Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum

Pored riječi daunloud i njenih izvedenica, u okolini redovno čujem i skidanje (s Interneta), ali ne i preuzimanje (kladim se da taj prevod nije nastao spontano). Želio bih da tema bude u stilu ove o raznim vrstama vješalica (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=2445.0) — zanima me šta ostali slušaju i lično koriste prema vlastitom jezičkom osjećaju, a naravno i da se to uporedi sa onim što je trenutno standardno.

Retko se kad najsrećniji prevod za neki strani svakodnevni termin nađe "spontano", pošto u spontanoj komunikaciji manjak semantičke određenosti nekog prevoda ljudi nadoknađuju "očiglednom nastavom" - "to ti je, batice, ovo što sad ja radim". Međutim, "skinuti sa Interneta" bi, nekome ko pojma nema ni o čemu, pre moglo da znači da se nešto uklanja s Interneta, dok je "preuzimanje" u tom smislu značenjski određenije. I taj termin ćeš često videti u književnim prevodima.

Pa dobro, ali nije prirodno potiskivati ustaljeni izraz nekim preciznijim samo zato što ga određena grupa ljudi ne zna — bolje je da ga nauči. Za tvoj primjer možeš slobodno rezervisati ukloniti/izbrisati s Interneta. Naravno, ovo podrazumijeva da bih dobio opkladu, tj. da je preuzimanje naknadni, precizniji prevod koji treba da zamijeni one spontane, ali ako baš moramo biti precizni, bolje je koristiti drugu ustaljenu varijantu: daunloudovanje.

Ја мислим да је израз "скидање са интернета" сасвим ок. Зашто? Па зато што оригинални израз има ту асоцијацију да нешто свлачиш, одозго на доле. У шпанском се користи исто реч која сугерише скидање одозго на доле — bajar — спустити, буквално. Преузимање не асоцира на даунлоуд...

ПС: Можда БАШ зато мој шеф има ту неку уврнуту идеју да је Интернет ГОРЕ кад ми каже да му пошаљем мејл преко сателита (мислећи притом на сервер, тј. онако како се то углавном ради, а не преко интерне поште Аутлука)... ;D Мо'ш замислити како сам га погледала кад ми је то први пут рекао.... ;D ;D ;D

Pod pretpostavkom da se želi naći domaći termin (a želi se), nećemo se opredeliti za "daunloudovanje", a onda se postavlja pitanje da li ćeš žargonsku pojavu ("skidanje") smeti da proglasiš "ustaljenim" terminom. Ustaljeno je izgovarati i "četri", "šesnes" i "dvaes" (u svakodnevnoj komunikaciji 98% ljudi tako govori), pa se takvi oblici ipak ne mogu propisati kao ispravni i legitimni.

PS. Čudi me da nikome nisu pali na pamet skoro-pa-bukvalizmi "istovarivanje" i "utovarivanje".

А зашто не "истовар" и "утовар"? 8)

И молим администратора да пребаци ову тему на одговарајуће месту будући да сам, видевши наслов, све време мислио да се ту Ђорђу честита рођендан надуго и нашироко. ;D

Ne mora po svaku cijenu, pogotovu ne u stručnim tekstovima.


Možda je malčice žargonska po ličnom osjećaju, ali zvuči relativno normalno. Skinuti sa zida, skinuti s Interneta.


Riječ skidanje je pravilna.

1. Stručni tekstovi nisu merodavni za književnu normu.

2. "Količina" žargonizma ne može se meriti niti biti kriterijum.

3. Reč "skidanje" je "ono kako ljudi kažu". Ljudi "kažu" i "četri, šesnes, dvaes", pa tebi neće pasti na pamet da "to kako ljudi kažu" proglasiš pravilnim, i to jednostavno zato što si pravilne oblike primio u mladom uzrastu i ne dovodiš ih u pitanje. Međutim, kao odraslog mnogo te nervira što neko tamo nekakvim stručnjacima zabranjuje da svoje uskostručne termine/žargonizme šire međ narodne mase. Pa, šta da ti kažem... Na stranu što je korišćenje Interneta sumnjivo kao "baš izuzetno stručna" oblast :)

Bojan Bašić: po žalbi korisnika obrisan komentar koji ga je uvredio.

