Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum

Koji prevod vam je ostao u sećanju kao nešto najgluplje što ste ikada videli u životu?
Čovek pamti lepe stvari, ali čini mi se da se nekako uvek radje prisetimo budalaština i gluposti, ako ni zbog ćega drugog, onda zato što nas barem dobro nasmeju.

Izvori mogu da budu najrazličitiji, od filmova i serija, preko knjiga, novinskih članaka do natpisa  u prodavnicama i oglasima/bilbordima na putu...

Evo ja ću da počnem. Mada sam ovo već negde pomenula...

cardiac arrest - kardia karest. Bukvalno tako napisano u titlu.

NAPOMENA: OVA TEMA NE POZIVA NA PROZIVANJE NI IMENOVANJE ONIH KOJI SU POGREŠILI, VEĆ SAMO NA UKAZIVANJE NA GREŠKE. MOLIM VAS DA NE NAVODITE IMENA PREVODILACA. HVALA.

Au, ovo je teško, prevelika je konkurencija...

Za početak, naravno biseri od izdanja Narodne knjige: "sedeo je u fotelji i izgledao velikodušnije od života". (larger than life, ne može biti ništa drugo u originalu, očigledno). Agata Kristi, Karipska misterija (ili zagonetka, mrzi me sad da tražim knjigu).

За техничаре је то онај давни ''бисер'' - магнетна ливада.

У једној књизи иде прича: човек се пење неком стазом, али у једном тренутку стаза почне да се рачва у два смера. Он застане да размисли, а „онда је лева стаза однела НАДЛАНИЦУ“.

Израз „die Oberhand gewinnen“, наравно, значи „однети превагу“, али пошто сама реч „Oberhand“ значи „надланица“, преводилац није имао шта много да размишља (по свом мишљењу), него је ставио оно што „пише у речнику“. Исти преводилац у истој књизи упорно преводи место где се догађа цела радња као „Казанске планине“. Ради се о речи „Bergkessel“ која, у ствари, значи „котлина“ (буквалан превод је „брдски котао“ или „брдски казан“).

У српском издању ''Енциклопедије Британике'' за ону цркву на Црвеном тргу у Москви пише да се зове - Василија Благословеног!

U srpskom izdanju Britanike ima milion grešaka svakako.

Još jedan biser Narodne knjige: iznad sede kose smešilo se rumeno lice. Možda je čovek dubio na glavi?

I stalno zaboravljam, baš me zanima kako je došlo do gore pomenute magnetne livade i o čemu je zapravo reč?

Magnetic field. :)

Magnetic field. :)


Ово је стварно одличан штос!

Da li mozes da navedes original?

Ovaj... nemam original, imam samo italijanski prevod a trenutno ne mogu da ga nađem... :-[ U pitanju je opet Agata Kristi, originalni naslov The Labours of Hercules. Mislim da je čak na prvoj strani...

Aaaahahaha, do sutra bih lupala glavu i ne bh se setila magnetnog polja... :D :D :D

Sigurno nisu najveće, ali jedine koje mi ovog trenutka padaju na pamet.

- veggies, hippies (ostavljeno u originalu!!!)
- znam da ćeš doći sa nečim sjajnim (original jedino može biti "I know you'll come up with smt great!!! što naravno znači "smisliti")

Moram da dodam da me malo grize savest zbog ovog ismevanja. Možda neko baš u ovom trenutku tako ismeva i moje prevode  :-[

Majo, ako si u stanju da uočiš te greške, sumnjam da si u stanju da napraviš greške tog tipa...

Zašto ne gledaš to sa vedrije strane - možda ovaj razgovor nekom i pomogne da ne napravi iste greške...

S druge strane, niko nije nepogrešiv... Loše je to što ponekad ljudi ne uče na svojim greškama. A grešiti... Grešiti je ljudski...

Evo i moga bisera: "front room" sam prevela kao "prednja soba" :-[ umesto "dnevna soba"!!! Iskreno, nije mi ni palo na pamet da proverim u rečniku već sam išla rezonom da u engleskoj arhitekturi i postoje sobe koje su odmah pored ulaza i sa "prednje" strane kuće, za razliku od kuhinje i trpezarije koje su obično sa zadnje strane kuće (i imaju izlaz u dvorište). Da bih tek nekoliko meseci kasnije, tražeći značenje "morning room" našla u rečniku da su sve to sinonimi za "living room"!!! :o >:( :-[

Oh! Ovo je veoma korisno. To  "mrzi me da trazim sad, ma sigurno je to sto ja mislim" je veoma opasno. Meni se desilo da sam prevela SOB kao "dobar covek" jer sam iz konteksta zakljucila da je tip o kome se govori, dobar covek. Mos' misliti kako mi je bilo kad sam posle izvesnog vremena saznala da je SOB u stvari, "SON OF A BITCH"! I sto je najgore, otvorim Bensona, i tamo mi lepo stoji! Od tada, ako imam i trunku sumnje, prevrnem hiljadu petsto recnika pre nego sto ista napisem...

Martial arts - Марсовске вештине !!??
(Филм на Ружичастој ТВ, пре неколико година)

To sam viđala na više mesta :D Nekada su čak pisali i marsovske umetnosti :D

Oh, zemljo, otvori se!

Ja sam se oduvek pitala jednu stvar.
Pa zar ti "prevodioci" ne vide koliko to što su napisali zvuči glupo? Mislim, jedno je da pogrešiš tipa, vreme, ili nazoveš majicu pidžamom, ako u kontekstu moće da stoji i jedno i drugo. Ali, ko je još ikad čuo za marsovske veštine iliti još gore, umetnosti? Zar ne vide koliko to nema veze s mozgom?
To ne može da se nazove greškama, jer to više i nisu greške, to je čisti bezobrazluk.

Jednostavno, prevodi se mehanički i niko pošto "iz cuga" prevede više ne čita šta je napisao, niti mu neko to kontroliše. Na to stalno nailazim.

Ма, будалаштина има толико да им се броја не зна, поготову сад кад преводи ко стигне, а нико не проверава те преводе. Знам да пиратске дискове не би ни требало узимати у обзир у оваквим дискусијама (знање људи који то преводе заснива се на одгледаним филмовима и "запамћеним" преводима. Вероватно су једног дана рекли "У, човече, па ја разумем СКОРО СВЕ и без титла". Али цака је баш у том скоро све...), али просто морам да вам испричам шта ми се десило пре неки дан. Елем, код неких "пирата" на улици пронађем шпански фил "Volver" Педра Алмодовара. Како сам велики поклоник, зграбих га брже-боље и потрчах кући колико ме ноге носе ;D Убацим диск, увалим се у омиљену столицу, почиње филм и после два минута укапирам да превод нема везе с оним што они причају. Е, сад, моје познавање шпанског отприлике је на нивоу горе наведеног господина којем је једног дана синуло да може да преводи - тј, разумем скоро све, могу и да говорим а да ми се баш не смеју, али управо због оног "скоро све" више волим да имам превод.
Дам му ја још једну прилику, мада видим да нешто не штима. Род у реченици уопште не одговара лику који говори (у првом делу филма сви говоре у мушком роду, мада је само један лик мушкарац, а око њега гомила жена. Чак у једном тренутку један лик каже "Soy tu tia Sole" (извињавам се ако сам нешто погрешно написала), а у преводу "Ја сам твој ТЕЧА Соле"). У тренутку кад је тетка из приче на питање "Могу ли до тоалета?" одговорила са "Vette" (опет извињење), а преводилац то превео са "Мокар је" (вероватно је заличило на It's wet), укапирала сам да је несрећник преводио са нечијег енглеског превода и да онда то уопште није његова кривица него тог неког који је преводио на енглески! Да не причамо да је низ речи остављан у оригиналу и то апсолутно једноставних речи, типа: "Quiero estar con tigo" - "Quiero је с тобом".
Ето, немамо само ми нестручне преводиоце, то се ради и у другим земљама - у овом случају рекла бих да је омашио шпански "преводилац". Наравно, ово ни у ком случају није оправдање ни за кога од њих.

Ili engleski, koji u suštini, nema blage veze sa španskim. ;D
Oh...
Te filmove sa top mante prevodi bilo ko. Ja upravo radim sa jednim Baskom na prevodu jednog našeg filma, onako, za našu dušu. Siroma' umro je od sreće što je naišao na mene, jer ima engleski i italijanski prevod istog filma i ništa mu se ne slaže, a i sam vidi na mnogim mestima da ono što piše u prevodu, nema veze sa onim što se dešava na ekranu. Eto, barem će prevod na španski biti dobar. Doduše, s obzirom da je u pitanju sada naš, srpski film, prevode na ital. i engl. su sigurno radili neki naši entuzijasti, jer ne verujem da ima Italijana i Engleza koji baš govore srpski... ;D

Taj film koji si ti kupila, verovatno je neki filmofil entuzijasta skinuo sa Mulom, pa je onda u Subtitle  Workshopu sam preveo titlove sa boga pitaj kog jezika, jer je očigledno da španski ne zna, a pitanje je i kako i koliko poznaje jezik sa kog je "prevodio". To nije radio nikakav prevodilac i čisto sumnjam da je neko uopšte bio plaćen da to prevodi.
Na Internetu može SVE da se nađe. Filmovi, subtitlovi, šta god hoćeš. Samo treba da kažeš. Sve je besplatno, ali i rizik od lošeg kvaliteta je takođe prisutan. Šta je nekome prioritet - to neka sam odluči.

Да ли је ''Плес са вуковима'' коректно преведено? Ја сам из филма разабрао да су њега (Кевина Костнера) назвали ''Плеше с вуковима''. Као што су и њу звали ''Стоји с песницама''.

Ja mislim da jeste. Ne možemo uvek da se doslovno držimo originala. Osim toga, kad su u pitanju prevodi naslova filmova, ako doslovan prevod ne zvuči baš najbolje, prevodilac je slobodan da ga malo slobodnije prevede, a ponekad je čak i neophodno izmisliti potpuno novi naslov jer prevod jednostavno nije moguć. "Pleše s vukovima" jednostavno nije toliko zvučno kao "Ples sa vukovima", zvuči nekako nedovršeno. Znam, reži ćete, a kako je onda u redu prevesti njegovo ime tako? Jednostavno ja bih prevela drugačije, ali ne vidim ni taj prevod lošim, jer je to jednostavno način davanja indijanskih imena - Bik koji sedi, Zec koji trči, Zvezde na nebu itd... Već smo navikli na ovakav tip imena Indijanaca na Divljem Zapadu, tako de Pleše s vukovima ne zvuči mnogo čudno. Međutim, ja bih ipak pokušala da nađem neko zgodnije ime, ako ništa drugo, onda zbog padeža. Plesač ili igrač s vukovima, ili Igra s vukovima, jer može dvostruko da zvuči - i kao imenica i kao treće lice jednine.

Što se tiče naslova koji su malo ili potpuno promenjeni, ne znam da li ste gledali film "Wag the Dog". To je NEMOGUĆE doslovno prevesti a da ne zvuči u najmanju ruku trapavo. Na engleskom ima veoma mnogo smisla, ćak je u pitanju igra reči. Wag - mahati, obično kad pas maše repom, onda se kaže wag - the dog wags the tail. Ali, naslov je naopačke - kada rep maše psom. Na srpskom, kad čuješ samo tu sintagmu i ne znaš ništa o filmu, zvuči potpuno besmisleno. Na engleskom ne, jer je upravo to ono što na početku kaže... Parafraziram, jer sam odavno gledala film i ne sećam se tačno kako ide: Sve je ok dok pas maše repom, zlo nastaje kada rep počne da maše psom - tj. kada rep počne da upravlja psom, a o tome se radi u filmu. Izmišljeni rat zarad skretanja pažnje javnosti sa ljubavnih skandala predsednika... Mislim da je tako i preveden na srpski - Izmišljeni rat. Na španskom je preveden kao La Guerra Secreta (Tajni rat) - čini mi se.
Ja sam, dok sam još živela u Beogradu, jednom prilikom imala da prevedem englesku seriju koja se zvala "Careless", u kojoj se govorilo o ljubavi zrele žene (50 i kusur) i mladog muškarca (29-30godina). Odlična serija, ali nisam mogla da je prevedem "Nesmotreni" jer je totalno bezveze. Naslov mora da bude zvučan, da ti govori nešto o filmu, da bude privlačan i da se lepi za uvo. Na kraju smo se odlučili da ga prevedemo kao "Nesmotrena ljubav", iako u naslovu nije bilo ni lj od ljubavi. ;D

"Wag the Dog" kod nas je preveden kao "Ratom protiv istine". Odličan film, inače, mada mi se naslov ne dopada posebno. ;)
Slažem se sa ostatkom poruke. :)

Hvala Alcesta. Znala sam da sam negde omanula. Tačno, Ratom protiv istine. Mogli su da smisle i neki bolji naslov, ali ni ovaj nije tako loš. Smislen je i govori nešto o filmu.

Претпостављам да преводилац прво одгледа филм, па наслов усклађује са радњом, ако је непреводив. Већ сам негде као леп пример помињао онај филм ''Бајка о боксеру''. Оригинал је немогуће превести - The Cinderella Man.
Иначе, ''Ратом против истине'' би требало приказивати бар двапут годишње. Одличан и поучан филм. Сетих се шта су пре неколико дана урадили у Белгији. Већина људи је поверовала да им се земља стварно распала.

Apsolutno No 1!!! (za sada  ;))

  I meni se čini da to više odgovara naslovu iz novina nego filmu, ali dobro. Meni je obrazac dobrog prevoda "Prohujalo sa vihorom" (Gone with the Wind). Sad je taj naslov ušao u uho ali trebalo je imati sluha i talenta pa tako lijepo prevesti naziv filma. Takođe mi se sviđa i "Kad jaganjci utihnu" (The Silence of the Lambs), a i prevodi Tarantinovih filmova su dobri. Ima ih još mnogo, ali ko bi se svega sjetio.
   Nisam prevodilac, tako da za neke komplikovanije stvari nisam kompetentna, ali mi utoliko više smeta kad prevodilac "pada" na sitnicama, npr. kad u nekoj škakljivoj situaciji junak kaže "I was laughing so hard I almost wet my panties" a prevodilac ovaj drugi dio prevede "umalo da pokvasim pantalone" umjesto "umalo da se upiškim u gaće" (Excuse my French, što bi rekli Englezi). Ili u seriji "Seks i grad" jedna od junakinja kaže svom dragom da će da mu "produva" (blow job), ali u objašnjenje ovog se radije ne bih upuštala. Ko razume, shvatiće ;D Ili kad nekom tipu ponude kafu a prevodilac njegovo odbijanje prevede "Ne, ja sam fino. Hvala." Ili kad djevojka tokom jednog filma svom dečku tepa Teddy bear, a prevodilac to doslovno prevodi pa kaže: "Laku noć, Tedi medo". I tako dalje, i tako dalje...

Nema potrebe za eufemizmima ako je psovka tema razgovora, i nije direktno upotrebljena kao uvreda drugom učesniku diskusije. :)

S tim u vezi, ne verujem da iko u ovoj našoj zemlji Srbiji kaže : Upiškio sam se od smeha. Kad se smejemo užasno mnogo svi kažemo da smo se upišali od smeha.

Što se tiče "blow job", ponekad je sam prevodilac ograničen spoljnim elementima kad su u pitanju psovke i ružne reči. Konkretno TV stanica na kojoj sam ja radila dok sam još živela u Bgd, imala je takvu politiku da se nisu smele pisati ružne reči ni psovke. Možete li onda da zamislite kako smo se dovijali i snalazili da prevod ne izgubi na težini a da ipak ne budemo "prosti"...

Što se otalih opaski tiče, savim se slažem. Stvarno je bezveze pasti na glupim stvarima kao što su tih par primera koje je Sandra navela...:)

   Smijeh kao povod je slučajno odabran, a ne bih se složila da se ne mogu čuti izrazi kao "upiškio/la sam se od smijeha" ili "upiškio/la sam se od straha". Sigurno niko neće reći pokvasio/la sam pantalone od straha ili smijeha.

 
  Sa serijom Seks i grad nije takav slučaj jer vrvi od najraznovrsnijih vulgarnosti i u principu nije loš prevod. Bilo bi glupo prećutkivati psovke i vulgarne riječi jer to i jest poenta mnogih dijaloga u seriji. Sigurno da to ne bih ni primijetila da slučajno sa društvom nisam gledala tu epizodu, pa smo se zezali na taj račun i umalo se nismo upiškili od smijeha ;D.

Ja nisam ni rekla da se kaže "pokvasio sam pantalone od smeha".

Ja do sada nisam nikog čula da kaže da se "upiškio od straha" osim ako nije neki folirant. ;D

A što se tiče straha, takođe nikad nisam čula da strah izaziva "malu nuždu". Obično se od straha unerediš "velikom nuždom" i gotovo sam sigurna da niko u tom slučaju ne koristi eufemizam "ukakio sam se". ;D ;D ;D



Nisam ni tvrdila da je to slučaj sa primerom koji si ti navela. Jednostavno sam dala podatak, jer sam mislila da bi bilo interesantno da to podelim s vama.

Врло занимљива тема: кад сте споменули филмове, сетио сам се официјелног превода за Трифоов филм Les quatre cents coups који је преведен као "400 удараца", иако израз "faire les quatre cents coups" на француском значи "искалити свој бес; претерати". Остаје нам дакле само да усвојимо овај израз као идиом, да га посрбимо.

А пропо Народне књиге, дајем вам неколико примера из превода Љосиног романа "Дон Ригобертове бележнице" (uklonjeno ime prevodioca*). којима нисам могао да одолим:

Стр. 139:
"Роџер Вајланд је о томе теоретизовао у Le regard froid."
Преводитељка је поенглезила име француског писца Рожеа Вајана (у оригиналу: Roger Vailland, 1907-1985), познатог по роману Ћутање мора (Le silence des mers).

стр. 184: "... Рубенс, Тицијан, Курбе и ИНГРЕ..."

Име познатог сликара Доминика ЕНГРА (Dominique Ingres, 1780-1867) у неколико је наврата пренешено као да преводилац (и лектор) нису упознати са нашом транскрипцијом галицизама (среће се и Ингрес), или што је још горе, са националношћу самог сликара. Неправда је нанета и његовој најпознатијој слици Le bain turc, која је названа Турском купком, уместо купатилом.

стр. 204: "...слика коју сматрам супериорном Герниси"

Сви знамо да је реч о Герники или Герници (Guernica), најпознатијој слици Пабла Пикаса.


Пре неки дан дискутујем са једним колегом који студира енглески: он ми даје пример дословног превођења које нема никаквог смисла: "as cold as a cucumber" преведено је "хладан као краставац": реч је о Госпођи Даловеј Вирџиније Вулф, издавач Граматик.

У суштини, ако бисмо поновили три-четири пута ову кованицу, можда би и звучала природно: можда је то преводилац и хтео... :D

Смешно је... Надам се, до извесне границе!


*Napomena moderatora: Nema potrebe za postavljanjem prevodioca na stub srama. Uvodna poruka pita za greške a ne imena onih koji greše. Hvala na razumevanju.:)

Uf, za Engrea (Engra?? Kako ide nominativ? Engr ili Engre?) i ostale Francuze, mogu da razumem (ali ne i da opravdam), pa ne možemo govoriti sve jezike na ovom svetu i poznavati sve slikare, vajare itd.. Ali GerniSa :o :o :o :o :o :o
Pa ona je prevodilac SA ŠPANSKOG!!!! :o :o :o :o

Za 400 udaraca, ne znam, ali čini mi se da možda i nije tako strašno, ali neću da dajem mišljenje jer ne govorim francuski. Ono što hoću da kažem, je u stvari da ponovim ono što sam već rekla - ponekad je u prevodu naslova filmova dozvoljena veća sloboda iz prostog razloga što se uvek pokušava naći neki naslov koji bi bio privlačan, zapao za oko i uho, tako da nije toliko bitno da bude "baš baš" prevod...

A krastavac.... Pa može neko da bude hladan kao krastavac, ako zamislimo krastavac sveže izvađen iz frižidera... Ali mislim da je špricer mnogo bolje rešenje... ;D ;D ;D

Просечан читалац није дужан да зна за све сликаре итд. али преводилац, иако не зна, дужан је да прелиста све што може да буде сигуран - што очито овај преводилац није чинио - преводилац мора да зна све што писац зна, зар не? нису то толико страшне грешке, али су битни пропусти.

За Енгра.

Бацићу још неких дословних граматичких превођења ових дана. Народна књига је спонзор

Ma potpuno se slažem, zato sam i rekla, mogu da razumem, ali ne i da opravdam. To je isto kao što smo već pominjali, citiranje Biblije ili već prevedenih pesama... Jedino što se od prevodioca traži je da se RASPITA.

Nego ovde po forumu sam videla još neke bisere koje su korisnici navodili nekim drugim povodima u nekim drugim temama:
I am fine. Ja sam fino.

Engr je nominativ, -es se ne izgovara.

Što se tiče transkripcije uopšteno, ako bismo krenuli da kritikujemo sve nebulozne transkripcije koje viđamo po televizijama, novinama, pa čak i knjigama s uredno potpisanim lektorima, ne bi nam bila dovoljna ne ova tema, nego ni kapaciteti celog ovog sajta. Ipak, dodao bih jednu stvar koja je mene lično posebno dotakla. Kupio sam knjižicu Zanimljiva imena Ivana Klajna i prva stvar zbog koje sam se začudio je to što je na koricama potpisan lektor. Dobro, rekoh, sigurno je u pitanju neka formalnost. Međutim, mom čuđenju nije bilo kraja kad sam video kako je taj lektor uredno „ispravljao“ transkripcije, stavljajući pogrešne umesto ispravnih (Klajnovih)! Neke od vrlo grubih grešaka koje pamtim (da ne tražim sad knjigu) je Malkolm umesto ispravnog Malkom (za englesko Malcolm) i Olivije umesto Olivje (za francusko Olivier); povrh svega, na nekoliko mesta se pominje „...da Vinči“ (ne znam koja ličnost u pitanju, stavio sam ime samo za primer greške na koju hoću skrenuti pažnju) i „Leonardo Da Vinči“! Jasno, lektor je upamtio da pisanje velikih slova zavisi od toga je li navedeno lično ime ili ne, samo je malo pobrkao kad ide šta. I takvi onda uzmu da ispravljaju knjigu koju je pisao Ivan Klajn.

A da li je moguće da Klajn nije video tu knjigu posle lektorske ispravke?

Meni to zvuči malo neverovatno - šta to znači, lektor onda može da ti iskasapi rad u koji si uložio trud od nekoliko meseci, možda godina u slučaju pisaca, i da ti to vidiš tek kad je knjiga objavljena? Mislim da sam ipak ja dosta naivna...

Zar je igde praksa da prevodilac (ili pisac, ako je knjiga s domaćeg područja) dobije knjigu na uvid nakon lektorisanja? Ne znam kako je u Španiji, ovde se, koliko sam upućen, to nigde ne praktikuje.

Zato bi trebalo da lektori budu stručni, provereni ljudi, kojima se slična „kasapljenja“ ne bi mogla dogoditi. Neću sad da pominjem to što smo baš s ovog parčeta zemaljske kugle gde su „treba“ i „jeste“ nebo i zemlja.

Neprofesionalan rad nije isključivo osobina "ovog parčeta zemaljske kugle", Bojane. ;D ;D ;D I ovde sam videla neprofesionalnog rada, ne samo u oblasti prevođenja, nego u svim oblastima života. Jedina razlika između "ovde" i "tamo" je što možda "ovde" mogu da odgovaraju za svoj neprofesionalni rad, ako nalete na nekoga ko neće to da toleriše - tužiš ga, pa mu kako ovde kažu, "otpadnu sve dlake" od muke, a koliko vidim, u Srbiji zakon još uvek stoji pomalo haotično... Druga stvar je konkurencija. Ako nisam zadovoljan, jednostavno promenim onoga koji pruža usluge. Zato se ovde mnogo ceni mušterija koja se vraća. To je siguran znak da je bila zadovoljna uslugom.
Što se tiče toga da li prevodilac ili pisac imaju uvid u tekst posle lektorskog pregleda, raspitaću se, pa ću da javim. Sad sam se i ja zaintrigirala... ;D

Ja sam se naježila i na ostatak rečenice... superioran sa dativom, brrrr... doslovan prevod, brrrr...
Ali Narodna knjiga stvarno... bez komentara. Ne znam rade li njima lektori išta ili se samo ko bilo potpiše da bi imalo šta da piše na zadnjoj strani. :(

Trifoov film je i na druge jezike doslovno preveden, nije to samo kod nas slučaj. :)

Što se tiče lekture, možda zavisi od izdavačke kuće. U moje obaveze kao prevodioca, osim da predam prevod, ulazi i kontrola lekture tog prevoda I KONAČNO ODOBRENJE iste. Desi se da se sa lektorom ne složim, ali to su uglavnom stilska a ne gramatička pitanja, i u tom pogledu još nisam imala problema; oko spornih stvari se čovek dogovori, naravno ako je lektor normalna osoba, što nije uvek slučaj. Trenutno imam sreće. :)

Klasičan primer je Tolkin. Čovek, filolog po struci, izmislio je sopstvene jezike i svoja pravila etimologije i razvoja "prevoda" istih na engleski, a onda mu je u prvom izdanju sve to lepo poispravljano i pola stvari je izgubilo smisao... što je još gore ta izdanja su kasnije preštampavana u Americi i bile su potrebne godine da vrati neke nazive na pravo stanje stvari. :(

Sad me podseti ovo pominjanje Narodne knjige... njihove verzije Umberta Eka su blagi užas. I to verzije, a ne prevodi, posebno ono Iz minimalnog dnevnika. Tamo em je pola originala ispreskakano em je štošta pogrešno,  sva strana imena su transkribovana po italijanskim pravilima (pa tako imamo grčko ostrvo Kio, a čini mi je i Zante, umesto Hija i Zakinta), nigde nema nikakvih objašnjenja za neke pojmove i ličnosti koje naš prosečan čitalac sigurno ne prepoznaje, a najveći biser koga se sećam jeste da jezik jednog od njihovih pisaca "nije ni riba ni meso"! (Idiom "né carne né pesce" bilo bi otprilike naše "ni voda ni vino", "nit' smrdi nit' miriše" ili tako nešto... ali zamislite kad odjednom pročitate "nije ni riba ni meso", i samo možete da gledate belo... ???

