Rajnzovati, korinđanje

[Madiuxa]

Zanima me koliko je vama poznat ovaj glagol rajnzovati, s obzirom da je u mojoj porodici prilično uobičajen, a tek skoro otrkih da ljudi vrlo bliski meni i sa kojima sam odrasla ne znaju da on uopšte postoji...

Dakle, da li ste ga ikad čuli, ako jeste, koliko je čest u vašem rečniku, koristite li ga, da li neko možda zna odakle je (verovatno iz turskog, tako mi liči, ali nisam sigurna, mada, kad malo bolje razmislim, može i nemački da bude)...

[ArsLonga]

Nikad čuo. A koje značenje ta reč ima? Da nije "očistiti"? - tada bi moglo doći iz nemačkog (reinigen 'čistiti', rein 'čist').

[Ђорђе Божовић]

Familijarizam? Postoje i takvi izrazi u jeziku, koji se upotrebljavaju samo u jednoj porodici, a van nje su nepoznati.

[Зоран Ђорђевић]

Никад чуо. Личи на израз из неког заната. У ком контексту су га твоји користили?

[mirkoandjic]

У мојој околини користило се "рајзовати" у смислу "правити хаос". Сад, то може да буде или од "reissen" (цепати) или каква лалинска осакатница неке друге немачке речи.

[Madiuxa]

У мојој околини користило се "рајзовати" у смислу "правити хаос". Сад, то може да буде или од "reissen" (цепати) или каква лалинска осакатница неке друге немачке речи.

Vidiš, sad kad Mirko reče "lalinska", pade mi na pamet da je to govorila moja baka koja je bila rodom iz Banata. Rajnzovati može da se koristi za više stvari: rajnzuje celu noć u kafani, u diskoteci, i sl. dakle, nešto slično lumpovati, a može biti i u smislu vršljati, rasturiti, u nekom kontekstu i praviti haos. Npr. takođe, moguće je upotrebiti i u nekom prenesenom značenju, ako ti neko da tekst da ga pregledaš, a ti sve ispretumbaš isprecrtaš, promeniš, može da se kolokvijalno kaže da si mu rajnzovao po tekstu... Ukratko, možda bi se mogla dati neka definicija "kao pušten s lanca"...

Moguće da je neka naša familijarna reč, jer je moja familija sklona tome. Na primer, ja do relativno skoro nisam imala pojma da je izraz "ko baba Mara" zapravo baš naš familijarni izraz, i da je ta baba Mara zapravo bila majka očuha moje majke, koja je imala običaj da ide u krevet obučena, te je mojoj majci (koja je nikako nije volela, a bogami ni baba Mara nju ), kad god bi neko otišao u krevet s čarapama ili bi zaspao na kauču u odeći, govorila "ih, kaki si, ko baba Mara"...

[Belopoljanski]

Тако је мој деда имао обичај да говори „исти ко деда Коле!“

Нисам чуо за то рајнзовање. За ове фамилијаризме које помиње Ђорђе, деда је исто користио и реч шустер као синоним за шепртљу и шалабајзера, па са њим и сви, иако је шустер обућар.

[d@do]

Тако је мој деда имао обичај да говори „исти ко деда Коле!“

"ih, kaki si, ko baba Mara"...

U mom kraju se doda i "sunce ga grijalo" ako je onaj s kim se poredi pokojnik.

[Madiuxa]

У мојој околини користило се "рајзовати" у смислу "правити хаос". Сад, то може да буде или од "reissen" (цепати) или каква лалинска осакатница неке друге немачке речи.

Mirko, koji je to "tvoj kraj"? Za sad izgleda da si jedini koji je uopšte čuo za tu reč...

[mirkoandjic]

"Крај" је Панчево. Мислио сам ипак, да ће више нас препознати ту реч. Или је мало Војвођана или се ва врло малом делу територије користила.

А за коринђање чули ли сте? У РМС6 га нема.

[Belopoljanski]

"Крај" је Панчево. Мислио сам ипак, да ће више нас препознати ту реч. Или је мало Војвођана или се ва врло малом делу територије користила.

