Дијалект

[geologicharka]

Имам једно питање. . .  Читала сам о призренско-тимочком дијалекту, па ме интересује да ли се у Пироту прича овим дијалектом, тј.  да ли пиротски говор припада овом дијалекту?

[Ђорђе Божовић]

Da.

Prizrensko-timočka dijalekatska zona u stvari je skupina nekoliko srodnih dijalekata koji su najoštrije odeljeni od ostalih srpskih dijalekata i ostatka štokavskog narečja, zbog čega ih neki dijalektolozi i odvajaju u posebno narečje, koje najčešće zovu torlačkim. To narečje čini postepen prelaz između srpskoga i bugarskog i makedonskog jezika — neke osobine vežu ga sa srpskim (i, dakle, zapadnojužnoslovenskim) govorima, a druge sa bugarskim i makedonskim (istočnojužnoslovenskim), zbog čega se u bugarskoj dijalektologiji ovo narečje zove i prelaznim narečjem (bug. преходни говори). U njega, osim ovih istočnih i južnih srpskih dijalekata, ulaze i neki severni makedonski (oko skopske Crne Gore, i okolo) i najzapadniji bugarski govori (zapadno od linije Vidin—Ćustendil, odakle se dalje na istok mnogim osobinama naslanjaju na bugarske šopske govore).

U Srbiji, ovome dijalektu pripadaju govori od okoline Prizrena u Metohiji, duž doline Južne Morave, preko Vranja, Leskovca, do niškoga kraja, i sve do Stalaća, a odonud na severoistok sve do gornjeg toka Timoka, i na istok do bugarske granice. To su oni govori, laički rečeno, koje čujemo u televizijskim serijama poput Porodičnog blaga (ona dvojica braće iz Leskovca i njihova rodbina), iz filmova Zona Zamfirova, Ivkova slava, itd. Na zapad i sever od svoje zapadne granice, prizrensko-timočki dijalekat se nadovezuje na kosovsko-resavski nizom prelaznih govora, a kosovsko-resavski je, recimo, onaj dijalekt koji čujemo u seriji Selo gori, a baba se češlja, ili kojim je pisan Petrijin venac.

Tolika posebnost prizrensko-timočkih govora od ostatka štokavskih dijalekata, zbog čega ih neki dijalektolozi i odvajaju u posebno narečje, rezultat je toga što su ovi govori dosta rano još u srednjem veku ispali iz štokavske zajednice i počeli se razvijati odvojenim putem. Velik broj štokavskih inovacija zaobišao je ove govore, a pak veliki broj istočnojužnoslovenskih (bugarskih i makedonskih) crta ušao je u njih seobama stanovništva koje su tekle iz južnijih i istočnijih krajeva ka ovamo. Tako je ovo narečje upalo u procese Balkansprachbunda (balkanske jezičke zajednice, kojoj pripadaju bugarski, makedonski, rumunski, albanski i grčki jezik, i naravno ovi istočni srpski govori), pa je izgubilo deklinaciju, sintetičku komparaciju, infinitiv, prvobitni dvoakcenatski sistem itd. Zato nam se, laički, nekada čini da su ovi govori bliži i sličniji bugarskom ili makedonskom jeziku, nego srpskome, i često ih i ne razumemo (ko nije odonud), što je postalo i predmetom mnogih pošalica na račun južnjaka, Nišlija, Leskovčana, Piroćanaca.

A unutar ovoga samog narečja, ove dijalekatske zone, postoji čitav niz istalasanih, diferenciranih govora. Tako razlikujemo tri posebna srpska dijalekta (a obaška još bugarski i makedonski) unutar prizrensko-timočkoga. To su prizrensko-južnomoravski, koji se od Prizrena prostire dolinom Južne Morave, obuhvatajući Vranje, Leskovac i Niš; zatim svrljiško-zaplanjski, koji u jednom tankom pojasu obuhvata krajeve oko Svrljiga i Zaplanje, istočno od Niša; i timočko-lužnički, na krajnjem istoku, koji se prostire od Timoka na jug, obuhvatajući tu i Pirot. Prizrensko-južnomoravski ima najviše crta koje ga povezuju sa makedonskim govorima, jer je duž Južne Morave bio snažan upliv doseljenika s juga, iz Makedonije, a timočko-lužnički ima najviše crta što ga vežu sa susednim bugarskim govorima. I unutar ovih triju dijalekata jako su izdiferencirani lokalni govori, recimo i unutar prizrensko-južnomoravskoga prilično se razlikuju npr. niški, leskovački i vranjanski govor, i sl.

