Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum

О српском језику и култури => Језик наш насушни => Тему започео: Срећко Петровић на 10.19 ч. 16.07.2009.



Наслов: 'Reader-Response', и друга питања
Порука од: Срећко Петровић на 10.19 ч. 16.07.2009.
У неколико текстова о савременом проучавању Светог Писма (текстови су на енглеском језику) се помиње критицизам под именом 'Reader-Response', као и на 'Reader-Response' тумачење библијских стихова. Ово је само успут поменуто, тако да ми је остало нејасно о чему се заправо ради.

Какав је то 'читаочев одговор' приступ текстовима и анализи текстова, може ли неко да ми објасни о чему се заправо ради?

Такође, помињана је и нека савремена теорија 'Говор-Чин' ('Speech-Act'), а колико сам схватио то је нека књижевна теорија. Шта би то требало да буде?

Хвала унапред.  :)

Ако модератори хоће нека преместе ову тему тамо где јој припада да буде, јер ја нисам знао где да је поставим.


Наслов: Одг: 'Reader-Response', и друга питања
Порука од: Miki на 15.09 ч. 16.07.2009.
Скоро Ђорђе писаше опширније о томе негде, само не могу пронаћи, па ћу прежвакати у најкраћим цртама: књижевно дело не постоји само по себи, тј. ако је слово на папиру, већ постоји једино онда када га читалац чита и тумачи. Дакле, оно добија на вредности и значају једино када бива читано. То се у теорији књижевности (овде на енглеском језику) зове Reader-Response.


Наслов: Одг: 'Reader-Response', и друга питања
Порука од: Ђорђе Божовић на 15.39 ч. 16.07.2009.
Tako je. A opširnije o tome — u temi o Ribljoj Čorbi. :D

Speech-Act, to je u lingvistici, kada se jezikom, dakle samim govorom, vrši ta radnja koja je njime izrečena. Na primer, ne možemo se zakleti ili obećati nešto a da ne kažemo: "kunem se" i "obećavam". To činimo samo jezikom, samo govoreći možemo izvršiti tu radnju. To je, dakle, fenomen kada je govor (speech) ujedno i sámo delo (act).


Наслов: Одг: 'Reader-Response', и друга питања
Порука од: Срећко Петровић на 12.28 ч. 17.07.2009.
Хвала вам људи. А постоје ли одговарајући изрази на српском језику (за ове термине из теорије књижевности)? Ако не, како бисте ви превели 'Reader-Response' и 'Speech-Act'?


Наслов: Одг: 'Reader-Response', и друга питања
Порука од: alcesta на 12.33 ч. 17.07.2009.
Speech Act je govorni čin, to je usvojen izraz. Za Reader Response nisam sigurna.


Наслов: Одг: 'Reader-Response', и друга питања
Порука од: Ђорђе Божовић на 12.37 ч. 17.07.2009.
Pogledaću, potražiću, pa ću javiti što budem pronašao. :)


Наслов: Одг: 'Reader-Response', и друга питања
Порука од: J o e на 14.21 ч. 17.07.2009.
У Речнику књижевних термина Тање Поповић из 2007. reader-response theory преведено је као рецепционистичка критика.


Наслов: Одг: 'Reader-Response', и друга питања
Порука од: Ђорђе Божовић на 15.08 ч. 17.07.2009.
Kao recepcija i estetika recepcije se pominje i kod Zdenka Lešića u mojoj omiljenoj :) Teoriji književnosti. Da ne zalazimo u detalje, ostavićemo pojašnjenja i tumačenja ove teorije po strani (koja, uzged, neodoljivo podsećaju na Desosira — lingvistika primenjena na teoriju književnosti!), i prenećemo samo zaključke:

Цитат
„Prije dvadeset godina“, konstatovao je 1989. američki kritičar Stanli Fiš, „jedna od stvari o kojima kritičari nikad nisu govorili bio je čitalac; njegovo iskustvo nikad se nije postavljalo u središte pažnje kritičkog čina.“ Zaista, tek krajem šezdesetih godina XX stoljeća nauka o književnosti je počela posvećivati punu pažnju čitaocu kao presudnom faktoru u procesu književne komunikacije. Od tada se na nov način sagledava ukupna relacija pisac — djelo — čitalac, koja je tradicionalno bila zamišljena kao jednosmjeran proces: pisac stvara djelo, djelo djeluje na čitaoca. (...) Više nego samo djelo, i više nego relacija pisac>djelo, u središte njene pažnje su došli upravo ti složeni, izukrštani i reverzibilni komunikacijski procesi koji se odvijaju duž cijele ose pošiljalac — poruka — primalac. Više nego početni „čin stvaranja“ u prvi plan su sada došli završni „akti recepcije“, tj. načini na koje čitalac prima književno djelo. (...) Tradicionalna istorija književnosti je recepciju prepuštala istoriji ukusa, ili u najboljem slučaju istoriji književne kritike. (...) I tek u posljednje dvije decenije nauka o književnosti je konačno postala svjesna da upravo recepcija na najneposredniji način uvodi književno djelo u istoriju... (...) Kao da se, na taj način, potvrdilo predviđanje Rolana Barta iz 1977. da će rođenje Čitaoca značiti smrt Autora. (Naime, Bart je u svom poznatom ogledu Smrt Autora izrazio uvjerenje da se književni tekst mora izvući ispod kontrole njegovog autora kako bi se omogućila čitaočeva neograničena interpretativna igra.) Međutim, treba istaći da su već i neke književnokritičke škole iz prve polovine XX stoljeća počele na nov način razumijevati staro pitanje djelovanja književnosti, dajući čitaocu mnogo aktivniju ulogu u činu spoznavanja, doživljavanja i tumačenja književnog djela.