За рајнзовање стварно нисам чуо. А и иначе, за много тих израза могу само да захвалим деди што је у старости почео интензивно да их користи, било му је смешно да нас збуњује као децу. Већина из моје генерације их ни не зна.

А за коринђање чули ли сте? У РМС6 га нема.

Их, чули! Коринђали!

У средњем Банату се каже и колиндрање. Колико знам, тога има само код нас, Пречана, и у појединим деловима Бугарске.

[Madiuxa]

Šta znači korinđanje? Ja nisam nikad čula za taj izraz...

Belopoljanski, ti si, beše iz lalinskih krajeva...? Ima ovde još pokoji (ili "po koji") Novosađanin, ako me sećanje ne vara... Bilo bi lepo čuti da li su oni čuli za "rajnzovanje"...

[Зоран Ђорђевић]

Ima ovde još pokoji (ili "po koji") Novosađanin, ako me sećanje ne vara...

Бојан.

[Madiuxa]

Ima ovde još pokoji (ili "po koji") Novosađanin, ako me sećanje ne vara...

Бојан.

Znam za Bojana, ali mislim da ima još neko...

[mirkoandjic]

Šta znači korinđanje? Ja nisam nikad čula za taj izraz...

На Бадње вече, деца иду од куће до куће и певају (певаду) песмице као на пример

Ја сам мали Пера,
ујела ме кера,
за ногу, за руку,
дај ми, газда, јабуку.

Онда домаћини дају деци орахе, јабуке, бомбоне и којешта.

Чујем да су и Мађари слично радили за њихов Божић. Можда су обичај и назив преузети од њих.

Нешто више има овде: http://yuforum.net/yuforum-cafe/bo-ic-i-korindjanje-45219/

[Madiuxa]

Šta znači korinđanje? Ja nisam nikad čula za taj izraz...

На Бадње вече, деца иду од куће до куће и певају (певаду) песмице као на пример

Ја сам мали Пера,
ујела ме кера,
за ногу, за руку,
дај ми, газда, јабуку.

Онда домаћини дају деци орахе, јабуке, бомбоне и којешта.

Чујем да су и Мађари слично радили за њихов Божић. Можда су обичај и назив преузети од њих.

Нешто више има овде: http://yuforum.net/yuforum-cafe/bo-ic-i-korindjanje-45219/

Pa to su kantikos što bi rekli Španci. A to rade i deca u američkim filmovima. Nisam znala da i mi imamo taj običaj. Gde se primenjuje?

[Belopoljanski]

a to su kantikos što bi rekli Španci. A to rade i deca u američkim filmovima. Nisam znala da i mi imamo taj običaj. Gde se primenjuje?

У Бачкој и Банату, свугде. За Срем нисам сигуран.

Чујем да су и Мађари слично радили за њихов Божић. Можда су обичај и назив преузети од њих.

И Мађари и Немци.

Не знам да ли се у Панчеву користи и израз колиндрање. И ја сам мислио да је обичај преузет од католика јер га на југу стварно нема, али онда сам чуо за бугарски обичај коледарења, повезао са коледом и словенским обичајем прославе зимског солстиција (мислим да Бугари и Божић називају Коледом), па сам одатле и назив колиндрање повезао са коледарским обичајима, а коринђање као изведеницу од колиндрање.

Ево... Гугл каже да је код Бугара коледување. Ево текста са бугарске википедије, врло сличан обичај нашем коринђању, само ближи паганштини. На бугарском је, али се разбира:

http://tinyurl.com/2w26aqa

[mirkoandjic]

a to su kantikos što bi rekli Španci. A to rade i deca u američkim filmovima. Nisam znala da i mi imamo taj običaj. Gde se primenjuje?

Не знам да ли се у Панчеву користи и израз колиндрање. И ја сам мислио да је обичај преузет од католика јер га на југу стварно нема, али онда сам чуо за бугарски обичај коледарења, повезао са коледом и словенским обичајем прославе зимског солстиција (мислим да Бугари и Божић називају Коледом), па сам одатле и назив колиндрање повезао са коледарским обичајима, а коринђање као изведеницу од колиндрање.

