U CG se kaže zanovijetati i srijetati, ali vjedro je i za nas previše. :D
Svještenik me strašno nervira, toga nije bilo doskora a sad ga mediji naveliko koriste, pa i pomenuti profesori. Sećam se da sam pisala drugarici koja je završila jezik i književnost da pitam može li to stvarno, pa sam dobila elaborat o razvoju staroslovenskog jata sa sve nacrtanim slovima u Paintu
i potvrdu od profesora beogradske katedre. . . tako da sam odonda sigurna da ne može, ali nažalost sigurna sam samo ja, ostali nisu.
Kad smo kod toga, važi li isto i za osv(j)eštati?
P. S. Sad se setih Ljube Nenadovića kad je hteo da bude ijekavac sa "vječerom" kod Njegoša. :D
P. P. S. Dobrodošao, delboje. :)
За годину дана колико сам студирао у Никшићу сам свашта чуо, али не и да неко каже зановијетати. Можда се негдје и каже, зато тражим примјере.
А иначе у Никшићу су јако чудни по неким питањима. Сви јеловници имају најмање двије правописне грешке: хлеб и кисјела вода. Не знам одакле ово хлеб, то чак има у говору Никшића, а кисјела вода је нека врста јекавског јотовања у народном говору, а у правопису је дозвољено само у примјеру кисјело млијеко, и стилски и као устаљени облик.
За освештати и освјештати погледај правопис, то двоје има различито значење.
И боље вас нашао.
Не може се то објаснити никаквим правилима.
On the contrary, zamjena staroga jata izvršena je u svima narječjima sistematski i pravilno, kao što se vrše i sve druge glasovne promjene.
Naravno, nekoliki izuzeci postoje, ali opreke tipa „donijeti : donio : donesem“ sasvim se mogu objasniti jasnim pravilima jezičke dijahronije. I refleksi tipa „mreža“ nisu ekavski, već je tu ijekavski refleks jata „e“, takođe prema pravilu.
Па не кажем да се не могу језички објаснити, него то екавци не могу научити да примјењују у пракси. Што се тиче мреже, па мало сам се погрешно изразио. Правилно би било да је ту ијекавски рефлекс е, је ли тако. Али у икавском је ту и, потврда да је некад било јат.
Čini mi se da je hteo da kaže da nikakva pravila neće ekavcu pomoći da nauči da govori ijekavski bez greške. Što se toga tiče, i sami ijekavci u pisanju jako često greše, stavljaju -ij- gde treba samo -j-, i obratno. A i u govoru ima mnogo primera poput htjeo, voljeo, vidjeo i slično, mada mi se iz ličnog iskustva čini da je to više karakteristično za Bosnu. Delboj će bolje znati.
Да, то сам хтио да кажем. Ијекавци много гријеше, то је ствар осјећаја за језик који често бива урођен. Ријетко ко то научи у школи, образовни систем нам је никакав. Имам много колегиница на факултету у Бањалуци (имам само двојицу колега
које пишу човијек, мијесец, дјете итд.
А хтјео (још горе стјео у народу), вољео, видјео се каже у крајевима око Мостара, да ја знам у Босни баш и не. У осталим крајевима (па и овдје у источној Херцеговини) ту је нормално да се у народном говору каже хтио, волио, видио, али у женском роду имамо волила, видила (али имамо ипак само хтјела, поред тога још и шћела, али нема то везе са овим), са икавским рефлексом (ако сам се сад добро изразио, јер то је ипак народни говор?).