Viоgor ili Vijogor

[Pedja]

Na Zlatiboru se nalazi jedan vrh koji se zove Viogor. Odmah pored njega je drugi, Mali Viogor koga zovu i Viogorić. Primetićete da nema j. Tako piše i na kartama.

Međutim, danas naleteh u Pravopisu (Pravopis srpskog jezika - školsko izdanje, Pešikan, Jerković, Pižurica, 7. izdanje iz 2007.) da se j ne gubi u reči vijogor (baš je ona navedena kao primer). Mislim, ima to logike, ako se uzme da je reč nastala spajanjem vijoriti i gora, gde j ima strukturalnu ulogu, pa zbog toga i ne nestaje uspajanju, ali meni to tako rogobatno zvuči, valjda nisam navikao.

Da li ovo pravilo važi i za ovaj konkretan toponim?

[Ђорђе Божовић]

Ja sam baš navikao na Vijogor i oduvek sam tako govorio i pisao jer sam znao da je tako ispravno. Ova reč je nastala od reči vijor (dijalekt. za "vihor"; vrsta vetra) i, naravno, gora. Semegnjevci znaju da se vrh zove Vijogor, a "Viogor" pišu jedino oni koji veruju da je upravo Vijogor neispravan oblik (ono školsko pravilo da se j ne piše između i i o), a to su izgleda pomislili i crtači tih karata... Međutim, oni greše, kako si i sam primetio.

[Madiuxa]

А зашто је та реч изузетак од правила? Има ли неког објашљења, или је једноставно тако?

[Ђорђе Божовић]

Pa nije izuzetak. Vijogor je prosto pravi oblik, imaš i glagol vijoriti se, što reče Peđa. Jer imamo J u osnovi reči.

[J o e]

И још: вијоглав, вијошица (биљка), Равијојла (вила).

[Madiuxa]

Значи нема никаквог објашњења, то је једноставно тако?

[J o e]

Изврших претрагу у РМС. Судећи по оном што сам нашао, нема неког посебног разлога зашто се понегде ипак пише ј. Али уочио сам још неке правилности према грађи из РМС (овога нема у Правопису):

1. Након губљења х, у хијат често улази ј. Тако је дошло у вијор и све изведенице, а потом и изведенице глагола вити (се). Од примера сам нашао још узвијојла ’врцкалица’ и мени паде на памет развијотка. Ј место х имамо још у гријота и прилозима ли́јо (на ли́јо < на ли́хо ’glatko’) и тијо (< тихо).
2. У ономатопејама и речима таквог порекла има ј између и и о: стијо (волу), хијо (коњу), ђијотаљка (бич).
3. Правопис не помиње галијот (тако код Клајна, у РМС). На -от у РМС има још и полицијот.
4. У ијекавским облицима са контрахованим -ао: смијô, сијô ’смејао, сејао’.
(5. Не знам порекло речи штијока (птица) и пијор, пијорак, пијорић (риба).)

[Pedja]

Северозападно од Виогора налази се брдо које се по картама звое Обешени храст а мештани га зову Објишени храст.

Такође нападини Виогора има једна певија која се по картама зове Жандаруша а мештани је зову Дрндаруша или Дандаруша, а чуо сам и Џандаруша.

У самом Златибору скијалиште се налази на брежуљку који је познат као Обудовица, али га мештани називају Обадовица или Обадојевица, шти има логике.

Недалко од Ћајетине налази се село Алин Поток. На старим Ђенералшабним картама Србије то село се зове Алијин Поток.

Тако да изгледа није баш да треба веровати картама.

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Правопис српског језика (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: Viоgor ili Vijogor