Практикује се и те како, мада можда не код свих издавача - ту је Алцеста вероватно у праву. Ја (к)од свог издавача сасвим уредно добијам оба "круга" лектуре на увид, дискусију и одобрење.

Ево ме са новим примерима из феномена Народна књига. Реч је о преводу романа Преиначење Мишела Битора; преводитељка (uklonjeno ime prevodioca*).

1. Стр. 20: "...обоје се смеше, као да им је то било прво путовање у животу."

Коментар: Читаоцу који не зна француски, овај пример, иако звучи рогобатно, може и да промакне. Али ово је очито неправилан превод израза "comme si c'était leur premier voyage" – имперфекат претпоставке иза везника comme si који се, како све граматике прописују, код нас преводи презентом: "као да им је то прво путовање". Преводилац је вероватно имао намеру да сложи време (јер је контекст присећање); али тога у српском нема.

2. Стр. 25: "...човек коме сте још јуче дали да се пошаље..."

Коментар: Ова реченица нема смисла. На француском пак има: "un homme auquel vous avez fait envoyer…" – јер тај језик има категорију фактитивних конструкција, као и енглески – а српски, на жалост преводитељке, нема. Il lui avait fait envoyer cela би могло да се преведе донекле описно: Oн му је то послао по некоме, а никако он је дао, учинио да му се то пошаље.

3. Стр. 37: "...фирма би видела ту ствар сасвим лошом..." 

Коментар је непотребан: замерка прво на дословном преношењу (не превођењу) структуре "elle trouverait (que) cette chose (soit) mauvaise" – за шта би најадекватнији превод био "о томе би фирма просудила лоше, неповољно". Друга замерка на варварски инструментал лошом; ако је лектор и прихватио у српском ову прву конструкцију, морао је тај инструментал да замени: "видела би ту ствар као сасвим лошу" – или на неки други начин, рецимо прилогом лоше.

4. Стр. 178: "...примећујете Ањес која се приближава..."

Коментар: Типичан калк. Реченица на француском гласи: Vous apercevez Agnès qui approche: тачно је да је qui релативна заменица и да значи која – али и у француском, она у овом случају означава истовременост: правилан превод би био: Видите како се Ањес приближава.

Plus неколико примера који спадају у категорију "без коментара":

5. Стр.8: "...нешто је мало млађи... вишљи од вас"  :-X

6. Стр. 19: "...које венчање по реду она прослављава?" (К: И прославља сасвим добро изражава идеју понављања!)

Углавном - ја сам ове, благо речено, примедбе, упутио на адресу Народне књиге, притом, не очекујући никакав одговор, али још мање резултат мог бесмисленог ангажовања - само да бих изашао из пакленог круга расправљања са осталим згроженим филолозима поводом лоших превода и учинио тим поводом нешто конкретно. Издавач се, свакако, неће стидети: а преводилац, ако има и трунку одговорности која се не мери ценом по шлајфни, макар би требало да се замисли.

Читање превода објављених под окриљем Миличка Мијовића полако постаје изазов. Следећи у низу биће роман француског писца Филипа Солерса Француске лудости, који је такође потписала (*uklonjeno ime prevodioca).  (Ако је неко већ наишао на њега, нек одмах пријави бисере (лудости)!)
 
*Napomena moderatora: Nema potrebe za postavljanjem prevodioca na stub srama. Uvodna poruka pita za greške a ne imena onih koji greše. Hvala na razumevanju.:)

Bukvalno prevođenje slaganja vremena već je postalo standardno kad god se radi o prevodu s jezika koji ga imaju.
Još više od nepotrebnog insistiranja na prošlom vremenu, meni bode oči pogrešno prevođenje budućeg. Naime redovno se dešava da se kondicional prošli, kada u slaganju vremena izražava budućnost, prevodi našim potencijalom kad je iz konteksta sasvim jasno da se odnosi na buduću radnju. :(

P.S. Meni se čini da i ne postoji oblik proslavljavati... grozota...

Мени једино није јасно зашто је 4. НЕПРАВИЛНО. Могу схватити да је трапаво, да је било ЛЕПШЕ рећи "Примећујете да Ањес прилази" или нешто слично, али не могу никако осетити да је "Примећујете Ањес која прилази" неисправно - њен прилазак се, наравно, не може дешавати ни пре ни после тренутка у коме се тај прилазак посматра, те је синхроност обезбеђена сама по себи.

Možda bi nam bilo jasnije kada bi nam Jurodivi dao celu rečenicu na francuskom i prevod iz dotične knjige...:)


Napomena moderatora: Razgovor o LEKTORISATI I LEKTURISATI premešten OVDE (http://forum.vokabular.org/index.php?topic=602.msg4281#msg4281).

Преводиоца нисам хтео да ставим на стуб срама. Он није поента тога што износим, али је елемент - само сам хтео да се на његово име обрати пажња.

Наташа, за Ањес сам дао и оригинал и превод. Тај превод јесте неправилан, јер је qui у овом случају временски, а не релативан везник. Али звучи правилно.

Прослављавати наравно не постоји. Преводилац је користио и неке чудне везнике: потоме уместо потом, рецимо.

Zaista mislim da nema potrebe navoditi imenom i prezimenom prevodioca. Kad sam otvarala ovu temu, moja namera nije bila da tražim loše prevodioce, već loše prevode. Iz primera loših prevoda možemo dosta da naučimo. Od loših prevodilaca ne možemo da naučimo ama baš ništa. Pošto sam ja otvorila ovu temu, mislim da je u redu da se poštuje moje mišljenje po tom pitanju. Naravno, imaš potpuno pravo da otvoriš novu temu u kojoj bismo mogli da raspravljamo o prevodima određenih prevodilaca koje bi ti naveo imenom i prezimenom...

Meni je bilo jasno o čemu si govorio. Ali je ovde bilo i onih kojima nije bilo jasno... ;)

Bojane, ne mogu da prestanem da razmišljam o onome što ste rekli. Moje sledeće pitanje je: Zar je lektura uopšte potrebna jednoj knjizi koja će ubuduće služiti kao orijentacija/autoritet lektorima u njihovom radu? Zatim mi se nameće još jedno pitanje: Zar je imao/la obraza taj/ta lektor/ka da ispravlja Klajna???? Možda(!) bih mogla da razumem neku manju ispravku u tekstu odrednice, ali ispravljanje same odrednice???? Stvarno je to što ste ispričali, barem s moje tačke gledišta: NEČUVENO!

Izgleda da se poprilično ne razumemo. Nije to knjiga koja će ubuduće služiti kao orijentacija/autoritet lektorima u njihovom radu, to je samo knjiga o zanimljivim, neobičnim imenima, svako može da je čita ako se želi zabaviti, da mu prođe vreme (usput će eventualno naučiti nešto o značenju „egzotičnih“ imena i njihovoj istoriji). Nema tu nikakvih odrednica, već samo tekstova (mogli bismo ih nazvati poglavljima, ali ne nadovezuje se sledeće na prethodno već se mogu čitati proizvoljnim redosledom; nadam se da se razumemo).

Pogrešio sam, očigledno, maločas kad sam rekao da se nigde ne praktikuje vraćanje lekture prevodiocu/piscu na uvid; lepo je što negde postoji i takva praksa. Ipak, tamo gde je lektorova bespogovorna, može da dođe (i, očito, u praksi dolazi) do svačega. Zašto je taj lektor ispravljao Klajna, i zašto je, pre svega, ova knjiga uopšte morala da prođe kroz lekturu — ne pitajte mene.

Ok, Bojane, nismo se razumeli ;D. Ja sam mislila da je ta knjiga tipa Rečnika jezičkih nedoumica. Moja greška.

Daleko od toga da zahtevam odgovor od Vas na ovo pitanje. Bilo je više retoričko pitanje, koje u stvari i nije bilo upućeno nikome specijalno, i jedino što se možda očekivalo je nečije mišljenje na tu temu.

Film "A Murder of Crows" kod nas preveden kao "Ubistvo vrana" ili "vrane".
Naravno, ne radi se o ubistvu već o "jatu".
Englezi imaju neverovatan broj naziva za grupacije životinja. Ovi nazivi zavise od vrste na koju se primenjuju, a ponekad zavise i od toga da li se grupacija kreće ili miruje.

Koga zanimaju ovi nazivi može da pogleda ovde: http://dictionary.reference.com/browse/flock

Juče se slatko nasmejah nekoliko puta, gledajući "Đavo nosi Pradu" ili kako se već zove film (ne znam šta mi bi da to gledam). Poslednji upečatljiv prevod "You have big shoe to fill" (govori novoj saradnici koja je tek stigla) bio je "Moraćeš da nosiš velike cipele".
Obožavam titlove :D

Ocean's 11 -> Igraj svoju igru???

A tako je to prevedeno na srpski?
Taj naslov je, pretpostavljam, tretiran kao "Wag the dog". "Jedanaestorica Oušnovih" ne znam da li baš zvuči dovoljno ubedljivo i privlačno kao naslov za jedan film... :-\

Doduše, moram da priznam da, kad su već izmišljali novo ime, mogli su malo više da se potrude ;D...

Upravo!!! Ja bih to verovatno prevela "Oušnova jedanestorka" (a onda i Oušnova dvanestorka). Iako ne zvuči baš OK, bar je verno originalu. "Igraj svoju igru" ne govori mnogo o filmu!!! Dok je "Ratom protiv istine" meni mnogo bolje rešenje.
E sad, u odbranu prevodiocu, ipak je to remake starog filma iz 60-tih, pa je možda tako preveden onda (ukoliko je uopšte i bio emitovan kod nas)?

Mislim da su distributeri ipak nekako hteli da izbegnu vrlo rogobatnu transkripciju "Oušn" u naslovu, povrh toga u obliku prisvojnog prideva. (Po pravilu bi trebalo da bude "Oušan", jer se slogotvorno "n" po transkripcionim pravilima neutrališe sem ako je već uvreženo, kao u imenu "Isak Njutn".)

Mada se ipak slažem da "Igraj svoju igru" ne govori ništa o filmu. Možda je moglo nešto poput "Rulet za jedanaestoro" ili nešto u tom pravcu.

Uf, ne znam, moram da se ne složim s tobom oko ovoga, nadam se da mi nećeš zameriti.
Meni reč Oušn zvuči očajno za naslov nekog filma... Zamisli svoju babu ili prodavačicu novina koja da mora da izgovori da je gledala Oušnovu jedanaestorku???? Kao đto već rekoh ranije, naslov filma ne mora uvek da bude veran originalu, ono što je bitno jeste da bude zvučan, prijemčiv za uho, lako pamtljiv, i naravno, ako je ikako moguće da asocira na radnju filma.

Naravno da nema zameranja.  :)
Ja sam definitivno pristalica vernosti i doslednosti originalu (koliko god je to moguće a u duhu jezika na koji se prevodi ;)).

Ma i ja, veruj mi, ponekad sama sebe ubedim da je neka fraza toliko jasna bukvalno prevedena, a onda kad pročitam posle par dana svoj prevod, prosto mi dođe da umrem od muke... ;D

Majo, radi se o onome što je Farenhajt upravo rekao; Sama reč Oušn je prilično rogobatna, a još stavljena u neki padež zvuči užasno, složićeš se sa mnom, jel' da? Vidi samo kako je to napisano:

OUŠNOVA JEDANAESTORKA
ОУШНОВА ЈЕДАНАЕСТОРКА

Zamisli sada to na nekom plakatu.  :o :o :o
Običan prosečni Srbin čak to ne može ni da izgovori.
A filmovi su namenjeni ŠNM, ako se  ne varam, pogotovu oni tipa Oušnove jedanaestorke.
Da li je mogao da se smisli bolji naslov? Da.
Ali da sam ja morala da gfa prevodim, sigurno bih se trudila da izbegnem reč "Oušn" u bilo kakvom obliku.

A o Oušanu neću ni da se trudim da razmišljam... ;D ;D ;D

Колико је то 5000 трупа? Код нас ''трупа''  значи нешто друго. А 5000 трупа је баш много.

Nisam sigurna da razumem o čemu govorite, Zorane... Da li je to neki prevod? Čega? Kako glasi original?


Evo, da vam svima bude lakše i da vidite da loš prevod nije srpaka ekskluziva, da vamm ispričam...
Vozim se ja tako u metrou, kad primetim na staklu (koje je u stvari plastika) iza kojeg stoji protivpožarni aparat, da stoji napisano:

romper y quitar el plástico
(razbiti i ukloniti plastiku)

a ispod toga, na engleskom:
breaking and removing the plastic ??? ???

Jagoda, posredi je samo neuk prevod, po svemu sudeći s američkog engleskog: "5000 troops" kod njih znači naprosto "5000 vojnika". "Trupa" kod nas znači "vojna jedinica" ili pak "društvo putujućih umetnika, naročito glumaca; svi članovi jednog pozorišta ili cirkusa".

Претече ме Фаренхајт за три минута.

Daaa, ali šta je to? Naslov filma? Deo nekog teksta?

Заборавио сам да не живите овде, и да не гледате (благо Вама) нашу телевизију. Ово је из наших вести. ''Американци шаљу још 5000 нових трупа у...''. И стално тако, већ годинама. Ово им се није омакло.

Aha... A gde to? Na dnevniku? :o
Pa da budem iskrena, malo je neverovatno...  ;D

Napomena moderatora: Diskusija o transkripciji stranih imena i prevođenju premeštena je OVDE (http://forum.vokabular.org/index.php?topic=673.msg5275#msg5275).

Тренутно читам књигу Јустејна Горднера ''Софијин дневник, роман о историји филозофије''. Превео ју је са норвешког (НМ: уклоњено име преводиоца (http://forum.vokabular.org/index.php?topic=439.msg3159#msg3159)).  На једном месту пише, верујте ми на реч:

Грчку медицину је, према предању, основао Хипокрит који је рођен око 480. године пре Христа на острву Кос.  

Људи моји, Хипокрит!

Мало даље, говорећи о релативности појма ''срамежљивост'', каже:

На пример, уопште се није могао сунчати топлес у време када је бака била млада.

Књига је занимљива, али ми овакве ствари кваре задовољство.

E, Zorane, ovo je gore od magnetne livade! Ma, kakve ima veze, jedno slovce, Hipokrit, Hipokrat, ko će još to da gleda...

A toples se sunča? A šta je to, jel' se jede to? Ili je to neko posebno biće koje eto voli sunce pa se sunča...:D :D :D

Sećam se tačno tog mesta sa Hipokritom... ali to je jako česta greška u zadnje vreme, primetila sam na dosta mesta.
Ima u istoj knjizi i neki glagol koji mi je strašno zasmetao, ali posle ovoliko godina ne mogu se setiti... nešto u vezi s lepetanjem krila čini mi se...
S druge strane to je (NM: uklonjeno ime prevodioca (http://forum.vokabular.org/index.php?topic=439.msg3159#msg3159)),  pa me baš od njega iznenadilo. Mada nije možda trebalo da pominjemo imena...

Imaš pravo, Alcesta. U OVOJ temi, molim vas, nemojte. Već sam bila intervenisala zbog toga, i opet ću. Naknadno sam unela i napomenu u početnoj poruci (http://forum.vokabular.org/index.php?topic=439.msg3159#msg3159). Kad sam otvarala temu, nisam nikako želela da prozivam bilo koga. Trebalo je da to na početku odmah i navedem kao uslov, ali zaista nisam mislila da že ikome pasti na pamet da navodi imena.
I da napomenem još jednu stvar koju smatram da je veoma bitna.
Ne zloupotrebljavam svoj položaj moderatora. I da nisam moderator, izričito bih to zahtevala od onih koji bi bili urednici dotičnog foruma.

 S druge strane, opet ponavljam, ukoliko želite da imenujete nekog prevodioca, slobodno otvorite drugu temu.

Evo i prigodnog linka u vezi s Ocean's 11 :):) http://www.srbovanje.com/modules/myalbum/photo.php?lid=7569 (poenta je u fotki)

Oченаш? ??? ??? ???

Е, сад морам да признам да Оченаш и Хипокрит бију мртву битку за прво место...


(Да ли је могуће да је "Играј своју игру" у ствари име самог настака, а не превод "Ocean's 11"?)

Pa vrlo je lako - neko je zaredom napravio sledeće:

1. Izbacio apostrof iz Ocean's pa dobio Oceans;
2. Permutovao "a" i "n" pa dobio Ocenas;
3. Pročitao to kao "ošišanu" latinicu :)

"Igraj svoju igru" jeste naslov pod kojim je ovde išao film "Ocean's 11". Nastavak (izvorno "Ocean's 12") dobio je naslov "Ponovo u igri".

Pa meni je onda sasvim ok prevod naslova oba filma.

Ma u pravu je Maja, mogli su da nađu "prepev" koji je bliži sižeu.

Pa u suštini, cela ta jedanaestorka igra igru, zar ne? Nije baš da toliko nema veze s mozgom...

Opet, tako bi se mogao zvati i dokumentarac o Parnom valjku (igraj svoju igru, opusti se... uhvati ritam)... S druge strane, tih jedanaestoro pljačkaju kazino, pa je moglo i mnoooogo drugih varijanti.

Jao, bre, pa sigurno da je moglo... Ali prevodilac se odlučio za ovu varijantu. Naslov nije mogao da se prevede doslovce, oko toga smo se već složili, ako ništa drugo, onda zbog nezgodne grafije imena Ouš(a)n i još više zbog nezgrapnosti istog stavljanog u neki padež. Možda je moglo da se nađe neko bolje rešenje, slažem se, ali ovako kakvo je i ovo rešenje je dobro, i ni u kom slučaju ga ne bih trpala u isti koš sa magnetnom livadom, marsovskim veštinama, Hipokritom i Očenaš.... ;D TO su budalaštine. Ovo nije.

Ma ne, daleko od budalaštine, ali Maja dade šlagvort :) a i govorilo se o nekom "Ratu protiv istine" pre toga, valjda.

Ahahaha, kud se seti Parnog valjka... :D
Ma sasvim se slažem da je u redu naslov opisno prevesti, samo eto ovaj konkretan prevod je nekako... bezveze.

  Sinoć je bio neki film sa Medlin Stouv u glavnoj ulozi. Ona glumi neku djevojku koja ima problema sa očima i bivaju joj presađene rožnjače od neke svježe preminule cure. Ta pokojnica se u daljem toku filma naziva "donor". Znam da primjer ne spada baš u vrh prevodilačkih budalaština, ali iritira. Ako je prevodiocu bilo suviše obično da prevodi donor kao davalac, onda se mogao/la odlučiti za donator, to je bar našem narodu razumljivo.
   Ili, u filmu o Ostinu Pauersu, dr Evil se prevodi sa dr Ivil, a njegova mala kopija Mini Me je u "prevodu", prosto, Mini mi. Zar je bilo tako teško dati neko naše šaljivo ime koje jasno ukazuje na karakter likova (to se, inače, u književnosti naziva aptronim - kada imenom lika sugerišemo njegov karakter). Čak i ja, lišena prevodilačkog talenta, ovom prvom bih dala ime npr. dr Zloćko ili tako nešto, a ovom drugom barem Mali ja, da klinci znaju o čemu se radi.
   

Potpuno se slažem, što se tiče Mr. Evil... Ostion Pauers je gotovo kao crtani film, čak i imena imaju posebnu svrhu i smešna su. G. Zlica, Zloća, Zloćko... Sve je bolje nego da se ostavi original...

Jao, i ja sam gledala isti film i uvek mi se kosa digne na glavi kad vidim to sa donorom...
A po drugom pitanju odličan je primer recimo Cruella DeVil iz 101 dalmatinca, koja je kod nas postala Zlica od Opaka, i uvek mi se mnogo dopadao taj prevod. ;D

`Hmmm... Ja bih joj dala ime  Zlica Opasnica ;D ;D ;D

Ali ovako je više aristokratski. ;D

A ako se inspirišemo strukturom engleskog imena (gde su član i prezime spojeni u reč s novim značenjem), još bi bolje bilo "Zlica od Vratnica" :)

E ba`mi se sviđa!

A Zlica od Gadnica?

Исправка: Помешао сам Вајана и Веркора!

Стр. 139:
"Роџер Вајланд је о томе теоретизовао у Le regard froid."
Преводитељка је поенглезила име француског писца Рожеа Вајана (у оригиналу: Roger Vailland, 1907-1985), познатог по роману 350.000 франака

Неко вече у некој серији:

USS "Abraham Lincoln" = совјетски "Абрахам Линколн" ???

Hi, hi, kjut. Šta to beše? Neki NCIS ili ST? Zvuči kao neki brod, al' ne bih smela da se kladim da l' bih ga uračunala meš' prave il' međ' "zvezdane" :D

Ovih dan, kako se primiče dodela Oskara, sve me više nerviraju naši novinari koji redovno pišu o nominacijama za najboljeg muškog glumca i najbolju žensku glumicu. :( :( :(

У контексту неколико нових филмова који се баве тематиком уличног плеса (да не кажем хип хопа-а) црнаца у америци видим:

Неко каже Sorry!
а одговор на то често буде My bad. (у смислу моја грешка) често се у преводу нађе Мој кревет.

Како се то уклапа у контекст филма...  :)

Из неког филма: "Your father was a great martial artist."

Превод: „Твој отац је био велики машал уметник.“

ф

To sa martial je jako česta greška. Ako ne prevedu kao marsovac ili maršal, onda preskoče :D

Pa to je zato sto si tek skontao...Da! Strava fora! Ima i ljudi koji se prave da prevode!  Licno poznajem jednog lika koji se hvali kako "prevodi" filmove, a u stvari samo se potpisuje umesto ostalih....Kakav schmeck versteckt ha!  C,c,c!

"Bilo je i bice budala... neki put i sam se sebi zacudis..."   
Forson C.Steven
                                               


Pozdrav svima

Серијал Пен и Телер на једној од БиХ телевизија:

"змај за преживљавање"!

А ради се о "survival kit", опреми за преживљавање, односно комплету за преживљавање.

У истој епизоди се говори о једном експерименту у ком су учествовали људи као испитаници.

И у једном тренутку спикер говори (отприлике) Our guinea pigs. . ., (наши "заморчићи", наравно, или покусни кунићи, ако се некоме више свиђа), а преводилац 'ладно одвали "наше гвинејске свиње!".

Документарна емисија о филму. Глумци, глумице, редитељи, продуценти . . .  говоре о филмовима и врло често изговарају фразу I red the script, а преводилац сваки пут ту фразу преводи са Прочитао сам скрипту!.

А о маниру да се novel скоро редовито преводи као новела не треба трошити речи.

А све то има лепо објашњено у речницима.

Толико, дакле, о школованости преводилаца и њиховом познавању језика са кога тако згодно преводе. Сироти мали заморци... њих никад нико ништа не пита. :)

       Пре неки дан сам одгледала емисију која се у оригиналу зове „The Brainy Barbarians“, а као превод испод је писало „Мозговити ??? варвари“. У Стандардном речнику за brainy лепо пише: паметан, уман, мудар. И не видим шта фали тим придевима. Можда је „преводиоц“ само 'тео да испадне паметан. А можда и ја грешим душу. Свеједно, много ми ружно звучи...

meni se baš sviđa prevod, baš je maštovit.

Ih, taman to htedoh reći. Verovatno je čovek hteo da unese malo humora. Vrlo je lako prevesti nešto, ali je izuzetno teško dodati tome ličnu notu, a po meni, ovo je sasvim uspešan pokušaj. Naravno, pod uslovom da nije svuda bio podjednako duhovit.

   ... pod uslovom da nije svuda bio podjednako duhovit
   Није, остатак превода, онако на прво гледање, није некоректан.
   Него, пошто се већ двома превод свиђа, пробајте да ми објасните шта значи то „мозговит“ - али, ако може, без употребе уобичајеног превода на паметан, уман или мудар  ;).
   Откако ми се учинило да има нечега чудног у поменутом преводу, покушавам да се сетим осталих речи које се завршавају на -овит. Успела сам да се сетим неколицине: духовит, језгровит, плаховит и сл. Од тога, духовит је, рецимо, неко ко има духа; да ли то значи да је „мозговит“ неко ко поседује мозак?  8)

Духовит има духа, а мозговит би био неко ко има мозга.
Јасно, "имати мозга" није исто што и "поседовати мозак". Хех, изгледа да стављамо ту генитив уместо акузатива.

Dobro da "prevodioc" nije rekao mozgat, vođen sufiksom koji se vezuje uz druge, polno karakteristične organe.

Zaista ne vidim šta mu je to trebalo pored već pomenutih reči, a pored njih i "dovitljiv, domišljat, vispren". Pogotovu što takva "kvaziandrićevska" kreacija najverovatnije uopšte ne ide sa stilom emisije, za koji držim da je naučno-popularni, a ne humoristički.

Pretpostavimo da je naglasak na onom popularni, pošto se ne sećam da sam negde u poslednjih 15 godina videla nešto naučno-obrazovno (bez popularnog u nazivu) :)
Ne, nije neophodna nova reč, ima ih iha-ha za to, no je simpatično sklepano.

