dobro. Šta vas interesuje?
-   Imam ovde listu, malo je poduža, ali...
-   Recite mi na kasteljanskom i ja ću da vam prevedem. Ali, molim vas, požurite.
-   Važi. Počinjem: Kaputi.
-   Kaputi.
-   Jakne.
-   Jakne.
-   Kaiševi.
-   Kaiševi ili opasači.
-   ‘Bem ti, kako čudno zvuči!
-   Šta biste heteli da vam kažem?!
-   Izvinjavamo se, mlogo ste ljubazni. Samo trošite vreme sa moji glupavi problemi...


^{1. (Kat: Terra Lliure):. Katalonska teroristička organizacija koja je bila aktivna u prvim godinama Frankove vladavine, i borila se za nezavisnost Katalonije. Katalonska varijanta ETA-e. Danas ne postoji. Mares malo preteruje, jer za katalonski nacionalizam se može reći, ukoliko se to uopšte može reći za bilo koji nacionalizam, da je u suštini vrlo blag i bezopasan i uglavnom se svodi na pokušaje održanja sopstvenog nacionalnog bića - jezika i kulture.}

Napomena: da bi se ovo što sam napisao prikazalo kako treba, instalirajte font prikačen uz poruku. Ne znam hoće li ovo možda biti previše nečitko, ako je tako, stavićemo neki čitljiviji font i nema problema.

Stvarno? Koliko mene sećanje služi, ja se samo sećam UČK...

Sada je samo OVK, uz eventualno „takozvana“ (kô što reče Farenhajt).

Još jedan detalj sam primetio. „Posa’“, što je Mares izgovorio, pravilno se zapisuje „posâ“. Lako ćete upamtiti pravilo: ako se skraćenje sastoji u tome što umesto dva samoglasnika upisujemo jedan, onda stavljamo cirkumfleks umesto apostrofa. Ako Maresovih rečenica ima puno u knjizi, trebaće Vam ovo.

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > Страни језици и српски језик > Преводи и превођење > Тема: ESP/CAT: Prevod knjiga u kojima ima više od jednog jezika