Ne moraju biti, ali daunloud i izvedenice nisu uskostručne riječi.


Zašto misliš da se ne može mjeriti niti biti kriterijum? Valjda je moguće naučnim istraživanjem pisanih tekstova i govora objektivno ustanoviti u kakvim se kontekstima javljaju određene riječi, a prema tome i kada ih treba koristiti a kada ne.

Takođe ne razumijem zašto misliš da je skidanje na nivou tvojih primjera, te da ta riječ i daunloud predstavljaju uskostručnu terminologiju, dok je preuzimanje bolje za ostale ljude i preciznije (kada se nešto od nekoga preuzme, takođe se pretpostavlja da nije preuzeta samo kopija). Istina je da se ta riječ koristi u definicijama u Velikom rečniku stranih reči i izraza, tako da se njena upotreba teško može osporiti, ali ne znam daje li joj to status jedinog i daleko najboljeg sinonima za daunloud u standardnom jeziku.

Допуштам да сам мало изван говорних токова, али док сам у њима био, практично уопште нисам чуо ову варијанту, већ даунлоадовати. Да ли се ту нешто променило? А ниједна од ових варијанти се практично никако не пише, већ обавезно downloadovati, и ту се свакако ништа није променило.


Не знам шта би узео као потврду опкладе, лично само могу рећи да га ни ја нисам чуо док нисмо почели да преводимо програме пре неколико година. Преузети је тако испало једно од невеликог броја решења на којем су се задржали сви који су осетили потребу да формализују некакву домаћу терминологију. Због тога га и сам користим, али иако је и даље сажето и релативно једнозначно у контексту, нисам превише задовољан, јер...


Прво, већ постоји то скидати, којем не видим никакве мане, без обзира на Нескафицине примедбе. Речи немају значење саме по себи, већ им се оно придодаје у контексту, а посебно у техничкој терминологији мотивисано разноразним очигледнијим и мање очигледним аналогија (а обавезно непотпуним у свим детаљима), па и чистим пошалицама. Овде се ради о аналогији мреже као огласне табле, јавно доступне, на коју свако може нешто окачити и са ње скинути. Аналогија наравно престаје да буде потпуна кад се дође до природе скидања (неограничено истог садржаја), али, то је једнако „проблем“ са енглеским изразима.

Друго, мени лично врло важно, јесте то што скидати/скинути за download има природне парњаке качити/окачити за upload, као што је већ поменуто да су потребни. Преузети не разрешава ову потребу тако очигледно, и неки понекад покушавају да за upload упоребе слати/послати — то већ не може да прође у мојој смени.

Мени није јасно зашто на сав глас критикујеш постојеће и предлоге превода енглеске рачунарске терминологије, Стоундаре, јер ти рачунаре заправо и не користиш на српском језику. Ја користим и Гуглову пошту, и виндоуз Висту, и ИксПе, и линукс Убунту, и Офис 2007, и друге програме и сервисе који су доступни на нашем језику и уопште немам проблема са разумевањем превода, нити јје потребно мућкати главом шта се хтело рећи, пошто је све јасно као дан. Илустрације ради, ево једног навода из виндоузове помоћи о Заштитном зиду:

„Zbog čega mi je potreban zaštitni zid?

Zaštitni zid može pomoći u sprečavanju hakera ili zlonamernog softvera (kao što su crvi) da pristupe računaru putem mreže ili Interneta. On takođe može pomoći pri sprečavanju računara u slanju zlonamernog softvera na druge računare.

