Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum

Ово што ћу навести јесу неки жаргонски изрази, за које нисам сигуран да их је свако чуо, зависно из ког је дела земље, али они су мени колико смешни, толико понекад и нејасни - не могу да докучим њихово тачно значење:
аздисати (најчешће се употребљава у изразу: "Ма, он је аздисао!" - нисам сигуран шта ово значи, те га и не употребљавам);
цмигљав (за дете, да је слинаво);
шпиртосан (неко ко је крхак, недовољно јак, спарушеног, испијеног лица и сл.);
пошушњар (онај који је преварантског карактера)...

Да ли се варам у значењу?

Azdisao, nije budalasta već izvanredna reč, i meni jedna od omiljenih. Može da se čuje na jugu Srbije i verovatno je turcizam. Ne postoji pravi ekvivalent u "urbanom" govoru i zato je tako fascinantna. Teško mi je da onima koji nisu rođeni tamo gde se ona upotrebljava objasnim bogatstvo njenog značenja i dam tačan opis stanja azdisao, ali evo, probaću.

Dakle, kažemo za nekog da je azdisao kada je prekomerno razmažen, obestan, razdražljiv, kada je u svakom smislu prekardašio, kada više ne zna (od besa) šta bi sa sobom. Na primer, majka može svom razmaženom čedu kada ovo bez prestanka kenjka i zvoca i ništa mu ne odgovara i čas bi ovo a čas ono, da podvikne Ti si azdisao ! 

Izraz, ma pusti ga, on je azdisao, podrazumeva krajnji stepen azdisalosti, i znači da s njim stvarno nema više razgovora, možete samo da ga ostavite na miru, toliko je pomahnitao i van sebe od besa i izvoljevanja. Nemoguć je.


 

:) Хвала Ена на овако лепом објашњењу.

Да ствар буде "још гора", ја сам из Ниша, а ова реч се на југу Србије заиста често употребљава, тј. управо овај израз, али сам га ја чуо (несвршени облик :)) у разноликим ситуацијама и контекстима, и увек би ми измамио осмех, али нисам знао шта заправо значи.

Само да нагласим да се наглашава на задњем слогу краткоузлазним акцентом (аздисÁо), баш онако јужњачки (можда и другојачије у другим крајевима Србије)! :)

U tom dijalektu nema kratkouzlaznog naglaska. :) Postoji samo jedan akcenat, a ne dva ili više različitih po dužini i kvalitetu kao u drugim zapadnojužnoslovenskim dijalektima.

Нисам сигуран да разумем.

Objasniću ti. Naš jezik ima osobit akcenatski sistem — ne jedan akcenat kao u mnogim drugim jezicima (ruski, engleski, francuski...), nego četiri akcenta različita po dužini (dva duga i dva kratka) i kvalitetu (dva uzlazna i dva silazna). Međutim, među dijalektima našeg jezika stanje je dosta šarolikije. Samo dva dijalekta — dva novoštokavska — imaju četvoroakcenatski sistem koji se upotrebljava i u književnom jeziku, a ostali imaju bilo samo silazne akcente bilo silazne plus akut, jedan arhaični slovenski naglasak, i tako dalje. Ipak, od svih zapadnojužnoslovenskih dijalekata, jedno narečje (a to je prizrensko-timočka dijalekatska zona, kojoj pripada i govor Niša i okolnih sela) nema takav tonalni akcenatski sistem, već poseduje samo jedan akcenat kao i oni jezici koje sam iznad pobrojao, a kao i makedonski i bugarski jezik.

Dakle, ne može biti kratkouzlazni akcenat u toj reči, jer u tome dijalektu nema ni kratkih i dugih ni uzlaznih i nizlaznih akcenata. Prizrensko-timočki akcenat jednostavno je — akcenat i ništa više. :)

Знам, наравно, да постоје 4 акцента и верујем да их могу разликовати, само нисам имао информације из другог дела поруке. Свеједно, реч се наглашава на последњем слогу, што потпуно својствено говору ове призренско-тимочке дијалекатске зоне. :)

Onda je sasvim zgodno što ih možeš razlikovati, s obzirom na dijalekatsko poreklo. ;)

Moj maternji dijalekat je novoštokavski, dakle ima četiri akcenta baš kao u književnom jeziku, ali ja opet, nažalost, slabo ili jedva razlikujem kratkouzlazni od kratkosilaznog akcenta na prvim slogovima reči. :(

Имадох строгу наставницу, а богме и професорку у средњој школи српског језика, које нису биле омиљене нарочито код осталих, јер су између осталог тражиле и распознавање акцената код речи у доброј мери, тако да сам то вежбао још од раних школских дана, с обзиром на то да ме језици веома занимају, али се увек замислим и поновим реч по неколико пута у себи, пре него што одредим који је акценат. Слажем се да је понекад тешко разликовати силазни од узлазног кратког акцента - још ако стоје на првом слогу...
Ја сам развио некакву говорну вежбу за те потребе, при чијем извођењу, ради распознавања и идентификовања акцената пренаглашавам акценат или изобличим изговор како бих исти одредио. Ако сам и после неколико понављања сигуран да добро одредих акценат, онда и напишем, али ако нисам, што се такође дешава, јер не може се баш увек одредити, онда не пишем.

blago tebi.  ja sam, na zalost, sve to pozaboravljala.  uzgred, mozes li mi reci akcenat u reci "lavica" - zenski lav, ceo dan se nesto koljem sa kolegom pa tako i dodjoh do ovog foruma.  hvala unapred

Не можеш баш стопостотно да ми верујеш, јер литературе немам да проверим, али рекао бих да је краткоузлазни на првом слогу: лàвица. Мораће ово неко да потврди или оповргне.

oh, hvala najlepse.  da pojasnim samoj sebi to je kao u "noga".  tako sam i mislila, mada sam bila ubedjena da mozda ipak postoji i kao dublet ka na primer u "Ljubica" ili "gubica" al ne mogu sad da razaznam da li je to isto kao "noga" ili. . . . .

Одакле је твој колега? Како он наглашава реч кашика?

Не сумњам ;D, али речник турцизама, уз све оно што је Ена лепо исписала, бележи сасвим другачији акценат àздисати 8).

[/quote]
Уау, каква наставница, какав ђак! Ја бих се сложила с Ђорђем, често нисам сигурна кад је кратки акценат на првом слогу!

И акценат на лавица је краткосилазни (као ноге, а не као нога ;)) ― бар тако каже шестотомни; две цртице, не ради ми упорно Бојанова тастатура с акцентима ;D.

Извини, а што си је то питао? Мислиш да колега наглашава и?

Једино би то могло да буде. Женски лав се иначе акцентује као Славица, главица.

Што се акцената тиче већ смо говорили о томе и закључили да то и не треба третирати као грешку. Живим у крају у коме је акценат кашИка сасвим нормалан. Али излуђују ме конструкције: то може да се купи само на две месте у граду. Тако говоре и неки људи који су  највише школе завршили. Као што, већ сам писао о томе, појмове сисати и дојити користе у инверзном значењу. Овде мајка сиса дете, а дете доји прст. Теле доји краву. Онај Биџа из Свилајнца је једном приликом са скупштинске говорнице рекао: "Мајке треба да сисају децу, а не да их хране вештачким млеком сумњивог квалитета". Сви су се насмејали, осим Раке Радовића.