а) Свиђа ми се идеја за „мозгат“ :D! Никад ми такво нешто не би пало на памет. Што не значи да неком „стручном преводиоцу“ неће...
б) Право да ти кажем, Контра, некако не могу баш сваком склепотином да се одушевим. Наравно, укуси се разликују, и драго ми је што вас је овај пример заинтересовао, и што се вама двома свидео превод и „неологизам“, али овакве ствари ми ипак личе на силовање језика. Емисија је, иначе, чини ми се, Би-Би-Сијева (овако ли то треба да се пише?  :-\), и труди се да на основу података добијених током научног рада ширим масама представи неке догађаје из светске историје. Не кажем да је све што је ВВС снимио паметно и тачно, али у сваком случају је занимљиво. А емисија коју помињем бави се ипак озбиљним стварима. Да је у питању цртани филм, па и да прихватим онаква склепавања, али... Принцип је у питању.

Јуче се колегиница жалила на преводиоце и лекторе који „раде“ за једну од домаћих, државних (што можда и није нарочито битно), издавачких кућа: имала је много проблема, наишла на премного неопростивих грешака, морала малтене све испочетка да преводи, а један од одговора који је добила у конкретној кући је био да „... наша политика је да унајмљујемо јефтине преводиоце, знате, добри преводиоци много коштају“... О лекторима да и не говоримо. Кад се погледају неки од „прегледаних“ текстова, човек стекне утисак да такви раде за по пола бајате кифле месечно. >:( Дакле, и даље важи да ако хоћеш да нешто буде коректно одрађено, најбоље је да то урадиш сам.

Ma, obično ni ja ne ljubim kojekakve sklepotine, no mi ovo beše simpatično. A Bi-Bi-Si nikada nisam uzimala preozbiljno, mada im emisije jesu interesantne. Baš kao što su i popularne :D

Što se prevodilaca i lektora tiče - kako i koliko su plaćeni, odlično rade! Izuzev par "zvulnih" imena koje plaćaju, a svejedno brljave.
Što se kvaliteta tiče, više se isplati uzeti par studenata ili prosto entuzijasta i njima poveriti prevođenje, no ove što zbog malo para otaljaju najgore.

Primetio sam da često u ovim kriminalističkim serijama prave katastrofalne greške.

The victim is caucasian female ... - Žrtva je žena sa Kavkaza ...

Ne razumem kako ljudi ne skontaju da se ne misli na Kavkazce nego na ljude bele rase uopšteno.

Original:
„...conjectured that every odd number is the sum of a power of 2 and a prime.“
Prevod:
„...pretpostavio je 1848. godine da je svaki čudan broj zbir stepena broja dva i nekog prostog broja.“

Štaviše, prevodilac kroz celu knjigu dosledno prevodi ’odd number’ kao čudan broj! Evo još jednog primera:

Original:
„...is the number obtained by adding the reciprocals of the odd twin primes.“
Prevod:
„...jeste broj dobijen sabiranjem recipročnih vrednosti čudno sparenih prostih brojeva.“

(Matematički termin ’twin primes’ bez problema se može prevesti kao prosti blizanci. Pretpostavljam da se prevodiocu nije dopao taj termin, te je zaključio da ono ’twin’ označava neko sparivanje, a još kad je ’odd’ — očito su čudno spareni!)

Mislim da je ovo ubedljivo najveća budalaština koju sam video.

Како ли би превео even numbers? :)

Хммммм... Шта мислиш о „чак (и) бројеви“?

E sad nam još samo recite, Bojane, je li reč o stručnom tekstu/knjizi, čisto da znamo koliko je štetan ovaj nadahnuti prevod? ;)

U pitanju je ova (http://www.amazon.com/Passion-Mathematics-Numbers-Puzzles-Religion/dp/0471690988/ref=pd_bbs_sr_3/103-7038047-7762203?ie=UTF8&s=books&qid=1188651158&sr=8-3) knjiga. Uglavnom, nije nešto što neko bez doktorske disertacije iz matematike ne može ni pomisliti da uzme u ruke, ali jeste namenjena isključivo matematičarima.

Ono što je još zanimljivije je to što, ako izuzmemo prevodioca i lektora (dve osobe), knjiga ima dva recenzenta — od kojih je jedan „prof.“, a drugi „prof. dr“ — i redaktora prevoda — takođe „prof. dr“ — svi matematičari!

Au

Što na kraju verovatno navodi na zaključak da su recenzenti i redaktor prevoda slični onim mojim "suprugama, sestričinama i komšinicama" u statusu "lektora" :)

Ili su pak gospoda doktori i profesori lepo „prespavali“ tekst koji je trebalo da ispravljaju. Ni to, nažalost, nije retka pojava ;)

     Не би ме чудило.

     Кад рече „преспавали“: опет сам се сетила Душка Радовића:

     „Многи људи расположени су да читају књиге, али не знају како.
     Није лако читати књиге.
     Ако се наместиш тако да ти буде лепо и удобно, испадне да је боље спавати него читати.
     А ако не пронађеш добар положај, заболе те или врат или рука, увек ти нешто утрне,    читање се претвара у тежак физички рад.“
      :)

ekstradevicansko maslinovo ulje

   Аууу!
   Изузетно квалитетно уље које се добија цеђењем ванредно лепих девица, које у исхрани свакодневно користе маслин(к)е?
   Маслиново уље које се налази на површини невиних девојака?
   Маслиново уље које плута поред обала Девичанских острва?
   ...

   Другарица је у једном цртаћу (срећом, није у нечему озбиљном!) приметила да је „He proposed a toast“ преведено као: „Предложио је тост“! Има још врло много бисера у том „преводу“, али овај сам запамтила...
   

a "Monto Bene" ? Mislim na firmu.... Mozda su hteli "Molto Bene" (vrlo dobro), jer "Monto bene" na italijanskom bi znacilo "dobro montiram" ili "dobro jasem" ???!!??

Pa, možda su u početku hteli da se bave instalaterskim radovima :)

   Гледао сам данас трку формуле 1 и чуо коментатора како каже: ''Предност Раиконена над Алонзом је тринаест секунди, масивних тринаест секунди.'' Масивних?! Још један у низу буквалних превода са енглеског.

Pa ni Alonzo mu nije bas najispravnije....

Hm, pa stvarno sam dosad čula samo Alonso od komentatora, valjda po zakonu verovatnoće mora povremeno da se nađe i neki koji će da zabrlja... :)

Није овде битан Алонзо, могао је бити и било ко други. Запарало ми је уши то што је рекао масивних 13 секунди. Јесте то велика предност када се вози преко 200 на сат, али то је време, а не маса.

Razumele smo to, ja samo komentarišem Brunhildin komentar da nije ispravan izgovor Alonzo. ;)

Osim toga, iako jeste budalastina, nije prevod, tako da ne znam koliko spada u ovu temu....

Није баш да није превод. Често сам то масиван чуо и у другим неприкладним конструкцијама. Једноставно га не преводе.
Дуго су наши новинари говорили, на пример, Американци су послали још пет стотина трупа у Ирак. Мене је то толико нервирало да сам им преко Саре, која се дуго дружила са нама (не знам зашто је одавно нема), а иначе је лектор на РТС-у, послао поруку да код нас ''трупа'' не значи исто што и код њих. После су престали.

Pa onda nije komentator bio u pitanju, nego neki prevodilac (ako je prevodio nesto sto je neki drugi, strani komentator pricao). Ako je to sam komentator izgovorio, nije prevod. Sad, sto taj komentator ne zna da prica.... To je vec druga stvar.

Ali to spada pod onu drugu temu (ne znam sad gde sam procitala, ovde je negde na forumu) gde je bilo price o tome kako danas pricaju o "najvecoj nagradi ikad", sto je takodje uslovno receno, jako los prevod (bukvalan) sa engleskog, ali ipak se ne radi o prevodu jer konkretno taj koji govori, ne prevodi nista...

Uf, sad vidim da sam ga mnogo zakukuljila i zamumuljila.. Izvinjavam se.

Pa možda može i ovo da bude u okviru teme, jer em jeste budalaština em je kao kalk opet vrsta prevoda, iako nije kao prevod upotrebljeno.
Ovo za trupe se često događa, i dalje to čujem na dnevnicima, a tek kako zvuči kad su hiljade i decimale u pitanju... :)

Какав им је то језички осећај? Довољно би било да укључе мозак на ''двојку''. Као да никад нису чули за позоришне, циркуске и друге трупе.

Evo sad čitam neki članak vezan za Pariz, očigledno preveden s engleskog, i pominje se Tuilerije Gardens. :( :( :(

 Je li neko čuo za starogrčkog vajara Polija Kletusa? Ja jesam. U emisiji koja je govorila o klasičnoj grčkoj umjetnosti pominje se taj Poli. Razumijem kad akcione filmove prevode neuki prevodioci, ali kad emisiju iz kulture prevodi neko ko smatra da se neko u staroj Grčkoj zvao Poli (i pritom besprekorno mijenja to ime po padežima:"pod uticajem Polija Kletusa" ) onda je to slučaj za analizu i čuđenje. Ne mora svako znati za vajara Polikleta, ali Poli Kletus je stvarno previše...

Na televizijama isti prevodioci prevode i emisije iz kulture i akcione filmove. Poli Kletus... E, svasta :D ....

Мајо и Брунхилд(а), имате баш, што би психолози рекли, добру самоподршку.  То што уочавате своје грешке, ретко ко уме, у питању је благо, и то је прави пут до њиховог исправљања :).
Већина вас се, читајући, сретала са преводима које је већ неки лектор исправио/"исправио", па је ствар била мање трагична (осим у случајевима титлова), а ја редовно срећем сирови превод кад радим лектуре и обично ми се плаче.  Мени, која стране језике знам на нивоу споразумевања, лакше је да разумем (енглески) оригинал него српски превод! Ево неких од безброј "превода" над којима сам плакала:

She stopпed asking.  ― Застала је да би упитала.
He was packed.  ― Био је запакован (у филму ― односи се на човека који улази наоружан).
They where like two puppies in the box.  ― Изгледали су као две марионете у кутији.

Извињавам се ако нисам добро написала на енглеском.

Baš bio prilog o transplantaciji organa i imam dve nedoumice. Prvo, govorilo se stalno o transplantaciji kostne srži. Otkusd to odjednom kad sam uvek mislila da se kaže koštana srž?
Drugo, jedno deset minuta je bila priča o donorstvu i donorima. Meni to tako para uši da poskočim na stolici kad god čujem. Ne smeta mi što je reč strana, ali ako smo dosad koristili, umesto davalac, opet stranu reč donator organa, šta će nam sad još jedna koja ništa bolje ne objašnjava stvar? A zvuči mnogo gore.

Zapravo, ne bih se toliko nervirala oko ovoga da nisam te reči čula od lekara specijalista u emisiji, koji bi valjda trebalo najbolje da znaju terminologiju sopstvene struke. Sad mi više nije jasno da li su ovi termini i zvanično usvojen i kao takvi, i šta ja onda da radim kad mi naiđe nešto da prevodim iz ove oblasti? Da pišem o kostnoj srži i o donorima?

   За костну срж сам чула одавно (мислим да су тако почињали да говоре још док сам студирала - што није претерано одавно, пре 4-5 година), али више не знам (некад давно јесам била чула неко објашњење) зашто су људи почели то тако да зову.
   Донори ми се исто не свиђају. У малопре поменутом речнику их нема (ни као рецимо непр., в. донатор).

   Него, овааај, како ви зовете „мањи комад тканине (платнене, гумене и сл.) који се веже око врата дојенчета и малог детета“? (Управо ме је заболела ова гумена тканина!)

Portikla? :)
Sad baš da li ima i gumena, ne znam...

Реч донор постоји, бар у физици (физика полупроводника: донори и акцептори). Такође, нашао сам ову реч у Клаићевом речнику страних речи где пре свега значи давалац крви, а потом се читалац упућује и на реч донатор.

Да, дефинитивно портикла. Ове које користи моја кћерка је платнена са једне стране, док је са друге стране пре пластифицирана него гумирана. Мада ме не би изненадило да постоје и поритикле са гумираном пресвлаком са једне стране, као што зна да буде она простирка на којој се превија дете.

   ’Тедо’ ја да кажем да се донора сећам из физике или хемије, ал’ нисам ’тела да се излећем...
   Можда баш треба да се користи донор за то што се тиче даривања органа, крви и сл., да би се разликовало од донатора, који дају паре.

   Е, за портиклу цврц! Немате појма :D! И ја сам до пре пар дана мислила да је портикла, ал’ није О него А, тј. ПАРТИКЛА  по нем. Barttüchlein (као и за донора, уопште не постоји пОртикла, ни као погрешност). И немам ништа против гумираности или пластифицираности тканине, али ми је чудна „гумена тканина“ (тамо пише гумена, не гумирана).

По већ поменутом господину Клаићу, може и портикла и партикла (ако сам добро закључио).
Под портикла пише в. партикла.

   Јок, брате, ова двојица су портиклу избацила из употребе.

Postoji i portikla od čvste gumene plastike koja kao oklop obuhvati cela bebina pluća a pri dnu onda ima kao fijokicu gde upada hrana koja ispadne pri hranjenju....

Međutim, nikad nisam čula za partiklu i ta reč me više podseća na neku fiziku i partikulu nego na nešto za bebe.

Јесте новији од Клаићевог, али с обзиром на речи самог Клајна (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=721.msg7645#msg7645), о овом речнику не могу имати позитивно мишљење. Придружујем се Клајну у ритуалном бацању у воду.  :D

Zato ja i dalje čekam drugo izdanje... i čekam... i čekam... :)
Mada, ima slučajeva kad se stvarno iznenadim. Kao recimo negde skoro kad sam proveravala i našla u Vujakliji da se onaj ekserčić zove rajsnegl, a ja oduvek govorim rajsnedla, i nema šanse da se odviknem... :(
A je l' ima partviš neke veze s partiklom po poreklu? ;D (i mene strašno podseća na partikulu :D ).

Partviš? ??? Pa ja znam samo za pOrtviš! A i rajsnEdla iako nije tačno kako ti to kažeš, nije mi poznata nego rajsnAdla.... ???

Izvinte, o kom to Rečniku ovde govorite i o kom izdanju? Klajn-Šipkinom Rečniku stranih reči? Ja imam čini mi se, drugo izdanje, skoro kupljeno na ovogodišnjem sajmu, al ga još nisam videla, pa ne bih da se razočaram pre nego što mi padne šaka....

Једино по томе што су обе немачког порекла и што су сложенице које почињу речју Bart(брада) — подбрадна тканина у првом и четка као мушка брада у другом случају.  :)

Читати, читати и само читати.  :)

Pa čitaću, kad ga se dočepam..... :(

Pa na tako sam nešto i mislila. :D

Meni se čini da još nije izašlo drugo izdanje, ili bar nisam čula da je ispravljeno i dopunjeno kao što su najavili. Ako je naprotiv izašlo, bar da znam na šta će mi otići pare na idućem Sajmu... :)

Мислио сам на тему о Великом речнику на овом форуму.

hehehe... Pa ipak ne obilujem toliko vremenom (a ni živcima) da bih se posvetila sad čitanju 11 punih stranica, samo da bih saznala da li govorite o prvom ili drugom izdanju ;).... Hvala, u svakom slučaju.

   У Речнику пише:
партвиш и партфиш в. портвиш ;
портвиш в. портфиш и, најзад:
портфиш, -а м, мн. портфиши, ген. мн. портфиша и портвиш... (нем. Bartwisch) четка на дугом штапу, за скидање прашине и чишћење тешко доступних места.

   Управо нађох још једну непотпуност (баш (се) нису довољно консултовали (са) биологе (/-зима): оно што сам раније поменула: за рибу која се у народу зове пеш кажу да је морска; нас су учили да је слатководна. Питаћу професора, за сваки случај, али то је већ крупна грешка): за партеногенезу кажу да се дешава код неких бескичмењака и нижих биљака, а ми смо помињали да „код десетак врста гуштера постоје популације...“, а међу змијама је констатована код једне врсте (о осталим бескичмењацима и биљкама не могу ништа да тврдим, јер сам то позаборављала; о рибама не смем ни да мислим, код њих има свачега).

Što bi značilo da je najpravilnije portFiš? Mada bi najpribližnije originalom izgovoru bilo ovako kako alcesta kaže — partviš....

Eh, sad... Vidim da sam pogrešila, mislila sam da je OVO tema o Rečniku gde ima 11 strana, izvinjavam se... Međutim, pročitah te tri strane one druge teme, i ta tema ima poslednji  post iz februara prošle godine, tako da ne vidim kakve veze ima sa ovim ovde, možda Soške ima BAŠ to drugo izdanje... ??? Potpuno sam zbunjena sad.... :(

Je li baš piše na njemu da je drugo izdanje?

Ako je pitanje upuceno meni,ne znam. Još uvek ga nemam fizički. Možda i ja grešim, pa su i meni kupili te "mačiće" :(

   Ово што ја имам представљено је на прет?прошлогодишњем Сајму, претплатили смо се на Речник, и добила сам га почетком ове године (Речник је издао „Прометеј“ из Новог Сада). На крају предговора пише „У Београду, 1. септембра 2006.“, и не видим нигде број издања. Али мислим да нема шансе да је за годину дана могло да настане и крене у продају већ друго издање. Ово је оно што је најављивано као први после Вујаклије или већ такво нешто.

Evo malopre isti onaj prilog na RTS-u, i govore sad o koštanoj srži i o donatorima... ???

Pa možda su primetli pa promenili.... Jel’ prilog u dnevniku ili dokumentarac?

U dnevniku... ali onaj prvi prilog je bio na B92.

Ah, pa onda logično. Dve kuće, dve osobe, dve glave, u svakoj glavi drugi sadržaj... :D

ne znam sta da kazem.HAHA

:) :) :) :) :) :) :) :) :) :) :) :) :)

Što se tiče "kostnog", valjda su hteli medicinari da naprave distinkciju između "koji je od kosti" i "koji se odnosi na kost" (moguće da im je trebala ta preciznost, mada je vrlo verovatno da ne postoji kontekst u kome bi došlo do zabune) - dakle, hteli su "koštana masa, koštana izraslina" ali "kostna srž, kostna jabučica" i sl.

Ovaj pridev ne registruje ni stari ni novi Matičin rečnik, ali ima ga u Pravopisu (gde je svakako uvršten da bi ilustrovao izuzetak od gubljenja suglasnika).


I mene je ovo iznenadilo, te sam proverio šta kažu ostali rečnici. Izuzev pomenutog Klaića, nisam uspeo da nađem nijednu više potvrdu ni za oblik portikla ni za partikla (novi Matičin, stari Matičin, sadašnji Pravopisni, raniji Pravopisni, Moskovljević, Vujaklija, Skok). Štaviše, u novom Matičinom rečniku nisam uspeo da nađem ovaj predmet ni pod jednim drugim nazivom: balavac, bavàrin (babàrin), sìper (sìperak, sìperčić), òpršnjāk (dajem ih akcentovano jer nisu previše učestali, a možda nekog zanima kako se izgovaraju). Ukoliko nisam ništa izostavio, ovo mora biti propust (jer predmet svakako zavređuje mesto u jednotomnom rečniku).


Neki rečnici koriste skraćenicu v. da bi ukazali na ispravan (ili makar bolji) oblik, dok u drugima sama upotreba te skraćenice ne označava automatski prednost neke varijante. To treba da proveriš u predgovoru.


Izašlo je drugo izdanje, ali samo kao reprint prvog. Na ispravke se još čeka.

Interesantno, u mom kraju se podjednako koriste i partiklice i portiklice, no mi trenutno blokirao mozak, sigurna sam da ima još jedan, drugačiji naziv koji je u upotrebi.

A, kao i na onoj, tako i na ovoj temi - nadam se da će uz ispravljeno izdanje da izdaju i jednostavnu sveščicu ispravaka, za one koji su se zaleteli (mada sam i dalje srećna zbog toga što ga imam ko kuče kad mu stigne gazda) i kupili još u pretprodaji Vejiki rečnik. Jedino se kolebam oko ovog jednotomnog, čekam mišljenja onih koji ga imaju, pa da ga kupim ili da još pričekam :)

   У серији ''Истражитељи из Мајамија'' главног шефа, који је код нас, не знам зашто, Хорејшио, његови сарадници међу собом зову Х. Aли кад наиђе реченица: H. calls you, наши то преведу као: Зове те Ејч.

   Има још.

   У јучерашњој епизоди  рекоше: да би учврстио пушку морао је користити стег. А у кадру се лепо види стега, шрафшток. Да ли је то, можда, хрваштина? Код нас се говори увек и само стега.

Steg nije hrvaština, već isto srpska reč, ali sa drugim značenjem. Prema Rečniku Mastice srpske (najnovijem, jednotomnom ;D), steg je barjak, zastava.

Što se Horejšija tiče, zašto se čudite? Horejšio je pravilna transcripcija engleskog imena Horatio. A ni njegovo skraćeno ime (H) se ne treba prenositi onako kako je napisano, nego onako kako se izgovara, a to je Ejč.

Знам ја шта је стег на српском, зато се и буним.

А са овим:

никако не могу да се сложим. Замисли да не преводиш изговорено, него само написано. Узгред, зар не треба то да асоцира на почетно слово имена?

Ако ћеш се водити за изговором, транскрибоваћеш га као Ејч, а ако ћеш желети да читаоцима/гледаоцима дочараш употребу иницијала, превешћеш га као Х. Овоме преводиоцу се очигледно више свидело оно прво.

Što je verovatno ok sa skraćenom varijantom, ali sa punim imenom mi je prilično čudno koristiti transkripciju, kad u našem jeziku odavno (a svakako pre pomenute serije) to ime postoji i koristi se kao Horacije. Zar ne?

Pa sad... Ako je Horatio Nelson postao Horejšio Nelson, ne vidim zašto to ne bi postao i tamo neki inspektorčić iz tamo neke amerčke serije... ;)

Ozbiljno, kod nas je ustaljen bio i Isak, pa je sad Ajzak, Njutn pa je sad Njuton (osim časnog izuzetka naučnika Isaka Njutna, svi Isaci i svi Njutni su sad Ajzaci Njutoni - isto je i sa imenom Va(o)šington), Barton, pa je sad Berton, Prisli pa je sad Presli, i mnogo drugih imena ljudi mnogo poznatijih nego taj inspektor, pa su prilagođena novim pravilima transkripcije s engleskog...

Стварно мислим да је потпуно кретенски превод Еич. То је слово, иницијал, није реч. Бесмисао бива заиста потпун кад знамо да гледалац треба сам да повеже то слово с тим Хорацијем. Хех, стварно...

Нешто се не бих заклео да је Хорацио типично енглеско име.

U kontekstu serije, to mu nije inicijal nego nadimak, pa samim tim treba da se transkribuje. Na engleskom se taj nadimak pise H, a čita se Eich, a engleska transkripcija se bazira NA IZGOVORU a ne na pisanju, pa samim tim će biti Ejč (sa J a ne sa I) a ne H. Uostalom, pokušajte da govorite i da nekog dozovete: "Ej, H!" (Proibajte da izgovorite, videćete da je totalno glupo i neprirodno), a onda probajte da dozovete nekog "Ej, Ejč!" i videćete osetnu razliku. Znači, zaboravite na ono kako se i šta piše — izgovorite ga. Dakle, i sami Amerikanci, da izgovaraju slovo H kao H, ne bi sigurno davali takve nadimke. Međutim, kako u engleskom jeziku svako slovo ima svoje IME, onda je zgodno koristiti i slova kao nadimke (Sećate li se onog JR ili Džej Ara iz one prastare serije Dalas?).


Horacije nije. Horejšio jeste. Sad, koliko tipično, ne znam. Ali jeste englesko.

Ajmo ovako. Hoće li se neki Englez po imenu John kod nas zvati Jovan ili Džon? Ili neki George? Hoće li George Washington biti Đorđe Vašington ili Džordž Vašington? E, pa isto je i sa Amerima čije se ime piše Horatio. Osnova engleske transkripcije je IZGOVOR a ne pisanje, prema tome, oni to me izgovaraju Horejšio, pa će se tako i transkribovati.

Њему је иницијал надимак. По твојој логици могло би да се каже (на српском): треба да возим Ејчову жену на аеродром.
Да ли би тако и написала? Или би написала: Х.-ову жену...како, по мом мишљењу, треба.

У енглеском су иницијали често надимци. И Јелену Јанковић зову Џеј-Џеј.

Онај лепи италијански град Виченца (Вићенца) они изговарају Вајсенса. Нећу се ваљда поводити за њиховим изговором.

Узгред, пре рата су се преводила и имена, што је, слажем се, глупо.

Da upravo tako. Vozio bih Ejčovu ženu na posao. Kao što rekoh, u seriji je to njegov nadimak a ne ime.

A ako JJ zovu Džej Džej, onda se tako i transkribuje na srpskom. Da se radi o engleskom., pisalo bi se JJ.

Значи, поруку са мобилног: Take care, W. is angry  ти ћеш превести (и написати): Води рачуна, Даблју је љут. ???

Ни Даблју ни Ејч на српском не значе ништа.

Баш као ни Спајк, ни Ли, ни Долорес ни Пау, Пјетро или Ханс. Па су то све транскрибована имена са разноразних језика. Ајмо и у другом правцу: ни Зоран ни Пера ни Жика ни Лаза не значе ама баш ништа на енглеском, италијанском, француском или немачком, па ће се та српска имена баш тако и никако другачије преносити у те језике.

Па у сваком случају много боље звучи (а о томе да је правилније нећу ни да говорим) него: В је љут, или још горе: W је љут.