Čak i kada mislite da na računaru nemate ništa što bi ikoga zanimalo, crv može u potpunosti da onemogući vaš računar ili bi neko mogao da koristi vaš računar da bi širio crve ili viruse na druge računare bez vašeg znanja.“

Не знам шта је овде нејасно. Да ли је којим случајем јасније фајервол, малициозни софтвер, ворм и сл.? Коме је то јасније? Онај ко користи виндоуз на српском и не размишља о енглеским еквивалентима, већ одмах усвоји преведене изразе и њему је то кристално јасно.

А кад већ говоримо у овој теми о њима: „даунлоудовати“, „даунлоадовати“ и нарочито downloadovati су предугачке и рогобатне речи, а и звуче одвратно на нашем. „Преузети“ је званично прихваћен термин, док се „скинути“ и „свући“ користе у слободнијем говору и сви знају на шта се мисли — нема недоумице.

Заборавих: у Висти се користи израз „покретачки програм“, па не видим да је то „велики грех“ спрам — међ' компјутерашима раширеном — „драјвер“.

Prvo, uopšte se ne bih složio da ih kritikujem na sav glas — kao što si vidio, samo sam usput pomenuo u drugoj temi da nisam čuo da se preuzimanje koristi u govornoj praksi, pa me zanima da li sam samo ja ovo primijetio, a izgleda da nisam jedini, jer se i Časlav složio s tim. Nisam otvorio pedeset tema po ovom pitanju, a svakako ima prostora za raspravu jer kao što vidiš, računarska terminologija nije pretjerano standardizovana.

O računarima govorim svakodnevno, pa i na našem jeziku i to poslovno, a slušam i ostale ljude kako o njima govore. Ne koristim prevedene programe jer nemam razlog za to, osim što ponekad instaliram neki softver čisto da vidim kakav je prevod ovih dana. Kada to uradim, nađem na neka rješenja koja su sasvim u redu, dok se neka druga osjećaju nezgrapno, i tada počnem da razmišljam o tome šta bi se osjećalo prirodnije. Kao što vidiš, nije uvijek u pitanju korištenje sasvim novih prevoda za ustaljene strane riječi, već je zanimljivo i to što se neke naše riječi zamjenjuju drugim našim riječima, a nisam siguran zašto. Valjda nije zabranjeno postaviti to pitanje, pogotovo zato što me zanima šta ostali korisnici slušaju i koriste, jer je sasvim prirodno da sam lično navikao na određenu terminologiju, koja ne mora biti ista kod svih.


Uglavnom jeste jasno kao dan, ali takođe zahtijevam da je i prirodno kao dan, da prosječnom čovjeku terminologija ne djeluje kao da je sastavljena tek juče kao zamjena za onu koja se odavno ustalila. Na primjer, siguran sam da se makar deset godina govori o četu među prosječnim ljudima, a prije Skypea moglo se sasvim normalno reći i pričati s nekim na Internetu, ali sam tek nedavno vidio da se odnekle pojavila riječ ćaskanje. Evo da pitam, čisto informativno — koliko korisnika koristi izraz ćaskanje? Šta koriste njihovi prijatelji? Nisam primijetio da na engleskom postoji terminologija za ostale i ona za stručnjake — obično se koristi ista specifična riječ (worm, blog, feed), mada se ponekad mora objasniti neupućenim ljudima.


To je prirodnije ljudima koji su odavno čuli za izraze fajervol i vorm jer dovoljno dugo koriste kompjutere, a oni ostali uvijek mogu da ih nauče, isto kao što bih ja morao naučiti šta znače riječi gem i set u tenisu (ne znam, jer me tenis ne zanima). I da čovjek nema pojma o engleskom, hoće li mu zaštitni zid stvarno više značiti nego fajervol? Sljedeće pitanje je šta taj zaštitni zid zapravo štiti i od čega, a onda moraš ući u detalje, isto kao što bi morao da je u pitanju fajervol. Dakle, smetamo ljudima koji su navikli na fajervol, a samim prevođenjem nismo pretjerano pomogli onima koji nisu.