;D

Ово је добро. Нисам до сада чуо, али чујем често мешање акузатива и локатива који долазе са истим предлозима: „Ставићу у овој кутијици“, рече ми скоро жена код које куповах нешто. :)

Што се тиче лȁвице, тј. лàвице — двоумио сам се дуго; сигуран сам да је лȁв, пȁс и сл., али сам био убеђен да није лȁвица (генитив множине би вероватно гласио лȃвица).

(И наставница је била строга, али ја баш и нисам био неки ђак — мислим чак да је само пар ученика у свакој генрацији имало петицу из матерњег и то они који учествоваху на такмичењима, а добрим делом и зато што је гесло моје наставнице било: Бог зна за 5, ја за 4, ђаци за 3. 8))

Па за то је довољно знати правило које вели да на једносложним речима може стајати само силазни акценат, а Ђорђе и ја смо говорили о тешкоћи разликовања кратких акцената када се они нађу на првом слогу (а не на једином) у речи. На једносложним речима ни не могу да се не разликују краткоузлазни и краткосилазни кад мора бити силазни.  ;D

Ово је за мене новитет. Ко је то закључио и кад? Никад нисам ни у једној књизи која се бави акцентима то прочитала. Просветлите ме. ???

Краткосилазни нагласак се може релативно лако распознати по томе што се интонација нагло спушта на делу речи иза овог нагласка, независно од броја слогова.

Уау! :P

Ми овде на форуму. Мрзи ме да тражим кад то беше. Говорили смо и о томе шта је критеријум за утврђивање ''правилности''.
У свету је сасвим нормална ствар да се каже: он говори са јаким јужњачким (северњачким, америчким...) акцентом. Не кажу да говори неправилно.

Овде је то сасвим уобичајено. Може се чути и од људи који су факултете завршили. Веруј ми на реч.

Pa sta to znaci? Da onda svako moze akcentovati kako mu se svidi, nije pogresno? Svaki jezik ima pravila akcentovanja ili naglasavanja i svako odstupanje od tih pravila se smatra nepravilnim. Da, kaze se on govori sa jakim juznjackim akcentom, sto se moze nazvati kolokvijalno akcentovanje, ali to ne znaci da je i pravilno.

S druge strane, neka me upuceniji u srBski jezik dopune, ali mi se cini da u mnogim stranim jezicima ne postoje akcenti u smislu u kom postoje kod nas — cetiri akcenta, u kombinacijama po dva, dugi, kratki, uzlazni i silazni. Jezici koje ja govorim barem nemaju taj tip naglasaka, tako da njihovi govornici I NE MOGU praviti greske koje bi bile u rangu akcenatskih gresaka u srpskom jeziku. Ono sto se u engleskom naziva akcentom NIJE isto sto i u srpskom. Pre bi se moglo nazvati IZGOVOROM, jer npr. rain se normalno izgovara kao rejn, ali u nekim krajevima VB se izgovara kao rajn. Niskoobrazovani Irci idiot izgovaraju idjot. Sa dugim i na pocetku. Nemacki broj 12 se izgovara cvolf (manje vise ono o sa dve tacke), pa ga u Bavarskoj izgovaraju kao cvonc! Ich je normalno na nemackom IH, a u Bavarskoj kazu IŠ! Tu se zaista ne moze govoriti o akcentu, vec iskljucivo o izgovoru. U ovo naravno ne spadaju izgovorne razlike jezika u razlicitim zemljama — Argentina slova Y i LL uglavnom se izgovaraju kao Ž, dok u ostalim hispanofonim zemljama se ta dva slova izgovaraju uglavnom kao nesto izmedju j i veoma mekog dj. Naravno u teoriji, Y je j, a LL je lj. Tako ih i transkribujemo. Medjutim, praksa je cesto nesto sasvim drugo. A koja odstupanja ce se i dalje smatrati pravilnima, je odluka nadleznih institucija, a ne nas ovde niti bilo kog drugog foruma na Internetu.

PS: A kriterijum za utvrdjivanje pravilnosti akcentovanja u srpskom jeziku se nalazi u Recniku Pravopisa — tamo su sve reci graficki akcentovane. Pa ko nije siguran, neka pogleda...

Мислим да је сасвим јасно шта је Зоран хтео да каже — закључили су ваљда негде на форуму да је грешка у препознавању узлазног или силазног акцента занемарљиво мала, па стога небитна у односу на неке друге грешке у језику. То што је Зоран казао да то не треба третирати као грешку, заправо значи — океј, јесте грешка, ал' је за нас занемарљива.

Наравно да јесте грешка, јер званично имамо само две могућности — или је правилно или је погрешно. Међутим ми наравно можемо да причамо о томе која је грешка већа, а која мања. За то ћемо употребити неке већ субјективне критеријуме, а неку грешку можемо означити као сасвим небитну, те стога занемарљиву.

Ево, зар бисте стварно могли рећи да неко ко не прави разлику између локатива и датива погрешно говори српски језик?

Мени је много горе то што је моја наставница српског дозволила себи да нас учи да у српском језику има седам падежа, а да при том није стално наглашавала да су трећи и седми практично један исти падеж, да се разликују само у сасвим малој класи речи, и то само у нагласку, те да нам да примере за ту разлику.

Ја сам после годинама био збуњен, јер нисам успевао да нађем ни један једини пример где бих разликовао та два падежа, које усто одређују иста питања — коме или чему. Занимљиво је да нико живи кога сам то питао није знао разлику (ајде океј, добро, биће да нисам питао праве људе ;) ), а сви су као знали да постоји седам падежа. Често су чак то објашњавали као — датив ти је без предлога, а локатив је с предлогом, што ми је наравно био неприхватљив одговор, други падежи иду и с предлозима и без њих. Много касније, на овом форуму, први пут сам добио одговор на то питање, ево овде. (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=540.msg3691#msg3691) А ја чак мислим да ја те Бојанове примере изговарам исто, чини ми се да се у мом, београдском, говору, те, и иначе безначајне, разлике уопште и не праве, имамо уствари шест падежа, а не седам.

Више је, чини ми се, било речи о критеријуму. Зашто је акценат из твог краја исправан, а из мог погрешан?
Неко је успут поставио и питање: шта би било да је Вук Караџић био из Ниш?

To pitanje treba uputiti na adresu Matice srpske, a ne onom ciji je akcenat, navodno, tacan, za razliku od mog, koji nije tacan. S druge strane, nekako cisto sumnjam da bi ista bilo drugacije da je Vuk bio iz Nis jer iako je Vuk odredio u pocetku ijekavicu kao standard, danas u srpskom jeziku preovladava ekavica, a pravila koja je Vuk uveo u srpski koja su uvela reda u haos koji je tad vladao, malo imaju veze s tim odakle je on.

Po kriterijumu da su za osnovu srpskog književnog jezika uzeti šumadijsko-vojvođanski dijalekat, za ekavski izgovor i istočnohercegovački, za ijekavski izgovor. E, sad, valjda na osnovu toga lingvisti propisuju koje akcentovanje pojedinih reči je pravilno, a koje nepravilno.