Iskreno, ja bih tu najradije stavio "Ha" - kao nadimak koji je potekao od inicijala, te bih ga pisao kako se izgovara u srpskom. (A varijante tipa "Rekao sam H.-u" ionako bismo izgovarali "Rekao sam Hau".)

Setite se serije "Dalas", pojavila se odmah posle "Dinastije", glavni lik je bio "J.R." ili "Jr.", što su naši prevodioci prevodili kao "Džej Ar". Ne vidim ništa loše.
Koliko vas kaže "IBM" za firmu "Aj Bi Em"?
Nema tu mnogo mudrosti. Dakle, ja sam za "Ejč". U stvari, da ja prevodim, uvek bih pisao "Horejšo", čak i kada u seriji glumci kažu "Ejč". Pa zaboga, ne mora se sve bukvalno prevoditi.

Преводилац има слободу да преведе надимак кад тај надимак нешто значи. У Мућкама се на пример појављују ликови Фреди Жаба (Freddy the Frog), Мајмун Харис (Monkey Harris). Зар не би било идиотски да је преводилац само транскрибовао њихове надимке?
Ја бих рекао да је ово слична ситуација, тај надимак значи нешто, представља почетно слово имена, преводилац треба да се постара да тај надимак приликом превода не изгуби то своје значење.


Потпуно се слажем. То је најбоље решење.

Џеј Ар Јуинг! Хех, занимљиво је да тог Џеј Ара ја досад нисам повезао с тим словима. Нисам размишљао како се пише у оригиналу, није ми пало на памет да су у питању слова. :)

Слично, тек скоро сам негде видео да су Арту Диту и Си Трипио, она два чувена робота из Ратова звезда, у оригиналу R2-D2 и C-3PO (неки паметњаковић, дивикс преводилац неког овог новијег дела је задржао оригинални запис). Морам да признам да сам се много разочарао, некако ми тешко пало кад сам сазнао да та моја два симпатична јунака заправо немају права имена, него неке ознаке или скраћенице.

pa, kakvo bi ti ime za robota?
Šta onda treba da kaže Seven of nine? :lol:

Jao, sećam se kad sam gledala kineski film Pritajeni tigar, skriveni zmaj, koji je očigledno titlovan sa engleske verzije... Dakle, od početka filma se pominjao neki Džejd Foks, tj. pisalo je tako u titlu. Dok se dotični lik nije pojavio, prilično kasno, i ja ukapirala najzad da je u pitanju žena, pa još Kineskinja koja se zove Lisica od žada, pola filma sam lupala glavu šta će Englez u srednjovekovnoj Kini i kakve veze sve to ima sa radnjom... :D

Brilijantno, zaista, ura za prevodioca. :)

"Rekla mi je da trazi tipa koji je na vrhu industrije prehrambenih proizvoda" (top of the food chain)

 ;D

Одакле је ово?

Koje?

Zar ne rekosmo da nema prozivanja ?

"Kuća listova", Mark Danijelevski, izdavač "Plato"

Da li treba reci da je STÜCKE na nemackom komad?  ;D ;D ;D

Па, како коме.
Очигледно.  ;)

"Očenaš" kao prevod ili transkripcija "Ocean's 11" je zaista bez premca.  No, tu je ipak, čini  mi se, u pitanju brzopletost urednika ili koga već, za razliku od sledeće gluposti koja je izraz čistog neznanja prevodioca.  Naime, nekoliko puta je već na Pinku prikazivan SF horor film "Event Horizon", koji je preveden kao "Konačni horizont", umesto kao "Obzorje događanja" (terminologija vezana za crne rupe).  Dakle, totalno neznanje u kombinaciji sa odsustvom opšte kulture, kao kod onog "lanca ishrane" malo iznad.  Mogu da prihvatim da neko nešto ne zna, ili da ne zna mnogo toga, ali ne mogu da shvatim da se ljudi malo ne raspitaju okolo, pobogu, pa nije sramota pitati!

Kakav film, takav i prevod. :D

premijera prvog harija potera - Sava Centar, kada odlaze u šumu neko kaže "nighty night" kao laku noć, a u prevodu se pojavi "99", najgore što dok nisam odgledao na tv film nisam imo pojam otkud sad 99 i šta znači???

Najveća, ali zaista NAJVEĆA budalaština u prevođenju koju sam ja ikada čuo imala je tragične posledice na milione ljudi u ovoj zemlji. Dakle nije reč o grešci nekog polupismenog prevodioca koji je preveo pogrešno jednu rečenicu u filmu.

Reč je o "prevodu" imena intervencije NATO alijanse u Jugoslaviji 1999. godine.

Dakle svi su kao papagaji ponavljali da se intervencija NATO "o tako ironično zove Milosrdni anđeo". Ovo je milion puta korišćeno za raznojaka politička poentiranja u svim zgodnim prilikama. Međutim, ovo je naravno pogrešno.

NATO operacija u Jugoslaviji se zvala "Allied Force", a njena vazdušna komponenta se zvala "Noble Anvil" iliti "Plemeniti nakovanj". Dakle nema ni reči niti o "milosrdnom", niti o "anđelu".

Sad mi pade na pamet još jedan biser...
U našem prevodu Mačke među golubovima Agate Kristi ima rečenica "To mora da je princeza Vatšernam lično". Posle se naravno ispostavi da se princeza zove sasvim drukčije. To me je strašno zbunilo kad sam čitala, dok nisam na kraju ukapirala da u originalu sigurno stoji "princess Whatshername", ali prošlo je prilično vremena dok nisam povezala...

   ЈАО!  :-X
   Ајд’ да с’ватим суперкалифраџилистикекспликалидоушс (како год се у ствари писало/изговарало) или нешто томе слично, али... мајку му!

   Него, добро ме поЦети! Још пре пар недеља један се превод разликовао по смислу од онога што су људи казали.
   Елем, стоје двојица поред аутомобила којем је кров оштећен, одн. има некаква уздужна удубљења. И један каже, тј. пита: „Golf club, maybe?“, а у титлу се појави: „Голф клуб, можда?“.

   А пре неко вече је пуштен филм који се зове: „Where sleeping dogs lie“, а преведен је као „Где спавају лажљиви пси“. Нисам га ни почела гледати, тако да немам ни најблажу представу о чему се ради. Можда је само било незгодњикаво буквалније га превести, али ипак је мало утицало на смисао.

   Да се разумемо, мало пре тога се био појавио и клуб у којем се окупљају они који се баве голфом (и није да нема везе, није скроз одваљено), али мислим да је по крову ипак радила палица - која преводиоцу, очигледно, није била ни на крај памети.

Својевремено сам у једној полемици запазио симпатичну синтагму: енциклопедијско незнање.

"Nakon nekoliko minuta, pljusak je ustupio mesto blagom rominjanju koje se, nedugo zatim, pretvorilo u raspršavanje oblaka i privremenu pojavu sunca".

. . . ali, kada dsam joj to spomenuo nestalo je snene apstrakcije i na trenutak osetih planuće duševnog neprijateljstva"

(Patrik Mekgrat: "Utočište" Dereta 2003.

Prevodilac: znam ali neću da kažem  ;)

. . .  ostali biseri iz ove knjige  u sledećim porukama   

Kakvi sjajni primeri pseudoknjiževnog čemera. Najtužnije je od svega što je kod nas tako malo stvarno pismenih ljudi da retko ko uopšte prepozna, a kamoli usudi se da ukaže na ovakav jad od stila, te se dotični prevodilac sa svojom svitom od tri poštovaoca iz kruga najuže rodbine i komšiluka verovatno diči svojom poetičnošću. Tipično.
 

Može li se sve svaliti na prevodioca? Autor tu ništa nije kriv? (Pošto rečenice deluju vrlo bukvalno prevedene, reklo bi se da su i na engleskom krajnje bljutave.)

Upravo to što su očigledno bukvalno prevedene ukazuje da je reč o krajnjoj neukosti i netalentovanosti prevodioca.

Verovatno je da ni original nije mnogo bolji, ali ovakvi primeri nadobudnog i pseudouvišenog „planuća“ stilskog besmisla tipični su, nažalost, upravo za srpsku „književnost“. Imamo mi, razume se, i onu bez navodnika, ali i ovu s navodnicima...   

Sledeće pitanje: da li je prevodilac dužan da "krpi rupe" (stilske, leksičke) u autorovom tekstu? Da li je od slabog pisca dužan da pravi "došminkanog pristojnog"? Ko što neko pametan reče (ne sećam se više ko): "Prevodi su kao žene - ako su verni, nisu lepi; ako su lepi, nisu verni."

Nisam baš takav pesimista, mislim da i prevodi i žene mogu biti i verni i lepi.

Tačno je da je to možda retkost, ali ono što je vredno obično je i retko :)

Dosetka je više u funkciji dodatka, poenta je u prvom delu poruke :)

Eh, verujem da ću i u ovom svom stavu biti poprilično usamljena i izdašno obasuta drvljem i kamenjem kao i obično, ali lično smatram da, mada se od lošeg orignala dobar prevod verovatno ne može napraviti, ništa ne može opravdati tu količinu stilskog besmisla i kvazipoetične beslovesnosti koja se prilično često sreće u mnogim našim književnim - i ne samo književnim - prevodima... i originalima :)

Dobar prevod verovatno i može, ali to i dalje neće biti dobar tekst. A naravno, po automatizmu je za odličan tekst zaslužan pisac, a loš tekst je upropastio prevodilac... Tako to ide u nas (ne samo u prevodilaštvu) - posmatrači uvek znaju bolje, a sva uvozna literatura je "fantastična" ;)

Naravno, i to je samo jedna predrasuda, baš kao i uverenje da je „uzvišeni“ i „poetični“ stil primeren svakoj prilici i svakoj banalnosti. Nadam se da će jednog dana i te predrasude početi da odlaze u zaborav, jer mi se čini da je srećom i među našom čitalačkom publikom, bar donekle, počela da se rađa svest o tome šta je dobar original a loš prevod i obrnuto, ako ništa drugo, onda bar zahvaljujući tome što danas dosta mladog sveta dobro zna engleski i u stanju je da čita bar na tom jeziku. A osim toga, imamo mi i sjajnih prevoda i prevodilaca i mislim da i oni, bar ponekad dođu do izražaja. Nije nam situacija sjajna, to je tačno, ali ipak ima ljudi koji znaju da cene i dobru knjigu i dobar prevod :)

Draga Kafice,
Ovde se ne radi o tome da prevodilac nije "okrpio rupe" u originalnom tekstu nego je napravio rupetine u svom prevodu.
Nema ni jedne rečenice na stranom jeziku, ma kako ona sjajno napisana bila, koja se ne može upropastiti lošim prevodom.  Kao što je ovde već naznačeno, osnovni "krivac" je površno poznavanje stranog jezika sa koga se prevodi, i dodao bih, veoma niska opšta kultura pojedinih osoba koje se bave prevođenjem.
I jedno i drugo potom rezultira nečim što se zove "bukvalno prevođenje".

Evo još primera iz iste knjige:

"Bio je nesposoban da od bega otkloni osećaj krivice, što je, nakon otkrivanja da mu nedostaje odeća, odugovlačio i time omogućio Edgaru da pobegne"

"Zatim je podigao lice. . . "

"Stajala je za sudoperom i zurila u dvorište užarenog srca"

A sad evo i enigme za znalce engleskog jezika.  Treba otkriti šta je to glavna junakinja romana koju vidimo  kako hoda jednom od  sirotinsjkih četvrti Londona, šezdesetih godina, dakle posle drugog svetskog rata,
videla na ulici.  Ja nisam uspeo da odgonetnem, ali ipak mislim da je neka vrsta spomenika.  Dakle, piše ovako:

"Prošli su pored bombarderskog nišana, iza ograde od lanaca, a Stela je zapazila malu crnu mačku koja je šetala po suncem obasjanom kršu"

Pitanje glasi: šta je to "bombarderski nišan" ?
Samo da napomenem da je u ovom sivom, otuđujućem ambijentu glavna junakinja bila snažno motivisana da glavnom junaku postavi sledeće pitanje:
"Ko ti je rekao da izgledam"?

     

Наравно да није. Има, додуше оних који мисле другачије, чак ми се чини да у самој прееводилачкој науци постоје две струје које су за то да преводилац интервенише и поправи пишчеве грешке (које год врсте оне биле), а има и оних који сматрају да је преводилац само пуко оруђе, мост између писца и читаоца, и да превод не сме да рефлектује стил преводиоца, већ само и искључиво писца... Ја сам мишљења да како год радио, преводилац ће да награбуси и да добије пљувачину, уколико је текст који преводи јадан... Ако га мења, зашто га је мењао, ако га не мења, онда како је лош преводилац... Хе... Свијету се не може угодити :)...

Бај д веј, ја не бих рекла да је ово превод који спада у ову тему... Где је ту погрешан превод, као оне магнетне ливаде с почетка што сам прочитала? Ради се само о бљутавом стилу који још увек не знамо да ли је пишчев или преводиочев, а по свој прилици, биће да је од овог првог...

Brunhilda, molim vas, nemojte mi reći da je po vama „podigao lice“ savršeno normalan izraz u srpskom. Duboko ćete me razočarati :)

Suština prevođenja je upravo u tome da rečenice prevoda liče na normalne srpske rečenice, a ne ni na šta, kao ove citirane gore.

Ту сте у праву, Лолита, али ипак, није увек све до преводиоца. Понекад се морају борити с тако лошим оригиналима да је просто прави успех да га уопште и преведу... Јесте да су ове реченице, како рече Несица, мало буквално преведене, али треба видети оригинал... Додуше, моја опаска се односила на коментар о "бљутавости" а не о буквалности превода...

Evo malo građevinarske terminologije, a iz iste, gorepomenute knjige:
"Drvena ograda, glatka na dodir, bila je labavo zamalterisana"
". . .  i povukla se prevrnuvši metalnu šipku. . . "
"Na samom kraju nalazila su se vrata u zidu sa kojeg se oljuštio veliki deo maltera i ogolio zavrtnje i letve koje su se nalazile ispod"

Poenta:

"Bio je dobro raspoložen što je bilo retkost dana"

ipak:

"Kada ga je uočila pustila je krik"

Ukoliko niste znali kako se zove ono kada ljudi, u rano proleće, očiste baštu od suvog lišća i granja pa to stave na gomilu i zapale, evo odgovora:
To se, prema nalazu našeg prevodioca, zove LOGORSKA vatra.

NARAVNO da nije SVE do prevodioca, ali ovo je tema o lošim prevodima.

Za loše originale moraćemo otvoriti veću i opširniju temu :)

Goliću, kako se reče zove ta knjiga? Moram je nabaviti kako znam, toliko sam se dobro zabavljao sa ovih nekoliko citata, da je jednostavno MORAM imati! :)  Najbolje je ono sa puštanjem krika lol   Biću malo degutantan, ali pitanje mi se samo nameće - zamisli tek da je morala da pusti prd?!

A ja upravo govorim o tome da se ovde ne radi o losem prevodu, nego u najgorem slucaju, o nevestom stilu prevodioca. Los prevod bi bio prevod tipa magnetne doline. Ovde nema niceg NETACNOG, samo nespretno uklopljenog.

Nadam se da sam sad bila jasnija:)

„Magnetna dolina“ i sl. bi, po meni, bio pogrešan ili netačan prevod - a ovaj o kojem diskutujemo je, opet kažem, po meni - i te kako loš ;)

Dragi Klackalice, mogli bismo vam preporučiti čitave izdavačke kuće čiji su prevodi još daleko urnebesniji od ovoga... samo nećemo da reklamiramo nedostojne :)

Pa o tome se i radi - netacan prevod je budalastina. los prevod je samo los prevod. No nema veze. Mrzi me da se objasnjavam.  Onaj ko hoce, shvatice. Onaj ko nece, sta mu ja tu mogu ;)

Ne morate ništa da objašnjavate, razumeli smo se - radi se samo o tome što je, opet - po meni, pogotovo u književnosti, loš prevod jedva nešto malo bolji od netačnog ;) Slažem se da je tačnost na prvom mestu, ali nikako ne mogu da se složim s tim da je stil sasvim ili gotovo nebitan. Naprotiv, stil je ono što čini dobrog pisca, a bogme i dobrog prevodioca. A netačnost prevoda je, razume se, sasvim neprihvatljiva :)

Tu se slazem, ali ja samo kazem da ja pod budalastinom podrazumevam netacnost a ne los stil, te stoga ovaj primer ne spada u ovu temu. Nista vise.

Odgovor Klackalici:
napisah već u prvoj poruci:
Patrik Mekgrat (Patrick McGrath) "Utočište" ("Asylum"), Dereta 2003;
Dok ne nabaviš knjigu evo još malo instant uživanja:
". . . nikada nije bila u ovakvoj nekakvoj sobi"
". . .  začuo se kiseo i preteći ton. "
"Upalila je auto i ispustila kvačilo koje je zaskočilo unazad kao preplašena gazela, pa su se kola automatski zaustavila"

Primeri slaganja vremena:

"Uputila se u kuhinju gde je stajala pored sudopere i pila hladnu vodu"
"Kada se pojavila osećala se spremnom za javni nastup"
"Pogledavši se u ogledalu, sve je izgledalo potpuno na svom mestu".
"Okrećući mu leđa bio je način da mu saopšti da će pokušati da ignoriše njegove reči. "

poenta:

"Te noći vodio je sa njom ljubav,morala je da pristane, u stvari, morala je više nego samo da pristane, bila je primorana da glumi želju, sve u cilju neprimetnosti. "

A ima još. . .

Idi, bre... To kao da je prevođeno nekom automatskom rečnik-alatkom, tipa Googl-a... kvačilo zaskočilo unazad kao preplašena gazela... stvarno, od ovog može da se rikne :)

I meni se sve čini da je ta knjiga bila neki eksperiment — isprobavanje automatskog prevodioca... :D

Не знам да ли сте гледали серију "Сајнфелд" на Б92.  Она је очајно преведена.  Неколико пута се може прочитати реч "фијока", глаголи бити је у првом лицу презента редовно гласио би, а као шлаг на торту је последња или претпоследња епизода у којој можемо чути за некакве "Самаританце".  Иначе запамтио сам и име преводитељке, али не бих да је спомињем.

Да ли неко има идеју, како да преведем наслов овог филма: "A Gentlemen's Duel"?
Витешки двобој, ме некако асоцира на двобој оклопњених витезова средњег века.   А у овом анимираном филму се ради о господи, џентлменима из деветнаестог века.   Само — двобој, може и са пиштољима испред неког каубојског салуна. 

"Džentlmenski obračun", javascript:void(0);
Grin"Dvoboj na gospodski načn", javascript:void(0);
Roll Eyes"Džentlmenski razgovor, a preko nišana", "Džentlmenska pucnjava",javascript:void(0);
Undecided "Pucnajva po bontonu", "Džentlmenska razmena vatre", "Kad gospoda pucaju" itd.
Nije baš neka lepota, ali bi moglo da prođe.
Ako mene pitate, mislim da je najbolje staviti sasvim slobodno komponovan naslov kojim bi se izbegle ta dva obavezjuća pojma iz originala.     

Pogrešio sam prilikom ubacivanja smajlova.
Izvinite. 

Ако сам добро разумео, уводимо  - Џентлмен.  Па добро.  У нашем језику се некако усталила та реч, без превођења.  Значи, Џентлменски двобој или сл.  То одлично одражава суштину филма, врло је забаван, иако није за млађе од 18 год.  Нема слободних сцена!
Нема везе зе смајлове, ни ја баш нисам нешто вешт са тим.

Sviđa mi se „Dvoboj na gospodski način“. :)

Neko je i „Gone with the Wind“ preveo kao „Prohujalo sa vihorom“, što je dosta efektivnije nego „Otišlo uz vetar“.

Sa tim "uz vetar" slaže se samo jedan glagol koji sa "odlaziti" ima indirektne, da ne kažem, metaforičke veze,  a kada se stavi uz "vetar" označava nešto kao inaćenje ili slično.

Ево шта каже Умберто Еко: Англосаксонски свет-аристократски појам
GENTLEMAN:- достојанствен изглед, храброст, способност
                 - опште признате спортске, војничке и моралне врлине

Neka bude onda „niz vetar“, ako baš insistiraš. ;)

Čini mi se da je hrvatska verzija "Zameo ih vjetar". :)

Naj-veća budalaština koju sam ja videla je bio prevod sa srpskog na bugarski naslova jedne narodnjaćke pesme.  Pesma se zvala " Budi noćas izpod jorgovana", a prevedena je "  Бъди нощес под юргана" ( jorgovan je prevedeno kao jorgan). 

Easter Islands - Istočna Irska... Dala bih i link, ali pošto ovde ne mogu da se učitavaju linkovi sa Vikipedije, onda ništa... :)

Филм Lions for lambs, Редфорд свом студенту држи придику (како је преведено):" да почне да користи своје поклоне..."
 уместо :" да користи своје таленте, способности, даровитости..." (gifts!)
Има тога још, али немам живаца да то поново претражујем. Превод је на хрватском, тако да знате да је и код њих ситуација слична нашој. Уосталом то је исти језик.

Predlozima za najveću do sada pročitanu (prevedenu) budalaštinu dodao bih nekoliko navoda iz knjige pesama Ive Andrića prevedenih na italiajnski jezik pod naslovom POESIE SCELTE (Odabrane pesme) u izdanju Casa editrice "Le Letere", edicija "Il nuovo melograno".
Pesme potiču iz obe Andrićeve zbirke "Ex ponto" i "Nemiri", a za italijanskog izdavača ih je prevela dr Stevka Šmitran, predavač ruskog jezika na univerzitetu u Kjetiju (Chieti) južna Italija (Kalabrija) .
Bez ikakvog zazora navodim ime prevodica jer smatram da je to najmanje što bi mogla zaslužiti s obzirom na količinu napravljenih grešeka i, po mom skromnom sudu, istinsku subverziju učinjenu na štetu našeg kniževnog nasleđa.
Za početak samo da kažem da ni jedna Andrićeva pesma koja je napisana rimovanim stihom nije  prevedena u istoj, rimovanoj formi, nego slobodnim stihom, što je naravno kud i kamo bolje nego da je prevodilac pesmu naprosto prepričala tek da obavesti čitaoca o čemu se radi, a ako je ovome stalo do detalja mogao bi potražiti original. Ali, čemu onda prevod?
Koliko je ovo pitanje bez značaja vidimo na najdrastičnijem primeru koji govori koliko je opasno da neko ko je stručnjak za ruski jezik, prevodi poeziju na italijanski.
Tako u Andrićenoj pesmi "Marta mjeseca", u prvoj strofi nailazimo na stihove: Ovo/Dobro poslanstvo ne nosi ni traga /Jadnih i praznih dana koje prođoh

Kamen spoticanja u ovom sasvim jednostavnom za prevođenje stihu je za našu prevoditeljku bila reč "poslanstvo" . Šta bi to moglo biti?  Da je pisalo "poslanje". "misija", ona bi se već nekako snašla. Ali, "poslanstvo"?? Iako Ivo Andrić, koliko je poznato, nije pisao na ruskom, naša prevoditeljka odlučuje da njegove pesme ipak prevede sa tog jezika, pa zaključuje: na ruskom reč "posoljstvo" označava diplomatsko predstavnišvo, ambasadu, a i u srpskom se ambasador nekada zvao "poslanik". Dakle, poslanstvo o kome govori Andrić može biti samo "ambasada".
Ali kakva je onda to "dobra ambasada", jer Andrić peva o "dobrom poslanstvu". Kako italijanskom čitaocu rastumačiti stih o "dobroj ambasadi"? Da li je reč o dobro sređenoj zgradi ambasade ili o kvalitetnim ljudima koji su to "poslanstvo" činili? Andrić ne daje povoda niti za jedan niti za drugi zaključak, pa naša Stevka odlučuje da sama malo poradi na Andrićevim stihovima. Stoga njen prevod gorenevedenog originala glasi: I giorni/All' ambasciata non portano i segni di quelli/Poveri  e vuoti di un tempo.
što bi značilo: Dani/ Provedeni u ambasadi ne nose ni znaka od onih / Nekadašnjih sirotnih i praznih.(!!!)
Odmah da kažem: ovde nema ničeg smešnog.
Naprotiv.
A ima još.
Eto, tako se italijanskom čitalaštvu predstavlja Andrićeva poezija.
Primeri koje ću kasnije navesti su još užasniji.       

     

Meni "ambasciata" i nije toliki problem sama po sebi, jer jedno od značenja jeste misija, zaduženje, ne samo ambasada, posebno u starijem jeziku:
3 CO messaggio, spec. inviato dal governo di uno stato a un altro: mandare, fare un’a.; un’a. del presidente francese | incarico, missione ( http://www.demauroparavia.it/4757 ).

Veći je problem konstrukcija u koju je ubačena, koja potpuno menja značenje rečenice čak i ako uzmemo da je konkretna reč dobar prevod, kao što si naveo dole (dani provedeni u misiji svakako nisu ono što je Andrić hteo da kaže, koliku god pesničku slobodu da dozvolimo).
Inače, koliko god se složila da prevod ne valja, a pretpostavljam da su ostali primeri koje ćeš navesti isti ili gori, ne slažem se da načelno neko ko je stručnjak za ruski ne treba da prevodi književnost na italijanski, ili bilo koji drugi jezik. Ova gospođa, kojoj će ime verovatno moderator skloniti, nije prevela loše zato što je stručnjak za ruski, nego zato što nije obratila dovoljno pažnje. Uopšte dobar prevodilac ne mora biti ni filolog po struci, iako to naravno ne odmaže, naprotiv. ;) Druga bi stvar bila ako je prevela sa ruskog prepeva bez uvida u original, što je najgora moguća praksa u kojoj su gluvi telefoni kao u ovoj rečenici sasvim mogući.
A da prevod nije u redu, nije.