Osim ovih srpskih, bugarskih i makedonskih, prizrensko-timočkom (torlačkome) narečju pripadaju i manje skupine govora Hrvata (Janjevaca na Kosovu i Krašovana u Banatu, premda je krašovanski govor, opet, posebna priča — on je najarhaičniji štokavski dijalekt, koji se rano izdvojio iz torlačke matice i sačuvao mnoge stare crte: deklinaciju i dr., ali i izvorni glas jat), kao i Goranaca (u Gori podno Šar-planine). Ovim dijalektom takođe govori i dosta Roma u Srbiji.

[geologicharka]

Хвала на одговору, задовољна сам опширним објашњењем.  Питање сам поставила због тога што сам ја из Пирота и мање-више добро знам пиротски говор.  А, као што сам већ рекла, читала сам о призренско-тимочком дијалекту и све што пише нисам могла да повежем са пиротским.  Међутим, сада видим да се и унутар овог дијалекта јављају три различита говора (што ми је мало и било познато, јер лесковачки и нишки говор нису баш исти као пиротски).

[Ђорђе Божовић]

Nema na čemu.

Trebalo bi da možeš povezati osnovne, zajedničke crte sviju prizrensko-timočkih govora i sa pirotskim, bez obzira na to što se i unutar ovoga narečja različiti dijalekti međusobno razlikuju.

Na primer, poluglasnik bi trebalo da je očuvan u svima govorima, dakle svi govore npr. d’n (dan), d’ž (dažd), jed’n, d’n’s (danas), l’že, mrt’v, os’m, vet’r, og’nj, s’v (sav), d’ska itd., s tim što taj poluglas može i imati neku dodatnu boju, pa katkad malo naličiti i na a, e, o ili u. Ili, mesta akcenta su u svim rečima po celom narečju ista, a komparacija je svugde ista: prefiks po- za komparativ, i naj- za superlativ (postar = stariji, najtež’k = najteži).

Ali, s druge strane, postoje i razlike. Recimo, slogotvorno l se čuva u timočko-lužničkom dijalektu, i to češće u timočkom poddijalektu, a u lužničkom poddijalektu katkad mesto slogotvornog l dolazi l sa poluglasom: slnce i sl’nce (ali u susedstvu labijalnih suglasnika obično je i tu zamenjeno sa u: vuk, muzem, puni; doduše ne uvek). A zapadno, u svrljiško-zaplanjskom dolazi zamena l’, a u prizrensko-južnomoravskom pak u, kao i inače u štokavštini (izuzetak su, recimo, neki istočnobosanski govori), ili lu iza dentala: sluza, slunce.

Dakle, postoje razlike između različitih lokalnih govora, i to katkad i znatne, ali neke osnovne crte su zajedničke celom narečju, celoj ovoj dijalekatskoj zoni, i u Srbiji, i u severnoj Makedoniji, i u zapadnoj Bugarskoj.

[Madiuxa]

Na primer, poluglasnik bi trebalo da je očuvan u svima govorima, dakle svi govore npr. d’n (dan), d’ž (dažd), jed’n, d’n’s (danas), l’že, mrt’v, os’m, vet’r, og’nj, s’v (sav), d’ska itd.,

Pa to podseca na hebrejski: nema vokala!

[Duja]

Još gore. Jevreji su škrti na papiru pa ih samo ne zapisuju, a Piroćanci su toliko škrti da ih i ne izgovaraju...

[Madiuxa]

Još gore. Jevreji su škrti na papiru pa ih samo ne zapisuju, a Piroćanci su toliko škrti da ih i ne izgovaraju...

Бала ваш, што би реко неко...

[Ђорђе Божовић]

Pa to podseca na hebrejski: nema vokala!

Pa jeste slično, kao u hebrejskim prefiksima bə- "u", wə- "i", ali nije da ih nema, nego se između suglasnika izgovara kratko schwa /ə/, tj. poluglas, koji je i u engleskome, na primer, najrasprostranjeniji samoglasnik.

Praslovenski je jezik imao dva poluglasa — jedan prednji i jedan zadnji — ali su oni kasnije, tokom razvitka slovenskih jezika, naravno, pretrpeli određene fonološke promene. U zapadnojužnoslovenskome prajeziku oni su se stopili u samo jedan poluglas, jedno šva, koje je u srpskome postalo samoglasnik /a/ (u nekima dijalektima i /æ/, i /e/ i dr.), ali u ovome dijalektu poluglasnik se očuvao, ostao je neizmenjen kao /ə/. Tako u književnom jeziku kažemo "danas", "tanak", "oganj", "sav", "opanak" (svako je tu /a/ nastalo od prazapadnojužnoslovenskog poluglasa), a ovamo se govori /dənəs/, /tənək/, /ogənj/, /səv/, /opənək/.

[geologicharka]

Tako u književnom jeziku kažemo "danas", "tanak", "oganj", "sav", "opanak" (svako je tu /a/ nastalo od prazapadnojužnoslovenskog poluglasa), a ovamo se govori /dənəs/, /tənək/, /ogənj/, /səv/, /opənək/.