Ako se dobro sećam, Zorane, ti i jesi iz Šumadije (? ispravi me ako grešim) i reč je samo o tome da je u neznatnom broju reči akcenat koji se čuje u tvom kraju različit od propisanog, što bi valjda značilo da su to lokalne dijalekatske varijante, koje odstupaju od opšteprihvaćenog standarda (bez obzira na to što je govor tvog kraja uzet kao osnova knj. jezika i on verovatno ima svojih specifičnosti i varijacija u izgovoru pojedinih reči koje nisu prihvaćene kao standardne).

A o tome da li se ovaj (Vukov) kriterijum može opisati kao proizvoljan, smatram da ako se jednom oko nečega napravi konsenzus jezičkih stručnjaka i dalje se sve nadogradnje i revizije baziraju na tome, besmisleno je postavljati pitanja tipa šta bi bilo kad bi bilo.

Imaju jer su zasnovana na narodnom govoru njegovog rodnog kraja.

U njegovom kraju se koristilo slovo J? I pravila pisanja koja je uveo, bila su pravila pisanja koja su se koristila u njegovom kraju?

   Ја сам рођени Београђанин, а у Трстенику живим већ 34 године, више од пола живота. Мислим да се овај крај не рачуна у Шумадију.
   Него, да се вратим на тему. Шта је правилно а шта не ствар је договора. Дакле, нешто субјективно и релативно. Зато сам и рекао да на различите акценте не треба гледати као на грешку у правом смислу. Да ли Мађар који савршено правилно (граматички) говори српски али заноси по мађарски, говори неправилно? Строго гледано да, али зашто бити толико строг.
   Иначе, признајем да не знам тачно разлику између акцента и изговора. Чини ми се да се то у многим случајевима преклапа.

Pobrkala si lončiće. U njegovom kraju nije se izgovaralo slovo h (а nе ј), koje je uzeo iz govora Dubrovnika i jugozapadne Crne Gore. A slovo J tiče se reforme pisma, a ne toga da se ono nije koristilo u njegovom kraju. Naime Vuk je znakove za slova j, ћ, ђ, љ, њ, i џ  uveo u srpsku ćirilicu ovako kako su oni ovde napisani. Možeš da pogledaš u gramatici Stanojčić-Popović, tačke 25-26.

Pravila pisanja koja pominješ, naravno, nisu se sve do njegove reforme a i dugo posle toga (sve dok reforma nije zaživela) koristila u njegovom kraju. Ona manjina koja je uopšte umela da piše, kao što je svima poznato, nije ni mogla pisati na narodnom jeziku i reformisanom azbukom, jer je nju, ovakvu kakvu je sada koristimo, tek Vuk uveo. To ne menja činjenicu da je za osnovu književnog jezika uzet narodni govor njegovog rodnog kraja, tj. istočnohercegovački dijalekat ijekavskog izgovora. Odlike ovog dijalekta (četvoroakcenatski sistem, pravila deklinacije, zamena jat sa ije i je itd.) ulaze u normu srpskog knj. jezika, onako kako se Vuk borio (i izborio) da je postavi. Stvarno ne znam šta je tu sporno.

Нисам ја побркала лончиће, него неко опет не чита с пажњом ;D ;D. Ја сам и говорила о реформи писма коју је Вук увео у српски језик, а не о акценту који је он користио. Ево, цитираћу саму себе:

Oh, izvini, totalno sam promašila. Geografija mi nije jača strana :). Pogledala sam na kartu. Međutim, da li grešim ako kažem da se u Trsteniku govori šumadijsko-vojvođanskim dijalektom, te da makar u jezičkom pogledu (ako ne i u geografskom) grad u kome živiš jeste deo Šumadije ?

Moj rodni Leskovac ni u jednom pogledu nije deo Šumadije, toliko bar o geografiji znam  ;)

= pravila koja je Vuk uveo u srpski jezik.

 Gde je tu pogrešno tumačenje?

Ок. Требало је да напишем "правила писања". Можда бих онда била јаснија. Вук није мењао правила акцентовања у српском језику, тако да и није могао на том пољу да "уводи правила" нити да "врши реформу". Барем сам ја мислила да је то очигледно. Али, изгледа да сам се преварила. Извињавам се, требало је да будем одређенија.

Нешто ми овај дијалект није познат, овде се говори ЛескОвац, МилЕна, политИка... Као код тебе.

Au, i tu sam promašila.
Da li su i deklinacija (sa MilEnu) i građenje gl. oblika (ću idem, će ideš) isti kao u mom kraju?

Drugarica moje bivše cimerke je iz Trstenika, a ona je govorila pravilno u svakom pogledu, pa sam pogrešno skontala da Trsteničani inače govore pravilno.

Овде се говори тачно као у серији Радоша Бајића "Село гори, а баба се чешља". И нагласак и све остало. Ликови нису уопште карикирали говор (као што то ради Милан Гутовић), беспрекорно су га "скинули". Радош није ни морао, он је одовуд, његово село Медвеђа је у трстеничкој општини, пет-шест километара од града, а радња серије се ту и одиграва.

Hvala na objašnjenju.

Из МедвЕђу ли је? ;D ;D ;D

     А откуд би био?  :D

     Иначе, врло смешно - до непрепознатљиво - звучи кад се на неком радију или телевизији неко крене упињати да називе разних села изговара без оригиналног нагласка. Замисли на шта МедвЕђа личи кад се изговара као што се каже нпр. медвеђа услуга. То више није исто село! Исто ко што ми је смешно било кад сам чула неку како каже ОсаОница - село је целог века, брате, било ОсАоница. Има, нпр. и ЈасИка код Крушевца, која никако није иста кад се каже ЈАсика. И тако.


    Ена, поздрАви другарицу бивше цимерке, могуће је да се знамо. Трстенкирхен је мали град - са наизглед бескрајно много људи: у Београду сам од 1996; људи које сам сретала у почетку често нису ни знали где је Трстеник, а у последњих неколико година је дошло дотле да скоро сви нови људи које упознам преко неких трећих знају некога ко је из Трстеника (мис’им - није што смо ми, ал’ стварно...  ;D). (Форум тренутно има 1768 чланова; теоретски свих 1768-оро познају нас троје! ;D ;))

   Пошто смо почели о акцентима (изговору), да додам још нешто из овог краја.
   Кад за неког кажу да је Милутовац, изговарајући то са дугим али ненаглашеним ''о'', то значи да је тај из села које се зове МилУтовац. Исто је и са селима ГрАбовац, МијАјловац...

На једном повратку са Златибора сам сазнао да постоји село КраљЕво, а град је, наравно,  КрАљево. Тако да има пуног смисла оно што каже Сошке о очувавању изворних нагласака, иначе се не би знало да ли мислимо на село или град.

Ко никада није био у овом крају, а гледао је серију Радоша Бајића, можда је помислио да је језик карикиран због неких ефеката. Верујте ми на реч да није. Радош је у милиметар тачно пренео говор својих земљака. Овде се стварно говори: радио сам у Шведске, Немачке; видела сам је у продАвнице; седели смо у једНЕ кафане; Јавио сам жеНЕ да ме не чека на ручак; ми смо браћа по бабине линије. И све тако. Откуд то, немам појма.
Већ у Краљеву, тридесетак километара на запад, и даље према Дрини, сасвим се друкчије говори.

Јел то онај "Извињавамо се, много се извињавамо"?

А мистерија је потпуна кад се установи да се падежни наставци поклапају са онима у руском језику.

