Омер-бег Сулејманпашић Скопљак: Пјесме

[Вук]

Омер-бег Сулејманпашић Скопљак

У званичним уџбеницима, енциклопедијама, антологијама или некој другој званичној литератури, тешко да ћете наћи нешто о овом српском песнику. Разлог због кога овог песника постављам на овај форум јесте управо жеља да га отргнем од заборава, а и мишљења сам да је Вокабулар право место на коме би требало да се нађе један овакав, истина специфичан, али српски песник.
Кратку биографију и још неке његове песме, можете прочитати на линку:
http://www.njegos.org/litera/omer-beg.htm 


ЖЕЉА

I

Сићане зв'језде осуле небо,
с мјесеца трепти алемов сјај;
небеским сјајем, свјетлошћу својом
он злати и наш успаван крај.

И благим миром он тврди санке,
најбољи вјесник на небу свом.
У санку барем он вида ране
паћеном тужном народу мом.

Ал' на ме млада ни санак неће,
не успава ме никаква моћ,
вјечита патња вјечно ме креће
кроз био данак и црну ноћ.

Ја мислим на те, о, робе тужни,
што 'но те ломи тај сраман лом.
Ја мислим на те, мој роде српски,
што си на нехај свијету свом.

Ја мислим на те, у вјечној мисли
крећу се дани и живот млад;
ал' хора пуста касно ће доћи,
да оков скидам, а с њим ти јад.

Хоћу л' к'о старац машит' се мача,
душманским кост'ма тупит му рез,
на гадном лицу душмана твога,
одужујућ' се, да везем вез.

Ох срећо, срећо, ој, стигни само,
да живот дадем - да нисам роб;
бар мјесец својим златиће сјајем
поштеног борца хлађани гроб.

II

У срећном санку, о, мили сине,
буднога бабе да л' чујеш глас?
Његове крви, о крви слатка,
мрзиш ли ропство, штујеш ли спас?

Да, мрзиш, мрзиш, свом младом душом,
И чистим жаром срдашца свог,
јер исту мисо, ко у твог бабе
у срце твоје усади Бог.

Душмане мрзи, а Српство љуби,
тако ми, сине, ти био жив,
пане ли бабо у борби љутој,
освет' га, сине, соколе сив!

III

Још мјесец сјаји, још трепте зв'језде,
на плавом небу, сијелу свом;
још жарка жеља пламеном пламти,
у српском срцу - у срцу мом.

Па лети, пјесмо, на крил'ма жеља,
поштених жеља срдашца мог;
полети небом, полети земљом,
полети, пјесмо, с тобом је Бог!

Кроз српски свијет, кроз свијет цио,
свакога брата поздрави мог.
Та сви смо синци једнога дома,
једнога дома - Србинства свог!

Нек иста мисо грије нам груди,
кад иста боља таре нам врат,
поштена жеља у српству милом -
да смо сви сваком: ко брату брат!

                Босанска вила, 1897, бр. 1, стр. 8.
 
 

[b.n.]

Омер-бег Сулејманпашић Скопљак

Да, мрзиш, мрзиш, свом младом душом,
И чистим жаром срдашца свог,
јер исту мисо, ко у твог бабе
у срце твоје усади Бог.

Душмане мрзи, а Српство љуби,
тако ми, сине, ти био жив,
пане ли бабо у борби љутој,
освет' га, сине, соколе сив!

Reč je, pretpostavljam, o mržnji na austrougarskog okupatora a autor je očigledno predak današnjih Bošnjaka. Prva (ovde citirana) strofa je naročito ilustrativna za naše današnje izukrštane emocije, jer treba mrzeti, mrzeti svom svojom mladom dušom i čistim žarom srdašca svog. Ne znam više kako ovo da naglasim. Zvuči zaista jezivo. Ne sumnjam, naravno, ni najmanje u opravdanost ovakvog poziva istorijskim okolnostima ali - mi smo zaista preskočili, izgleda, sentimentalnu stranu hrišćanstva (osim kad je reč o praštanju mladalačkog erotskog žara što teško da se može uzeti za isto) i njim obojenog romantizma XIX veka i primili nešto islamske čiste oštrine, evo, ovde isto lepo prikazane. Verovatno ćemo morati više da se oslonimo na građanski rezon usvojen građanskim vaspitanjem koje se tek sad uvodi po školama da bismo nekako (preko Niša i Stalaća) stigli do savremenog humanog ili, bar, humanitarno nastrojenog pogleda na ljude i njihove odnose. Ne bih želela da se ovo shvati kao zamerka pesniku, mene pomalo plaši nacionalni a još više regionalni romantizam - isuviše je često imao kobne posledice. 

[Madiuxa]

Б.Н. имаш потпуно право. Мислим да ми је јасно што овог господина нема у школским уџбеницима. Учити малу децу да мрзе није баш педагошки... А и није брате, хришћански. Тако да не знам коме би овај господин добро легао... Хришћанину сигурно не. Барем се то претпоставља, с обзиром да је Христос говорио "љуби непријатеља свог" а не "мрзи непријатеља свог".

[b.n.]