Slažem se da je daunloudovati nezgrapno, ali me zanima zašto je preuzeti ispalo bolje nego skinuti. I jedna i druga su svakodnevne riječi. Ne razumijem zašto ti smeta kritikovanje postojećih kompjuterskih prevoda koji su u procesu standardizacije — ako postoje dobri razlozi za njih, pokazaće se.

„Скинути“, као год и „свући“ има неки жаргонски призвук, по мом мишљењу, па је стога њихово место заузело „преузимање“.

Не смета ми критиковање постојећих рачунарских израза, јер нису сви најсрећније сложени, али у енглеском је ситуација још закукуљенија — кад бисмо преводили дословно, добили бисмо баш глупости, и из тог разлога се траже неки смислени преводи који ће у тренутку асоцирати на задати појам. „Фајервол“ = „противпожарни зид“? Не иде. У многим часописима који се баве рачунарима: „Микро“, „Свет компјутера“ и другима се користи баш израз „заштитни зид“, а ово такође и на званичној Мајкрософтовој страници за Србију. „Заштитни зид“ ипак буди неку асоцијацију, док „фајервол“ само лебди у ваздуху.

Што се тиче „ћаскања“ односно „четовања“, када се првопоменута реч употреби у контексту значење се не може промашити. Chat и на енглеском има значење „ћаскати“, па ако њима не ствара забуну, — зашто би нама? Ионако је ова реч у свакодневном говору скоро нестала: зашто јој не бисмо доделили ово значење и стандардизовали га?

Blog или „Интернет дневник“, пошто сам то чуо и читао о томе, а свакако је и буквални превод поменуте енглеске речи. Feed је усвојено као „Вести“ и стварно нема ничег збуњујућег овде.

Јасно је као дан, а „природно као дан“ није све, али убрзо постане.

E, vidis, da si meni rekao da mi treba pokretacki program, samo bih te belo pogledala.... Prvi put u zivotu cujem tu sintagmu.

Vrlo je tesko odrediti koje strane reci i u kolikoj meri mogu/treba da udju u srpski jezik, a u kolikoj meri ima smisla insistirati na "srpskim" nazivima jer mnogi od nas, kome je srpski maternji, bilo da zive u inostranstvu, bilo da zive u zemlji, koriste programe i softvere na stranom jeziku (koji naravno, ne mora biti engleski! ;))... Mozda zaista ne bi bilo lose da strucnjaci za jezik sednu i napisu jedan informaticki recnik u saradnji sa informaticarima, pa da se i ta oblast polako standardizuje, jer ovo sarenilo nikud ne vodi osim stalnim sukobima oko toga "kako se to kaze"...

U svakodnevnoj komunikaciji, kao i većina ljudi, koristim izraz „skinuti“ s Interneta.  Međutim, kad prevodim neki materijal, kao i većina profesionalnih prevodilaca, trudim se da moj prevod ne zvuči „žargonski“ (osim kad je to stil u kojem je izvorni tekst napisan) pa koristim prihvaćen izraz „preuzeti“.  Downloadovati zvuči toliko dugačko da ga ne koristim čak ni u svakodnevnoj komunikaciji.

Samo mali osvrt na "driver".  Izvinjavam se unapred, nov sam na forumu, pa čitam po redu teme koje me zanimaju. . .

"Pokretački program" mi se ne sviđa.  Program je izvršni kod, skup instrukcija koje nešto rade.  DRAJVER (da se tako izrazim) ne mora biti program.  Drajver može biti i FAJL sa dva reda opisa imena određene komponente računara, što je dovoljno da ga sistem prepozna.  Dakle, moje skromno mišljenje je da "driver" ne mora biti program, a samim tim i prevod "upravljački program" deluje očajno.

P. S.  Tek treba da iščitam diskusije vezane za kompjutersku terminologiju, pa ću se aktivnije pozabaviti problemima.

покретач, онда?