P.S. Kjeti nije u Kalabriji, nego u Abrucu, centralna Italija, što nije baš blizu; možda gospođa predaje na oba mesta?

Odmah da se izvinim za Chieti, ne znam odakle mi izlete ta Kalabrija.
Nego, "ambasciata" je ovde veoma veliki problem ne zato što je loše ubačena nego zato što nema veze sa životom. "Poslanstvo" u Andrićevoj pesmi je "poslanje", "misija", sudbinom ili vlastitim izborom opredeljena životna uloga, a ne diplomatsko predstavništvo, tako da ovde imamo primer ili nepoznavanja maternjeg jezika, ili veoma površnog čitanja ili kombinacije jednog i drugog uz malo više nadobudnosti, nego što bi to bilo poželjno.
Naravno da nisam imao nameru da nekome ko je stručnjak za ruski osporavam pravo da prevodi na italijanski, kineski ili arapski, nego sam samo hteo da ukažem na notornu činjenicu da se prilikom prevođenja sa srpskog na italijanski ne mogu koristiti analogije koje potiču iz nekog trećeg jezika. Odnosno, može i to, ali se onda više ne radi o prevodu nego o sprdanju sa istim.
Ali,da krenemo dalje...     

Dakle, "Odabrane pesme" Ive Andrića, prevod na italijanski, izdavač Casa Editrice Le Lettere, Firenca 2000. Ime prevodioca, po dogovoru, ovog puta ne navodimo. Mada mislim da je bilo bolje ne navoditi ime Ive Andrića. Onda bi ovaj prevod bio sasvim Ok.

Pesma o kojoj je reč se u originalu (na srpskom jeziku) zove Uj Dombovar.
Dombovar je varoš u Mađarskoj pa bi i ovo "Uj" trebalo da bude sličnog porekla, jer očigledno, u srpskom tako nešto ne postoji. Pošto je prevodilac doktorirala u Novom Sadu, bilo je logično da se  seti mađarskog naziva ovog mesta što zvuči kao Ujvidek (ne znam kako se piše na mađarskom) ili, pošto je osoba od zanimanja za kulturu, mogla je pomisliti i na časopis na madjarskom jeziku koji je izlazio u Novom Sadu pod naslovom "Uj simposium" (Novi sipozijum). Dakle, da se pošlo ovim sledom stiglo bi se do pravog značenja naslova Andrićeve pesme (Novi Dombovar, kao Novi Beograd).
Ali, ne.
Naša prevoditeljka, opet poteže svoje znanje ruskog jezika.
(Nisam ja uzalud u prvoj poruci apostrofirao taj ruski, a Alcesta kaže kako to kao nije važno.)
Elem, u ruskom postoji reč "uj", odnosno rečca "uj" što bi značilo "joj". Stoga se naslov ove pesme u italijanskom prevodu naše prevoditeljke  pojavljuje kao "Ahi Dombovar" , što znači upravo to što znači : "Joj, Dombovare". Ovaj zarez ispred vokativa je moja kreacija. Kod Andrićevog originala ga nema jer ne treba ni da ga ima, ali ni neimanje tog zareza nije pokolebalo našeg prevodioca u opredeljenju za ovaj jauk nad Dombovarom. Da se setila Crnjanskog mogao bi to ispasti  i "Lament nad Dombovarom", ali se na sreću ne seti.

A šta da je prevodilac umesto ruskog jezika diplomirala norveški?
Pa da uzme da prevodi sa srpskog na italijanski!
Možda taj prevod ne bi bio bolji od ovog ali bi svakako bio krajnje neobičan.
I zanimljiv uz to.           

Bolje bi ispalo da je prema pesmama nacrtala stripove.

Prevodilac uvek mora imati na umu da autor verovatno nije imbecil, prema tome ne treba mu u usta stavljati svasta. . . :-)

Ja i dalje stojim pri tome da nije svemu kriva činjenica što je njoj ruski glavni jezik, jer bismo onda morali pretpostaviti da će SVAKO s istim obrazovanjem na njenom mestu napraviti istu grešku. Dakle, jezičke interferencije su tu, ali nisu neminovne u smislu da se protiv njih ne može ništa. Znam, Goliću, da nisi tako mislio, ali sam htela da naglasim ono što ja mislim. ;)

A što se tiče Beovulfove konstatacije, pa trebalo bi to da bude osnovno polazište, ali mnogo zavisi i od toga ko je prevođeni autor. ;D

Ако је ова "глупост" била већ на Форуму, унапред се извињавам.

Дакле, у једној емисији на каналу Експлорер (или Н. џиографик, нисам више сигуран), неки научник помиње caucasian women а преводилац то лепо преведе као кавкаске жене! А ради се о белкињама. Грешка је утолико већа што су се у тој реченици помињале азијаткиње и црнкиње, па је из самог контекста преводилац могао закључити да су caucasian women - белкиње!

To je vrlo cesta greska u filmovima i serijama na TV i sl...

Povodom sve one price o Ousanu, pre neki dan bila na Pinku emisija o filmu; pitaju radnicu u videoteci sta se najvise trazi, a ona uzme da nabraja i navede Okeanovih trinaest...

Преводилачки "експерт" са српске Википедије 'ладно је енглеску реч author превео као "аутор", а songwriter као "писац песама" па тако у чланку о Бритни Спирс стоји да је дотична "... америчка певачица,  писац песама, глумица, плесачица и аутор", што би требао да буде превод реченице са енглеске Википедије: "... American singer, dancer, songwriter, actress and author". За неупућене (ако таквих на овом Форуму уопште има) songwriter је композитор, а author је, наравно, писац, књижевник.
Изгледа да на српској Википедији има много више добре воље него ли знања.
И само да напоменем да преводилачки барбарогенији са исте те Википедије стално и упорно novel преводе као новела!

Толико о "ширењу бесплатног знања". ;D

Није ту само циљ ширење бесплатног знања, већ показивање преводилачке уметности од ових, како их ти називаш, барбарогенија, што сигурно користе и у својим биографијама приликом пријављивања за посао, када наводе познавање страних језика — обавезно се ту задесе и сви „објављени радови“ овог занесењака и љубитеља слободе изражавања преведени са и на енглески.

Испаде да само критикујем, али и поред добре воље, која је присутна, што је важно, неопходно је мало се више задубити у значење појединих речи у контексту, јер како је енглески преузео примат као светски језик, значења речи су се неминовно проширила, па се мора водити рачуна приликом превођења, али најчешћи случај је само површно дословно превођење — један од нуспроизвода хиперпродукције.

Па добар и лош преводилац се и разликују по способности да уважавају реченични контекст код превођења. А изгледа да Википедија служи као покусни полигом за преводице почетнике и све оне који се тако осећају, е да би нас исти ти "експерти" након одређеног времена могли усрећити својим умотворинама, односно преводима књига, филмова, компјутерских програма итд.

То сам и рекао у претходној поруци, само сам га мало украсио, бонбоном на јастуку.

Дешавало ми се да приликом гледања филма чак и животна драма прерасте у комедију, али само заслугом језичких грдоба бриљантних „преводиоца“, који су своју лепоту изражавања и верног преношења изреченог на страном језику избрусили на страницама википедије.

Miki, super ti slika! :D

Јуче су на Б92 стално причали о томе како је поводом празника Београда додељено мноштво неких награда, од којих једна за књижевност и преводно стваралаштво. Први пут чујем за преводно стваралаштво.

Жалостан ли је онај који је то срочио. Чудиће ме ако није неком преводнику додељена, јер изгледа да се само они баве преводништвом. Да се прецизније изразим, преводном ствараоцу.

   То су ти они који измишљају нове форице за превођење жедних преко воде и сл.

RMS beleži oblik prevodni, (koji se odnosi na prevod) i navodi primer prevodna književnost. :)
A zna li se ko je dobio nagradu? :)

Eto ti sad! Nije da sam razmisljala o prevodiocima i prevodnicima (prevodnice otprilike znam sta su, i nemaju nikakve veze sa pisanjem), ali mi se prevodno, tj. prevodnici nisu svideli.

Ja sam čula samo za prevodnu književnost, ali stvarno retko.

Хм, то „преводни“ бих употребио у другачијем контексту, а преводилачко стваралаштво или преводилаштво.

Не могу да сварим, засад, ово „преводна књижевност“. Не ради ми мозак.

Деблокада. Ваљда. Преводна књижевност је преведена књижевност, тј. књижевност која се преводи са/на страни језик? Јесам ли близу?

Pa da.

Онда постоји и преводно стваралаштво?! Може ли се овако ипак рећи?

Varijanta "prevodilačko stvaralaštvo" bila bi nejasna - može se misliti na stvaralaštvo prevodilaca VAN struke, kako bi se shvatila i "prevodilačka liga u malom fudbalu", recimo.

Pa ako postoji prevodna knjizevnost, sto ne bi postojalo prevodno stvaralastvo? To je u stvari rad prevodilaca kjizevnih dela...

Prevodna knjizevnost je sve ono sto nije domaca knjizevnost. Dakle, svi strani pisci koji su perevedeni kod nas. Logicno, u nekom drugom jeziku, srpska knjizevna dela, ukoliko su prevedena na doticni jezik, bila bi prevodna knjizevnost.

Ништа, „три бамбија“ за мене и моју необавештеност. Делује сасвим разумљиво и логично то што наведосте.

А ево (http://zanimljive-vesti.sto-posto-zabava.com/comments.php?cid=1&cnt=1139&cntPage=1&cntSort=date_dsc) још једне преводилачке бравуре: изванземаљци.

Не знам да ли се у хрватском овако каже, па да је вест пренета из неког хрватског извора — чак и да је тако, неко је то морао прочитати и оценити као занимљиво. Не знам како му се ово „иванземаљци“ није учинило чудним. Можда грешим, али ја ову реч нисам сретао до сада у српском.

Zanimljivo je da se u tekstu od sedam reci koje imaju veze sa zivotom van Zemlje pet puta kaze pravilno - vanzemaljski, vanzemaljci i sl., dok se samo dva puta zaredom pojavljuje "izvanzemaljci" ... Ja bih rekla da je previd u prenosenju nekog hrvatskog teksta, jer mi to "izvanzemaljci" lici na hrvatski...

Цитат из књиге "Говоримо српски" Милорада Телебака:


Аналогно горенаведеном, Срби имају блиске сусрете са ванземаљцима, а Хрвати са - изванземаљцима. ;D

Ах, да, још нешто. Не знам колико је форумаша прочитало чланак, али изгледа да нико није уочио логичку грешку у тексту:


Мени само није јасно да ли су у горњој реченици изванземаљци отмичари, или су отети. А изгледа да то није јасно ни писцу текста. Иако, онако интимно, држим да је писац мислио на наводне отмице људи које су извршили изванземаљци.  ;D

Ја сам приметила, али сам одмах помислила да је неуспели калк са енглеског, а како је то тако уобичајено, нисам му давала превише важности...

То ме подсети на оно: Дете ујело прасе... Ко је кога ујео?  ;D

Није баш највећа, али је свакако грешка која ме је лепо насмејала.
Синоћ у серији Место злочина: Њујорк, на телу жртве налазе тетоважу у облику срца унутар ког је написано слово А, глумац говори (на енглеском) да је то срце са словом ''еј'' унутра, а преводилац преводи: са словом Е унутра. Да је бар погледао.  :)

Можда је намерно пренесено са „Е“, јер је реч о неком имену које се касније транскрибује као „Ени“ (Annie), или слично, па је овде само прилагођено. Мислим да није посреди превид, већ само прилагођавање.

То се дешава када се не пази на редослед падежа. Ја прочитах тако да је „чамац вукао брод“ у неком тексту у новинама.

Мирославе, погледај овде нешто слично.

http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=439.msg14298;topicseen#msg14298

Хвала, Зоране. Ја бих да се само овим коментаром вратим не то: сложио бих се са неким ко рече да се не мора све буквално преводити, па што се тиче Хорејшиа, ја бих и када га зову по надимку преводио не Ејч, већ пуним именом Хорејшио, из простог разлога што би неким гледаоцима можда било тешко да повежу Ејч са Хорејшио, јер не знају сви енглески.

Сличан случај је у филму под именом „В као вендета“ (V for Vendetta). Ту се главни јунак појављује само под именом, боље рећи, надимком В. Ако бих то транскрибовао са Ви, неко би помслио да је посреди персирање. Овде је олакшавајуће и то да је овај сугласник звучан, па је и изговор једне фонеме довољно „добар“ да се остави таквим.

Веома логично размишљање. Апсолутно се слажем.

Али како редослед падежа? Мислиш, редослед речи у реченици? Па сасвим је ок мењати место субјекту и објекту у српској реченици, јер нам то, фала богу, падежи дозвољавају. Међутим, овде се ради о двосмислености реченице која произилази из истог облика номинатива (субјекат) и акузатива (дир. објекат)... То су језичке замке... Има таквих зезанција сијасет... :)

Да, можемо мењати ред речи у реченици, и објекту и субјекту итд., али само онда када не доводи до двосмислености. Да би се ово избегло у таквим случајевима, прво се наводи вршилац радње, па онда објекат. Ако кажемо: „брод је вукао чамац“, ово не изазива сумњу, тј. не мора се логички закључивати шта је неко тиме желео рећи, али код реченице: „чамац је вукао брод“, морамо да застанемо и дођемо до закључка логички. Тако је и са: „прасе је ујело дете“ — разумљиво одмах, а: „дете је ујело прасе“, барем мене, прво асоцира на уједање прасета од детета, а не обратно.

Нисам рекао да је редослед речи у реченици у српском језику строг као у енглеском или у немачком, али се у случајевима у којима се не разликују облици номинатива и акузатива прво помиње номинатив, значи вршилац радње, а затим акузатив. И нема забуне. Мени је ово остало још из основне школе.

Izgleda da ja nisam isla u osnovnu skolu ;D

Ово се све може повезати са способношћу нашег мозга да памти ствари у низовима и правећи асоцијације, којима је научен од почетка, пример: треба запамтити ових десет именица:глава, нафта, зуб, млеко, чешаљ, бело, уста, крава, црно, коса. Од ових десет би се оваквим редоследом запамтило пет-шест, али ако их овако поређамо: крава, млеко, бело, зуб, уста, глава, коса, чешаљ, црно, нафта — памтимо осам-девет, или свих десет.

Тако и са падежима. Ако ли их не знају сви, мислим да барем знају да је номинатив падеж субјекта, а акузатив падеж објекта, па идући овом логиком не долази до забуне код разумевања онаквих испрва двосмислених примера наведених овим редоследом.

Ово је неко моје размишљање, у вези са неким претходно прочитаним књигама.

То ми није пало на памет, а нисам гледао до краја да видим о чему је реч. Сасвим могуће.

У вези са мојом пређашњом поруком: одувек ме је нервирало када сам у неким граматикама наилазио на помешан редослед падежа. Тако имам неке немачке граматике где се овако наводи: номинатив, акузатив, датив, генитив. То ми је само одвлачило пажњу и живцирало ме када сам учио немачки, јер су ми од малена дрндали у школи: номинатив, генитив, датив, акузатив (вокатив, инструментал, локатив).

Е, али мене су (давно, додуше) дрндали у школи: ... вокатив, локатив, инструментал. Изгледа да се у међувремено понешто и променило. ;D

Redosled zaista nije bitan. :) Doduše, nekada su se padeži kod nas zvali prvi padež, drugi padež, treći padež itd. pa je i redosled, verujem, bio prilično bitniji. ;)

Није битан, осим у оваквим сличајевима где је неписано правило поменути их оним редом. Читао негде, баш поводом „чамац је вукао брод“ да би требало ставити прво ном. па акузатив.

To nema veze s redosledom kojim se nabrajaju padeži, već sa mestom rečeničnih članova u rečenici.

Naime, za naš jezik karakterističan je, baš usled postojanja padežnih oblika, slobodan red reči, ali iskonsko pravilo je da se rečenični članovi ređaju tako da subjekat zauzme prvo a objekat treće mesto u rečenici (ako je predikat, je li, drugi).

Te tako i ovde: radi izbegavanja dvosmislenosti, pretpostavljamo da je prvo subjekat u nominativu, a zatim objekat u akuzativu, jer to je princip naše sintakse, a kojim će se redom naprste nabrajati padeži sasvim je nebitno. ;)

Ne možeš se baš osloniti na "iskonsko pravilo", pošto i "Devojku je poljubio momak" i "Momak je poljubio devojku" sasvim opstaju, te rečenica s detetom i prasetom jeste dvosmislena.

Malopre gledam Ubistvo u Orijent-ekspresu, Lorin Bekol kaže: "I always wanted to play comedy, but my husband wouldn't have it", a u titlu piše: "Uvek sam želela da igram komediju, ali moj muž je nije imao".
To je samo jedna od gomile sličnih nebuloza koje srećom nisam zapamtila pošto sam se trudila da što manje gledam dole u titlove. :(

На којој телевизији, Алчеста? Или је нека копија „са бувљака“ у питању?

Atlas televizija, crnogorska, mada je i vi imate u kablovskoj ponudi. Ne kupujem filmove na buvljaku... u stvari ne kupujem ih uopšte. :D

Мора да су ти са Атлас телевизије имали копију са бувљака са преводом, па се нису ни мучили да преводе. ;D

   Гледала сам данас на Б92 Би-Би-Сијеву емисију у којој се причало о коралним гребенима (coral reefs) у Карипском мору; то је море нешто јако плитко (углавном), па су се многи бродови тамо насукали и потонули и, временом, и те олупине су настанила разна бића. Е, у неком тренутку онај тамо каже да се понекад и намерно неки стари брод потопи, како би се могао формирати artificial reef, што је преводилица претворила у уметнички гребен  :-\, што није био лапсус, јер се појавило два пута, тј. оба пута кад је изговорено artificial (иначе, чисто сумњам да је живом свету неопходна помоћ у виду зарђалог бродовља - чврсто сам убеђена да само нису знали где све то да побацају, па су их шибнули у море, а онда пустили причу о вештачким гребенима и сл.).

Mogao je lasno biti i umjetni (što zaista i znači veštački) greben, možda u nekom prvobitnom hrvatskom prevodu emisije kako je kod nas i često, pa je nekom našem lektoru palo na pamet da to prepravi u umjetnički...

   Ви’ш, то ми није пало на памет! Да је само пребачено из латинице у ћирилицу јасно ми је зато што је за 17. век остало ХВИИ. На крају се несмотрено потписала та нека која је „урадила“ припрему и превод или нешто томе слично. Нисам размишљала о могућности да је „превела“ са хрватског... То је никако не чини мањом козом!

Naprotiv, čini je čak većom. ;)

Uh, ti "prevodi" sa hrvatskog na srpski su nepresušan izvor veselja.

Neki dan gledam film, i u jednom trenutku u titlu piše "trepšte"  ???... (a lik na ekranu veli "he's blinking")... te posle desetak sekundi razmišljanja, skontam da je tu išao Search&Replace hrvatskog "opći" u srpsko "opšti" (tj. pć u pšt), al su malo zakačili i pogrešne slučajeve :)

Kao i obratno; pričao mi je Boris Dežulović o tome kako je srpski film „Rane“ imao „prevod“ kada je puštan u Hrvatskoj. Publika u bioskopima je vrištala od sm(ij)eha što je ne(t)ko pravi ludom, i ljudi su išli da pogledaju „Rane“ samo da bi se smejali prevodu. ;)

Kada počinje film, na ekranu piše (i to latinicom): „Beograd, 1991.“ — a ispod odmah prevod na hrvatski: „Beograd, 1991.“

Ovo moram sitnije zbog ružnih reči. :D

A kada je neko od glumaca izgovorio, na srpskom naravno, reč „pička“, pametni prevodilac je to morao prevesti na hrvatski, i smislio je da to prevede kao „pizda“. Tako se valjda „pička“ kaže na hrvatskom.

Poveći problem se, međutim, postavio pred pametnog prevodioca kada je, dalje u toku filma, neko sad izgovorio reč „pizda“. Prevodilac je to, naravno, na hrvatski preveo kao — „pička“. :) Otuda i od takvog „prevoda“ i toliko razumljivo veselje publike u bioskopima.

Данас сам у једном филму (на РТС-у) чуо да је  female witness таокиња. Вероватно од таоц. :)

Prvo - female witness je svedokinja, te ko je tu napravio grešku: prevodilac u brzopletosti ili ti u kucanju (umesto female hostage)? Drugo, dragi moj druže, reč "taokinja" (ako je to ono što te muči) registrovana je u RMS, te bi tu slabo moglo biti rasprave.

Право да ти кажем први пут је чујем, а мрзело ме је да преврћем РМС.
Дакле, ја сам погрешио, признајем. Други пут ћу прво да проверим.
У оригиналу је било witness, а у преводу таокиња.
Теби у сваком случају хвала на исправци.

А мушки хостиџ је талац, не таоц. ;)

Članak na sajtu Rolan Garosa:

"Nadal seems to be even stronger this year than in previous years. By his own admission, he has never played as well at Roland Garros. He has yet to drop a set."

Prevod na B92 (gde usput nije baš naglašeno da je reč o prevodu):

"Čini se da Španac ove godine na šljaci igra čak i bolje nego prethodnih godina. Po sopstvenom priznanju, nikada nije igrao dobro na Rolan Garosu, ali do sada nije izgubio ni set."

Pomislila bih da je u brzini kucanja neka reč ispala, ali ovo "ali" koje treba da unese smisao u rečenicu to demantuje. Verovatno se i novinaru učinilo čudno ono kako je preveo, što mu nije pomoglo da prevede kako treba. No rekao bi čovek da ove članke ipak pišu ljudi koji gledaju tenis i kojima nešto zaškripi kad pročitaju da Nadal nikad nije igrao dobro na Rolan Garosu... ::)

Članke (originalne) verovatno pišu znalci, ali nije obavezno da ih znalci i prevode :) Ko zna ko je taj Nadal, kakva šljaka, kakvi setovi, alo ljudi... :)

Mislila sam na ljude koji pišu, pardon, "priređuju" članke na B92. :D

Na to i ja mislim. Sasvim je moguće da su članak dali nekoj tetki iz prevodilačke službe (ako takvo šta tamo postoji) :) Kvaka je samo što to očito nije pročitao neki sportski urednik.

Не знам каквог посла у овом преводу има спортски уредник?


Мислим, само је требало нагласити да "никада није играо ТАКО добро на РГ (као ове године)".

Или сам можда негде погрешио? ;D

Sportski urednik bi STOPROCENTNO ZNAO da je "Nadal nikad nije igrao dobro na Rolan Garosu" čista besmislica, sve i da je tetka promašila.

Otkud znas da je bas bila neka tetka?

Fino sam se ismejao

Прећерујем ових дана с тим грешкама, нервирам ме!

Pa to zavisi... Nadimke, kad god je to moguće, treba prevoditi, jer nadimci nisu kao imena, dati su upravo zbog neke osobine onoga ko ih nosi (Debeljuca, Mrša, Nosonja, Pametnjaković i sl.), dok imena nema potrebe prevoditi. Jedini izuzetak bi možda bio filmovi za decu, gde se junacima obično daju imena koja u stvari nešto znače — gđa Cipelić, i g. Sivac, Sivonja i sl... Ovde npr. da se radi o dečjoj seriji, bilo bi fino prevesti gđu Bones u gđu Koskić, ali ako se radi o nekoj eto, kao što Soške kaže, krimi seriji, ime nema ama baš nikakvo značenje niti je bitno za seriju, te samim tim je bolje ostaviti ga u originalu, tj. samo ga transkribovati...

На хрватском RTL-у наслов тог ТВ-серијала преведен је као Кости, што је сасвим у реду, али штос је у томе што је то заправо надимак главне јунакиње серијала, форензичког антрополога, докторке Темперанс Бренан (глуми је Емили Дешанел). Надимак јој је дао њен партнер, агент ФБИ Сили Бут (глуми га Дејвид Боријаназ).
Коментар: знамо да се имена не преводе, али шта да се ради са надимцима? Преводити или не, питање је сад! ;D 8)

Др Темперанс Бренен, девојачко Костић! :) Или др Темперанс Бренен-Костић. ;D А надимак Кости.

E, vidiš, ako joj je to nadimak, onda treba smisliti neki nadimak, a ne Kosti! Ko još ikoga na srpskom zove Kosti? Ej, Kosti, dođ' 'vamo! Neeee... Koskica? Mrša (ako je nadimak dat zbog mršavosti)...

Ах, да, заборавих напоменути да докторка Бренан "чита" из костију! 8)
И Емили Дешанел није никаква мршавица, већ има свега на правим местима и то таман колико треба. 8) ;D

Oсомантистица?! ;D ;D ;D

Eh, sad.... :) Dajete informаcije na kašičicu....

Evo, ovo samo dokazuje koliko je u stvari neophodno znati kontekst kako bi se moglo što tačnije nešto prevesti...

S obzirom na novopristigle informacije, ja bih rekla da je prevod ok... ;)

Она је форензички антрополог и на основу трагова на скелетима, заједно са агентом Бутом, открива починиоце злочина.

Дакле, она је ЦСИ? Као Гришом из ЦСИ Лас Вегас?

Ма, ја се мало шалим, не замери. :) Али:


Овде је сасвим згодно употребити надимак Кости, по мом мишљењу, да би се дала паралела гледаоцима који енглески не разумеју.

A da bi se ostvario još prisniji kontakt s Vaskolikim Srpstvom u Matici i Rasejanju, najadekvatniji je nadimak Koštana.

Са мало другачијим нагласком? КОштана, не КоштАна? :) Јеси ли то мислио?