Један пријатељ ми је такође указао да тај говор чува разлику између родова:
Иван — са Ивана (мушки род)
Ивана — са Ивану (женски род)

Док:
Иван — са Иваном
Ивана — са Иваном

ф

Koliko znam, južnjački dijalekat poznaje oblike za samo dva padeža, nominativ i akuzativ. I vokativ takođe. Ostali padeži (padežna značenja) dobijaju se uglavnom pomoću predloga koji idu ispred oblika za akuzativ.

Milena, od Milenu, na Milenu, Milenu, Mileno, sa Milenu, o(d) Milenu

Већ сам негде писао да је овде вокатив од мајка - мајКА. Никада мајко.

Kako Zorane izgovarate ovo?Jel naglasak na poslednjem A? Pokusavam da izgovorim, ali ne uspevam... :(

Нагласак је више на ''к'', као кад се изговараоно нака у наканити се.

Uf, kako naglasak na suglasnik? Da nije na poslednjem slogu -ka? majkaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa !!!

Упарво тако деца дозивају мајку. Мајкаааа!!!
И мама се врло ретко чује. А мајко, рекох већ, никада.

Ахааа...! Сад ми је јасно... У праву сте. "Мајко" делује некако... Превише учено, фино, на дистанци. Или је мама или мајкаааааа, ал ово друго мислим да је из шале. Кад дете озбиљно зове мајку мислим да ће увек рећи "мама". Да будем искрена, ни ја своју мајку никад нисам звала "мајко", већ само "мама", тако да би се то "мајко" заиста могло сматрати архаичним.

Овде неће, веруј ми на реч.

Свакако, али ја сам мислила више на Бгд и околину.... :)

   Управо је то једна од специфичности овдашњег говора.
   Има их још. Овде често кажу: подвампирио се, открајак, одлади мало. Као да је то потпуније. Чуо сам, истина не често, да је хлеб бајатан, да је човек учтиван. Само ''учтив'' им, по свој прилици (по њиховом језичком осећају), не звучи довољно придевски, него треба да изгледа као, рецимо, ''уредан''.

Много ми је симпатично то  што причате... :) Нисте ми одговорили, на питање из претходног поста: јел тај Радош онај "извињавамо се, много се извињавамо"?

Није.
Не могу да се сетим имена оног глумца, знам да је одавно, има томе двадесетак година, погинуо у саобраћајној несрећи.

Слободан Ђурић.

Хтела си рећи: „Извињавамо се, млого се извињавамо!“ :)

Moze biti, al meni je nekako u secanju ostalo ovako.... :)

Ни ја се не сећам да је било млого. То, иначе, није чест облик.

Наслов драме је Извињавамо се, мНого се извињавамо.
Ево доказа: http://www.tvist.tv/Arhiva/59_nedelja.htm (http://www.tvist.tv/Arhiva/59_nedelja.htm)

   Имам ја за Брунхилду још занимљивости из овог краја.
Овде неке речи употребљавају у сасвим другом значењу од основног. Изаћи  користе за попети се. Не могу да изађем на четврти спрат, боли ме нога. Лако смо изашли на оно брдо. Прећи за отићи. Сутра ћу да пређем до пијаце да купим...  За ружно често кажу грубо. Грубо ми је да бацам хлеб. Настављати се значи свађати се, препирати се. Не могу више да се настАвљам са тобом.
   Да ли би то, у неком ширем смислу, били локализми?

Jao, Zorane, sita se ismejah... :D Naglas sam procitala ovo Ne mogu vise da se nastAvljam s tobom i suze mi podjose na oci...;D

Ja mislim da su to bas, bas lokalizmi. Da mi niste sad rekli, ja bih se bas nasla u cudu kad bi mi neko rekao da ne moze da se nastavlja sa mnom ili da mu je gruba neka slika... To za izidjem mi je u neku ruku poznato, u jednom selu negde oko Valjeva se kaze uzidjem za popnem...

И код мене се користи изаћи у значењу попети се/успети се, али ове остале које си навео, Зоране, нисам до сада чуо. Можда се још неко јави ко је чуо за друге — до тада бих их прогласио за локализме. :)

   Моја омиљена алапача Рада Ђурић (РТС) малопре ми је освежила дан.
 Негде је пукла главна водоводна цев, направио се хаос, а она рече: ''Снимак пуцњаве цеви видећете у прилогу нашег колеге...''

:D :D :D

Ово ми је улепшало дан!!!

   Вала, колико меље, чудо је да не лупета и много горе (добро с’ ти уопште разабр’о шта је рекла)!

   А баш обрачун, а? Ко оно локални криминалци? ’Ел била сачекуша, или онако?

Ма, побише се цеви у по бела дана! Водопролиће! ;D

 :D :D :D :D :D
"Пуцњава цеви је изазвала страшно водопролиће!"
Ви нисте нормални! Једно време ме није било, па се тек сад сит смејем, стварно сте шерети!
Иначе и ја сам из фамозног Трстеника и могу да потврдим све оно што је Зоран рекао (ако неко случајно не може да верује да се и тако прича усред Србије :))
Још једна занимљивост у нашем крају (посебно међу сеоским становништвом, у граду ће те то већ много ретко чути) је и употреба глагола јести, па се врло често чује:
"Шта ћеш да јЕш?"
"Хајде да јЕмо!"
"Он мисли само шта ће да јЕ."
Као да је од толике глади поједено оно де, па имамо ове скраћене, да не кажем изгрижене облике  :D

Позната је и анегдота о ученику са села кога је учитељ на часу српског питао да допуни реченицу: "Милан је..." (мислио је на занимање, у смислу шта ради Милан?), а овај ће к'о из топа "Милан јЕ 'леба"!  :D

:D :D :D

Ово је стварно добро!

Има то неке логике. Ја једно, ти друго. Ја опет своје, ти тераш своје. И тако се настављамо.
Овде је то ''се'' често у многим конструкцијама. Треба још да се позајмљујем. Капија је била закључана па сам морао да се прескАчем. Немој сад ту да ми се измИшљаш.

   Покушавам Брунхилди да дочарам звук овдашњег говора.
   Често се чује за неког: он иде по кафана. То се изговара као касарна.
   Или: ја сам јак из рука. Ту је ''у'' дуго, као у пруга, а нагласак је кратак на ''а''.

Тако говори натполовична већина, не претерујем.

Ја сам овакав нагласак чула од људи из околине Београда, тачније, Мале Иванче код Сопота...

(или из Малу Иванчу, како они то кажу  ;D)

Овде често користе који уместо ко. Који је тамо шеф? Који ти је дозволио да овде паркираш кола? Једном сам чуо квитара на пијаци да пита: којој је ово купус?
Њојзи се чује и другде, али овде има и њојзино.

heheh, to kao Dusko Dugousko: Sefe, koji ti je vrag? :D

Управо то није. Зато и наводим као пример реченицу: Који ти је дозволио да... Који уместо ко.