Сад би ја требало да ти одговорим "машала" али нећу... Мени господин, како ти кажеш, није толико за чуђење колико ефендија који га је овде поставио да се сви чудимо. :-)

[Madiuxa]

Сад би ја требало да ти одговорим "машала" али нећу... Мени господин, како ти кажеш, није толико за чуђење колико ефендија који га је овде поставио да се сви чудимо. :-)

Менe ефендија не чуди...

Ти си у праву, вероватно да је г. Сулејманпашић само писао у складу са временом и приликама у којима је живео. Сасвим је разумљиво и за очекивати да романтичарски постулати 19. века у једној поробљеној средини врло лако могу да изнедре и овакве изливе веома јаких негативних осећања према угњетачу...

[Ђорђе Божовић]

Mi se čudimo ovim stihovima Sulejmanpašićevim i zgražavamo se nad pomisli da bi se oni mogli uopšte naći u školskoj lektiri, a zaboravljamo Jakšićevo „i ovaj kamen zemlje Srbije“ (pesma „Otadžbina“), ili Dučićevo „gde su mač zarđan deca iskopala“ (pesma „Himna pobednika“), ili „prezri mudrost glupih i glupost mudraca / nož tvog izdajnika biće uvek žedan“ (pesma „Večnoj Srbiji“), ili „naši će im vetri pepeo razneti“ (pesma „Hercegovina“), dakle pesnika koji jesu u lektiri. Da se naježiš.

I samo dotle, do tog kamena,
Do tog bedema,
Nogom ćeš stupit, možda poganom.
Drzneš li dalje?... Čućeš gromove
Kako tišinu zemlje slobodne
Sa grmljavinom strašnom kidaju;
Razumećeš ih srcem strašljivim
Šta ti sa smelim glasom govore,
Pa ćeš o stenja tvrdom kamenu
Brijane glave teme ćelavo
U zanosnome strahu lupati...
Al’ jedan izraz, jednu misao,
Čućeš u borbe strašnoj lomljavi:
„Otadžbina je ovo Srbina!...“

Poručuje tako Jakšić tuđinu, dušmaninu obrijane glave, stihovima punim jezive mržnje. Otadžbinu opisuje kao zemlju strave punu mračnih pećina, stenja i kamenja, razbacanih kostiju ljudi, ratnika koji vrebaju u busijama čekajući da se ko nepoželjan pojavi na granicama te zemlje. I ta pesma provlači se kroz nastavu književnosti i u osnovnoj i u srednjoj školi, s jasnim ciljem serviranja deci patriotske lirike — onog „otrovnog mleka“ majke Srbije za koje vapi i Dučić romantičar (spram Dučića moderniste) da ljude treba podojiti.

Otvorite čitanke za treći razred srednje škole — ova Jakšićeva jasno romantičarska pesma kvarno se protura deci kao „književnost moderne“ (!) koja se uči u trećem razredu, pošto je epoha romantizma završena u drugom, samo da bi se i tada imalo nacionalnog naboja u nastavi književnosti.

[Madiuxa]

Не знам, Ђоле, ја не видим ове стихове на исти начин као ти. Мислим, сети се оне Бијелог дугмета Југославијо... Ко не слуша пјесму слушаће олују...(Каква иронија, та песма)... То ми некако исто као ова Јакшићева. Није претња, него једноставно упозорење да ако неко са стране дође, неће се само ушетати у земљу, и да само ако неко нападне, та земља ће заиста бити земља страве и ужаса за нападача. Уосталом, тако нешто се говорило и о окупираном Београду у Другом светском рату. Сад, не знам да ли је то комунистичка урбана легенда или није, међутим, то није ни важно сада, поента целе ове приче је у поруци ове песме: агресор није добро дошао. Наравно, све то зачињено романтичарским родољубивим заносом типичним за 19. век. За мој укус претерано и бомбастично, ал ајде...  

С друге стране, можда чак ни овај Сулејманпашић није толико страшан колико сврха у коју се користе његови стихови као и људи који га, највероватније врло буквално тумаче и идеје изражене у тој песми примењују тамо где им није место...

[Ђорђе Божовић]

Ma ova Jakšićeva pesma i nije toliko strašna koliko je pre svega loša. Pleonazmi i nejasni stihovi na sve strane. „Brijane glave teme ćelavo“ — a može li brijane glave teme biti kosmato? Isto tako i „stenja tvrdi kamen“. „U zanosnome strahu lupati“ — kakav je to zanosan strah? Zanosna je ljubav, zanosna je nečija ljepota, a kako može biti zanosan strah? I nakraju, ko se tu s kim i ko protiv koga bori, ako je jedino što se događa to da zastrašeni neprijatelj lupa svojom glavom od kamen?

[Madiuxa]

Ma ova Jakšićeva pesma i nije toliko strašna koliko je pre svega loša. Pleonazmi i nejasni stihovi na sve strane. „Brijane glave teme ćelavo“ — a može li brijane glave teme biti kosmato? Isto tako i „stenja tvrdi kamen“. „U zanosnome strahu lupati“ — kakav je to zanosan strah? Zanosna je ljubav, zanosna je nečija ljepota, a kako može biti zanosan strah? I nakraju, ko se tu s kim i ko protiv koga bori, ako je jedino što se događa to da zastrašeni neprijatelj lupa svojom glavom od kamen?