Slatko sam se ismejala, a nisam ni peti deo ove teme procitala.
:))

Да, као Гил Грисом. 8)

Ма, ми смо ти ЗАМ! Сви знају на нас, ал' је мало ког брига шта овде причамо. :)

Ma ajde, bre! Grisom?  :o

Kad malo bolje razmislim... Ja nikad nisam ni cula to ime u originalu... Grisom??? Kako se pise?

Gil(bert) Grissom.

Jes' vala. Grisom. Ja sam bila ubedjena da se pise Grishom.... Fala, Miki.

Фала, Сајко.
Нема на чему.  ;D ;)

А ти си вероватно мислила на писца Џона Гришама. 8)

Ti znas da sam ja tebi uvek zafalna. ;)

Ne, nego ovde to ime izgovaraju tako — Grishom. Pogresno. Kao i uvek. Mogla sam da pretpostavim ;D

   Но, ипак су можда могли превести наслов (као Кости или Коска, или шта год већ), иако се ради и о надимку. Секу (више је сека него тетка) да, зову Bones, али цела ће се радња вртети око њене способности да на основу костију које се нађу закључује шта се десило, и већ је у првој епизодли пар пута поменула отприлике да више верује костима него... коме год, и вероватно је свима около додијала с тиме, па су је прозвали Bones. Дакле, после почетног упознавања са ликовима и темом, мислим да није баш по сваку цену морало да остане Боунс.  ;)

Pa zar ne rece ti da su seriju preveli kao Kosti? Posto smo pobrisali one ranije postove, ja se sad vise ne secam kako su nasi dali naslov toj seriji...

   Јок, зове се Боунс. Зато и јесам звоцала данас.

A, da. A onda je Delija uskocio sa 'Rvatima, to jest, oni su preveli kao Kosti... Pa sam sve izmesala... :(

"Ajmo ovako. Hoće li se neki Englez po imenu John kod nas zvati Jovan ili Džon? Ili neki George? Hoće li George Washington biti Đorđe Vašington ili Džordž Vašington? E, pa isto je i sa Amerima čije se ime piše Horatio. Osnova engleske transkripcije je IZGOVOR a ne pisanje, prema tome, oni to me izgovaraju Horejšio, pa će se tako i transkribovati."

Moram da se nadovezem na ovu temu. Amerikanci su imali problem sa izgovorom mog imena, pa sa citanjem, a onda i sa pisanjem.
Jedva smo se naslji na onom, po seljacki, IvAna.
Za citanje i da ih razumem, ali preko toga ne mogu da predjem *Ajvana???"-fuj (ko zimnica)
Pisanje: Evana, Evanha, Yvanna...
E tu vec nije bilo kompromisa. Necu ja da menjam svoje ime, zbog tamo nekih kojima je tesko da zapamte jednu rec.

Ne znam koga sam citirala, a jos nisam u 'toku' sa opcijama :(
Sorry!

На једном енглеском форуму неко је поставио питање како се изговара име Jelena. Па се јавио лик који је написао да се изговара као Ye-lay-na, што би се могло транскрибовати као ЈелЕјна (са нагласком на другом слогу). Нисам могао издржати и послао сам пост где сам објаснио да је много боље Ye-luh-na са нагласком на првом слогу и са муклм гласом у другом. Хоћу рећи, говорници енглеског склони су витоперењу неенглеских личних имена, поготову словенских и треба им у сваком тренутку помоћи да их правилно изговоре. 8)

Uh, ne znam kako bih im to objasnila pisanim putem, ali ja sam mesecima pokusavala da ih (grupu ljudi sa kojima sam redovno bila u kontaktu) naviknem na izgovor i naucim da napisu ali jos uvek naletim na udvajanje nekog slova, kombinacije i sl.
Jedino sam presla preko izgovora koji me je oduvek iritirao, ali... navikla se :)

Часлав је, колико ми се чини, Chusslove, тј. нем. Tschasslaw. :) Mi-roh-slav би ваљда било моје име неизвитоперено.

Ne, Miki, ti bi sigurno postao Majroslav ;D

То твоје Mi-ro-slav Енглези би читали као Мајрослав!

Висећи по разноразним форумима, увежбао сам се у слоговном означавању изговора, па би Мирослав био (смртно сам озбиљан):

Me-ross-love

а Енглези би то приочитали отприлике као Ми-рос-лав будући да су сва три слога заправо засебне речи за које се зна како се изговарају (ME - лична заменица, ROSS - раширено енглеско презиме и LOVE - сви знамо како се чита и шта значи).  8)

Heh, ovo mi se bas svidja (Me ross love) :)

Кој ли ме ђаво терô да питам?! ;D ;D ;D

Ma, stvarno mi se svidja, nego nije ispao onaj smajli sa sirokim osmehom  ;D
Sad jeste  ;D

   Sa sajta na kojem se može naći program raznorazličitih televizija, gde postoji i spisak, recimo, filmova: 22.45    HBO    Film: "Prajmival"

Сошке, а о чему је филм?

   Predstavu nemam, ali to može da bude samo ono što se u originalu zove Prime evil. A to nikake veze nema sa Prajmivalom.

Ajoj, pa na pamet mi nije palo.... ;D Prajmival... To, kao transkripcija, a? :D

Opet neke dezinformacije :) Originalni naziv je "Primeval", a u nekim novinama (ne svim) preveden je kao "Iskonsko zlo". (Sa isključivo transkripcione tačke gledišta, "prajmival" je ispravna transkripcija reči "primeval".)

Uputstvo te preporuka: HBO za ovaj deo Evrope ima i svoj sajt (lako ga je naći, da sad ne reklamiram), gde se mogu pogledati svi originalni nazivi filmova, bez nabadanja tipa "predstavu nemam, ali to može da bude samo..."

Ok. Hvala za ponovni prekor. Povešću računa  :-\.

Ipak mi je ružno (i glupo). Ako se da prevesti bez ugrožavanja smisla, zašto ga ne prevode? Meni ništa ne znači ni Primeval, ni Prajmival (ne znam da li je nečije ime, naziv firme ili šta treće) - a nešto, kao, nabadam taj engleski, pa mogu da pokušam da naslutim šta piše u originalu. Šta li bi moja baba, koja ne zna engleski, pomislila kad bi videla tu reč u novinama (sve i da joj bude jasno da je to transkripcija od Primeval (Prime evil, kako god), svejedno ne zna šta znači prime evil)? I što da moram da idem na sajt HBO-a da bih videla šta piše u originalu? To je suština ovakvih mojih ispada. Ili, brate, neka napišu original italikovan, a transkripciju/prevod normalno, pa će biti jasnije. Ovako u programu često nalazim reči koje su mi vrlo čudne, i kojima ne mogu da pogodim značenje.

Hm, moram priznati da nisam znala za tu reč (te isto kao Soške, pomislih da je pogrešno napisano), te je potražih i videh da je u stvari Iskonsko zlo samo približan prevod reči primeval, i daje to prilično slobodan prevod (što u principu i nije minus, kad se radi o naslovu filma, pod uslovom da je dobro pogođena suština) prvenstveno zato što sama reč je pridev i znači baš iskonski, ali nema veze sa zlom (zlo je u prevodu došlo pretpostavljam zbog nečega u samom sadržaju). Dakle, primeval može ići i uz druge reči — primeval forms of life, je primer koji daje dictionary.com (http://dictionary.reference.com/browse/primeval?r=75) Zanimljivo je pogledati i kako je ta reč nastala:

[Origin: 1765–75; < L prīmaev(us) young (prīm(us) prime + aev(um) age + -us adj. suffix) + -al1]

Od prime, što znači mlad i age - doba...

Dakle, prevod same te reči na kraju ispade prilično nezgodan, jer se radi pre svega o pridevu bez imenice, tako da taj prevodilac najverovatnije nije hteo da lupa glavu te je samo transkribovao. Zašto mu se nije svidelo već ranije rešenje (iskonsko zlo), to samo on zna... A što se mene tiče, kako nisam gledala film, pa ne znam o čemu se radi u filmu, ne mogu da sudim da li je rešenje dobro ili nije...

"Iskonsko zlo" je relativno dobro rešenje, pošto je film baziran na istinitoj priči o povelikom afričkom krokodilu ljudožderu što je popapao već nekoliko stotina ljudi (a navodno je i dalje živ).

Hm, pa onda Soškina primedba ima smisla... Mislim da je taj što je davao ime filmu bio lenj i nije hteo da misli, te je išao linijom manjeg otpora pa je samo transkribovao naslov. A još ako je Iskonsko zlo i zvaničan distributerski naslov... Onda stvarno nema opravdanja za Prajmival...

Ово нисам знао. До малопре сам мислио да је реч о политици. :)

   Што се тиче оног „исконски“ - крокодили се воде као древна бића (тј. као група која се није значајније променила током дугог низа милиона година). Дакле, веза са древношћу није погрешна. Само ми, сад кад знамо о чему се ради, није јасно зашто је, по оном преводу, једење зло? И ја најбоље обожавам кременадле и уопште месо... И настављам да тврдим да ми Прајмивал не значи ништа, макар био најсавршенија транскрипција оног придева. Да је остављено у оригиналу, можда бих и уложила напор да погледам у речнику шта то значи, овако то нисам пожелела да урадим, само ми је нешто изгледало погрешно...

Pa verovatno zato sto su ta hrana ljudi... Izgleda da je ljudsko bice toliko uobrazeno da kad je ONO SAMO hrana, onda je onaj koji jede ZAO, a kad je on na mestu klopadzije, onda je sve ok...  ;D

Ово је мало офф, али не мари.
Крокодил, као и ајкула, не једе људе зато што је зао, него зато што је гладан. Човек је за њега исто што и гну, само мало мекши и лакше га је ухватити него брзоногог папкара. О укусу не знам ништа, вероватно му је свеједно (иако је неке људе тешко сварити).:)
Једино ми није јасно како му се после првих сто комада није смучило.:D Њему је, колико се сећам из „Опстанка“ довољан један гну за годину дана.
Да би филм могао да се прода опасност мора да буде страшна, па био то крокодил, ајкула, Руси, астероид, вулкан, вирус... Иначе га не би ни снимали.
 

Takođe off, ali sam 100% siguran da se slabo sećaš. Jednog gnua njih tri-četiri raščereče na licu mesta (u vreme seobe dotičnih antilopa). Gnu za godinu dana - to bi pre ličilo na nekog manjeg pitona (ako bi mu neko ljubazno iseckao gnua na komade koje bi mogao da proguta) nego na krokodila.

Činjenica je, međutim, da u vreme seobe gnuova krokodili imaju pravu gozbu, te im obično posle toga obrok ne treba zbilja dosta dugo.

Забораљам ово да напишем, али међу „омиљене“ глупости при превођењу терминологије из аутомобилизма спадају по мени: suspension, које редовно срећем „преведено“ са суспензија ;D, иако је реч о огибљењу, тј. вешању аутомобила (не знам да ли ико код нас зна и употребљава реч суспензија у овом значењу, али мислим да не) и наравно torque, што по вајним преводиоцима представља торзију ;D, тј. некакво увртање код аутомобила, уместо обртног момента. Не знам само како ли им не звучи глупо то што су „превели“!

„Мотор има велику торзију...“, „Тврда суспензија на овом возилу...“ :D ;D

СкорEло се на хауби...

Е, али данас нема „Опстанка“, већ емисија малкице другачије тематике са сличним протагонистима: „‘Срвајвр’-Србија, ‘најбољији’ (тхе бестест!) ‘рИАлитУ сховв’ (схоњ? шовв? шоњ?) свих времена икада!“ :-X

Е, није свих времена, него је „икада“. Данашња деца не знају за „свих времена“.
Што се емисија дотичне садржине тиче, има их на оним неким каналима - ко хоће има шта да гледа. Ствар је у томе што многи неће, јер не знају и не желе да сазнају, јер их нико не наводи на такве жеље...

Ја се извињавам, моја велика грешка.  :-X Исправих и горе. Хвала.

Води рачуна, молим те, немо’ да си изван трендови!

E, Miki, automobilizam je jedna vrlo specificna nauka i terminologija nije svima poznata (a i ne mora da bude). Prema tome, te stvari oko auta ne moze da prevodi bilo ko (sto nazalost obicno biva) jer tom nekom ko je bilo ko, a ne jezicki strucnjak u oblasti automobilizma, torque je isto toliko spansko selo kao i obrtni momenat ili torzija. Potpuno im je sve isto. Ja licno se nikad ne bih usudila da prevodim neke "automobilske" tekstove jer ne znam ni na srpskom dalje od kvacila, volana i menjaca i jos par stvari koje su ti potrebne u svakodnevnoj voznji, a kamoli na stranom jeziku svaki zivi sraf koji stoji u autu...

Да, Бруни, али зато постоје (и специјализовани) речници, а ових аутомобилских термина има у скоро сваком бољем (обимнијем) речнику. (Сада ми је изузетно жао што нисам пазарио један, мислим, Колинсов Енглеско-немачко-српски сликовни речник, а био је заиста обиман и квалитетно урађен, колико могадох да приметим. Мораћу да се потрудим и пронађем га некуд по књижарама.)

Ако бих се ја лично икада усудио да са немачког/енглеског преводим било шта из области, рецимо, ботанике — добрано бих се помучио да се опскрбим потребном литературом, како не бих саставио некакву глупост коју ни „српски Дарвини“ не би успели да протумаче.


Допуна: Успут, имамо три(!) синонимна превода на српски за енглеско suspension у наведеном смислу: огибљење, вешање, ослањање. Заборавих да малочас наведем и ово последње.

Ti si sasvim u pravu, ali problem nije u tome. Problem je u onome ko trazi prevode pa nece da plati koliko treba da plati za uzestrucnog prevodioca pa onda to uvali komsijinom malom ili nekom mnogo drskom prevodiocu kojem je bitno da strpa pare u dzep, a sta ce da napise, nema veze. uskostrucan prevodilac sigurno vec ima sve te knjige koje ti navodis i mnoge druge, a komsijin mali ili bezobrazni prevodilac nema, a ne isplati im se da kupuju knjige koje kostaju tri puta vise nego sto ce oni da dobiju za taj prevod, te ga rade "po osecaju". Tako da Miki, kolko para tolko muzike. G. narucilac nije hteo da posteno plati, pa je i dobio ono sto je zasluzio.

А од свих највише испашта гледалиште, разбијајући главу шта је „писац тиме хтео да хоће“.

Pa sad, ne znam na koje to gledaliste mislis. Ja sam mislila na prevode prospekata i tako to. Ako mislis na prevode filmova i knjiga... Tu je stvar malo komplikovanija... Jer, onda filmski prevodilac treba da bude bukvalno strucnjak iz SVIH mogucih oblasti, jer u filmovima ima svega i svacega. A jedna osoba treba da zaradjuje na svom poslu mnogo dobro da bi mogla da ima sve te medicinske, automobilske, ekonomske i druge recnike, sto ne verujem da je slucaj sa nasim prevodiocima filmova.. S druge strane, verujem da bi u stvari onda firma tj tv kuca trebalo da preuzme na sebe kupovinu svih tih recnika ako hoce da joj prevodi budu dobro odradjeni, sto opet sumnjam da je slucaj... Zaista prilicno nezgodna stvar... Ne bih volela da se nadjem u kozi tog prevodioca, zaista ne bih...

Требало је да напишем „аудиторијум“, али сам оним циљао само на гледалиште, пошто сам у тим преводима најчешће и наилазио на речено. Наравно да важи и за штампано преводништво.

Свих речника? :) Само ја поседујем преко 30 речника, а међу њима, наравно, и језика које не познајем (француски, италијански, руски... Чак и немачко-италијански, па разноразне једнојезичне, ускостручне: електронске, грађевинске, медицинске, економске...), јер ме то занима, а и никад се не зна кад ће да затребају. :) Не кажем да би сад сви требало да похрле у књижаре и испокупују све могуће речнике — огромној већини то нити треба, нити их интересује. За озбиљне ТВ-куће није нимало велики издатак куповина потребних речника, ако држе до себе. А преводилац који држи до себе ће се УВЕК обавестити о преводу, а чак му је и дужност да поседује (свакакве) потребне речнике из „свог“ језика, што никако не повлачи да је он стручњак из свих могућих области.

Slazem se, ali takodje mislim da to nije uobicajena praksa. Da jeste, ne bi nailazio na takve budalastine.


I ovde se slazem — ali takodje mislim da nije praksa.

"Let's kiss and make up. " - Hajde da se poljubimo i našminkamo. 
Iz nekog filma. . .

:D :D :D Врхунски!

Žan-Klod Šejne. Istorija Vizantije. Izdavačka kuća koja sebe naziva "3D+" iz Novog Sada, biblioteka "Šta znam". Godina izdanja 2006. Prevodilica : Olga Srećković.

Nit' manje knjige, nit' više pravopisnih i prevodilačkih grešaka! Već u samom imenu autora — greška. Francuska imena gube crticu kada se transkribuju, ovde je, naravno, ostavljena.

Prevodilica uporno žitelje Vizantijskog carstva (u knjizi: Carstva) naziva VizantiNcima, a verovatno nije nikada čula da se kaže srednjOvekovno a ne srednjEvekovno... Između godina — uredno stoji crtica, a engleski neodredjeni član je uredno prevođen kao "jedan"...

Nepoznavanje stručne terminologije je toliko veliko, da nemam reči. A za istoriju je barem lako — pa barem je profesore istorije lako naći, ako te mrzi da ideš u neku biblioteku ili da malo cunjaš po Internetu...

Bitka kod Milvijskog mosta pretvorena je u Bitku na mostu Milvijus. Konstantinov protivnik, Maksencije, pretvoren je u Maksensa, Licinije u Licinusa, vizantijski carevi su postali imperatori (NIJE sinonim, pogotovu ne za rimske careve i imperatore), Solun je Tesaloniki (sa urednim objašnjenjem u zagradi da je to u stvari Solun, boga pitaj zašto), Hadrijanopolj je postao Andrinopolj... Citiram:


Obratiti pažnju na zarez iza reči SPREČE, a ako neko može drugu rečenicu da uhvati za glavu ili za rep, skidam kapu. Dalje, ovo ŠEF Ostrogota najverovatnije je prevod engleskog chief of Ostrogoths, ali izgleda da prevodilica nije čula da chief može značiti i poglavar, vođa, a ne samo ŠEF... ;D

Evo još malo. Sledeća rečenica:


Finansijski funkcioner u Rimskom carstvu? Umeo je da podigne poreze? Ostavio JEDNU zlatnu REZERVU? A bilo ih je više, pa je on ostavio JEDNU? I šta je to uopšte zlatna rezerva? Da se ne radi o carskoj riznici? Naseljeno Carstvo? A do tad je bilo nenaseljeno?

... I tako dalje i tako bliže... I ovo je tek početak, prve 24 stranice... Ne usuđujem se ni da pomislim šta me čeka na sledećih sto strana...  >:( Tešim se samo da sam na tu bedu dala samo 270 din., a ne neku gomilu para, jer bih se onda zaista ubila od muke...

Морам се јавити: У РЈН И. Клајна стоји да се при транскрипцији двоструких француских имена задржава цртица. Дакле, Жан-Пол, Жан-Пјер, Мари-Жозет итд. Цртица се избацује када се транскрибују географска имена (Шапел Сент Етјен итд.) 8)

Ali zato P93 kaže da se crtica IZOSTAVLJA. Sad nisam pri fotokopijama tekstova na osnovu kojih sam pisala ovo  (http://tinyurl.com/6zcckz)da proverim, ali sam prilično sigurna da samo dobro prepisala.... 8)

A ista knjiga nudi sledeće užase:

Pod imperatorskim ZNAKOVIMA naša prevodilica je verovatno mislila na CARSKE INSIGNIJE, ali boga pitaj šta je tamo u stvari pisalo, jer je Odoakar poslao izaslanike u Konstantinopolj u nadi da će ga priznati carem Zapadnog rimskog carstva (jedino tako bi njegova titula cara ZRC bila pravno zasnovana), što se ipak nije dogodilo, te je on morao da prihvati titulu patricija ZRC, čime je automatski "varvarski kralj! priznavao vrhovnu vlast (a ne autoritet!) cara (ne imperatora!) u Konstantinopolju.

Evo još malo stilskih silovanja ovog našeg sirotog srpskog jezika:


od strane, armija (ovo mi naročito "ježi kožu"), ubuduće ima vlast od Boga... Šta je pisac hteo da kaže? Sigurna sam da je Žan Klod znao, ali prevodilica sigurno nema blagog pojma.

Ako niste znali, purpurna ODELA bila su rezervisana samo za vizantijske IMPERATORE. Pazi sad ovo:


Setite se samo rasprave o glagolu SANKCIONISATI. A i INTEGRITETU SVOJIH FUNKCIJA da i ne govorim.

Dalje:


Imperijalna armija? ??? Zemljo, otvori se!


Čin generala u viz. vojsci? Zanimljivo. Obično se to u ozbiljnim knjigama zove vojskovođa. Ali nije čin generala jedini koji se iznebuha pojavljuje u tekstu gde mu mesto nije. Tu je i neki tzv. grof za donacije i privatno vlasništvo. Ovde moram priznati da sam bila zatečena. Nemam blage veze šta je pisac hteo da kaže. A verujem da ni naša prevodilica.

A tek sam na 8 strani.

Na devetoj strani se pojavljuje naš stari znalac, imperator, ali ovaj put velikim slovom. Zašto, mene nemojte pitati. Tu se pojavljuje i neki ŠEF ARMIJE (valjda je tu mislila na vrhovnog vojnog komandanta ili vođu) koji je morao da nosi KESE sa zlatom (ja bih lično pre upotrebila izraz vreće, jer me reč kesa neodoljivo asocira na plastčnu kesu iz samoposluge)...

Dalje, prevodilica verovatno nije znala da se reč Orijent obično koristi za istočnjačke narode, države i religije (one u Aziji), a da kad se govori o RC govori se o Istoku i o Zapadu. Evo jednog citata, isto sa str. br. 9:



Deseta strana. Tu mi se definitivno smučilo. Neću više da čitam. Jednostavno ne mogu. Previše je opasno po mentalno zdravlje.  ;D ;D ;D

Та књига би могла да буде и корисна. Обилује примерима како не треба писати.

Ако неког стварно интересује историја Византије ово је права ствар:

http://www.dereta.co.yu/knjiga.jsp?id=5022

Аутор је Георгије Острогорски  http://www.dereta.co.yu/pisac.jsp?id=4983

Ma, Zorane, to je vec klasika, dobro poznajem tu knjigu, a i autora. Medjutim, ova nakaza me je privukla jer je sazatak najbitnijih dogadjaja te mi je bilo zanimljivo imati tako nesto. Ocigledno je da se grdno prevarih...

Мимо тога што сам досад у историјским текстовима сретао само облик Византинац, -нца, не знам како би друкчије могао да се зове становник Византије. Визанћанин? Византијац? ??? Византијац би можда и прошло да је Византија нека егзотична земља која није пола миленијума била у јаким културним везама са Србијом, због чега је вероватно етник од њеног имена изведен суфиксом -инац (као Шумадинац, Далматинац), а не са -ијац (као Либијац, Либеријац...).

Благо теби.
 Ја сам од свих људи чијем сам се делу дивио упознао само Драгослава Андрића.

П93, стр. 239, т 162.

http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1701.0

Vidis, Bojane, toliko sam se iznervirala da sam pogresno prenela. Zapravo, prevodilica ih naziva VizantiJcima. Pre nego sto sam napisala post, pogledala sam bas upravo tu temu koju ti navodis, te je verovatno prst "hteo pravo" sam od sebe...

Ja jesam brzopleta, ali ona je prava neznalica. Jer po njoj, Dusan je bio "car Srbije i Rumunije", peroda kada Rumunija nije bila ni u stopetogodsisnjem planu, a zapravo je pisac mislio na Romeje, to jest Vizantince, kako su oni sami sebe zvali. Dalje, u nekom momentu, u Carigradu je nastradao neki Stefan, koji je kasnije postao svetac, medjutim, gospoica prevodilica je u Cargiradu ubila nekog nesrecnog Francuza Etjena.... Posebna vizantijska titula, comesi, koja nema prevoda na srpski, te se moze samo ili ostaviti u originalu ili transkribovati, kod ove prevodilice postaje grof — nepostojeca titula u Vizantiji. Senjorita pominje nek "basileuse" sto bi otprilike bila u stvar viz. titula vasilevsa, a onaj shef armije je (tek mi kasnije pade na pamet) u stvari magister militum...

Ova knjiga je zlocin nad srpskim jezikom i prevodilastvom.

Zoki, pa nemojte biti toliko bukvalni ;)...

Rekoh vec da sam pogresila u kucanju, nesvesno sam otkucala pravilan oblik — gospo'ica prevodilica uporno pise Vizantijac...

Nego... Zar je samo meni sve ovo sto sam navela toliko strasno?

Јутрос, после вести, бацим поглед на Олимпијаду и чујем нашег репортера (оног који упорно говори Бејђин) како каже: камерман има филинг за осећај да ухвати и нешто занимљиво са трибина, не само са борилишта.

У питању је, иначе, била Мартина Навратилова за коју је рекао да има резиденс у Америци. Шта ако неко помисли да то значи ''млађи брат''? Нису сви дужни да знају енглески. Ни глупи због тога.

Ово је из данашње ''Политике'':
БЕОГРАД - Стеван М. (24) из Панчева који је повређен на Беер фесту када је ветар срушио билборд налази се ван животне опасности.

Кладим се да је то пресветли Душко Кораћ.


А данас видех нешто вредно помена: We're ready to rock'n'roll!, рече неко на енглеском, а овај преводи: „Спремни смо за котрљање!“ (???) Не могу се, нажалост, сетити још умотворина из овог „превода“ једне емисије са Дискаверија.