Пренећу овде оно што написах на другој расправи за тзв. „драјвер“:

Driver и његов превод на српски 'покретачки програм', имају толико смисла колико и казати 'нарезати диск', кад је стварни поступак 'спаљивање', тј. термички начин уписивања података. Значи, тражи се израз који је јесноставан и схватљив, а не мора по сваку цену да буде енглески калк. Ево, данас купих нову графичку карту, а између осталих има и српског упутства где се помиње инсталација 'покретачког програма'. Дакле, ако се неко време инсистира на том изразу, као што се инстистира, „драјвер“ ће се изопштити.

Imaš pravo.

Mada meni nije jasno to "insistiranje na izrazu"...

Па „инсистирање на изразу“ је уствари указивање путем упутстава, часописа, софтвера на домаћем језику и др. на постојање превода за одређену страну реч. Ту треба да се укључи и држава, па да форсира и промовише виндоуз на српском, јер га има. Линукс такође постоји у скоро свим дистрибуцијама на српском. Добро да се чу вапај језикословаца, те се поче са омасовљеном продајом мобилних телефона на домаћем тржишту са преводом на српски.

Ima jos puno kompjuteraskih reci tu,za koje srpskog izraza nema.  "Upload" na primer, ili "Stakeholder"! "Milestone" je jedna od njih, "flooding" ili "spaming".

Secam se da sam procitao negde,ne znam tacno kad i ne znam tacno gde, da je neki francuski lingvista(verovatno vi to bolje znate nego ja, pa me ispravite ako gresim), koji je ziveo u Beogradu, rekao da je srpski jezik nalik jeziku obicnog crnca iz Konga, koji u Pariz udje sa fondom od dvadeset hiljada, a iz njega izadje sa dvesta hiljada reci.

Mislim da ne kapiram poJentu... Bi li malo pojasnio?

Хехехе... Ma што воле да се бусају својим језиком ти Французи, а преко 70% својих речи су посудили из латинског. Ццц... :)

То је један од главних проблема приликом прилагођавања рачунарске терминологије код нас: ови само накалеме још једно значење постојећој речи, и користе је са тим значењем у некој области, са неким сасавим десетим значењем у другој, а ми треба да се „тртимо“, да простите на изразу, и смислимо нешто одговарајуће за сваку област у којој се јавља једна страна реч са другим значењем. Где се не може, усвојићемо страну реч, али ми усвајамо и онде где може, треба и мора доћи домаћа реч. Ту је основни проблем. Иначе, upload се преводи као 'качење', 'окачити/поставити' (на Интернет), а spamming као 'слање нежељене поште'. Волео бих да чујем значења ових трију речи (milestone, flooding, stakeholder) у рачунарском смислу.

Чек',госпо Бруницхилд, да се прво прешалтам на ћирилично писмо и да кренем са редовнијом употребом интерпукцијских знакова, можда ће ми постови деловати озбиљније, ил' пак интелигентије :Д

Ал' шалу на страну, боље да се латим појашњавања својих, збрда-здола, исказаних мисли.
Колико сам ја сконт'о, тај француз (о коме сам ја негде нешто чуо/прочитао, и за кога нисам сигуран да л' је уопште постојао) је хтео рећи да је наш језик само некакав конгломерат лоше изговорених речи многих других језика. 
А, ових дана, наука и техника напредују исувише брзо, лингвисти раде и усаглашавају се веома споро, медији без пардона пласирају раји оригиналне непреведене речи, а раја све упија к'о сунђер.  Раја му у овом свету информација дође исто као онај црнац из Конга у Паризу.

То сам мислијо.  Ваљда.  Валда.  Је л' се каже ваљда или валда?