Što se speech-acta tiče, njega Bugarski u Uvodu u opštu lingvistiku uzgredno pominje kao izvođačku funkciju jezika, ali slažem se sa Alčestom da je govorni čin bolji termin:

Цитат
Najzad, na zanimljiv način on se (tj. jezik, prim. moja) javlja u izvođačkoj funkciji kada se samim jezičkim iskazom izvodi čin koji se njime označuje. Tako, dok mi možemo da čitamo, jedemo ili šetamo a da pri tome ne kažemo da to činimo, zakleti se možemo isključivo time što ćemo reći zaklinjem se.


Наслов: Одг: 'Reader-Response', и друга питања
Порука од: alcesta на 15.29 ч. 17.07.2009.
http://www.ff.ns.ac.yu/studije/master/hungarologija/studije_master_hungarologija_pragmatika.html

Jedan od udžbenika za ispit iz Opšte lingvistike su i Serlovi Govorni činovi u Nolitovom izdanju. :):)


Наслов: Одг: 'Reader-Response', и друга питања
Порука од: Ђорђе Божовић на 15.51 ч. 17.07.2009.
Tako je! Bravo, Alčesta! :) Evo opet citat iz Bugarskog koji sam prevideo; u stvari je ta izvođačka funkcija jezika kada se samim govorom vrši radnja samo podvrsta govornih činova:

Цитат
Na pragmatičku stranu jezika pažnju je skrenula teorija govornih činova, potekla iz filozofije jezika i prihvaćena u lingvistici, koja prenosi težište sa referencijalnih i istinosnih aspekata rečeničnog značenja na pitanje kakav čin izvodimo izgovarajući neku rečenicu u određenoj situaciji, odnosno kakvo je dejstvo naših iskaza. Prema jednoj klasifikaciji, govorni činovi mogu se podeliti na sledeće kategorije (nazivi nisu uvek najsrećnije izabrani):

1. asertivi — tvrđenja, izveštaji i sl., gde je važna istinitost (npr. „Zemlja je okrugla“, „Inspektor je došao“);
2. direktivi — uputstva, naredbe i sl., kojima se postiže određeni učinak (npr. „Uzimajte ovaj lek tri puta dnevno“, „Zatvori vrata!“);
3. komisivi — obećanja, pretnje i sl., sa obavezujućom snagom u budućnosti (npr. „Obećavam da ću se javiti čim stignem“, „Bićeš kažnjen ako to još jednom učiniš“);
4. ekspresivi — izvinjenja, zahvaljivanje, čestitke i sl., sa ukazivanjem na psihološka stanja govornika (npr. „Iskreno žalim zbog toga“, „Od srca vam zahvaljujem“, „Srdačno čestitam“);
5. deklarativi — iskazi koji izazivaju trenutnu promenu nekog stanja stvari (npr. „Ovog papagaja krstim imenom Arčibald“, „Otpušteni ste s posla“, „Objavljujemo vam rat“).

Neke od ovih kategorija prirodno podsećaju na analizu jezičkih funkcija, sa kojima su u očiglednoj vezi; v. odeljak 2.4, posebno tamo pomenutu izvođačku funkciju kao najbliže povezanu sa ovim razmatranjem. Proučavanje govornih činova pokazuje nam ne samo kako mi jezikom nešto saopštavamo, nego i kako molimo i zahvaljujemo, upozoravamo i pretimo, obećavamo i naređujemo, vređamo i proklinjemo, optužujemo i ubeđujemo — ukratko, kako jezikom delamo.

Zatim pominje još jedan zgodan termin — performativni glagoli (izvođački glagoli), dakle oni kojima se izvodi radnja o kojoj je reč (i daje primere: tvrdim, kunem se, kladim se, zahvaljujem, obećavam), kao i jednu drugu s ovim povezanu, magijsku funkciju jezika, u koju, kako veli, spada i drugi, opisni naziv umesto pravoga, stari „verujući“ naziv Sveto pismo za Bibliju, kojim se nekada htela iskazati svetost i nedodirljivost toga teksta. I to je govorni čin. :)


Наслов: Одг: 'Reader-Response', и друга питања
Порука од: Срећко Петровић на 22.24 ч. 17.07.2009.
Хвала вам! :)

Ђорђе, можда се и данас текст Писма сматра светим, зашто да такав став ограничавамо на прошлост?


Наслов: Одг: 'Reader-Response', и друга питања
Порука од: Ђорђе Божовић на 00.31 ч. 18.07.2009.
Da, u pravu si. :) I Bugarski zapravo kaže kako je nekada u prošlosti važilo takvo magijsko viđenje nekih jezika, a onda uzged dodaje da je i naziv Sveto pismo u vezi s tim, ali ni on ne ograničava Bibliju i njenu ulogu kod vernika na prošlost, samo uspoređuje te dve stvari.