Допуна: Упорно је преводио super са „супер“, а као именицу у служби непроменљивог придева, па смо имали чаробне реченичне конструкције, „које се 'навелико' користе у српском“: supersmart = „суперпаметан“ и сл., уместо 'изузетно паметан' итд.

У вечерашњим вестима чух формулацију: Партизану ће бити тешко у реваншу зато што игра на гостујућем терену.

na Olimpijske igre... Koliko me sećanje služi, Olimpijada je četvorogodišnji period između igara ;) Valjda ne grešim.

Šta znaš, možda imaju pokretne terene koji sami odu u goste? Sve je moguće, tehnologija uznapredovala :lol:

Не грешиш, тако је.

Ево још неколико преводилачких умотворина са ТВ-а: breaking calipers = „кочиони калибар“ ;D уместо 'кочиона клешта'. Некако је наш преводиоц чуо caliber. Други: „на пословном крају“ за енглески израз at/on the business end, место 'овде се дешава најважније', 'овде се све дешава' и сл. 8)

http://www.blic.co.yu/svet.php?id=59538#end

Evo ovde piše da je "zvaničnik civilne zaštite" izjavio .... Ovo Civilna zaštita mogu samo da pretpostavim da se radi o telu koje se u Španiji zove  "guardia civil", koja je u stvari deo vojske koja u srpskom nema prevoda (barem meni ne pada na pamet ništa pametno i iole prirodno). U stvari, imaju i vojnu i civilnu funkciju, u ratu deluju kao vojnici, a u miru kao policajci.

Evo kako izgleda jedan guardia civil.
http://www.andaluciaimagen.com/Guardia-Civil_9067.jpg

Evo ovde malo o tome. http://tinyurl.com/3q85mp

Znak koji imaju vodi direktno poreklo od Franka i fašizma (naramak pruća koji simbolizuje onu narodnu — složni i zajedno smo jači, imamo i mi jednu narodnu pripovetku o tome, znate ono, otac i tri sina i na samrti otac kaže sinovima....) http://tinyurl.com/3tf3pe

u svakom slučaju, nemaju ama BAŠ nikakve veze sa CIVILNOM ZAŠTITOM... to se u Španiji (i u svim drugim evropskim zemljama) zove milicija..

Жандармерија?

Pa sad... Može, jer vidim da se poredi sa žandarmerijom u Francuskoj i karabinjerima u Italiji... Doduše, ja sam oduvek mislila da u srpski žandarmi u stvari policajci. Ali samo policajci...  Al civilna zaštita, ej.... Opasna ta španska civilna zaštita kad 'vata švercere droge... :)

Хехе, чика Клајн каже карабинијер, НЕ карабињер. ;D

Vidi stvarno. Pa i logicno je, jer je na italiijansom carbinieri a ne carabigneri.... :D

У шестотомнику се помиње и карабињер(и), мада се са тога појма упућује (а већ смо научили да се упућује на боље :P) на карабинијер(и). Хоћу да кажем да карабињери није искључено.

Ја сам гледала у Клајна&Шишку. ;)

У једнотомнику каже исто што и у шестотомнику...

ПС: Е, и ја пођох за Оли... Нема везе. Сад ће то неки модератор да сецне и залепи тамо где треба...

Да мало досолим: бомбонијера је, по Клајну, БОЉЕ него бомбоњера (обрати пажњу да су карабинијери, НЕ карабињери). Негде сам прочитао да треба и жардинијера, а НЕ жардињера. 8)

Не зна шта да ти кажем. Клајн је категоричан: НЕ карабињери. 8)

Ali RMS kaže da može i jedno i drugo...

Guardia civil, to nešto kao Nacionalna garda u nekim zemljama, šta li? Možda može da bude neka civilna garda ili tako nešto? Mada, ako u ratu delujue kao vojska, onda ovo "civilna" ne ide... građanska mi ne zvuči dobro.

Биће да је ово одговор мени која промаших тему ;D.

Добро, чика Клајн је само категоричан за разлику од Правописа који допушта оба, уз опаску види. Такође знамо да још увек Правопису дајемо предност у односу на све осим на Прћића, у шта ме је уверио један овдашњи "колега".

Ваљда шестотомник? У правописном речнику нисам нашао одредницу карабињери/карабинијери (сем ако није уврштена у каснија издања). А што се тиче речника српског језика, морамо знати да овакви речници бележе СВЕ облике неке речи које се јављају у књижевним текстовима или међ' народом, па макар неки од тих облика били и погрешни, односно, макар и не били у складу са нормом. Само један пример: у великом речнику САНУ налазимо одредницу ливолвер за коју се наводи да је у питању покрајинска реч и означава револвер, наравно. Сви знамо да та реч није у складу с нормом српског књижевног језика, али је ипак наведена у том речнику. Исти је случај и са одредницом карабињер, који РМС уредно бележи, јер се јавља делима неких писаца, али и у свакодневном говору. Међутим, поред те речи стоји и види чиме се упућује на исправнији/исправан облик карабинијер. Лично мислим да се речник српског језика не може некритички користити при тражењу одговора на питање да ли је нека реч (или њен облик) у складу с нормом или не управо из горенаведених разлога,а да су за то далеко поузданији и компетентнији Правопис и приручници попут Клајновог РЈН. Али, то је моје мишљење и питање је колико ће се форумаша сложити с њим. 8)

Puno ime rečnika SANU glasi Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika, dok Matičinim rečnicima nedostaje ovo crveno parče u naslovu. Pored toga, i sam kažeš da je primer koji si izdvojio jasno označen kao pokrajinski, a slične oznake postoje i u Matičinim rečnicima, za one reči koje su se pojavile kod pokojeg pisca, ali koje uprkos toga ne smatra standardnima. I za kraj, možda ćeš u Pravopisu pročitati kaže li se karabinjer ili karabinijer, jer to jeste pravopisno pitanje, ali za čisto leksičke nedoumice (je li livolver ili revolver) nemaš gde da gledaš osim u rečnicima.

Грешка, па и рекох горе да је шестотомник. Пошто сам писала на два места (заправо не знам ни где сам шта писала :P) и гледала различиту литературу, прешла сам се. Свакако је Клајново тумачење компетентно, али такође не треба игнорисати и други дозвољен облик. А у вези са речником САНУ, одговорио ти је Бојан горе.

A kako stoje stvari s jednotomnikom?

Mislim da je neko gore naznacio da je isto.

U principu pravopis treba da normira pravilno pisanje, ali mi se čini da je srpski malo slobodnije sastavljen, pa ponekad daje i savjete nevezane za pisanje (tipa da je uobičajeno Istambul a ne Carigrad, ili da je bolje Sjedeći Bik nego Bik Koji Sjedi). Mora li u ovakvim situacijama dati prednost drugim izvorima i imaš li neku referencu za to?

Nisam rekao da se u tim situacijama mora dati prednost drugim izvorima, već da prosto ogroman procenat sličnih nedoumica nećeš naći u Pravopisu (a ako ipak, izuzetno, nađeš, normalno je da to ima težinu).

Ево, скромно сам цитирао самог себе.
А шта сам оно 'тео да кажем?

У шестотомнику, поред одреднице карабињер стоји да је преузета из дела Михаила Лалића. И упућује се на одредницу карабинијер.. Дакле, у том речнику је само КОНСТАТОВАНО да се у делима неких писаца јавља и облик карабињер, а такође је констатовано да се јавља и облик карабинијер, тако да не стоји констатација неких форумаша да Речник МС дозвољава оба облика. Речник МС не дозвољава оба облика, у њему се само констатује да се у текстовима наших писаца јављају оба облика. То је и основни задатак сваког речника књижевног језика: пописати речи и све њихове облике и варијације које се јављају у делима наших писаца, без претензија да се читаоцу сугерише шта је правилно а шта не, односно, шта је у складу с нормом, а шта не. Зато сам казао да се (барем у овом случају) Речник МС не може узети као компетентан извор за разрешење овог проблема. А на питање: а зашто је угледни писац као што је Михаило Лалић употребио неправилан облик неке неке речи? - ја имам неколико могућих одговора: можда је по ондашњој норми то било дозвољено, можда се Лалићу напросто "омакло", можда је штампарска грешка, можда ... ;D

I konstatovano je da obliku karabinijer treba dati prednost, na taj način što se s lošijeg upućuje na njega (dok se između oblika koji su ravnopravni stavlja znak jednakosti, a ne skraćenica v.). To je sve naglašeno u predgovoru.


I komentariše se ispravnost tih oblika (kao što sam napisao u prethodnom pasusu).


Ovo, dakle, ne stoji.

Само сам хтео рећи да не стоји констатација једног од учесника у овој дискусији да "РМС дозвољава оба облика", односно, да још једном кажем, речник РМС је регистровао чињенично стање и (у реду, то сам пропустио да наведем) упутио на бољи облик.  Ти, Бојане, знаш да у развијеним лексикографијама постоје и нормативни речници који се много критичније односе према материји него свеобухватни речници неког језика. У том неком претпостављеном нормативном речнику српског језика вероватно би, између осталих одредница, наравно, стајала САМО одредница карабинијер, а варијанте карабињер или уопште не би било, или би и постојала, али са једним великим НЕ поред (као што је то, уосталом, урадио и сам Клајн). Е, у ТОМ случају можемо рећи да Речник дозвољава или не дозвољава оба облика.

"Један од учесника" сам ја, и "један од форумаша" такође. И даље мислим да упућивање на бољи облик не искључује дотични. У противном тог облика не би било у речнику књижевног језика, или би поред њега стајала одредница која упућује да је облик некњижеван, што овде није случај.

Но, будући да је ово баш ситница, ја излазим из разговора о карабинијерима :) и осталима.

Odavno se nisam ovako dobro nasmejala :)

Премишљао сам се где ово да поставим, да ли у теми Блиц (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=2272.0;all) или овде, па одлучих да је ипак овде боље. Занима ме само откад у српском постоји идиом: „ставити сва јаја у једну корпу“?? Поново је неки безидејни „преводиоц“ (http://www.blic.co.yu/slobodnovreme.php?id=60771) одлучио да украси и употпуни иначе фразама и идиомима сиромашни српски језик :'( :'( и то дословно преведеним енглеским идиомом to put all eggs in one basket... ::) ::) ::)

Hm, jeste idiom, ali mislim da nije moglo drugacije s obzirom da ima i nastavak...

"Nadajmo se samo da nećemo ispustiti korpu dok se ne raširimo."

Jer ako bismo prvi deo preveli kao: Ljudska rasa ne bi trebalo da drzi sve svoje resurse na jednom mestu - Zemlji (na jednoj planeti)...

Kako bismo preveli nastavak? :)

Па могао је превести идиомом „играти на једну карту“, па се „надајмо да супротна страна неће добити флеш ројал док ми држимо трилинг у рукама...“ Не знам, могао је да преформулише мало. :) А, могло је и без те последње реченице.

А ако неко не уме да игра покер? У јаја се свако разуме... ;D

Шалим се, могао је... Ал је ово прилична коска, морам признати... Барем мени не пада на памет ништа боље...

Ima li neki dobar frazeološki rječnik? Vidio sam najmanje dva rječnika tog tipa za hrvatski standard.

U Bujasovom englesko-hrvatskom rječniku stoji: „Put all one's eggs in one basket · Stavljati sve na jednu kartu.“

Има: Српско-енглески фразеолошки речник, Живорад Ковачевић. Требало би да има и један у обрнутом смеру.

П. С. У међувремену, ово (http://www.4shared.com/network/search.jsp?sortType=1&sortOrder=1&sortmode=2&searchName=american+dictionary&searchmode=2&searchName=american+dictionary&searchDescription=&searchExtention=&sizeCriteria=atleast&sizevalue=10&start=0) може помоћи. ;)

Мени ниеј проблем сам идиом, већ како га уклопити са оним што му следи. Да стоји само идиом, не би било проблема — како сте већ сами рекли, играти на једну карту, ризиковати све, ићи на све или ништа... Али како  повезати са оним што му следи а да има смисла и да се не удаљи превише од оригинала?

„Nadajmo se da nećemo početi igrati za pare?“

Lako je Hawkingu bilo sastaviti dopunu na osnovu korpe i jaja.

Некад је немогуће пренети верно игру речи из страног језика, па приступамо превођењу друкчије. Мени је једном запао дијалог на енглеском, где је један од учесника разговора рекао на опаску саговорника „That's implicit.“: „But, I need it to be 'plicit'!“. Мало сам промислио, па сам прилагодио овако: „То је неминовно.“, „Мени треба да буде 'миновно'!“ Можда није најбоље решење, али је свакако звучније на нашем од комбинације „имплицитно/'плицитно'“.

   Свиде ми се ово „плицитно“ (мени понекад одговара да, као супротност „неопходном“ кажем „опходно“, кад могу да будем неозбиљна, наравно), па се сетих Драгослава Андрића и Џабервока, тј. чулевог мача (на жалост, та књига је тамо код куће, па и ја знам само ово што је преписано): http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1021.0;all - кад смо код слободе и способности да се нешто преведе у духу (у разним смисловима (узгред, како се каже множина од смисао?)).

Да, пало ми је на памет и „неопходно/'опходно'“ као и „неизбежно/'избежно'“, али ми се највише уклапало оно „неминовно/'миновно'“, пошто је контекст био шаљиво-озбиљан :) :P.

Што се тиче множине од смисао, рекао бих „смислови“, мада нисам никада имао потребе да ову реч употребим у множини, а нешто нисам ни друге чуо. Ајд' неко са ћитапом у помоћ. :)

Implicitno je nešto što se podrazumijeva (prema Velikom rečniku stranih reči i izraza), tako da odmah imaš pogodnu riječ: podrazumijeva/razumijeva. Neminovno je malo oštrija riječ nego original.

Допада ми се оно твоје решење, па је уместо: „Dovoljno teško će biti izbegavati katastrofe na Zemlji u sledećih 100 godina, ili hiljadu, ili milion. Ljudska rasa ne bi smela držati sva jaja u istoj korpi, odnosno na jednoj planeti. Nadajmo se samo da nećemo ispustiti korpu dok se ne raširimo.“, могло овако: „Довољно тешко ће бити избегавати катастрофе у следећих 100 година, или хиљаду, или милион. Не би требало да људска раса стави све на једну карту. Надајмо се да нећемо још почети да играмо у новац док се не раширимо.“


Мишљах прво да ставим „неизбежно/'избежно'“ или „неопходно/'опходно'“, али сам се одлучио за треће. Сад, да ли је то била права одлука...

Ili možda da se nadrazumijeva?  :)

Sa druge strane, prije nego što sam napisao prethodnu poruku, provjerio sam značenje riječi implicitno u Velikom rečniku, i prema njemu, ta riječ znači isto što i njen ekvivalent na engleskom (zato sam i mogao da preuzmem riječ podrazumijeva iz definicije). Jedino mi se osjeća malo formalnije nego na engleskom.

Ja i dalje mislim da to sa kartama nije tako jasno kao sa jajima...

Ili prosto: „Nadajmo se da nećemo izgubiti.“

Radi se o svojevrsnoj metafori. Planeta Zemlja je korpa, resursi su jaja. Hoking kaže da ne bi trebalo da držimo sve resurse (jaja) u jednoj korpi (jednoj planeti), i da se nada da nećemo slomiti sva jaja (potrošiti sve resurse) pre nego što se raširimo (to jest stvorimo uslove za život na drugim planetama, tj korpama, gde bismo mogli preseliti neka od naših jaja tj. resursa).

Ja mislim da to ne može da se kaže na drugačiji način. Nikakve karte i pokeri ne prenose ovu metaforu.

Nisam profesionalni prevodilac kao ti, ali zar nije problem u tome što to nije originalna metafora, već ustaljeni izraz koji ima odgovarajući ustaljeni prevod? Zar ne možemo reći da su resursi pare a Zemlja karta, pa stavljamo pare na kartu isto kao i jaja u korpu?

Ma nisam ni ja profi, ne znam odakle vam svima ta ideja :D :D :D Jesam prevela neke knjige, al nije to toliko da bi mogla da se nazivam profi prevodiocem...

Pazi. Jeste kako ti to kazes. Jeste to idiom koji ima odredjeni prevod koji pre svega prenosi ideju, ali ne i same reci iz izraza, medjutim, ovde se ne radi samo o idiomu, vec i o poigravanju recima iz tog idioma koje se nalazi u recenici koja sledi idiom, i TU je problem, ne u samom idiomu. Hokins je iskoristio idiom i onda se poigrao njime kako bi izrazio svoje misli, i TU je problem. Kako prevesti idiom a da se ne prevede bukvalno, ali istovremeno sacuvati igru reci koju je Hokins upotrebio? Ja mislim da je to nemoguce, i da jedno mora da trpi — ili da se idiom bukvalno prevede (kao sto ja predlazem) i da se sacuva igra reci, ili da se idiom prevede kako treba (mikijev predlog) ali da se onda igra reci potpuno izgubi. Stavise, ne gubi se samo igra reci, vec i znacenje koje je Hokins dao recenici koja sledi idiom...

Da ti dam jedan primer: Zamisli da treba da prevedes na engleski (nemacki, spanski, francuski, bilo koji strani jezik) sledece recenice:


Sad se setih.... Vidis, na spanskom (a mozda je to i engleski, ne znam) kaze se "da neko trazi svoju drugu polovinu pomorandze" kad neko trazi partnera koji ce mu u svemu odgovarati (koga ce "voleti, maziti paziti i zvati ga Djole ;)). Kad neko nema srece u ljubavi, pà ga tese, ne brini se naci ces ti svoju drug polobinupomoranze, pesimita odgovara: "E, meni se sve cini da su mojudrug polovinu iscedili, napravili sok i popili ga."

Kod nas se kaze npr. Svaki lonac nadje svoj poklopac. Medjutim, Mozemo se nastaviti na to pa reci, jest, al su neki poklopci toliko suplji i olupani da je loncima bolje bez njih. Prevedi to na strani jezik, ako mozes, a da se ne izgubi sva igra reci, sva duhovitost, i svo znacenje...

Има идиома који се могу дословно превести. Тренутно ми пада на памет само „млатити празну сламу“ — „leeres Stroh dreschen“, што је немачки еквивалент. Насупрот њих постоји тушта и тма израза које се преводе или описно или неким другим идиомом: „што на ум, то на друм“ — „He always says what's on his mind“/„He always says what he thinks“ („What on mind, that on road“? ;D ;D ;D). Ја сам за превођење другим идиомом, па ако не може буквално, онда се поиграти нашим речима или идиомима и покушати дочарати то исто из страног језика.

А ето сама си одговорила на енглески идиом о исцеђеној поморанџи: сваки лонац нађе свој поклопац. Неко је енглеском јадатељу исцедио другу поливину поморанџе и попио је, нашем несрећнику је неко полупао поклопац његовог лонца. Зар није боље и лепше овако?

Е... па то је срећа да се може. Некако ми се чини да ипак оно са јајима не може... :)

А ајд нађи добар превод за оно о земљи и бетону....

Uvek se snalažljiv prevodilac može doviti.

"Nadajmo se samo da nećemo igrati na samo jednu kartu dok ne pregledamo čitav planetarni špil." (Ili tako nešto slično.)

Meni je palo na pamet, ne znam kako vam se cini...

Covecanstvo ne treba sve svoje resurse da stavlja na jednu kartu. Nadajmo se da ih necemo sve prokockati pre nego sto se rasirimo na druge planete....


A?

A da neki moderator secne ovo u posebnu temu: Kako prevoditi idiome i ono okolo njih? :D

Овакве игре речи су непреводиве (сетих се само ових безобразних :)), нпр.:

—How do you call a female peacock?
—A peacunt. ;D

—What do Michael Jackson and caviar have in common?
—They both like to come on little white crackers. :D ;D

Овај други ми је посебно занимљив јер је практично непреводив због пуно игaра речи и сит се исмејах чувши га.

E, vala i ja... :D Pa gde to nadje, Miki?

Nego, razmisljah ja malo o onoj pomorandzi i poklopcu... Nije to isto. Mislim, ne znaci isto druga polovina pomorandze i poklopac... Ova nasa srpska je u fazonu ma svaka krpa nadje sebi zakrpu, a poklopac ne mora da bas nalegne niti zakrpa ne mora bas da se sasvim uklopi... Dok druga polovina pomorandze je upravo to — dve polovine koje se uklapaju do savrsenosti... Dalje, i onaj drugi deo nije isti... Kod pomorandze neko je onu drugu polovinu skroz unistio, tj. nema je. A kod lonca, poklopac je sav ulubljen izlupan, ali i dalje je tu... Ko i odrtaveli matori muz, koji vise smeta nego sto godi... ;D Tu je, al bolje da nije... :D

Их, бре, ал' га развлачиш у ситна цревца! Ако тако гледамо онда скоро ниједна изрека из неког језика не одговара сличној по значењу из другог, сем оних које се дословно преводе. Обрати бостан. Прднути у чабар. Провести се као бос по трњу. То све је на енглеском to have a bad/hard time. Замисли да сад они кажу: Yeah, he had a bad/hard time, but it's not really like that: What he did, is that he „picked the melons“, you know what I mean? No? Well, he „farted in the bucket“. Still not clear?! „He had fun like a barefoot on the thorn bushes!...“ :) Или обратно: „Провео се као бос по трњу, ал' уствари је 'имао лоше/тврдо време...'“ :)

Nisam siguran šta misliš tim da je sve to na engleskom to have a hard time. Ima i na engleskom mnogo izraza za lošu situaciju, samo treba pronaći onaj pravi. Evo samo nekih takvih izraza (prema http://www.usingenglish.com/reference/idioms/cat/26.html).

At death's door

If someone looks as if they are at death's door, they look seriously unwell and might actually be dying.

Dead man walking

A dead man walking is someone who is in great trouble and will certainly get punished, lose their job or position, etc, soon.

Death of a thousand cuts

If something is suffering the death of a thousand cuts, or death by a thousand cuts, lots of small bad things are happening, none of which are fatal in themselves, but which add up to a slow and painful demise.

Death warmed up

(UK) If someone looks like death warmed up, they look very ill indeed. ('death warmed over' is the American form)

Fate worse than death

Describing something as a fate worse than death is a fairly common way of implying that it is unpleasant.

Ghost of a chance

If something or someone hasn't got a ghost of a chance, they have no hope whatsoever of succeeding.

I tako dalje.

Pa Miki,baš je u tome štos! Treba pogoditi pravo pravcato značenje... Za drugu polovinu pomorandže bih ja na srpskom rekla srodna duša, storeni jedno za drugo... Ima sigurno još izraza koji BAŠ izražavaju to što hoće pomorandža da kaže, samo treba sesti i razmisliti, kako reče Neskafica...

A Stoundar ima pravo... Engleski je NEVEROVATNO bogat jezik i tim svojim bogatstvom rečnika nadoknađuje jednostavnost svoje gramatike...

Virni u www.urbandictionary.com i videćeš da sam upravu.

Јасно је мени шта вас двоје потенцирате, оно сам навео само као пример. Нисам ни рекао да постоји само једна изрека у енглеском која осликава неке наше. Кад седнем да преводим нешто, нећу сигурно све на first ball да преводим, већ бих се позабавио мало дубље тиме. ;) :)

Sad nisam siguran šta si htio da kažeš ovim:

A i ja mislim da sva tri izraza nisu sinonimi ni kod nas, već svaki znači drugu stvar...

Obrati bostan znači da će taj neko da nastrada.
Prdnuti u čabar znači da je neko već nastradao.
Provesti se ko bos po trnju znači da je neko negde bio i jako loše se proveo.

Možda je Miroslav htio dati hipotetički primjer, tj. šta bi bilo kada bi se sve prevodilo istim opštim engleskim izrazom (kao što to rade „prevodilci“ — treba nam množina za „prevodioc“, pa je upravo skovah) ili ne daj bože doslovno, ali je rekao to sve je umjesto zamislite da je to sve, pa mi zato nije jasno.

Сигурно се нисам прецизно изразио, па сам направио збрку. Наиме, управо сам циљао на такав хипотетички пример, јер и у српском и у енглеском имамо заиста прилику да бирамо између многих, многих изрека, па је потребно некад мућнути главом и прилагодити то баш како ваља. Наравно, зато су ту и речници, јер се не може све држати у глави.

Evo još jedne prevodilačke budalaštine:

(http://img406.imageshack.us/img406/3572/2111401awcax1uorf8aaaabjo8.th.jpg) (http://img406.imageshack.us/my.php?image=2111401awcax1uorf8aaaabjo8.jpg)

Ljudi upamtiše da je prevod ime nekog sarajevskog benda, ali su promašili kog. :)

E, svasta! :D

Знаш шта, ја ипак не могу да верујем да је то неко стварно мислио. Пре бих рекла да се неко зезао, ако је и тако, добра је фора.

Mislim.... Što je mnogo, mnogo je. Autor ovog članka je toliko preterao sa umetnutim rečenicama da se na kraju i sam pogubio tako da ova rečenica nema nikakvog smisla. Osim toga, zar se ne kaže da pobuditi nešto U nekome, a ne pobuditi nešto nekome?

Evo celog članka: http://tinyurl.com/59mxtk

obrati bostan =  to get into hot/deep water

prdnuti u čabar = to kick the bucket

Iz srpsko-engleskog frazeološkog rečnika Živorada Kovačevića.

S tim što (ispravite me ako grešim !), prdnuti u čabar znači umreti. Proveriću kako se prevodi i treći izraz, провести се као бос по трњу.

Sećate se one priče o Vuku Draškoviću, babama i žabama :D ? Zapravo je trebalo da kaže It's apples and oranges.

