Belopoljanski
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 820
|
|
« Одговор #45 у: 00.10 ч. 11.06.2010. » |
|
Ђорђе, да ли је икако могуће коледарити, колеђани -> коринђати, корињђаши? За колиндрање ми делује да се може извести (Е у коледо је јус, „колендо“), грешим ли?
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #46 у: 00.27 ч. 11.06.2010. » |
|
Ja ne bih išao toliko u prošlost. Moguće je da je jedan izraz nastao od drugoga, i to i bez jusova i jerova, u skorije vreme. (A i ako idemo u prošlost, nikako IN nije i ne može biti refleks od staroga nazalnog E!)
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
mirkoandjic
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Мирко Анђић
Струка: Програматор
Поруке: 61
|
|
« Одговор #47 у: 00.53 ч. 11.06.2010. » |
|
Лале имају свој фазон промена усвојених речи. Тако, рецимо, Магдалена постаде Мандалина. Одакле сад г постаде н, а е постаде и? Није далеко од памети да слична логика може да промени коледарење у колиндрање. На http://ww.serbiancafe.com/lat/diskusije/mesg/134/014457997/korindjenje.html?2 нађох и ово: "Korindjanje ili kolindranje, od 'koledariti' (Koledo=Bozic) je obicaj kada za Badnje vece deca u grupama idu od kuce do kuce, ulaze u dvoriste i pevaju pesmice-korindaljke. Kada ih cuju domaćin ili domaćica, oni onda izlaze i daruju ih orasima, suvim vocem i slatkisima." Сад, колики ауторитет прати ову тврдњу - не знам.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Belopoljanski
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 820
|
|
« Одговор #48 у: 01.01 ч. 11.06.2010. » |
|
Дешавало ми се да у говору чујем, нарочито код људи са села, пент, девент (уместо пет, девет) и сл. Добро, можда им је био и запушен нос. Поента је да су ми изрази коринђање и колиндрање „слични“ са коледарењем, а односе се на исто, где колиндрање још некако и личи на коледарење и коледање, а коринђање баш никако. Е сад, и та субјективна оцена сличности може бити без узајамне везе, као и нпр. шлем и шљам или семе и Сима, зато ме и занима да ли се могу довести у везу са коледом или порекло речи треба тражити другде. У сваком случају је реч интересантна. Мислим да нисам на теми споменуо моје некадашње изненађење када сам сазнао да је тај обичај уско локалног карактера и да у другим нашим крајевима нема чак ни те речи. Мислио сам да је то српски обичај, а оно испаде само банатски и бачки, евентуално сремски.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Belopoljanski
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 820
|
|
« Одговор #49 у: 01.09 ч. 11.06.2010. » |
|
Мирко, занимљиво. Тачно је оно и за вулгарно коринђање, а стварно ме занима да ли има још неких сем тог чувеног Пере којег је ујела кера, па би сад јабуку и оног што бега од жарача. Још једна занимљивост. Као врло мали, уопште нисмо били свесни религиозног карактера коринђања (по принципу Лале, када су га на састанку питали „Какав си ти то комуниста, кад славиш Божић и славу и крстиш децу?“, а он им ’ладно одговори слежући раменима „Па, православни“) и за оне „Божиће пред капијом“ и још неке варијанте смо чули тек када је кренула ренесанса религије. То јест, бар у мом друштву и градском окружењу је било тако. Мирко, јесу ли Панчевци баш праве Лале, или су Милитари?