Амери и Канађани имају Халовин (Halloween) за децу која од куће до куће скупљају слаткише (сем када крене Х1Н1), а за Божић се певају песмице (Christmas carols, caroling). Коринђање му дође као обједињење оба обичаја.

За колиндрање нисам чуо, али је могуће и да сам то уствари пречуо, јер нисам се баш редовно давао у такве подухвате.

[Madiuxa]

Па певају песмице за бомбоне и остале слаткише (јес вала, крисмас керолс, нисам се могла раније сетити). За Ноћ вештица прете несташлуцима (трик ор трит би било буквално испрескакаћу те или ме части) па опет добију слаткише. То колиндрање би било као ово њихово за Божић. Нема то везе с Хелоувином.

[mirkoandjic]

Па певају песмице за бомбоне и остале слаткише (јес вала, крисмас керолс, нисам се могла раније сетити). За Ноћ вештица прете несташлуцима (трик ор трит би било буквално испрескакаћу те или ме части) па опет добију слаткише. То колиндрање би било као ово њихово за Божић. Нема то везе с Хелоувином.

Разлика је у количини слаткиша. Пред Божић се продаје све и свашта, али не толико слаткиша. Керолинг данас видиш на филму и можда у руралнијим срединама. За Ноћ вештица, који ја сматрам да спонзоришу зубари, продају се невиђене количине најбезвезнијих слаткиша и јако је популаран код деце која то не пропуштају.

[Madiuxa]

који ја сматрам да спонзоришу зубари

[Normal girl]

Koledarenje je prisutno  kod Rusina i Ukrajinaca u Vojvodini, tako da nije samo vezano za Bugare.

[Belopoljanski]

Koledarenje je prisutno  kod Rusina i Ukrajinaca u Vojvodini, tako da nije samo vezano za Bugare.

А да ли постоји код Русина и Украјинаца у Украјини?

[Обрен Старовић]

Па ја сам до пре коју кодину редовно коринђао.  ::)Сада водим сестричину сваке године. Лепо се премаскирамо у пастире, овце, вукове, медведе и сл. и идемо па певамо песмице. У другом разреду сам написао састав о коринђању и отишао је у годишњак.
Мама ми каже да је чула за израз рајцати. То значи правити неред, дивљати... То је вероватно само скраћена верзија.

[Madiuxa]

Мама ми каже да је чула за израз рајцати. То значи правити неред, дивљати... То је вероватно само скраћена верзија.

Одакле ти је мама? У Ваљеву је постојао Јарцан, локална луда, па је одатле ваљда дошао израз јарцати се. Моја мајка је имала обичај да нам каже "Доста више јарцања" кад бисмо превршили сваку меру у урлању и јурцању по кући...

[Обрен Старовић]

Она је то чула од мамине стране породице. (маме моје маме) Они су из Сомбора.

[Madiuxa]

Kakvih sve izraza nema u narodu koje nijedan rečnik ne beleži... Rajcati, jarcati, korinđati, rajnzovati...

[Belopoljanski]

Знам за то јарцање, само су нама рекли да је то од јарића пошто су они изузетно немирни и несташни.

[Зоран Ђорђевић]

Она је то чула од мамине стране породице. (маме моје маме) Они су из Сомбора.

По бабине линије.

Одјављујем се за следеће три недеље, идем да издржавам бању.

[Madiuxa]

Знам за то јарцање, само су нама рекли да је то од јарића пошто су они изузетно немирни и несташни.

Pa verovatno i jeste tako, a Jarcan je dobio ime po glagolu... Stalno je nesto skakao i izvodio neke kerefeke, kako prica mama...

[Belopoljanski]

Занимљиво за тог Јарцана.

А глагол јарцати ми је интересантан јер изгледа да није регионалан, него врло раширен. За разлику од рајнзовата или коринђања.

П. С. Сад већ претим да одем у тешки офтопик... Да ли још неко (сем Мирка) зна шта су то ринглови?

[Соња]

Да. Исто што и шљивциге и џанарике.

[Belopoljanski]

Да. Исто што и шљивциге и џанарике.

