Izgleda mi malo neverovatno da na forumu nije bilo reči o razlici između fabule i sižea (ispravite me ako grešim), pošto se radi o jednom od osnovnih pojmova u tzv. nauci o književnosti (tako nam se zvao jedan predmet na Filološkom). Tema bi pre pripadala podforumu koji bi imao naziv
Teorija književnosti; nadam se da nije pogrešno što sam je ovde stavila. Uostalom naslov govori sam za sebe.
Iako je svakako razlika između fabule i sižea u proznim strukturama (romanima, pripovetkama, dramama, epovima) i ranije bila poznata i obrađivana u teoriji književnosti, jedna od najpoznatijih i rekla bih školska definicija bila bi ona koju su ustanovili ruski formalisti. Prvo nešto o njima.
Ruski formalizam je ...
Metodološka orijentacija u proučavanju književnosti u Rusiji 1915—1928, koja je svojim temeljnim zadatkom smatrala istraživanje pojavnih oblika (forme) autonomnog književnog dela. ... ... Formalistima su se smatrali V. Šklovski, B. Ejhenbaum, L. Jakubinski, B. Tomaševski, O. Brik i dr., a bliski su bili ovom krugu V. Žirmunski, V. Vinogradov i dr. .... Ruski formalizam je poricao biografizam, historizam i sociologizam u proučavanju književnosti, tražeći metode koje bi odgovarale specifičnosti književne forme, odgovarajući na pitanje kako je napravljeno književno delo, upravo, kako je od amorfnog materijala iz života stvorena umjetnički relevantna stvar, tj. književno delo, te su se bavili istraživanjem umjetničkih postupaka. .... Rečnik književnih terminaA sada o fabuli i sižeu. Vrlo jednostavno, fabula je ono što bismo nazvali samom pričom, tj.
celokupni zbir događaja koji se može pragmatički izložiti. Dok bi siže bio umetnička organizacija fabule tj.
siže je taj skup događaja kako je izložen u delu i kako ga čitalac saznaje. Ako bismo svar dodatno uprostili, fabula je ono što profesori teraju učenike da prepričavaju na času (o čemu se radi u romanu, sama radnja hronološki ispripovedana) kako bi ih proverili da li su dotični roman pročitali. Ili možda zato što ne znaju drugačije da osmisle čas.
Siže je, kao što rekoh, umetnička organizacija fabule, koja se često ne mora poklapati sa nekim apstraktnim vremenskim uzročno-posledičnim redosledom same priče. Romani mogu počinjati
od natraške recimo, situacijom koja predstavlja završni stadijum neke radnje, pa da se onda postepeno otkrivaju pređašnji događaji kroz pripovedanja tj. „sećanja“ učesnika tih događaja. Ili umetnički postupak u npr. epistolarnom romanu, gde iz pojedinačnih pisama protagonista saznajemo pojedine delove dešavanja i onda na osnovu zbira ispričanog/
u pismima poverenog re-kreiramo i samu „priču“ u njenoj celokupnosti.
U biti, ova razlika između fabule i sižea je više apstraktne prirode, ali meni se sviđa baš tako kako su je definisali ruski formalisti.