„Израза нема“ је контрадикторна синтагма. Није их било ни у енглеском, па су 1) творбом начинили нове речи 2) додали значења постојећим. Не постоји ни најмањи лингвистички разлог да се, истим путем, за те појмове не изнађу српске речи. Противразлози могу бити искључиво друштвено-културне природе.

to upload → окачити (пр. to download → скинути, где видимо зашто је боље упарено од ‘преузети’, иако је и ово довољно функционално без обзира на асиметричност);

stakeholder → улагач, интережџија (већ према томе које од ова два значења носи, онога који је заиста уложио неки капитал, или некога ко вреба са стране на шта ће ствари да се изметну);

milestone → прекретница (ако погађам на шта се циља; тачке у развоју пројекта на којима можемо рећи да смо нешто постигли, и од којих зависи како ћемо и можемо ли даље);

to flood → плавити (по апсолутно истој, бијективној аналогији као енглески израз);

to spam → спамовати (енглеска реч такође не значи ама баш ништа, жаргонска пошалица која се у недостатку језгровитијег пренела у општи језик, те се не морамо ни ми упирати да изведемо нешто смислено).

Као што следи из примера-предлога које сам изнео, није поента да се туђице искључиво не прихватају. Већ да број нових туђица у датој области (оних усвојених баш за њене потребе), према томе где лежи између 5 и 55 посто, говори нешто о стању духа, самопоуздању и самопоштовању трудбеника у тој области.

Колико ја знам, мајлстоун му дође као нека тачка усаглашавања или провере тренутног стања пројекта у софтверском процесу, нека тачка у времену до које се мора завршити одрећени "таск" :), код софтверског инжењеринга.
Флодовање - слање неупотребљивих информација на форуме, мејлове, и сл.  у огромној количини, "поплављивање" информацијама.
А стејкхолдер ти је онај коме израђујеш парче софтвера, хардвера, шта већ.  Онај који ти обезбеђује ресурсе у виду новца и онај коме полажеш рачуне.

Хе, хе... Само сам чекала кад ће се Часлав појавити... :) Има Часлав право, ни у енглеском нису постојале те речи, па што не бисмо могли и ми? Шпанци имају сопствену интернет и компјутерску терминологију и једино што није преведено су имена програма и понеки израз. Верујем да је тако и у другим језицима где је информатика дуже присутна на општенародном нивоу него у српском.

Хвала, гос'н Сисмис, на објашњењу. Тај гос'н Француз је заиста врло препотентан. Међутим да су Срби, а не Амери измислили и усавршили компјутере, вероватно би се сад свет мучио са српским туђицама у свом језику а не са енглеским. Сасвим је нормално да у некој области доминира језик оног народа који је највише заслужан за постојање и развој исте. Него, да се врнемо на Французе. Ја се сећам да је овде било речи и о неком будаластом предлогу неког француског министра да се по сваку цену протерају (и то на силу!) све стране речи из француског... Мис'им... Шта даље причати... Француски шовинизам је понекад невероватан...

Као и енглеска реч која се проширила свуда, а дошла је од жаргонског израза dope: допинг. Или ови прибегну алтернативном записивању: phishing наместо fishing, и та реч је сада свуда пустила пипке. Такве речи је стварно незгодно преводити, мада би ово потоње могло проћи као „пецање“. Макар буди асоцијацију.

Шта је у ствари пишинг?

Цитирам гос'н Часлава: "milestone → прекретница (ако погађам на шта се циља; тачке у развоју пројекта на којима можемо рећи да смо нешто постигли, и од којих зависи како ћемо и можемо ли даље). . . "

Зар то можемо назвати прекретницом?

РМС:
прекретница: 1. раскрсница 2. преокрет, заокрет (у развоју нечега)

Ја бих рекла да можемо.

Једна преварантска техника, у којој ти неко подметне празан лист, а ти се несвесно потпишеш на њему.
А он се после извесели!

Али, мајлстоун уопште не мора да буде прекретница, раскрсница, или нешто на чему се мења курс. Може да буде једноставно некакав "чекпојинт" :Д

Јао, то је значи оно кад ти пошаљу лажне њеб странице банака и траже ти да упишеш свој број рачуна или пасворд онлајн приступа рачуну... ::)

„Пецање.“ :) То је кад ти се завуче неки злонамерни кôд у рачунар/у прегледач, са намером да те обмане и наведе на давање података о кредитној картици учитавањем лажне Интернет стране наместо оригиналне, а која је истоветна са оригиналном, тако да је то „начин рада“.