хехе.. Па страх је толко велики и ужасан да је просто заносан, а непријатељ, пошто није знао где се меће, сад у заносном страху бије главом о камен јер не зна ни шта ће ни куд ће... Толко смо ми Срби страшни кад се неко намерачи на нас...

Шалим се. Не знам, Ђоле, дал је лоша или добра, никад нисам имала слуха за поезију, нити сам могла видети даље од оног што речи на први поглед говоре. А шта мислим о родољубљу, види се из реченице Бертранда Расела коју носим са собом свуда по овом форуму, па према томе, мош' онда мислити како тек онда немам слуха за родољубиву поезију... 

[b.n.]

Ja bih se u ovome složila sa Brunhildom, za sve postoji vreme, ovde ovako prikazana Sulejmanpašićeva pesma istrgnuta je ne iz konteksta nego iz vremena, ili iz konteksta svog vremena. Bilo kako bilo, nije primerena našem dobu - ako se o Jakšićevoj poeziji može raspravljati u smislu stila ili ukusa, mada mislim da Božović suviše strogo sudi Jakšiću (a i da unosi previše strasti u ovu diskusiju), njegova rodoljubiva poezija je poezija jedne zemlje i jednog doba i kao takva se sasvim prirodno izučava u školama te iste zemlje u drugo doba. Sulejmanpašićeva poezija, međutim, predstavlja svoje doba, bez sumnje, u svojoj zemlji, takođe. Mi, međutim, živimo u drugoj zemlji a u ovoj pesmi su sasvim izmešani srpstvo, Crnogorci, islam i mržnja na Austrijance - znači za nas u naše doba sasvim štetno, odnosno rizično. Mislim da ova pesma, koja je meni inače dosad bila nepoznata, kao i sam pesnik, možda može kao reprezentativna (ako jeste) biti proučavana u okviru neke grupe na Filološkom fakultetu ali to je sve otprilike. Ja sam lično uvek volela Jakšićeve pesme - i upravo "I ovaj kamen zemlje Srbije..." kao i sliku "Na karauli". Sad, ako vi mislite da se time krše nečija građanska prava... u Bosni?   

[Ђорђе Божовић]

Jakšićeva je „Otadžbina“ loše napisana pesma, bez obzira na tu misao koju je pesnik hteo da prenese. I ja tome sudim, a ne romantičarskoj misli, šta me briga za nju. Pogledajte još jednom zbog čega sam se zgranjavao — ova romantičarska rodoljubiva pesma, i to još ne najbolje napisana, progurana je na kvarno u školske čitanke kao „književnost moderne“, što ona nije i ne može biti (a ako hoćeš, i pokazaću ti analizom pesme zašto), a neadekvatna nastava književnosti koja ovakve pesme prati često je zadojena nacionalizmom. Ne govorim ni o kakvim građanskim pravima, nego baš o tome „da, mrziš, mrziš, svom mladom dušom“ koje bi lasno moglo biti krilatica časova književnosti u našim školama. A to je valjda pogrešno, složićeš se.

[b.n.]

Sad, ja ne znam, što se časova književnosti u našim školama tiče, ja sam veoma davno išla u školu i u moje vreme nastava nije bila zadojena romantičarskom mržnjom ili bar ja to nisam primetila. Naprotiv, dosta se držalo do svih naših naroda i narodnosti. Đura Jakšić jeste bio predstavljen upravo ovom pesmom o kojoj govorimo, možda još ponekom, nisam sigurna. U ono vreme nije izgledalo da je to pesma mržnje, više kao pesma očaja... Vi mislite da je ovaj pesnik zaobiđen? Meni izgleda, uz sve poštovanje za njegova i sigurno ne samo njegova osećanja više kao nešto što spada u književnu istoriju susedne Bosne.

[Ђорђе Божовић]

Žalim što ti ne mogu citirati naše školske čitanke. Verovatno znaš kako posle svakog književnog dela slede interpretacije autora čitanki predviđene za ispomoć na času, a broj onih interpretacija koje pozivaju učenike na razmišljanje o tome kakva je sudbina srpskog naroda, šta poručuje pesnik Srbima, šta boli pesnika Srbina, čemu teži strašni neprijatelj, kakvo je to srpsko nacionalno biće a kakvo tuđinsko, kakvim je osećanjima prožeta duša Srbina i sl. neobično je visok. Zloupotreba nastave književnosti u nacionalne svrhe, ja bih rekao, nikako nije humana stvarčica.

Da ne pominjemo neistinitosti o tome kako u doba Turaka nije bilo nikakve kulture, nikakve književnosti, nego je jedino postojao zulum nad Srbima i globe, od kojih je najstrašnije otimanje dece, a koje se provlače kroz naše škole sve dok se ne urežu našoj deci ne u lobanju nego u koru mozga. A kultura i književnost su i te kako cvetali, suživot između muslimana i hrišćanske raje je negde funkcionisao možda i bolje nego danas, a silina naroda je svojevoljno davala decu u Carigrad u islam i u osmanlijsku vojsku kako bi napredovali.

[b.n.]

Ne razumem: u Turskoj se uči turska (književna) istorija, u Turkmenistanu se uči turkmenistanska (književna) istorija - ovo je moja pretpostavka pošto o tamošnjem školskom sistemu ne znam ništa, u Bosni se uči koja - bošnjačka? (književna) istorija, o ostalim zemljama da ne govorim (zaista!), samo bi u Srbiji trebalo da se uči neka druga a ne srpska (književna) istorija. Ja to uopšte nisam u stanju da razumem. 