Јесте. И то је реч која није раширена. У северном Банату их зову и рингловкама, у женском роду.

Одјављујем се за следеће три недеље, идем да издржавам бању.

Срећно издржавање бање, ако те стигне овај одговор док си још ту.

[Madiuxa]

E, nisu šljivcige i dženarike jedno te isto. Ili jesu??? Dženarike su malecne i žute su ili crvene. Barem u Srbiji. I Španiji nemaju šljive kakve mi imamo, nego kao dženarike, samo velike, veličine kajsije ili omanje breskve...

Zorane, lepo se provedite i iznad svega, uživajte! Za to banje i služe...

[Miki]

I Španiji nemaju šljive kakve mi imamo, nego kao dženarike, samo velike, veličine kajsije ili omanje breskve...

Овде код мене исто. И одвратне су на укус...

[Madiuxa]

I Španiji nemaju šljive kakve mi imamo, nego kao dženarike, samo velike, veličine kajsije ili omanje breskve...

Овде код мене исто. И одвратне су на укус...

Bogami, ovde nisu. Iste su ko naše šljive, čak lepše. One crne. A one žute su iste dženarike. Samo malo veće...

[Miki]

Јесте ли чули за реч џамутка? Сад ми паде на памет код ових шљива које помену Бруни.

[Madiuxa]

Јесте ли чули за реч џамутка? Сад ми паде на памет код ових шљива које помену Бруни.

A šta je to, opet neka šljiva?

[Miki]

Јок мори. То је повећа мушка алатка, али се често на југу Србије њоме описују големе ствари: „Шта си ми исекô овол’ку џамутку, који ђаво?“ — обично је реакција на овеће парче торте са којим се треба изборити.

П. С. У контексту са шљивама: прва реакција ми је била када сам их угледао: „Погле’ кол’ке џамутке, ово ли су шљиве? Нема неке касветне да се купе?“

П. П. С. Знате ли шта је касветно?

[Belopoljanski]

Овде код мене исто. И одвратне су на укус...

Тамо код вас сам заборавио како се каже. Знам да има један назив од Ниша до Паланке, а да од Пирота до Димитровграда користе други.

[J o e]

П. П. С. Знате ли шта је касветно?

Ка свету, људски, ваљан? 

[Miki]

Јесте. Баш је добар израз и јако популаран доле на Југу. И ја га радо користим.

[J o e]

Јесте. Баш је добар израз и јако популаран доле на Југу. И ја га радо користим.

Јесте, вала. Мислим да сам га чуо и ван југа. Занимљив је и начин творбе.

[Miki]

Овде код мене исто. И одвратне су на укус...

Тамо код вас сам заборавио како се каже. Знам да има један назив од Ниша до Паланке, а да од Пирота до Димитровграда користе други.

Кад рекох овде, мислио сам на Естерајх. А нешто нисам баш вичан са тим нашим народним изразима за разноразне биљке.

Јесте, вала. Мислим да сам га чуо и ван југа. Занимљив је и начин творбе.

Врло је описан. А начин творбе је, рекао бих, сличан са напрстак, наочаре и томе слично (наку*њак, допи*њак ).

[Belopoljanski]

И ја сам мислио да је обичај преузет од католика јер га на југу стварно нема, али онда сам чуо за бугарски обичај коледарења, повезао са коледом и словенским обичајем прославе зимског солстиција (мислим да Бугари и Божић називају Коледом), па сам одатле и назив колиндрање повезао са коледарским обичајима, а коринђање као изведеницу од колиндрање.

Ево... Гугл каже да је код Бугара коледување. Ево текста са бугарске википедије, врло сличан обичај нашем коринђању, само ближи паганштини. На бугарском је, али се разбира:

http://tinyurl.com/2w26aqa

Занимљиво:

КОЛЕДА.

Од прије су ишла момчад уочи Божића од куће до куће те пјевала пјесме од коледа, у којима се уза сваку врсту припијева: коледо! Неколико овакијех пјесама наштампано је у првој књизи Српскијех народнијех пјесама 1841, а опомињем се да сам још у дјетињству слушао у овакој једној пјесми како желе да им краве буду млијечне, да намузу пун кабао млијека:

Да окупам, коледо!
Малог Бога, коледо!
И Божића, коледо!