Vrlo je kosovsko-resavski u stvari. ;)


Kod mene slično; ko je iz sela Šljivovice zove se Šljivóvac, jelte, mada Ljuba Simović piše „Šljivovičanin“. ;)

Мислим да је одговор "ми овде на форуму" прилично неозбиљан. Ми ваљда треба да инсистирамо да људи поштују правила, а не да доносимо неке своје судове о томе да то и није нека грешка шта год то "то" било. Све земље имају јужњаке који говоре лошим акцентом (Французи, Американци нпр.), и кад кажу "јужњачки" МИСЛЕ да је неправилно, и свако се труди да одржи исправан акценат, ма колико то онима који тим акцентом говоре није мило. А у вези с тим шта би било да је Вук био из Ниша. Прво, није био, а друго, није само то критеријум већ је и један од разлога и распрострањеност дотичног говора.

Не разликују се датив и локатив по класи речи (колико је мени познато). Датив и локатив у свим речима српског језика имају исти облик, а разлика је у њиховом значењу, дативу је основно значење циљ (кретање у неком правцу), а локативу место (локација). И самим тим уз њих иду различити предлози: уз датив к(а) и према, а уз локатив остали (на, у, о, по, при и  у екстремним случајевима према које ћемо ретко чути па је занемарљиво Лево према телевизору налази се то и то. У значењу у односу на.) Али свакако да треба увек нагласити да је облик њихов увек исти. Мене је па нервирало што су ме терали да бубам све предлоге који иду уз неки падеж напамет. Ужас.

Чињеница да је ту вокатив мајка, опет говори у прилог томе да исправности треба тежити. Али, наставнице српског не исправе свој говор, па на локалним телевизијама то не учине водитељи и онда опстаје лош језик. Моја је колегиница као апсолвент изговорила: "Ће ме сачекаш?" па још с краткосилазним акцентом на е. И... отишла је у Ниш и наставила да тако учи децу. Мислим да мале грудве праве велике лавине и да исправност треба неговати, па и у акценту, вокативу...

     Нећу бити следеће три недеље код куће. Идем да издржавам бању. Овде тако кажу кад идеш у неку бању да тамо користиш благодети оне лековите воде и свега осталог што ти препишу. Није то ни опоравак, то може и код Ђорђа на Златибору, није ни рекреација, није ни лечење... Звучи, истина, као да идеш у Падињак, али сама формулација није несувисла.
     Надам се лепом времену. Још ако нађем двојицу за преферанс, или бар једног за шах, провод ће бити комплетан. За моје године довољно.  :)

Lepo se provedite, Zorane... :)

Ево, ја сам рођен у Пироту, па да додам неке бисере из тог краја. :)
Кво - шта
Ћиша - киша
Грозје - грожђе
Капак - поклопац
Васуљ - пасуљ
Компир - кромпир
Шушпа - паприка
Спанак - спанаћ
Праскова - бресква
Парадаес - парадајз

Има још доста чудних речи, али сад стварно не могу да се сетим. . . :)

„Kvo“ je verovatno nastalo od zamenice „kakvo“ > u dijal. „k’kvó“ > „kvo“. U dijalektima ove grupe, i to „grozje“ ili „kozji“ često dalje metatezom prelaze u „grojze“ odnosno „kojzi“. Kada pišeš „ćiša“ i „spanak“ za „kiša“ odnosno „spanać“, verovatno misliš na glas k’ (IPA /c/), kao u makedonskom jeziku.

Da dodam još i ovo. A kod Užičana, „paradajz“ je „paradàiz“, a „breskva“ je često „breska“. „Krompir“ je takođe „kompir“, „šargarepa“ je „šangarepa“, a „boranija“ je „buranija“. Pravi mali kuhinjski rečnik. :)

Бутане шушпе? ;D

Гвојзе, вуждати, лкнути, малце, прикај, ... :) ;)

Замислите рецепАт: турите малце шангарепу, компири, парадаиз да се динстав... Буранија с'с пиринач за гарнирунг... :D ;D

Joj vi od juznu prugu... ;D ;D ;D ;D ;D

Nemojte vise, stomak me zabole od smeja.... :D :D :D :D

A ko je veći gurman, može mu poći voda na usta od Miroslavljeva recepAta. :D

Samo ne znam sad dal je pradaiz ili paradaes... :D

To sad nije bitno, važno je da lepo miriše dok se krčka. :D

Ја сам чуо да бабе за рецепАт кажу рецопис (што ми је врло смешно /симпатично смешно, никако немам намеру да вређам бабе/ дакле боље рећи забавно).  ;)
Баш ме занима да ли се још неко срео са горе наведеним феноменом?

srboljube: da, čuo sam ja za recopis. Obožavam tu reč :)

kvo u pirotskom je verovatno od bugarskog upita "kakvo", koji isto znači.

Пошто нас је двојица већ полако можемо да почнемо да размишљамо о оснивању клуба обожавалаца дотичне.   ;) :D

А да није и једно и друго од латинског quo? Знате оно Quo vadis? Куда идеш. Питање које је апостол Петар упутио Исусу кад га је срео, а овај га потом својим одговором посрамио. Па изведеница од тога quod, која и значи шта. Нпр. изрека Quod licet Iovi, non licet bovi. Што је дозвољено боговима (Јупитеру), није људима (волу/воловима).

Ma, daj... :D Izvini, ali nekako mi je tesko zamisliti babu sto prodaje paradaes na pijacu u Pirot ili Nis da govori latinski... ;D

Не говори латински, али толико речи латинског порекла ми имамо, да ме уопште не би изненадило. При том, немамо ли остатака из римског доба? Уопште се нисам зезала, мада не знам етимологију тог пиротског израза.

... да не кажем турески ;D.

Ovo me stvarno čudi. Ja sam mislila da su sve reči latinskog porekla u srpskom, da tako kažemo, učene reči koje jedna baba s pijacu u Pirot ni ne zna i da se koriste uglavnom u stručnim oblastima... Da li bi mogla da mi navedeš neku našu narodsku reč koja je potekla iz latinskog?

Па немам појма, стварно се слабо разумем у етимологију речи, напросто сам помислила то што сам написала. Има сигурно међу људима на форуму неког коме је етимологија блискија па ће ме исправити уколико сам лупила.

За протекле три недеље у Рибарској бањи имао сам прилике да чујем људе из свих крајева Србије, нарочито из Ниш. Издвојио бих само једно што је заједничко за све.
Кинезитерапију сви одреда зову ''кинеска терапија''. Прво идем у базен, па онда у кинеску салу на вежбе. Префикс ''кинези-'' им не значи ништа, али придев ''кинески'' већ има смисла. Још ако је неко гледао репортаже из Кине, у којима људи по парковима и другде изводе вежбе сличне онима које се раде у бањи, боља потврда му не треба.
Уосталом, и на оном листићу са списком терапија стоји: хидро, магнето, термо, кинези, електро...

Postoji i pretpostavka da je torlačko „kvo“ od latinskog „quo“, ali je ja nisam hteo pomenuti prosto jer mi se čini slabo verovatnom, osobito za te krajeve gde je latinski uticaj bio znatno slabiji nego na zapadu. (Kod mene, u užičkom kraju, recimo, postoji šuma Murtenica, imena izvesno latinskog porekla, ali to je krajnji, ilirski, zapad Srbije, a ovo je krajnji, tračanski, istok! O tome je pisao i Jireček, ustanovivši i tzv. „Jirečekovu liniju“ koja odvaja mesta pretežno latinskoga od mesta pretežno grčkog uticaja na Balkanu. Ona doista čitavu Srbiju stavlja u areu latinskog uticaja, ali imajte u vidu kasnije istočnojužnoslovenske nanose na prizrensko-timočke krajeve, kao i njinu pripadnost balkanskome jezičkom savezu, dakle njinu blizost sa bugarskim i makedonskim govorima radije nego zapadnojužnoslovenskim. Uostalom, nijedan drugi dijalekat u „latinskoj zoni“ nema zamenicu „kvo“ mesto „što“!) Mnogo više mi se doima ispravnom ova „slovenska“ teza, koja izvodi torlačko „kvo“ od zamenice „k’kvó“ („kakvo“). U nekima crnogorskim dijalektima događa se ista redukcija — od zamenice npr. „nekakva“ do „nekva“, od „nekakvo dijete“ do „nekvo dijete“.