[Madiuxa]

Pa, b.n. uči se i strana književnost i to valjda u svim zemljama. A u BiH ne žive samo Bošnjaci, već žive još dva naroda i dve konfesije pa samim tim ne bi samo bošnjačka književnost bila predmet izučavanja domaće književnosti u Bosni.

A ja ne razumem kako si zaključila da u Srbiji treba da se uči neka druga a ne srpska književnost...

[b.n.]

Pa nisam to zaključila - opet neki nesporazum...

[Madiuxa]

samo bi u Srbiji trebalo da se uči neka druga a ne srpska (književna) istorija. Ja to uopšte nisam u stanju da razumem. 

Pa ne znam, ja sam ovo protumačila kao da si ti zaključila da u Srbiji treba da su uči neka druga a ne srpska književnost,... Možda sam pogrešno zaključila...

[Ђорђе Божовић]

Bez obzira na mesto rođenja, Jakšić svakako pripada srpskoj književnosti. Ma čija se nacionalna književnost izučava, ne bi se u školskom sistemu smele potkradati takve aluzije na bilo čije nacionalno pitanje i ne bi se smele širiti neistine zasnovane na ma čijoj nacionalnoj svesti. Književnost je jedino umetnost, a nikako sredstvo u rukama nacije. Patriotizam u književnosti svakako postoji i treba ukazati na njega prilikom proučavanja takvog književnog dela, ali ne smeju se patriotizmu, ili ne daj bože nacionalizmu i šovinizmu, podučavati deca podsredstvom nastave književnosti, zar ne?

[Вук]

Мени господин, како ти кажеш, није толико за чуђење колико ефендија који га је овде поставио да се сви чудимо. :-)

Менe ефендија не чуди... Grin

Кад би на форуму постојала могућност да се чује звук, могли бисте да ме чујете како се смејем.

Ја јесам на овом форуму добио пуно разних квалификација као што су: националиста, хегемониста, фашиста, расиста... и можда и још неке, не могу да се сетим. Али је уз сва ова "звања" некако ишао, или се подразумевао, и придев "српски".
Када сам видео овај најновији надимак "ефендија", верујте ја сам се мало "забринуо". Не зато што ми се збирка обогатила за још један експонат, већ због тога што не знам како да овај надимак уклопим са осталима. Наиме, сви остали надимци имају и придев "српски", а ја не знам дали је такав придев могуће ставити и уз овај нови надимак. Не знам дали тако нешто постоји. За српског ефендију никад нисам чуо.

С друге стране, ако ја овај надимак прихватим, и негде се потпишем као "српски ефендија", плашим се повредићу нечија национална осећања. Знате, могу бити оптужен за карикирање и исмевање.

И тако, ја сад, мучен овом дилемом, бити (ефендија) или не бити, ноћима не спавам и будим се у кошмарима. Ако можете некако да ми помогнете, да ово пребродим, ви помозите, а ако не, шта ћу, ваљда ће да прође само од себе. Надам се.

П.С.

А на једној другој теми био сам оптужен за давање надимака. Јао, јао...   

[b.n.]

Pošto izgleda da sam ja ovde dužna dva odgovora, evo:

Žalim što ti ne mogu citirati naše školske čitanke. Verovatno znaš kako posle svakog književnog dela slede interpretacije autora čitanki predviđene za ispomoć na času, a broj onih interpretacija koje pozivaju učenike na razmišljanje o tome kakva je sudbina srpskog naroda, šta poručuje pesnik Srbima, šta boli pesnika Srbina, čemu teži strašni neprijatelj, kakvo je to srpsko nacionalno biće a kakvo tuđinsko, kakvim je osećanjima prožeta duša Srbina i sl. neobično je visok. Zloupotreba nastave književnosti u nacionalne svrhe, ja bih rekao, nikako nije humana stvarčica.

Ja ne znam da je to baš sve u toj meri srpsko, srpsko, srpsko, ali svejedno, mislim da treba uzeti u obzir činjenicu da živimo u Srbiji i da je to jedina zemlja u kojoj je prirodno izučavati na prvom mestu istoriju, književnost i jezik upravo te iste zemlje Srbije ili, ako hoćete, srpske nacije (multietnične i multikonfesionalne). Meni lično zvuči neverovatno da se još uvek smatra (i posle SFRJ-a, i posle maspoka i posle svega što smo doživeli u poslednjih desetak-petnaest godina) da Srbi, jedini među narodima/nacijama, treba da se odriču svega što je njihovo nacionalno da ne bi išli na nerve sugrađanima drugih nacionalnosti. Mislim da tako nešto ni u jednoj zemlji ovoga sveta ne postoji. U nekim zemljama (SAD, npr.) čak i nacionalne zastave često drže pred kućama - privatnim, porodičnim. U Francuskoj je, bar doskora, bila vođena takva i takva jezička politika... mrzi me da sad sve to nabrajam, u drugim evropskim zemljama takođe - da skratim priču, niko i nigde se ne odriče mogućnosti (pa i prava - što se, sigurna sam, i ne razmatra) da promoviše nacionalnu svest i sve drugo nacionalno što može. Za to postoje i dobri razlozi o kojima neću ovde da govorim.
Što se efendije tiče, izvinjavam se, zvučalo je tako efektno da nisam mogla da odolim kad već nisam uspela da shvatim razloge za objavljivanje jedne ovako teškim emocijama nabijene pesme.

