Петар Скок у своме Етимологијскоме рјечнику хрватскога или српскога језика каже да је то индоевропска, свесловенска, прасловенска и балтословенска реч временскога значења: 1° светковина, 2° имендан (Водице), 3° annus (чакавци и хрв.-кајк.), 4° колико дрво урасте у годину дана. Још наводи неке примере, па каже да су данас махом непозната три првонаведена значења.
Година је изведено од тога.
Možda ne bi bilo na odmet da vidimo šta o tome kaže
Fasmer. On tu pominje latvijske reči kao što su
gadities 'doći, desiti se, dogoditi se' i slično (reči koje se mogu uporediti sa srpskim
goditi, do-goditi, ugoditi, ugodno; latv.
gadigs 'pošten, trezven, sposoban), ali, začudo, tu nema latvijske reči
gads, koja ima isto značenje kao i srpska
godina! A znamo da je rusko
год isto što i srpska
godina.
Pažljivo prateći Fasmerovu "nit", možda bismo mogli da zaključimo da je on rusku reč
god 'godina' svrstao u istu grupu s gotskim
goþs 'dobar' (eng. good, nem. gut) i time, na izvestan način, stavio znak jednakosti između ruskog
год 'godina' i
угодныj 'pogodan'.
U kontekstu glavnog pitanja na ovoj temi, mislim da bi se pre moglo reći da je reč
god izvedena od
godina. Meni to nekako deluje logičnije: dakle, kada već imamo termin
godina, tada tek možemo da nazovemo
god po tome koliko drvo naraste za godinu dana. Zapravo, kad bolje razmislim moglo bi da bude i obrnuto, ali onda nije jasno zašto bi se jedna kružna linija nazvala
god. Svakako, ovo je veoma zanimljivo pitanje, na koje će, možda, neko ovde dati daleko smisleniji odgovor.
Možda je pravom rešenju najbliži Brückner, koji upoređuje godinu s "ugodnim" vremenom (srp. ugođaj); zato možda reč
gadi, u latvijskom, ima značenje 'leto', a, kako vidimo, leto je i u srpskom sinonim za godinu (koliko ti je leta?).