Да, са тим што се (као што сте горе поменули) неки од тих полугласова у неким речима изговарају као самогласници (тако је бар у пиротском говору).  Па се говори овако: дан'с, т'нак, огањ, с'в, оп'нак. 

Тако да су Пироћанци само селективно шкрти. . .  :)

[Зоран Ђорђевић]

Тако да су Пироћанци само селективно шкрти. . . 

 
Упита Пироћанац пријатеља:
- Куд си кренуо?
- Идем у продавницу да купим нов чешаљ, сломио ми се зубац.
- Зар због једног зупца купујеш нов чешаљ!?
- Морам, то је био последњи.

[Ђорђе Божовић]

Jeste, s tim što su to sve nijanse poluglasnika, recimo i u s’(a)v se boja toga glasa približava samoglasniku a, ili pak poluglasnik u reči os’m često ima boju samoglasnika u, pa se govori os’(u)m, što je već sasvim vidljivo u izvedenici koja glasi osumnajes.

Evo i nekoliko primera prizrensko-južnomoravskoga (svi su zabeleženi u Leskovcu, dakle imaju osobenosti koje važe samo za taj kraj — pored drugoga, karakteristična makedonska crta, koju ovde vidimo, koja je uneta u ovaj dijalekat, jeste nastavak -v u trećem licu množine prezenta):

Došeja neki sejtirija seljak i na bojadžiju u Leskovac kazaja:
— Majstore, doneja sam ovuj vunu da pom’stiš, ali ni sas alenu, ni sas modru, crnu, žutu, zelenu i neku drugu boju, nego u nevidenu. K’d će budne gotovo?
Pogledaja ga majstor pa odvrnuja:
— Će budne! S’mte, nemoj da dođeš u ponedenik, tornik, sredu, četvrtak, petak, subotu i nedelju, nego u neki drugi d’n k’d oćeš.
Prođuvalo vreme, a vuna neom’stena. Seljak pituje, a bojadžija odvrća:
— Pa kazamo de, će budne, a ti dođeš u ponedenik, tornik, sredu, četvrtak, petak, subotu el nedelju. Dođi neki drugi d’n.
Seljak trpeja, trpeja pa tužija bojadžiju na sreskoga načelnika, a ov’j zapovedaja da seljaka i bojadžiju turiv u jednu b’čvu i puštiv gi niz breg. Takoj i bilo. K’d su se videli u nebrano grojze, seljak zborija:
— M’sti kako znaš!
A bojadžija na seljaka:
— Dođi k’d oćeš!

(Prvobitna verzija anegdote je starija, sa kadijom koji presuđuje.)

Njeknja Denča prekaraja troja kola rogovi i zaradeja tries iljade, a ja ’rmbam po cel d’n pa živim na prekarotinu ko moj tatko.

Nas šes drugačke se soberemo na jedno mesto, u jednu kuću, el kude tebe, el kude mene, i ponesemo kotlence, u njega voda i b’z i počnemo da idemo od kuću do kuću. Turimo trkalo od burjan na glavu i k’d naiđemo u avliju, prskamo s burjan i pevamo: "Otvor, otvor beli dvori!" T’g pevamo. T’g ni dav sito i trkaljamo ga triput i vikamo: "Puni, bože, puni, bože!" Ako padne sito prazno — neće bude mlogo rodna godina, će budne sušna; a ako padne na dno, će bude kiša i će se rodi beriket. Posle ni domaćini dav brašno po ed’n tanjir i kašiku sol, pa sol turamo u maramče, a brašno u baščal’če. I k’d iskačamo iz avliju pevamo: "Ostan, ostan beli dvori." U koju kuću dođemo poslednju, tuj delimo brašno i sol i izručamo vruću pogaču pa se rasturimo i idemo si svaka dom. I kiša si padne.

U kraljice sam bila s’m’te jed’nput, a u dodolice triput. Za kraljice ni, za dva barjaka, motke praji Mika Grk. Barjaci umotamo s tkanice i vržemo zvončiki i venče cveće (ružice) na vr. U kraljice idemo nas osam drugarice. I pevamo. Na koju pesmu se peva, na tuj se trupka. Na muškarca se ne trupka k’d se igra. Kude se s’mo peva, onej što igrav, stojiv sa strane i ne pevaju. Kude se peva, jedna devojčica ide na jednu, druga na drugu stranu.

Na momka se peva i ovaj kraljička pesma:
"More, Đoko, crno oko,
što me gledaš ispod oko?
Da li sam ti omilela,
eli sam ti omrzela
te me tužno gledaš ispod oko?"

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Језик наш насушни (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: Дијалект