[Ђорђе Божовић]

Pa tu se onda ne slažemo. Želi li država da promoviše nacionalnu svest — samo napred, ali na nekim drugim mestima i u drugim prilikama, samo ne u školi. Ja zaista mislim da je promicanje nacionalne svesti u školama jedna od najnižih manipulacija decom i manipulacija književnošću.

Ne kažem da neko treba da se odrekne nečeg svoga, samo mislim da tome nečemu nije mesto u školskim klupama. Moje je mišljenje kako škola treba da služi tome da deci razvije mogućnost kritičkog mišljenja, da im poda objektivno obrazovanje, i da podstiče kreativnost. U ovakvim interpretacijama književnosti, ja vidim jedino podučavanje dece nekoj ideologiji, strogoj uniformnosti i slepoj poslušnosti autoritetu. I to je valjda ono što nam je ostalo od SFRJ, kada je škola, setite se, osim obrazovne bila i vaspitna ustanova.

[b.n.]

Pa sad, znate šta, gospodine Božoviću, očekivati od jednog društva u dobroj meri besplatno školovanje I bez ikakvih primisli osim čistog obrazovanja - bez nacionalnih ili drugih primesa mislim da nije realno, mislim da i ne postoji. Za to što vi očekujete od obrazovanja izmišljene su privatne škole - odnosno, nisu, naravno, ali je to moguće u privatnim školama. Mora biti da vi nas to nešto testirate i provocirate.

[Ђорђе Божовић]

Ne provociram vas. Da li sam utopist ne znam, ali mišljenja sam ipak kako je jedno društvo dovoljno stasalo da se od njega može očekivati čisto obrazovanje. Uostalom, nekima valjda odgovara i ovako društveno angažovana škola — ali pripazite i na posledice koje mogu nastati zbog takvog angažovanja na usađivanju samo jedne strane medalje u svest. Bilo kako bilo, teško da vi ili ja možemo tu mnogo toga promeniti.

[Madiuxa]

Pa sad, znate šta, gospodine Božoviću, očekivati od jednog društva u dobroj meri besplatno školovanje I bez ikakvih primisli osim čistog obrazovanja - bez nacionalnih ili drugih primesa mislim da nije realno, mislim da i ne postoji. Za to što vi očekujete od obrazovanja izmišljene su privatne škole - odnosno, nisu, naravno, ali je to moguće u privatnim školama. Mora biti da vi nas to nešto testirate i provocirate.

Mislim da se VEOMA u zabludi draga moja b.n.  Odakle vam ideja da sve sto je drzavno mora biti nacionalisticki obojeno? Evo ja cu vam reci da drzavne skole u Spaniji nista nisu ni vise ni manje nacionalno obojene od privatnih skola. Besplatno skolovanje nije privilegija, nego pravo na koje gradjanin jedne zemlje koja pretenduje da se nazove demokratkom ima i koje mu niko ne moze oduzeti, a samim tim drzavne skole moraju biti nacionalno neutralne i da kazemo svetovne (ne pada mi sad neka druga rec, aznam da ima bolja — hoce reci, da nije religiozno obojena, ya razliku od onih privatrnih koje uglavnom, barem ovde, drze popovi i casne sestre).

Privatne skole nisu izmisljene da bi se imale politicki neobojene skole o, nikako! Pa bas te privatne skole igraju upravo onako kako to odredjuje onaj koji im daje najvece donacije, koje mogu biti od raznih pravtnih lica do firmi i pòlitickih stranaka.

S druge strane, mozete li mi reci razlog zbog cega mislite da je neutralnost po politickom i nacionalnom pitanju karakteristicnija za privatne skole nego za drzavne?

[b.n.]

Pa sad, znate šta, gospodine Božoviću, očekivati od jednog društva u dobroj meri besplatno školovanje I bez ikakvih primisli osim čistog obrazovanja - bez nacionalnih ili drugih primesa mislim da nije realno, mislim da i ne postoji. Za to što vi očekujete od obrazovanja izmišljene su privatne škole - odnosno, nisu, naravno, ali je to moguće u privatnim školama. Mora biti da vi nas to nešto testirate i provocirate.

Odakle vam ideja da sve sto je drzavno mora biti nacionalisticki obojeno?
(...)
S druge strane, mozete li mi reci razlog zbog cega mislite da je neutralnost po politickom i nacionalnom pitanju karakteristicnija za privatne skole nego za drzavne?