I inače, kad pomenuh Murtenicu, latinske ostatke naći ćemo pre u toponimima, nego li u samome jeziku. ;)

 :D A kako se objašnjava južnjačko kuj = ko ?

Verovatno preko „qui“. :D

Tačno, dativ od „qui“ glasi „cui“ (kuj) = „kome“. Dakle, pirotski je potomak vulgarnog latinskoga sa jakim južnjačkim naglaskom. ;)

Нешто ме данас неки људи инспирисаше да продужим с овом темом. А Царичин град код Лесковца, зар није то налазиште прави пример културе у којој је језик био латински?

Ево шта каже Википедија о Царичином граду:
Дакле, ако је византијски, онда се у њему у најбољем случају говорио грчки, а не латински.

Време из ког је Царичин град прилично је сумњиво, а име Јустинијан, као и Justinijana Prima, свакако су латинског порекла. То је, колико се ја разумем у историју, мада признајем да се слабо разумем, време око распада Римског царства... Ово је више питање него тврдња.

Ne znam bas da li je vreme u kom je nastao Caricin grad bas tako sumnjivo... Zvanicna verzija je da ga je osnovao Justinijan I, u cast provincije u kojoj je rodjen, Ilirika. Justinijan je svakako bio vizantijski to jest istocnorimski (grcki, vizantijska kultura, hriscanstvo) i ziveo je u 6. veku (527—565). Rimsko carstvo se konacno podelilo na dva dela 395. godine nakon smrti Teodosija Velikog, kad je ono bilo podeljeno na njegova dva sina: Arkadija, koji je dobio istocni deo, i Honorija, koji je dobio zapadni deo. Zapadno rimsko carstvo je propalo bezmalo vek kasnije, 476. godine, kada je varvarin Odoakar zbacio poslednjeg zapadnorimskog cara, Romula Avgustula. Doduse, jeste da u ono doba sami Vizantinci nisu sebe nazivali Vizantincima niti svoje carstvo Vizantijskim nego Istocnorimskim, ali sama njihova civilizacija i kultura se dosta razlikuje od rimske, iako je u osnovi izrasla iz iste.

Sad... Malo sam proveravala i... Verovatno da se ipak govorio latinski jer je teritorija istocno od planine Balkan bila latinsko jezicko podrucje. Naravno, nije se govorio pravi latinski nego vulgarni, tj. neki dijalekat, a i do kraja 8. veka deo na kom se nalazio Caricin grad bio je pod papskom jurisdikcijom tako da je i jezik sluzbe bio latinski...

Па, ако се вратимо на почетак, онда кво може бити из (вулгарног :P) латинског, зар не?

Moze, naravno, ali vulgarni latinski koji se govorio u tom delu Carstva, sto znaci da nikako nije bio isti kao i onaj u drugim delovima jer je vulgarni lat. od zone do zone bio drugaciji, u zavisnosti od jezika iz kojih je crpeo uticaje... Moram da priznam da me je nateralo da reagujem ono "kulture u kojoj je jezik bio latinski" jer mislim (mozda gresim) da je unekoliko bitna razlika izmedju latinskog i vulgarnog latinskog ciji su se dijalekti dosta razlikovali medju sobom u zavisnosti od teritorije gde su se govorili.









_{A  mozda sam samo htela da se malo pravim vazna... :P}

Sad ozbiljno, nesto mi pade na pamet... Ako se latinski izgubio u 8. veku, onda ne znam koliko bi mogao da utice na danasnji pirocanski ...

Их, век с тим нема везе.

Mislis da nema?

Мислим. Просто откуд у целом свету толиких речи латинског порекла итд. А сад одох на спавање :D.

Pa mozda preko drugih jezika koji jesu imali latinski uticaj, a ne direkt iz latinskog... Laku noc, Oli. Lepo spavaj, lepo sanjaj. :)

Pa može, zašto ne bi moglo biti, ali ipak veoma nategnuto, teško i sumnjivo. Za početak, recimo ako si etimolog koji pokušava dokazati vezu između latinskog „quo“ i torlačkog „kvo“, morala bi dati još primera gde torlački dijalekti imaju pozajmice iz latinskog, kao i još primera gde su na sličan način pozajmice iz latinskog ušle u južnoslovenske dijalekte. A i jedno i drugo su, ne sasvim ali poprilično, nategnuti.

Takođe bi se morala dotaći i istorije koja bi poduprla takvu tezu, što je ovde i pokušano. Pa ipak, kultura Caričinog grada dosta je, verujem, različita od one slovenske koja je na te prostore kasnije došla i koja se ovim našim ovde o kome govorimo dijalektom koristi. Veza između (vulgarnog) latinskog jezika i ovih južnoslovenskih dijalekata mogla se jedino ostvariti preko zaostataka poromanjenog vlaškoga stočarskog stanovništva koje su Sloveni potisnuli u brda i planine, a koji su i sami kasnije poslovenjeni, ili preko rumunskoga jezika, koji je potomak vulgarnog latinskoga, ako se ne bi i za njega pokazalo kako je ostao suviše severno da bi mogao uticati na torlačke dijalekte.

Dodatnu poteškoću u odbrani pretpostavke o poreklu torlačkih zamenica „kvo“ i „kuj“ od latinskoga „quo“ odnosno „cui“ ostvaruje evidentna sličnost sa samim domaćim slovenskim zamenicama „k’kvó“ (< „kakvo“) u istome i njemu sličnim dijalektima i „ko“ (koja je glasovno slična i značenjski ista ovome „kuj“). Čini se, pre će sámo slovensko „kakvo“ > „k’kvó“ dati „kvo“ i pre će „ko“ dati „koj“ i „kuj“ (oba su oblika prisutna u ovim dijalektima) nego što će oni poticati iz latinskoga jezika. ;)

Царичин град је с краја шестог и с почетка седмог века, а управо тада смо се доселили на Балкан. "Јужна група Словена, која се спустила на обале реке Дунава, још за време византијских царева Јустина (од 518. до 527) и Јустинијана (од 527. до 565), у својим походима, допрла је се до Егејског мора. У седмом веку за време цара Ираклија (од 610. до 641) године продире нови талас Словена и они се насељавају на данашњем етничком подручју Србије." Покрштавање и писменост почиње у деветом веку...

Све ја ово сад тврдим без намере да убедим неког како је пиротско кво од латинског, већ ми се допало што о нечему што сам лупила, има већ научних претпоставки, па ми се сад свиђа да овако историјски недовољно учена, покушавам да изнађем могућности ;D.