Момчад она што играју и пјевају зову се колеђани. Овај се обичај међу људима нашега закона готово са свијем изгубио, али у кршћана још траје. Читава коледа, рече се и сад кад иде много људи заједно.

Вук Караџић, Живот и обичаји народа српскога

[Belopoljanski]

Ђорђе, да ли је икако могуће коледарити, колеђани -> коринђати, корињђаши? За колиндрање ми делује да се може извести (Е у коледо је јус, „колендо“), грешим ли?

[Ђорђе Божовић]

Ja ne bih išao toliko u prošlost. Moguće je da je jedan izraz nastao od drugoga, i to i bez jusova i jerova, u skorije vreme. (A i ako idemo u prošlost, nikako IN nije i ne može biti refleks od staroga nazalnog E!)

[mirkoandjic]

Лале имају свој фазон промена усвојених речи. Тако, рецимо, Магдалена постаде Мандалина. Одакле сад г постаде н, а е постаде и? Није далеко од памети да слична логика може да промени коледарење у колиндрање.

На http://ww.serbiancafe.com/lat/diskusije/mesg/134/014457997/korindjenje.html?2 нађох и ово:

"Korindjanje ili kolindranje, od 'koledariti' (Koledo=Bozic) je obicaj kada za Badnje vece deca u grupama idu od kuce do kuce, ulaze u dvoriste i pevaju pesmice-korindaljke. Kada ih cuju domaćin ili domaćica, oni onda izlaze i daruju ih orasima, suvim vocem i slatkisima."

Сад, колики ауторитет прати ову тврдњу - не знам.

[Belopoljanski]

Дешавало ми се да у говору чујем, нарочито код људи са села, пент, девент (уместо пет, девет) и сл. Добро, можда им је био и запушен нос. Поента је да су ми изрази коринђање и колиндрање „слични“ са коледарењем, а односе се на исто, где колиндрање још некако и личи на коледарење и коледање, а коринђање баш никако. Е сад, и та субјективна оцена сличности може бити без узајамне везе, као и нпр. шлем и шљам или семе и Сима, зато ме и занима да ли се могу довести у везу са коледом или порекло речи треба тражити другде.

У сваком случају је реч интересантна. Мислим да нисам на теми споменуо моје некадашње изненађење када сам сазнао да је тај обичај уско локалног карактера и да у другим нашим крајевима нема чак ни те речи. Мислио сам да је то српски обичај, а оно испаде само банатски и бачки, евентуално сремски.

[Belopoljanski]

Мирко, занимљиво. Тачно је оно и за вулгарно коринђање, а стварно ме занима да ли има још неких сем тог чувеног Пере којег је ујела кера, па би сад јабуку и оног што бега од жарача.

Још једна занимљивост. Као врло мали, уопште нисмо били свесни религиозног карактера коринђања (по принципу Лале, када су га на састанку питали „Какав си ти то комуниста, кад славиш Божић и славу и крстиш децу?“, а он им ’ладно одговори слежући раменима „Па, православни“) и за оне „Божиће пред капијом“ и још неке варијанте смо чули тек када је кренула ренесанса религије. То јест, бар у мом друштву и градском окружењу је било тако.

Мирко, јесу ли Панчевци баш праве Лале, или су Милитари?

[Ђорђе Божовић]

Дешавало ми се да у говору чујем, нарочито код људи са села, пент, девент (уместо пет, девет) и сл. Добро, можда им је био и запушен нос.

Pre će biti da im je zapušen nos nego što to ima veze s praslovenskim nosnim vokalima.

Поента је да су ми изрази коринђање и колиндрање „слични“ са коледарењем, а односе се на исто, где колиндрање још некако и личи на коледарење и коледање, а коринђање баш никако.

Zašto da ne, moguće je sasvim da su "kolindrati" i "korinđati" dijalekatski oblici od "koledati". Svega par fonetskih prelagodbi ih je moglo izmeniti, kao i kod "Magdalena" prema "Mandalina".