Odgvoriću ovako: mislim da si ponešto izvrnula moje reči. Gore sam podvukla bez nacionalnih ili drugih primesa što je sasvim nešto drugo od nacionalistički obojeno. Ono [to sam rekla znači da ne možete držati nastavu bez vrednosnih kriterijuma i, čak, gotovog vrednosnog suda koji se đacima servira - to ne znači nacionalistički obojeno jer ta sintagma već ustaljeno i nepogrešivo označava nešto loše, negativno i konstruisano na tuđu štetu. U Yu smo imali politički obojene vrednosne kriterijume, često nacionalno destilisane, da tako kažem, što takođe nije obrazovanje bez mana kao što se pokazalo u poslednjem razdoblju i kao što je raspravljano i dokazivano bezbroj puta (nije sve nacionalno nacionalističko itd.).
Što se drugog tiče, uopšte ne mislim ništa od toga što se tu kaže ali, mnogo je lakše organizovati neku privatnu školu u skladu sa shvatanjima neke građanske grupe nego očekivati od opštih, državnih škola da se na takav način prilagođavaju. :-)

[Madiuxa]

Vidim ja da mi nemamo istu definiciju pojmova koje koristimo. Po meni, nesto sto ima nacionalne i druge primese, jeste nacionalisticki obojeno, vama nije. Dakle, vec se tu razilazimo u misljenjima. S druge strane, zaista ne vidim zasto bi ono sto je nekad bilo u YU moralo da se nastavi i u SR Srbiji, ukoliko SR Srbija zaista zeli da bude demokratska drzava. Opet vam kazem, svi drzavni skolski sistemi u Zapadnoj Evropi NISU nacionalisticki obojeni, vec naprotiv, s te strane su i te kako neutralni, a sto se tice religiozne strane, svi oni su SEKULARNI (to je bila rec koju sam trazila malopre, sad sam se setila).

mnogo je lakše organizovati neku privatnu školu u skladu sa shvatanjima neke građanske grupe nego očekivati od opštih, državnih škola da se na takav način prilagođavaju. :-)

Ta neka zamisljena gradjanska grupa bi morala da ima pre svega PARE da moze da organizuje skolu u skladu sa svojim shvatanjima. Medjutim, zar to opet nije na neki nacin politizovanje? Jer, ta gradjanska grupa bi opet imala neka SVOJA shvatanja koja opet ne bi bila NEUTRALNA, vec bi se radilo onako kako ta gradjanska grupa kaze. Uopste, pojam gradjanske grupe je vrlo rastegljiv i sirok pojam tako da ja ipak mislim da nije bas najadekvatniji da organizuje apoliticne i vannacionalne sekularne skole.

Ja mislim da je glavni razlog naseg (vaseg i mog) neslaganja po ovom pitanju u tome sto se u Srbiji pojam drzave shvata kao zla maceha (sto je razumljivo, s obzirom na skoru istoriju), dok u svim drugim zapadnoevropskim drzavama drzava se shvata kao majka, cak do te mere da ljudi ponekad ocekuju i previse od nje (dokaz je ova svetska kriza, ne mozete ni zamisliti kakve se sve budalastine ocekuju od drzave ovde), pretvarajuci se u nedozrele debile koji samo sede i cekaju da im drzava da sve sto im treba.

[b.n.]

Mislim da je nesporazum u shvatanju izraza nacionalistički obojen: taj izraz je ovde uvek bio shvatan kao oznaka nečega što je negativno, skoro kao eufemizam za šovinistički obojeno.
Mislim da se nacionalna istorija izučava u svim evropskim zemljama ako nisu, u stvari, preuzeli naša ex-Yu iskustva pa prešli na viši, evropski nivo. To stvarno ne znam, u pravu ste. Moji su pojmovi malo zastareli, izgleda. A uzgred - gde vi u stvari živite? U Španiji?
Ja se slažem da bi škola trebalo da bude sekularna itd.itd. uz sve mogućnosti dodatnih izbora za dodatnu edukaciju ali - u tom se pravcu valjda i ide. Ovde sve uvek izgleda nekako rogobatno iz već svima isuviše dobro poznatih razloga ali se ipak, kad prođe desetak ili dvadeset godina vidi veoma dobra promena. Mislim da ni stalne reforme ne mogu dati dobre rezultate jer se stalno nešto menja iz osnova - ne možete nikad da se smirite, da steknete rutinu itd.itd.
(Ja stvarno ipak mrzim ovu temu - naša realnost... )

[Madiuxa]

Izucavanje nacionalne istorije, kao i nacionalne knjizevnosti, NARAVNO da se samo po sebi ne moze nazvati nacionalisticki obojenim obrazovanjem, ili pak obrazovanjem s nacionalnim i drugim primesama (kako god hocete to nazvati). Naravno da se u Spaniji izucava spanska istoriija ii spanska knjizevnost, u VB britanska, u Nemackoj nemacka i tako dalje. To je nesto sasvim normalno i za ocekivati. Problem nastaje onda (a na to je, cini mi se, Djordje i ukazivao) kad se samo predavanje tih predmeta oboji nacionalistickim bojama, pa rodoljubive pesme ne izucavaju kao bilo koje druge pesme nego se koriste na zgodan nacin da u male decje glave uglave svest o tome kako je nas narod nesto veci, bolji, pametniji itd. od drugih, ili kako treba mrzeti narode koji su nekad u nekom momentu u istoriji naneli nekakvo zlo srpskome narodu (kao npr. ova pesma koje je ovde postavljena). Dakle, problem je tu nacinu poducavanja, a ne u materiji koja se predaje. Naravno da ce se u Srbiji kao nacionalna istorija izucavati istorija Srba i Srbije, a kao nacionalna knjizevnost, knjizevnost koju su pisali Srbi (gde god se oni nalazili). Medjutim, naravno da pored nacionalne istorije i knjizevnosti, u svim skolama na ovom svetu se izucava takodje i svetska istorija i knjizevnost, pa ce tu biti i Engleza, i Francuza i Amerikanaca i Hrvata, i Muslimana (iliti po ovom novom, Bosnjaka, u to vec necu da ulazim jer meni je svejedno kako cu ih zvati) i ostalih koji su na neki nacin prema svetskim standardima doprineli svetskoj knjizevnosti ili bitno uticali na tok opste istorije.