Da, razumem. Napisao sam u toj rečenici „verujem“ jer zaista samo tako verujem, i sȃm budući istorijski nedovoljno potkovan da tvrdim. :)

Pa ipak, od toga šestog-sedmog veka do današnjih torlačkih dijalekata ima mnogo vremena, mnogo seoba, mnogo nanosa, mnogo pomeranja... ;)

У овој теми сам писао не о будаластим, нипошто то нису, него о обичним речима које у овом крају користе у значењу различитом од уобичајеног.

Реч "посолити", када се ради о јелу, употребљавају у општем значењу "посути". Овде је сасвим нормално чути: На крају посолиш шећером и млевеним орасима.

Још једна обична реч на необичном месту:
Не могу то да му договОрим. Овде то има значење објасним.

Много занимљив тај Трстеник, Зоране. Вероватно би човек ипак похватао то „наметнуто значење“, да се тако изразим, у контексту, уз неизбежан смешак због такве необичности у употребљавању значења (сасвим обичних и устаљених) речи.

Мени је све то много симпатично, многе речи су заиста попримиле изненађујуће различита значења... :D

Боме, 6Т РМС бележи договорити и у значењу наговорити, саветовати, доказати.

Карактеристика овдашњег говора је употреба генитива уместо датива.
Купио је кућу у Врњачке Бање.
Давио сам се у МорАве.
Чекаћу те на аутобуске станице.
Видео га је у продАвнице.

Једно село недалеко одавде зове се ЦрнишАва. Човек каже да је из ЦрнишАве и додаје: код нас у ЦрнишАве...

Па каже даље Био сам јуче код Пере. Дао сам Пере саднице за... У овој другој реченици важан је нагласак на Пери. Први самогласник је мало отегнут, а други кратак и наглашен. Исто је и у: Донео сам Жике (Маре, Симе, Мике...). Не знам ниједну српску реч која се тако изговара да бих вам направио поређење.

Кад човек каже рекао сам жене да... то се изговара као француско име Рене.

Onda se tamo kaže i MENE SE NE SVIĐA.... Je l' da? :D

Немо' се љутиш...
И Радослав је радео у Швецке...
 :D

To u tvojim primerima nije dativ nego lokativ (padež mesta), a ni u trsteničkom govoru nije genitiv, nego je opet lokativ. Vaš lokativ s nastavkom -e ostatak je pravog slovenskog lokativa; dok su se u ostalim dijalektima nastavci za lokativ stopili sa nastavcima za dativ i zato imamo „u Moravi“ i sl., gde je pravi arhaični lokativ zapravo baš „u Morave“.


To su dativi, „dao sam Pere“ i „rekao sam žene“. Opet vaš govor pokazuje jednu arhaičnu crtu. Stari nastavak za dativ imao je jat, i stoga vaš govor budući ekavski ima tu refleks -e; i to je značajka svih kosovsko-resavskih govora, ne samo trsteničkoga. Zapadniji dijalekti imaće nastavak -i za dativ („Peri“, „ženi“), koji je inovacija u odnosu na taj izvorni nastavak s jatom.

Ђорђе, толико већ не знам.  Збунио си ме са тим локативима. Ти си језикословац, а ја сам инжењер. Немо'се љутиш.
Иначе Радослав је радио, не радео у Шведске. Ретко кажу радео.

Већ сам у ранијим прилозима наглашавао да је језик у серији "Село гори..." аутентичан до детаља, без имало карикирања.

Напомена за Брунхилду у белом свету. Серија је снимана у овом крају. Врло је гледана.

Pa ne ljutim se, samo ti kažem šta je posredi. :D Vaš je padež za označavanje mesta (u Vrnjačke Banje, u Morave, na autobuske stanice i sl.), s nastavkom -e, stari slovenski lokativ (nije genitiv); koji se u drugim našim dijalektima mahom izgubio stopivši se s dativom, što nam je i poznato — ali u vašem govoru se očuvao.

Pretpostavila sam.... E, ja sam mnogo toga gledanog propustila.. ;D

Сада погледах у РМС. И ову реч бележи у значењу о којем причаш: извршити какву радњу на начин као кад се посипа со. Веома сликовито, нема шта.

Пошто нисам навикао увек ми је смешно кад кажу посолити шећером. Њима је то нормално.
Имам и ја РМС/6, али ми није пало на памет да погледам.

Има ли у другим крајевима штогод слично?

   Пробај, можда може да се гледа и код тебе. Поуздано знам да је наши у ШвеЦке могу пратити. Мис'им ако пожелиш да чујеш како звучи ово о чему пишу.

Verovatno ti iz ŠveCke imaju satelitski program. Ja, da ti budem iskrena, ne gledam ni normalnu TV (pogotovu što je ovde OČAJAN program), kamoli satelit... :D

Богами, и овде је ТВ-програм „благи ужас, тиха језа“. Некакве кретенске емисије на амерички фазон по цели боговетни дан... Мислим да не „сакупим“ ни сат времена месечно гледања ТВ-а, а имам доста слободног времена, које ипак много више волим да проведем са пријатељима у ресторану или у шетњи градом. :) (Извињавам се због скретања с теме.)

Има још.

Ћути на њему оно одело као саливено.

Овога пута сам погледао у РМС. Нисам нашао да ћути значи и стоји.

Да није то од чучи? Каже се у жаргону чучи за стоји...

Е, тебра, добро ти чучи та кајла... :)

A, s druge strane, ćutati znači i osećati. Ćuti se miris dalekih mora, a ja ćutim kako ti kraj mene dišeš... „dok savija se trava, da me dira, da me dira tvoja kosa plava...“ itd. :D

Не знам одакле ово, али тако се говори. Понављам по други пут, пишем само о изразима који су овде сасвим нормални и уобичајени у свакодневном говору.


Отуда и израз танкоћутан.

Иако се, заиста, може помислити да је ово -е од старе ă-деклинације, не сме се сметнути с ума да то онда важи само за једну једину парадигму, и само за једнину (где су се ови облици изједначили). Пошто сам имао прилике да лично чујем у северном делу К-Р дијалекта облике типа Возили смо се на кôла и сл. (а проф. Пецо бележи и облике: у млађих дāнâ, по лôгора, где наставци нису етимолошки), мислим да је ближе истини закључити да се овде генитив једначи с локативом, и у то у своју корист (тако код Ивића, Пеце, Симића и др.).

Не ћутати него ћутети.

U selu Lipe, kraj Smedereva, postiji vrlo čudna i vrlo dosledna zamena akcenta na prvom slogu.  Naime, umesto književnog kratkosilaznog akcenta u rečima, npr.  žena, točak, tele. . .  koristi se dugouzlazni akcenat: žéna, tóčak, téle, s tim da se još čuje i neka nedefinisana postakcenatska dužina, koja nije ista kao u književnom govoru, i koju je vrlo teško objasniti.  Znajući da i Smederevo ne pripada K-R dijalektu u celini, već se unutar njega izdvaja kao poseban smederevsko-vršački govor, onda bi selo Lipe bilo posebna podcelina u okviru ovog govora, K-R dijalekta.  Akcenat u ovom delu nije jedino što se razlikuje u odnosu na govor čitave opštine.

U žèna, tòčak i tèle je kratkouzlazni.