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #50 у: 01.52 ч. 11.06.2010. » |
|
Дешавало ми се да у говору чујем, нарочито код људи са села, пент, девент (уместо пет, девет) и сл. Добро, можда им је био и запушен нос. Pre će biti da im je zapušen nos nego što to ima veze s praslovenskim nosnim vokalima. Поента је да су ми изрази коринђање и колиндрање „слични“ са коледарењем, а односе се на исто, где колиндрање још некако и личи на коледарење и коледање, а коринђање баш никако. Zašto da ne, moguće je sasvim da su "kolindrati" i "korinđati" dijalekatski oblici od "koledati". Svega par fonetskih prelagodbi ih je moglo izmeniti, kao i kod "Magdalena" prema "Mandalina". Kako se zove ovaj običaj na mađarskom i drugim vojvođanskim jezicima gde se to praktikuje? Mogli su i oni uticati na izvorno "koledati" da se tako malčice fonetski prelagodi pa i malo više odstupi od originala, recimo. Gde god se susreću različiti jezici, ostvaruju se i jezički kontakti, a gde god se ostvaruju jezički kontakti, oni upravo i podstiču jezičke promene.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
mirkoandjic
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Мирко Анђић
Струка: Програматор
Поруке: 61
|
|
« Одговор #51 у: 02.01 ч. 11.06.2010. » |
|
Мирко, јесу ли Панчевци баш праве Лале, или су Милитари? Та, мани! Ди ћу сад још да проверавам како по вароши говориду. Уствари, Панчево је једна мешавина, што се вероватно да очекивати. Обзиром на веома снажан утицај Београда, свакодневни говор се у Панчеву врло мало разликује од Београдског. Ту и тамо се можда малкице касни са урбаним жаргоном у односу на престоницу. Ипак, у северном делу града је "лалински" врло наглашен, па нам такав говор нимало није стран. Напротив, када се романтичарски евоцира прошлост у било којој прилици, лалински је неизбежан. Кад дођем у посету, обавезно свратим до свога брице. Он је из Баранде, и сви његови шегрти су му изгледа из краја. Уживам да их слушам кара распреду дискусију.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Belopoljanski
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 820
|
|
« Одговор #52 у: 02.18 ч. 11.06.2010. » |
|
Мислио сам на поделу Банаћана на Лале и Милитаре, опрости ако си ме добро разумео у старту, уморан сам, а опет сам узео да куцкам. Мало јужније од Зрењанина је ишла граница Војне границе и провинцијала. Ови ван Границе су ове звали Милитарима и то је остало и до данас, само треба наћи праве људе који знају те ствари, пошто се становништво доста измешало (нарочито са колонистима), а многе старе ствари су заборављене. Тек када је Војна граница сасвим развојачена, за све Банаћане се каже да су Лале. Једино нисам сигуран, и сад се чешкам по глави, да ли су Милитари део Лала или је важила подела на једне и на друге.
Једном приликом је Раша Попов, Мокринчанин родом, причао како чак ни за Бечкеречане није правилно рећи да су Лале, што ме је зачудило. Вероватно је мислио на целу општину са све јужним селима, а не на сам град.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
mirkoandjic
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Мирко Анђић
Струка: Програматор
Поруке: 61
|
|
« Одговор #53 у: 02.37 ч. 11.06.2010. » |
|
Мислио сам на поделу Банаћана на Лале и Милитаре, опрости ако си ме добро разумео у старту, уморан сам, а опет сам узео да куцкам.
Није ми познато да се "Милитари" користило код нас. С дрге стране, тек сам на нешто мање од пола пута до стотке, тако да можда и нисам похватао довољно.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #54 у: 11.38 ч. 11.06.2010. » |
|
Лале имају свој фазон промена усвојених речи. Тако, рецимо, Магдалена постаде Мандалина. Одакле сад г постаде н, а е постаде и?
Pa bio Lala prehlađen...
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ljubodrag
гост
Ван мреже
Организација: BO
Име и презиме: Lj. Grujic
Струка: професор и занатлија
Поруке: 7
|
|
« Одговор #55 у: 10.05 ч. 08.08.2010. » |
|
Као Панчевац са свим директним прецима из Ботоша крај Зрењанина (дакле из средњег Баната) могу да кажем да је коринђати сасвим честа реч у мојој породици са горе већ утврђеним значењем. У пренесеном понекад може да значи "лупетати, у празно причати".
Рајзовати је још чешћа. Никад нисам чуо рајнзовати, нисам ни препознао шта је кад сам је овде први пут видео.
Моја баба је причала само тим дијалектом, увек ми је било просто невероватно да и кад чује нешто на стандардном српском, ако понавља делове већ реченог, рећи ће на свом дијалекту.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ljubodrag
гост
Ван мреже
Организација: BO
Име и презиме: Lj. Grujic
Струка: професор и занатлија
Поруке: 7
|
|
« Одговор #56 у: 10.13 ч. 08.08.2010. » |
|
Милитар vs Лала.
Милитар не постоји више, небитно је, никад за све моје године никог нисам чуо да се тако назвао. Лала је искључиво Србин из Баната, ником другом не признајемо тај назив. Посебно не Сремцима. :)
Испричао ми деда како је имао нека посла са Мађаром са севера Баната и како је деда приупитао "Да ниси Лала?" а овај му је љутито одговорио, "не, ја сам Мађар, нисам Рац".
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ljubodrag
гост
Ван мреже
Организација: BO
Име и презиме: Lj. Grujic
Струка: професор и занатлија
Поруке: 7
|
|
« Одговор #57 у: 10.17 ч. 08.08.2010. » |
|
Пример за рајзовати:
Рајзово је до касно, сад је сав крмељив.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|