Moji su pojmovi malo zastareli, izgleda.

Ne, nisu zastareli, samo su rezultat vremena i prostora na kom zivite i tu najmanju krivicu imate vi, ili bilo ko drugi ko zivi u Srbiji. Ja cvrsto verujem da bih sigurno isto mislila da nisam izbliza videla da to moze i drugacije (da, zivim u inostranstvu). Naravno, nije ni ovde sve idealno, zapravo daleko je od idealnog, ali nemam vise onaj osecaj potpune napustenosti od strane drzave koju sam oduvek videla pre svega kao svog neprijatelja koji samo gleda kako da mi zakine i oduzme od usta, a za uzvrat da nista ne da (osecaj koji sam imala dok nisam otisla). S druge strane, iskreno verujem da su se stvari od 2000. godine (kad sam ja otisla) ipak promenile i da nije sve onako kako sam ja zapamtila (cak ozbiljno razmisljam o povratku;D)...

[b.n.]

Znate, možda treba pokazati i malo strpljenja za te ljude koji se stvarno bave prosvetom u svemu ovome što nam se dešava i sa programima koji se stalno menjaju, sa zemljom koja se stalno menja ne samo po veličini već i po nacionalnom sastavu, pa i identitetu, naravno. Osim toga veoma veliki broj visokoobrazovanih ljudi (sa decom) se iselio iz zemlje u poslednjih dvadesetak godina (!), da ne govorim da je to stalna tendencija još od početka sedamdesetih. I to sigurno utiče na nivo nastave. Ne može se od škole očekivati ono što inače u društvu ne postoji - smiren odnos prema nacionalnoj (da ne kažem zemaljskoj) realnosti, stav mudraca na raskršću nekoliko različitih nacionalno-kulturnih i istorijskih identiteta. Kad sve krene loše (što je ovde redovno slučaj svakih dvadeset ili i nešto godina), svi se prisete dobrih strana različitih prethodnih režima koje su opet svi mrzeli dok su bili aktuelni.
A, aravno, najviše boli ono što se dešava deci jer vas se tiče sasvim intimno a potpuno ste nemoćni - ne možete čak ni da prisustvujete, dobijate informacije ili od same dece ili od lično zaintereovanih nastavnika itd.itd. - udžbenici su štampana stvar itd.itd. Mislim da ćemo morati da usporimo malo sa očekivanjem idealnog - sad.

[Madiuxa]

Potpuno se slazem s vama. Ipak, iako treba imati razumevanja (zaista su nastavnici ponekad totalno sludjeni jer vise ne znaju kako da postupaju, a ovo sa menjanjem zemlje ste bas pogodili, zamislite da je u jednom momentu jedan nas covek ovde dobio licnu kartu sa zemljom porekla X!!! jer nisu imali u sistemu ni staru a ni novu zemlju, ne mogu ljudi vise da prate, menja se ime — i ne samo ime — svaki cas i to svetlosnom brzinom), ipak se ne treba opustiti i prepustiti opravdanju (koliko god ono opravdano bilo) vec zaista treba teziti normalizovanju sistema, koliko god to tesko bilo....

[b.n.]

U pravu ste . Ne znam šta drugo da kažem, ja lično čekam neki nov utisak - kao da smo zakoračili u nešto ali još nismo stigli gde treba... 

[aurelije]

Da ne pominjemo neistinitosti o tome kako u doba Turaka nije bilo nikakve kulture, nikakve književnosti, nego je jedino postojao zulum nad Srbima i globe, od kojih je najstrašnije otimanje dece, a koje se provlače kroz naše škole sve dok se ne urežu našoj deci ne u lobanju nego u koru mozga.  A kultura i književnost su i te kako cvetali, suživot između muslimana i hrišćanske raje je negde funkcionisao možda i bolje nego danas, a silina naroda je svojevoljno davala decu u Carigrad u islam i u osmanlijsku vojsku kako bi napredovali.

Gospodine razmišljate potpuno isto kao i ja sam.  Istorijski devširme (romantičarski danak u krvi) je uziman u 16.  veku, pa sledi pauza od nekoliko decenija pa poslednje uzimanje 1647.  koje je rezultovalo strašnom korupcijom pa je sakupljač dobio katalferman.

Delo je delo, a sagledavanje konteksta i interpretacija je sasvim druga stvar.  Neko čitajući Gorski vijenac može videti genocidno delo spram muslimana tj.  Bošnjaka (hodža riče, istraga = ubistva i proterivanje), a drugi može videti oklevanje vladike da započne bratoubilački rat, nevoljnost da se krene na brata druge vere iako su svi spremni da se late oružja (ko na brdu ak i malo stoji više vidi no onaj pod brdom. . . ).  U ovoj zemlji punoj mržnje stvarno treba imati pozitivnije i optimističkije tumačenje književnosti i istorije a ne samo kolac, sablja, kama, jama, pa svakih 50 godina ispočetka da proveravamo da li nam je krv iste boje :D

[Madiuxa]

Zlatane, svaka ti je zlatna!