Kako se zove ovaj običaj na mađarskom i drugim vojvođanskim jezicima gde se to praktikuje? Mogli su i oni uticati na izvorno "koledati" da se tako malčice fonetski prelagodi pa i malo više odstupi od originala, recimo. Gde god se susreću različiti jezici, ostvaruju se i jezički kontakti, a gde god se ostvaruju jezički kontakti, oni upravo i podstiču jezičke promene.

[mirkoandjic]

Мирко, јесу ли Панчевци баш праве Лале, или су Милитари?

Та, мани! Ди ћу сад још да проверавам како по вароши говориду.

Уствари, Панчево је једна мешавина, што се вероватно да очекивати. Обзиром на веома снажан утицај Београда, свакодневни говор се у Панчеву врло мало разликује од Београдског. Ту и тамо се можда малкице касни са урбаним жаргоном у односу на престоницу. Ипак, у северном делу града је "лалински" врло наглашен, па нам такав говор нимало није стран. Напротив, када се романтичарски евоцира прошлост у било којој прилици, лалински је неизбежан.

Кад дођем у посету, обавезно свратим до свога брице. Он је из Баранде, и сви његови шегрти су му изгледа из краја. Уживам да их слушам кара распреду дискусију.

[Belopoljanski]

Мислио сам на поделу Банаћана на Лале и Милитаре, опрости ако си ме добро разумео у старту, уморан сам, а опет сам узео да куцкам. Мало јужније од Зрењанина је ишла граница Војне границе и провинцијала. Ови ван Границе су ове звали Милитарима и то је остало и до данас, само треба наћи праве људе који знају те ствари, пошто се становништво доста измешало (нарочито са колонистима), а многе старе ствари су заборављене. Тек када је Војна граница сасвим развојачена, за све Банаћане се каже да су Лале. Једино нисам сигуран, и сад се чешкам по глави, да ли су Милитари део Лала или је важила подела на једне и на друге.

Једном приликом је Раша Попов, Мокринчанин родом, причао како чак ни за Бечкеречане није правилно рећи да су Лале, што ме је зачудило. Вероватно је мислио на целу општину са све јужним селима, а не на сам град.

[mirkoandjic]

Мислио сам на поделу Банаћана на Лале и Милитаре, опрости ако си ме добро разумео у старту, уморан сам, а опет сам узео да куцкам.

Није ми познато да се "Милитари" користило код нас. С дрге стране, тек сам на нешто мање од пола пута до стотке, тако да можда и нисам похватао довољно.

[Madiuxa]

Лале имају свој фазон промена усвојених речи. Тако, рецимо, Магдалена постаде Мандалина. Одакле сад г постаде н, а е постаде и?

Pa bio Lala prehlađen...

[Ljubodrag]

Као Панчевац са свим директним прецима из Ботоша крај Зрењанина (дакле из средњег Баната) могу да кажем да је коринђати сасвим честа реч у мојој породици са горе већ утврђеним значењем.  У пренесеном понекад може да значи "лупетати, у празно причати".

Рајзовати је још чешћа.  Никад нисам чуо рајнзовати, нисам ни препознао шта је кад сам је овде први пут видео.

Моја баба је причала само тим дијалектом, увек ми је било просто невероватно да и кад чује нешто на стандардном српском, ако понавља делове већ реченог, рећи ће на свом дијалекту. 

[Ljubodrag]

Милитар vs Лала.

Милитар не постоји више, небитно је, никад за све моје године никог нисам чуо да се тако назвао.  Лала је искључиво Србин из Баната, ником другом не признајемо тај назив.  Посебно не Сремцима.   :)

Испричао ми деда како је имао нека посла са Мађаром са севера Баната и како је деда приупитао "Да ниси Лала?" а овај му је љутито одговорио, "не, ја сам Мађар, нисам Рац". 

[Ljubodrag]

Пример за рајзовати:

Рајзово је до касно, сад је сав крмељив.

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Значења речи (Уредник: Дарко Новаковић) > Тема: Rajnzovati, korinđanje