Да. :)

Ти си питао да ли Чаславова дефиниција може да се назове раскрсницом. Упоредила сам са дефиницијом из РМС и закључила да може. Сад... Шта је у информатичком смислу мајлстоун то ме немој питати јер немам појам! :)

Mali osvrt, nije "pišing" nego "fišing". Namerno se piše kao "phishing" da aludira na to kao da je ispravno, a ustvari nije...

Ау! Па ја данас свашта научих! Да сам јуче умрЕла не бих знала да је Ф а не П.... :)

Wiki:

Да, ипак је боље да те неко лечка поФишује него ли поПишује...
(глупа фора, зар не? :Д)

Ne toliko koliko taj smajli na kraju ;) !

P.S. Mala šala :P ...

:D .. И мени паде то на памет кад писах ономад пишинг...

Trebalo bi izmisliti smajlije koji se prave cirilicnim slovima....

... него ниси смела да се прва излетиш :Д

Of kors, dame se prave fine... :D






^{Napomena:Diskusija o prevodu reči TROL u informatici izdvojena je u posebnu temu:
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=3033.0}

Пре него што поставиш то питање, требало би да поставиш једно друго: Can we really call that a milestone?

(Један) речник енглеског каже: 2. An event or accomplishment marking a significant advance in an endeavor; a notable achievment; as, putting a man in orbit was a major milestone on the way to the moon. (Прво значење у том речнику је оно путоказа, син. milepost.)

Књига на енглеском о борбеним подморницама. Једно од почетних поглавља говори о историјском развитку, и зове се Milestones. У њему су представљени поједини модели подморница, с краја 18. века наовамо, који су увели неку радикалну новину у мисао о пројектовању и употреби подморница. Модели који су били прекретнице.

Може ли се онда milestone заиста користити за нешто тако тривијално као што је тромесечни циљ у потпуно испланираном, рутинском једногодишњем подухвату?

Не чини нам се да су енглески изрази пригодни и складни зато што знамо енглески, него зато што га не знамо.

Занимљиво, али ако питаш гугл да ти дефинише мајлстоун (http://www.google.com/search?hl=en&client=firefox-a&rls=org.mozilla%3Aen-US%3Aofficial&hs=aLw&q=define%3Amilestone&btnG=Search), поред свих нетривијалних и романтичних животних прекретница, ти добијаш доста "тривијалних" дефиниција.
Навешћу пар:

- a planned target which indicates a specific point of achievement in a project; it is used to monitor progress in a project (see also: Source Book 9.24).
www.mos.gov.pl/mos/publikac/Raporty_opracowania/manual/glosry_1.html

- a pre-established date in time, used to define a important events such as a level completion, some element of game completion on which other elements depend, or the delivery date.
www.igda.org/writing/WritersGlossary.htm

- milestones - Provide object verifiable indicators for short-term objectives facilitating measurement of achievements throughout a project rather than just at ...
www.projectmanagement.ro/Glossary.html


- a significant event in your life (or in a project)
wordnet.princeton.edu/perl/webwn (http://wordnet.princeton.edu/perl/webwn)



Овај последњи вели: a significant event in your life (or in a project). Значајан догађај у животу, дакле, ништа тривијално, али зар тај догађај мора бити мора бити прекретница?

Ja vas ne razumem. Šišmišu, a kako bi ti to onda nazvao ako ne prekretnicom?

Па, мајлстоуном.