Ćuteti, tačno. :)

Hvala.  Moja greska :D

;)

evo skoro sam se pridružio ovom forumu, sviđa mi se ova tema, nisam je pročitao celu ali mislim da sam skapirao poentu, evo par reči iz mog kraja (zapadna srbija-podibar)


VROVAK - vrh

VOJNA ili VOJNAKICE - tu ili ovde

PRAZNIK - tanjr

   Јој, а што је тањир празник? Некако ми то тужно звучи.

Ево једног чудног глагола што га је моја баба користила... :)

Питала ме једном јесам ли кога туко(краткоузлазни+дужина на о) успут...
што би значило срести... :)

постоји и у шестотомном РМС,

   Невр хрд. Ни за шта од овога што наводите у последње време. Баш сам необавештена.
   Приблимсити се?! Тајпинг ерор или стварно?

вел, ит из нот а тајпинг ерор, бат сам сорт ов а копи фром а дикшнери ерор.... ;D ;D ;D ;D

Код нас се често може чути прилог коџа, у значењу много.

Ениван хрд?  :)

Јес оф скроз! Мишљах испрва да се каже гоџа, ал’ ме исправи један откуде Пуковац!

(Дајте ми једну Цоцацолу са коџа лед и много таласи! — тако Цига поручује пиће у кафићу. ;D)

   Имамо ми другара који је једном пешке ишао од неке тачке А до неке тачке Б (негде низ леву обалу Мораве) и успут је неког сељака питао колико има до Б, а колико до, рецимо, Ц (сад наступа део кад импровизујем, али суштина остаје). И сељак каз’о да до Б има коџа, а до Ц охо-хо (како год ово требало писати). И ишао тако другар, ишао, ишао... (ко у руским бајкама)... И после смо закључили да му то коџа дође између 3 и 5 км, а охо-хо се креће између 5 и 10 км. Отприлике. :D

Super je to oho-ho. :D

   Чудо ти је српски сељак! Што тај може да те (без икакве зле намере) заврне кад се најмање надаш! Замисли да ти после неколико сати ходања (колико год ненапорно исто било) неко каже да до циља имаш још коџа. Цврц. Томе некоме, ко дотични пут прелази целог века, то сигурно није много, и гарант нема појма колико је то у километрима, али је просечном посетиоцу апсолутно неодређено. Ваљда је у томе чар :).

Ако посматрамо из нашег угла (да не кажем фотеље).  :D

Slažem se, mada meni pešačenja iz nužde od nekoliko kilometara po zlatiborskim brdima nekad davno ranije i nisu bila nepoznata. Morao sam pešačiti iz Čajetine preko jednog brda pa preko drugog, do kuće, oko šest-sedam kilometara i po vrućini i po snegu do kolena, i usred dana i po sablasnoj večeri.

A moj deda išao je peške iz Semegnjeva u Užice kada je učio učiteljsku školu, više od dvadeset kilometara. :) E, to je oho-ho!

   Е, то ти кажем. Коџа неодређен појам.

   А користи се и за одавност - коџа давно и томе сл.

То му дође нешто као "ономад" - у мом крају "ономад" може да буде и јуче, и пре 7 дана, и прошлог месеца, а и пре неколико година ("Кад је ономад Милошевић добио на изборима", нпр.), ако не и нешто древније. :)

Ili nešto kao u mom kraju „neodređeni“ prilog ’nako. :) Jedan je isfrustrirani kafedžija kome su dosadile mušterije koje ništa ne naručuju na vratima kafane napisao: Zabranjeno sedeti nako!

Има та фора и у једном нашам филму, ал да ме убијеш не могу да се сетим ком.

Možda su Kamiondžije, tamo je ’nako česta „kafanska tematika“. :)

Мислим да нису Камионџије, већ неки од Кустуричиних филмова, а можда и филм Мирис дуња. 8)

Aaa, evo ga: iz filma Kuduz Ademira Kenovića. 8)

Aha, kaže na bosanskom Vikicitatu: „Nema sjedit ’nako.“ :)

Evo jednoga lokalizma čija me je etimologija fascinirala. Užičani kažu pusule za nečije stvarčice, sokoćala, sitnice i mašinice koje im nisu dovoljno poznate; recimo „ostavi te tvoje pusule“ ili „kakve su ti to pusule“.

Reč „pusula“ je turcizam i dolazi od turskog pusula, što znači — kompas, a koje pak potiče od italijanskog bussola, od koga je i francusko boussole i naš sinonim za kompas, busola.

Pa priča ide ovako: za busolu su Turci saznali od Italijana, i preuzeli je zajedno sa italijanskom rečju, koju su malčice prilagodili u svome jeziku. Ta je turska pusula onda stigla i do Užica, ali veseli Ere nisu znali i nisu shvatali kakva je to naprava, pa su tom rečju, „pusula“ i u množini „pusule“, nazivali bilo kakve nepoznate stvarčice, sokoćala i mašinice.

Čudni su putovi jezični. :)

   Свиђају ми се пусуле!
   За ’нако сам знала, један колега нам је из Ужица, за пусуле нисам стигла да чујем.

I ja sam čuo za pusule, ali u ne u tom smislu. Pusule su kao neka množina hartija, dokumenata i tome slično. Na primer, prikupi pusule i ode na sud.
Rečnik srpskoga jezika potvrđuje unekoliko ovo drugo značenje:
pusula ž tur. cedulja, beleška; pisamce; potvrda. Dakle, neke su hartije u pitanju.
A evo i kod Klajn–Šipke: pusula, -e, ž (tur. pusula pisamce od ital. bussola kompas) pokr. listić na kome se ispisuje kratka poruka, ceduljica, pisamce.
Pri tom, RSJ daje kratkouzlazni, a KŠ kratkosilazni na pu. Koliko sam ja to uspeo da čujem, čini mi se da je kratkouzlazni. Ne znam kako se izgovara u Užicu.

Đorđe, je l` znaš etimologiju i tačno značenje reči sokoćalo? Jesu tu reč izmislili Tarabići?

Aha, tačno. I hartije. :)

Ne znam etimologiju sokoćala, ali sumnjam da su Tarabići izmislili tu reč. Svakako je, međutim, jesu popularizovali neki priređivači Kremanskog proročanstva.

Pretragom po Guglu naiđoh i na senzacionalnu novinsku vijest:

A i krpice; pusule. Ovde se izgovara sa kratkosilaznim.

Vrati mi moje pusule
Moje pusule od čistoga sna  :)

Ha, ha, to mi se sviđa. :D

Vrati mi moje puslice. ;)

Куд се деде онај емотикон што се крсти левом руком??

Овде понекад укрштају родове. Текао му је крв на нос. Бацан је со по путу. Како је у другим крајевима? Овде нас има одасвуд.

Kod nas ima svačega, ali toga bar nema. :D

Konsultovao sam staru mi majku u vezi sa sokoćalom. :) Osim što označava bilo kakav suvremeni stroj i napravu, sokoćalo je ipak obično i najčešće — radio. Otuda je, rekao bih, reč dobivena onomatopejom.

Jesu li je zaista izmislili Tarabići moglo bi se istražiti upoređivanjem raznih, starijih i kasnijih, izdanja Kremanskoga proročanstva, kao i starijih zapisa užičkoga dijalekta iz 19. veka (Samouki rukopis, Užički listići i dr.), ali tome bi trebalo posvetiti malčice više vremena.