[b.n.]

Istorijski devširme (romantičarski danak u krvi) je uziman u 16.  veku, pa sledi pauza od nekoliko decenija pa poslednje uzimanje 1647.  koje je rezultovalo strašnom korupcijom pa je sakupljač dobio katalferman.

Molim za dodatno objašnjenje - prvi put čujem za katalferman pa sam proverila u rečniku turcizama i tamo stoji doduše katul-ferman, katal-feman, kataluk, katali ferman, m (ar. i pers.) i < tur. katilferman - ferman kojim se naređuje da se neko pogubi.
Sakupljač danka u krvi je - pogubljen? 

[Madiuxa]

Па да, вероватно није добро обавио посао.

БН, обрати пажњу:

Istorijski devširme (romantičarski danak u krvi) je uziman u 16.  veku, pa sledi pauza od nekoliko decenija pa poslednje uzimanje 1647.  koje je rezultovalo strašnom korupcijom pa je sakupljač dobio katalferman.

Страшна корупција >> Каталферман >> фик глава јер си курумпиран ки крумпир...

[b.n.]

Како ли је то могло изгледати, питам се, та страшна корупција - сакупљач би био потплаћен да - шта? Да узима или да не узима данак, или да узима ову или ону децу или нешто треће?

[Madiuxa]

Pa valjda su uzimali pare da ne odvode decu koju su nameracili, ili da odvode neku posebnu decu, ili sta vec. U svakom slucaju, izbor je bio poremecen: umesto najbolje i najodlicnije dece, Carstvo je dobijalo osrednje primerke, pa im je valjda to zasmetalo...

[b.n.]

Мора бити да је било тако нешто. Ужасна времена, у сваком случају. Мило ми је што су прошла - бар у том виду и у тим размерама.

[Madiuxa]

Мора бити да је било тако нешто. Ужасна времена, у сваком случају. Мило ми је што су прошла - бар у том виду и у тим размерама.

hehe, bas si optimisticna, b.n. Pa nesto cisto sumnjam da su prosla. Zlo je i dalje tu, ali je samo promenilo oblik delovanja...

[b.n.]

Па, не знам шта да кажем. Најпре, извињавам се што касним са одговором, била сам ван града. А затим - одговор, рецимо: и-ју, па мени нико ништа није рекао... 

[Madiuxa]

Па, не знам шта да кажем. Најпре, извињавам се што касним са одговором, била сам ван града. А затим - одговор, рецимо: и-ју, па мени нико ништа није рекао... 

Па где си била ти деведесетих година?

[b.n.]

Ах, па овде, наравно, мислим - у земљи. Нисам схватила да се мисли на зло током деведесетих. Говорила си у презенту а сада је већ скоро 2010. па...

[Madiuxa]

Ах, па овде, наравно, мислим - у земљи. Нисам схватила да се мисли на зло током деведесетих. Говорила си у презенту а сада је већ скоро 2010. па...

Па зла има увек и свуда, не само у Србији и само деведесетих. Зло узима свакојаке облике и прилагођава се савременим тенденцијама. Ето, некад су људе набијали на колац, а данас на пример, педерасти путем интернета лове девојчице и дечаке. Бело робље, дечја проституција, злоупотреба илегалних имиграната, кориде, борбе паса, злостављање у породици, инцест, масовна убиства, злостављање у школи, гомила ратова који се воде по свету, почев од Ирака, Авганистана, преко сад најновијих немира у Кини и Хондурасу, разноразне диктатуре, нестајање људи, мучења политичких неистомишљеника, расна, полна и верска сегрегација... Листа је врло дугачка, чак бескрајна.... Ја не знам у ком свету живиш ако никад ниси чула за све те ствари...

[b.n.]

Боже, Бруницхилд, па ко каже да никад нисам чула за такве ствари.
БТЊ, заборавила си мобинг... 

[Ђорђе Божовић]

A razrešenje sviju zala ovoga sveta, kada se uoči njihov uzročnik, toliko je jasno da je prosto neverovatno kako ljudima ne sine samo po sebi — ukinuti državu i društvo u ovom obliku. Granice? Patrijarhat? Zakoni? Teritorije? Jurisdikcija? Hijerarhija? Sistem? Patriotizam? Birokratija? Staleži? Novac? Kapitalizam? Uređenje? Podele? Klerikalizam? Sve to mora nestati, jer sve to je uzročnik ovih, i drugih, zala modernoga sveta. A sigurno nije nešto bez čega se ne može, nego naprotiv.

[b.n.]

Зар то није нешто из - 1954. или - слагаћу те?

[Madiuxa]

Даклем, анархизам, Ђоле?

[Ђорђе Божовић]

Anarhija, nego šta.

[b.n.]

 

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > Читаоница > Српска књижевност (Уредник: Дарко Новаковић) > Тема: Омер-бег Сулејманпашић Скопљак: Пјесме