Ја сигурно нећу рођење детета назвати „мајлстоуном“ у свом животу. Ако су ови могли да придодају још једно значење својој речи, као што у највећем броју случајева и чине, не видим зашто бисмо ми имали потешкоћа с тим. Ако је „ћаскање“ усвојено у „интернетском“ значењу, треба дозволити да се ово прошири и устали, а надлежни речници ће већ забележити још једно значење уз ову одредницу кад оно постане општепознато и прихваћено. Видимо да су то и Амери учинили, па сад морамо да учимо то придодато значење некој речи у одређеном контексту, а које мало старији штампани речници не бележе, докле за поједине одреднице дефиниције можемо наћи само у ускоспецијализованим речницима. Сад ћу зазвучати као покварена плоча, али људи код нас једноставно имају неку огромну одбојност према сваком покушају установљења рачунарске термонологије, и најчешћи „аргумент“ је „то не значи то, то значи нешто друго“. Хај'мо овако: мислите да је мени било лако да запамтим како се на немачком каже пајанта, косник, рог, нарожњак, клешта, слеме, слемењача, венчаница, подрожњача, основица, калкан, забат, одмориште, образна греда, подесна греда, облучило и многе друге стручне грађевинске изразе, а овде сам навео само оне мање-више познате у нас, док сам масним словима обележио речи које значе нешто сасвим десето у речнику грађевинаца, а јављају се и у свакодневном говору? Сигуран сам како многи овде немају појма које значење имају ове подебљане речи у језику грађевинаца, па ипак нисмо похрлили да их назовемо „*рафтер/*шпарен“ (= рог), или „*перлин/*фуспфете“ (= венчаница) итд., како би „то“ било „недвосмислено то“. А можда се ипак јави неко коме су ове стране речи „јасније“ и „одређеније“, па нам рекне значење које тражимо на основу њиховог облика?!

Лепо написано. Али, како се ту изборити са двосмисленошћу? Прекретница у управљању пројектима може имати значење као и мајлстоун, али и своје првобитно значење (као нешто нетривијално-романтично). Дошло би до конфузије ;Д
Можда бисмо могли да употребимо којекакву народску реч, к'о што је на пример - Џомба! Џомба делује јако илустративно, шта мислите?

Mala digresija, Sismisu, nadam se da se ne ljutis. Ko se pise bez apostrofa. Treba mu staviti cirkumfleks (ako se ima na kompu, ako ne, onda bez ista)... ;)

Dzomba asocira na spoticanje, ne na beki kljucni trenutak. Ma, majlstoun je ok. Ja sam ono pìtala jer sam se u diskusiji pogubila i vise nisam kapirala ko sta zastupa (za i protiv prevoda)...

Далеко од тога да се љутим :) Штавише, уколико при читању мојих постова порука налетиш на било какву грешку такве природе, молим те, напомени ми. Наравно, уколико те не буде мрзело :Д

Ја веома волим наш језик, али гомилу ствари о њему не знам и вољан сам да учим.
Ваљда сам на правом/правоме месту за то?

П.С. Питањце једно. Која је разлика између "правом" и "правомЕ"? Да ли постоји неко правило када се то "Е" додаје, или се то додавање чини произвољно, ради неког песничког ефекта, итд.?

Мислим да је свеједно, исто као ког и којег и слично...

И мислим да јеси на правом(е) месту...  ;D

Разлике између „правом“ и „правоме“, али и „правому“, затим „српског“ и „српскога“, „мојим“ и „мојима“ и сл. нема (као ни између „ког“, „кога“, „којег“ и „којега“), а нема нити правила када се то додаје. Једноставно постоје све те могућности, и могу се употребљавати по слободној вољи (нема чак ни каквог очекиваног ефекта, мада се у песничком језику може пронаћи мала стилска нијанса).

Ево овде (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1414.msg11487#msg11487), под тачком 2.

Da se vratim na Časlavljev milestone — slažem se da se to poprilično jednostavno može prevesti, ali mi prekretnica više zvuči kao nekakav povelik događaj u razvoju softvera, poput pojave Googlea i sl. Ako mislimo na softverske milestone-ove poput onih u razvoju Mozille (milestone 16, milestone 17, itd.), koji popunjavaju prostor između značajnijih verzija kao što su alfa, beta, RC i sl., za njih bih prije odabrao neku riječ koja ne preuveličava njihov značaj, na nivou faze, etape, koraka, itd. Treba pogledati u rječnik sinonima i izabrati onu najbolju, a takođe obratiti pažnju na sinonime koji se stvarno koriste u praksi.