Hm, ja sam mislila da kick the bucket znači umreti (otegnuti papke? baciti kašiku?) a prdnuti u čabar da nije tako drastično...

Honikg nam stvarno pravi probleme. Eto i Kosmosa u orahovoj ljusci, koji je ista stvar: orahova ljuska nije ustaljena metafora kod nas pa je trebalo naći drukčiji prevod... kakav?

Upravo sam preko kick the bucket (umreti) došla do toga da prdnuti u čabar treba da znači isto, ukoliko je srpski idiom dosledno preveden engleskim idiomom u rečniku Živorada Kovačevića.

Mene je inače prdniti u čabar asociralo na raditi nešto uzaludno, besmisleno. Bilo bi lepo da neko pronađe šta tačno znači ovaj izraz. Ne znam da li postoji rečnik koji bi objašnjavao (prevodio) srpske idiome, jer ispada da postoji opšta zbrka i nesaglasnost oko tumačenja njihovog značenja.

Ја, да будем искрена, никад нисам схватала "прднути у чабар" као умрети, већ као пропасти скроз на скроз, оронути, било здрављем било имањем, било у љубави... Оно што би се у жаргону рекло, "угасио га је скроз на скроз".

(на скроз или наскроз? ???)

Ja sam mislila isto kao Brunhilda, ali evo nađoh u rečniku idioma Tanje Milenković da stvarno znači umreti... koliko je taj rečnik merodavan nisam sigurna, ali eto, nije jedini koji to tvrdi.
Čudno mi je zato što sam retko čula da se koristi u takvom kontekstu, to bi značilo da veliki broj ljudi nije načisto šta to zapravo znači.
Drugih izvora nemam, u francuskom-srpskom rečniku ga nema, a italijansko-srpski rečnik idioma naravno ne postoji. :'(

I na ovu temu se već diskutovalo na mreži.
Evo nekih, naravno proizvoljnih tumačenja značenja i porekla idioma:

http://www3.serbiancafe.com/lat/diskusije/mesg/51/011136394/prdnuo_u_cabar.html?35 (http://www3.serbiancafe.com/lat/diskusije/mesg/51/011136394/prdnuo_u_cabar.html?35)

Malo su .... hm ...... grozni.

Сада већ легендарни преводиоци са OBN-телевизије нису нас изневерили ни неко вече. Наиме, фразу Take a look, if you have the stomach ... превели су као Погледај ово ако имаш добар стомак! ;D

Ха, ја сам мислио, као што написах, да прднути у чабар значи бити у великој невољи. Разрешисте ми дилему.

proći kao bos po trnju:

to fare ill/badly
to have an awful time
to have hard/rough/tough sledding
to walk into a buzz saw

Nervira me u zadnje vreme, posebno u tenisu ali i u grupnim sportovima, kad pobedi neki autsajder redovno kažu da je šokirao favorita. Šta ima ko koga da šokira, je li tako teško naći neku bolju reč? Meni to uvek u glavi stvori sliku pobednika koji kreće pred ovim drugim da izvodi striptiz ili nešto slično, pa nesrećnik preda meč u šoku. ;D

Nema veze s prevođenjem, ali druga stvar koja mi strašno ide na živce jeste što se novinari, posebno sportski, i generalno povode jedni za drugima kao ovce, uđe neki izraz u modu i onda niko ništa drugo ne upotrebljava... sad je recimo u modi, kad neko prođe kvalifikacije za ovo ili ono prvenstvo, da se kaže da je izvadio ili overio vizu za taj i taj grad, a posebno kad je Peking bio u pitanju. Ne bi mi to toliko smetalo kad bi se alternativno reklo da se neko plasirao, ili kvalifikovao, ili makar šta drukčije, ali ne, kad se uhvate te vize ne ispuštaju je više... ili je to samo zato što imam tolike traume od konzularnih procedura? ;D

Ваљда се спортски новинари међусобно надмећу ко ће лепршавије да се одрази, и кад неко „испали“ нову фразицу јербо се већину времена чују исте, одма' ови други помисле: Како се ја тога нисам сетио?! Ако то понављам у недоглед, можда људи помисле да сам то ја смислио! ;D :)

Има позамашан списах тих изјава њихових, вреди прочитати и од срца се насмејати, богами и неким језичким акробацијама, не само изреченом. ;D

   ИзвиНЈавам се, али стварно ме мрзи да исправЛЈам слова. Надам се да вам ово до сада нисам послала:

Nekoliko "bisera" zabelezenih tokom TV prenosa raznih sportskih    dogadjaja...
     —-
Zvonko Mihajlovski:
     -Koncert zvizduka za igrace, cisto da se malo muzicki obrazuju
     -Lopta je proletela paralelno sa Ibarskom magistralom
     -To je bila veca opasnost za avione tipa Avaks, nego po gol Pandurovica
     -Prepun stadion "Partizana", 50.000 ljudi. Zamislite, 100.000 dlanova!
     -I tako je zavrsen jos jedan pokretni praznik fudbalskih slika
     -Cudan nacin dodavanja - jako i nikome!
     -Najdoski je odlicno skocio, ali nazalost preko precke
     -Zadovoljio je trenera i zato sada igra
     -Dok je lopta u vazduhu, da vam saopstim spisak timova
     -Kakav udarac! Pocepao je vazduh na vodonik i kiseonik...
     -Krilo nikad ne pada daleko od beka
     -Evo izlaze Partizanovi igraci... a evo i nasih...
     -(Prenosi hokej): Okrenuo ga je na kocki leda, koja bi stala u casu    viskija
     -(Katalinski dao auto-gol): "Ko je njega uopste i zvao u reprezentaciju, ja njega ne bi ni zvao, on je poslednji covek kojeg bi ja pozvao da    igra!"... "Ne vidim od ljudi koji su ispred nas... pardon... mislim da je gol postigao Katalinski". Minut nakon toga: "Bravo Katalinski, to je pravi covek za reprezentaciju, Katalinski je danas nas spasitelj..."

Vladanko Stojakovic:
   -Da, da... dodji 'vamo bato, to se ne sme. Zuta karta!
   -Odlicna intervencija Ljukovcana. Da vidimo zasto se sada Nemci raduju, pa da, to je gol!
     -Polster, Polster, grhmhm, grhmrhm. (Posle dvadesetak sekundi...) I da vidimo zasto su se igraci Kelna kao po komandi povukli na svoju polovinu... Da, to je gol, 1:0!
     -Kamerun mora da izvuce barem bod pred utakmicu sa Svajcarskom. Da bi osigurali prolaz... (pauza 10 sekundi)... oprostite dragi gledaoci, Kamerun nije u istoj grupi sa Svajcarskom
     -Mekmanamanaman... (McManaman)
     -Na stadionu se okupilo oko 30 hiljada dinara
     -I to je lagana lopta za golmana Stojanovica... Ne, izgleda da je ipak bio pogodak

Karadzic (TVCG):
     -I sada cemo sa automobilizma preci na konjizam

Milos Topalovic:
     -Sledecih par minuta ovog snimka proticu u znaku Georgi Hadzija... i ove kretenske reklame za kecap
     -Obratite paznju, na stadionu u Istanbulu samo policijski psi nemaju brkove
     -Cokoladni tandem stopera iz Bremena izbacen je iz igre jednim potezom metuzalema Rudija Bomera!
Mladen Delic:
     -(Utakmica Argentina - Holandija, pri rezultatu 1:1, pred kraj utakmice):
Ako se utakmica zavrsi 1:1, igrace se produzeci, pa ako onda ostane nereseno, nova utakmica ce se igrati u sredu... Ja imam avionsku kartu za ponedeljak... da li ce oni meni da dozvole da promenim kartu... Kako cu ja da se vratim?
     -Jokanovic do Stojkovica, Stojkovic do Stojkovica...

Milka Babovic:
   -Camac je tako, tako, tako... tako lako prevozno sredstvo

Jordan Ivanovic:
   -Sto bi rek'o nas narod - deja vu!

Vladimir Anzulovic:
   -Udarac i jedan-nula za Italiju... Tko je to bio? Betega? Je Betega, je Betega...

Milojko (Lu) Pantic:
     -(Komentarise trcanje na 400 m) U stazi cetiri je glavni favorit Majkl Dzekson. Pardon, Majkl Dzordan. Tada se ubacuje Nedeljko Kovinjalo: "Da, kolega Pantic zeli da kaze da je Majkl Dzonson u Americi popularan kao njih dvojica"
     -U stazi sedam je Sandej Bada iz Nigerije. Dakle, Nedeljko Bada, staza sedam.

I. Kovacic:
   -Evo Bishopa ili svestenika
   -Na levoj strani je Kar, cije prezime se moze prevesti kao Auto (covek se zove Carr)

Gojko Andrijasevic:
   (za Salke 04 igra Marko Kurz): "Lopta do Kurca"

Boris Mutic:
   -Gol je postigao Plat, Dejvid Plet
   -Micel! Treci zgoditak! Zasluzio je da mu kazemo cijelo ime. Bravo, Hoze Miguel Gonzales Martin Del Kampo Micel!

Srdjan Knezevic:
     -Pa pogledajte dragi gledaoci ovo telo. Boginskaja je najvisocija od svih gimnasticarki, to se vidi na njenoj izduzenoj figuri... Jednom recju - ZENA!
     -Postovani gledaoci, izvinjavam se zbog ovog prekida. Upravo su nam organizatori Olimpijade zabranili da pusimo u reporterskim kabinama. Evo i kolege Spanci se bune, nisam samo ja...

Mirko Kamenjasevic:
   -Biogradlic se stustio preko lijevog krila, dribla dvojicu, trojicu, uspio se osloboditi, dodaje loptu do Pejakovica, ovaj odigrava dupli pas sa Savicem, Savic mu vraca, Pejakovic sam pred golmanom, dribla i golmana, evo ga puca i gooooooooool!!! KU..C GOL! Lopta je za malo prosla pored desne stative... (Kamenjasevicu je nakon ovog "bisera" izrecena zabrana prenosa sportskih dogadjanja u trajanju od 3 meseca...)

Nepoznati komentator:
     -A danas je na nasem najvecem stadionu Marihua... pardon, Marakani...
     -Ovo je takmicar iz San Marina, male ostrvske drzavice usred Atlantskog okeana...
     -Zoran Savic je imao malu porodicnu neprijatnost ovih dana. Umrla mu je majka.
     -Americki kosarkasi su visoki 2 i vise metara...
     -Oni sutra tacno u 12 casova treba da stignu ispred savezne Srbije.
     -I cetvrti poen Savica, Litvanija sada vodi sedam - tri.
     -On je najmladji igrac na prvenstvu, cije trenutke upravo privodimo kraju...
     -Pogledajte samo kako je gradjen ovaj mladic. Svaka majka bi ga pozelela u svom domu. A tek ti predratni, svalerski brcici...
     -Susic je igrac koji bi trebao malo vise da dribla i da koristi svoju tehniku i kontrolu lopte. Evo ga, upravo to i radi... Susic, Susic, Susic i... Ma ne sam, Safete, ne sam! Kakva sebicnost mladog i neiskusnog Susica!
     -Naseg boksera Svetomira Belica prepoznacete po belim gacicama, a njegovog protivnika, Motungua iz Kenije, po crnim gacicama.

Да не заборавимо кровну кућу фудбала, аплауз на отвореној сцени, судија је показао на белу тачку, зелени тепих, ударац из угла, светска смотра (фудбала, кошарке), осетити сласт победе, Партизан (Звезда итд.) сам на врху, на фудбалској мапи света (Европе), Кил покорио Каталонију (наслов из новина) . . . ;D

Ko je taj, kad?

Alcesta, valjda im se taj viza izraz mnogo sviđa jer je Srbljima još uvek teško dobiti bilo koju vizu za bilo koju zemlju...

Heheh, ja bih rekla previše slikoviti... :D

Кладим се да је у питању Јован Мемедовић, барем на основу последњенаведеног коментара, а и оног о Литванији, јер је он често коментарисао бокс и кошарку. :) ;)

П. С.

И на енглеском овај израз гласи corner kick а не само corner, и стога не видим ништа спорно у овом ударцу из угла. Боље је и то него вртети непрекидно глупе англизме које се нико није сетио да на време преведе, па их је наш језик пун у свим областима. Ако ме нешто живцира, онда су то изрази фер-плеј и плеј-оф које немилосрдно рабе спортски коментатори. Изгледа да су наши еквиваленти (поштена игра и разигравање) негде дубоко закопани... Требало је да тричарију попут речи аут неко паметан некада давно преведе речју ван — можда би до сада добила статус именице. Али, наравно, „то не значи то“ — омиљени изговор... 8) :P

Pa valjda je šut iz ugla a ne udarac.... :D

Шут из угла?! ;D :D ;D А може ли ондак и слободан шут, или је то ипак само слободан ударац? ;D

Mislim da je to već cepidlačenje. Šut je udarac nogom, ne vidim tu ništa nelogično. E sad, šut iz ugla je svakako prostije i kraće, ali kad se već ovo ustalilo kao termin, šta ćemo...

Hehehe, ovi biseri kruže netom odavno, ali neke sam stvarno zaboravila. :D

E, onda ne znam zasto je Deliji "udarac iz ugla" biser... Ja se ne razumem u fuzbal, tako da sam samo pretpostavila sta bi tu njemu moglo biti cudno...

Moram ovde da pustim dubok uzdisaj. . .  Kao izvorni govornik engleskog, kada bih se bavio lošim prevodima sa engleskog na srpski (prevode sa srpskog na engleski da i ne pominjem) i previše razmišljao o svemu čega sam se nagledao, i što viđam svaki dan, bacio bih se u dubok očaj.  Ali mislim da je pravilno postavljena ova tema na početku - nema mestu pljuvanju pojedinaca (iako vrlo često padam u iskušenje, pa nekad mu se i prepustim), već mi koji se bavimo prevodom sa engleskog na srpski ili obrnuto treba da uložimo sve u to da onaj prevod koji mi dostavimo klijentu bude besprekoran i da ne dođemo i sami u situaciju da nas opanjkavaju po forumima!

Ali ipak, ne mogu a da ne spomenem čuveni slučaj iz Hrvatske koji je možda već spomenut ovde, ali nažalost nemam vremena da pročitam 33 stranice da bih saznao! Prevod Davinčijevog koda (ne otkrivam bilo čiji identitet time što sam imenovao knjigu, jer je taj prevodilac nažalost odavno primila kaznu svoju u hrvatskoj javnosti), u kom je počinjen niz velikih grešaka, ali izdvaja se "immaculate conception" (bezgrešno začeće, tj.  Device Marije) prevedeno kao "časna koncepcija". . . ! Ali naravno, takve stvari se ne dešavaju u srpskim prevodima. . .

Primera nažalost imam napretek, pa verujem da ću imati još koji i iz srpskog da podelim s vama. . .

Добро нам дошао, Одиста. Морам признати, да сам импресионирана твојим српским, с обзиром да ти је енглески матерњи језик... Или си билингвалан? У сваком случају, свака част...

Хвала на комплименту - да не би било да се издајем за нешто што нисам, ево линк где сам се представио на другом делу форума: hxxp: www. vokabular. org/forum/index. php?topic=1417. msg25936#msg25936

Нажалост, или на срећу, енглески ће ми увек бити на првом месту, али желим да још пуно радим на српском.

Иначе, зовем се Марк(о), пријавио сам се под именом своје фирме, јер шта ја знам, ово ћаскање о језику ми улази у радно време :)

О да, сад се сетих још једне „будалаштине” (мислим, то је израз на који смо се одлучили за ову појаву!)

Читам ја онлајн верзију једног „квалитетног” домаћег часописа, који нећу именовати (хајде, нека се на пример зове „Пета рука”), али који се бави некаквим тајнама, мистеријама и наднаравним појавама, и све то на. . .  хммм, популаран начин.  Укратко, ако желите дефиницију будалаштина, овде ћете их наћи у њиховом најчистијем облику.

Елем, један чланак креће да објашњава како је Библија отприлике погрешно преведена од почетка до краја и да смо свих ових векова живели у заблуди око њеног „правог значења”, а то право значење ћете наравно открити управо у „Петој руци” (иначе, да не улазим превише у тему која је већ отворена на овом форуму, али тврдња да је Библија „погрешно” преведена је стара, отрцана и успут углавном неистинита).

Сад, писац чланка наводи пример израза „небеска војска” који је, како он каже, погрешно преведено у Библији као „небески домаћин”!!

Ако вам није јасно шта се ту десило, прво - овај чланак је очигледно преведен са енглеског, и то да не кажем како. . ! Јер у српској Библији вам гарантујем да се нигде не јавља израз „небески домаћин”!! Али преводилац се наравно није потрудио да уђе у такве ситнице као што су „чињенице” - "моје је да преводим шта сам добио, па сад шта буде. . . ", зар не.

Друго, ради се о изразу „heavenly host” који се не односи на некаквог „домаћина”, већ се мисли на „мноштво” илити управо на „војску”!

Ово је само пример колико се само несавесно приступа превођењу у нас и како не само да се лоше преводи већ се граде читави аргументи на основу погрешног превода, а то је, ако смем да приметим, управо оно за шта је писац чланка хтео да оптужи Цркву у односу на Библију!

Да није та Пета рука у ствари Треће око? :)

E sad, ne mogu baš da otkrivam svoje izvore :)

А јесте ли чули за америчку савезну државу Нови Хемшајр?! Ово сам нашао на једним веб новинама у чланку у којем се набрајају државе у којима је победио Барак Обама. :D

Mislim da ne moramo biti toliko obzirni kad se ne radi o pojedincima, ako već možemo da grdimo Politiku i ostale prestižnije novine, neće ni Trećem oku pasti kruna s glave. :D

Dobro došao, Marko, stvarno ti je srpski izvanredan. :)

Naravno, ne očekujemo da koriste Prčićev „Rečnik geografskih imena”, inače bi znali da se piše Nju Hempšir.  Čak ne očekujemo da znaju da se ne „prevode” lična i geografska imena sa engleskog na srpski, osim naravno ako ne postoji ustaljen oblik u srpskom (npr.  Novi Zeland).  Ali očekujemo barem da znaju da se "New Hampshire" ne izgovara ". . šajr" nego ". . šir". . .  :(

Ovo je prilika da se još jednom podsetimo da se "Worcester(shire) Sauce" i uopšte naziv pokrajine Worcestershire i grad Worcester izgovaraju "Vuster(šir)" a ne "Vorčester", o čemu je nažalost kasno da se obaveste uvoznici dotičnog (izvanrednog, britanskog ;) ) pikatnog dodatka jelu!

Pa dobro, nije strasno s obzirom da Pejlinova nije znala da je Afrika kontinent...(http://www.blic.co.yu/svet.php?id=64220)

Nesto je trulo u republikanskoj stranci SAD... Prvo predsednik cita knjigu naopacke, pa njegov brat pozdravlja Republiku Spaniju, sad Pejlinova...  ;D

U centru Zlatibora, opština ili Turistička organizacija postavila je još jedan putokaz koji bi valjda trebalo turistima da pomogne ne bi li našli put ka Beogradu, ka crkvi, ka bazenima i ka hotelima (jer je to na njemu prikazano). Naravno, putokaz je na srpskom i na engleskom (kao i sve na dvojezičnom Zlatiboru), ili bi barem trebalo da je na engleskom, ali je neki prevodilac bio isuviše kreativan (kao sa nazivima zlatiborskih ulica). Da stvar bude lepša, kreativni prevodilac nije samo izrazito kreativan, nego i izrazito nepismen — „bazen“ je kod njega, na putokazu, „sviming pool“. Ta budalaština stoji tako već nekoliko dana.

A na jednome drugomu mestu, gde se ulica račva na dve, Zlatiborci su opet postavili putokaz za nesnalažljive turiste; ovaj međutim pokazuje samo put ka centru mesta (i ka town centre, naravno, sve je dvojezično kao u Škotskoj). Međutim, na tomu putokazu jedna strelica pokazuje levo, u levu ulicu, i veli: „Centar“. Odmah do nje druga pokazuje desno, u drugu ulicu, i opet veli: „Centar“. Ako mene pitate, to je nenadmašni erski humor ponovo na delu, samo u savremenijoj formi. 8)

Da, i ja sam malo češao glavu kad sam video te znakove na Zlatiboru. Evo par primeraka krajnje bizarnog prevodilačkog rešenja do kojeg su došli. Dakle čini se da je ovo neki TROjezični prevod, samo ne znam koji je taj "međujezik"!

(http://www.odista.com/images/uploads/Strange-Serbian-English-translation-Shepherds_wooden_cottage_street_small.jpg)

i ova:

(http://www.odista.com/images/uploads/Strange-Serbian-English-translation-Kaldos_road_street_small.jpg)

I ja se nekada dvoumim kako da prevodim nazive ulica a praksa je u stvari da se uopšte NE prevode nazivi ulice (osim ako ne postoji odomaćeni naziv) - možda postoji pokoja situacija kada bi bilo opravdano prevesti naziv ulice sa srpskog na engleski, ili između bilo koja dva jezika, ali uglavnom se naziv navodi izvorno.

Verovatno su hteli ovim rešenjem da turistima približe nazive ulica, što je za pohvalu, ali ovo sigurno nije način! Moj predlog bi bio umesto da su pokušali da „prevedu” naziv ulice i pri tom uveli nekakav „među-prevod”, da su naveli ovako:

Улица
Катунска

Ulica
Katunska

^{This street gets its name from the Katun, a traditional type of shepherd's wooden cottage.}

...drugim rečima, da se navede na ćirilici, pa latinici (hajde, ako već mora na oba pisma) pa da se doda jedno sažeto objašnjenje, da ne bismo došli do apsurdne situacije gde se "ulica" prevodi sa "Road Street"! (mada priznajem da je naziv "Ulica Kaldov put" malo čudan sam po sebi!)

Možda neko ima neki drugi predlog? Ja bih zapravo voleo i da dođem do nekog dobrog rešenja za „prevod” naziva ulica kako bi taj princip ustalio u praksi moje prevodilačke firme, pa bih rado saslušao predloge! Ponavljam da trenutno, kada je u pitanju prevod sa srpskog na engleski, pa i sa engleskog na srpski, praksa nam je da navodimo u izvornom obliku, i pišemo, recimo, „ulica Oksford strit” samo tamo gde mislimo da neće biti jasno da se radi o ulici, i to malim slovima „ulica”, u generičkom smislu, a ne kao deo naziva.

Енглески вероватно има своја правила за превођење, и то би ти требало да знаш боље од нас ;D...

А што се тиче превођења на српски, ја никад не бих рекла Улица Оксфорд стрит, него, или Улица Оксфорд или Оксфорд стрит. Лично више волим прво решење, дакле да стрит уопште не помињем, јер сам сигурна да стрит није део имена улице, него да је исто што и оно наше Улица што иде испред имена саме улице, па самим тим ако бисмо рекли Улица Оксфорд стрит, то би било као да си рекао Улица Оксфорд улица...

И ја имам ту доста недоумица, на пример, шпански тргови се зову некако све у присвојним придевима кад се преведу на српски, тако да ако га преведеш скроз, постаје тотлно непрепзнатиљиво, ако само транскрибујеш, не знам, делује чудно на српском, написано, а да комбинујеш, не можеш. Ево промера:

Plaza Real  је један врло леп трг у центру Барселоне. Како то пребацити на српски? Плаза Р(р)еал? Краљевски трг? Трг Реал никако не може јер овде реал није име него придев...

Шта тек рећи за Plaza del niño?  Плаза дел нињо, Дечаков трг или некако треће?

Такође сам видела на многим местима да се шпанско Plaza España преводи као Шпански трг, што није посве тачно, јер овде нема придева, него именице, тј. имена државе, трг се дакле дословце зове Шпанија. Као нпр. што ми кажемо Славија, а не Трг Славија... Мада, врло је могуће да је код Шпанаца оно Плаза део имена, јер још нисам чула да кажу: "Видимо се на Шпанији", него увек: "Видимо се на тргу Шпанија."...

Ranije smo baš o nazivima ulica na Zlatiboru govorili, samo ne znam na kojoj temi. U svakom slučaju, onaj ko je ulicama davao imena bio je, izgleda, izuzetno kreativan (neke ulice nazvane su po ljudima čije kuće se tu nalaze, neke po direktorima hotela ???), a onaj ko je ta imena prevodio na engleski (što se, naravno, uopšte ne radi) bio je još kreativniji.

Na beogradskoj železničkoj stanici stoji tabla "Ulica Savski trg". Videla sam još negde, stvarno mi je bezveze, jer trg nije isto što i ulica, a i da jeste isto, onda bi to bila samo nepotrebno ponavljanje.
Inače, kod nas su silne pare potrošili prvo da stave te dvojezične table, a onda da ih promene jer je 90% bilo pogrešno.

Malo je nezgodno ovo što navodi Brunhilda, nisam sigurna da možemo tu uvesti neko gvozdeno pravilo kad se ti nazivi prevode a kad ne. U svakom slučaju, one table na slici sigurno nisu u redu. Šta da radi jadni turista kad krene po Zlatiboru da se raspituje za Shepard wooden cottage street? :) Ne verujem da bi našao to što traži. :)

Ima i ona druga zlatiborska ulica, još zanimljivija — Shepherd’s Nuts Street, ili tako nekako. :) (Ona se na ovom „zlatiborskom“, čini mi se, zove Bačijska, što ne znam šta znači ni na srpskom a kamoli na ovom engleskom.)

(Aha, Rečnik kaže da je bačija stočarsko naselje u planini — dakle, isto što i katun! Znači, ulice se zovu „isto samo malo drukčije“. ??? Neko je stvarno bio jako kreativan.)

Moju ulicu, hvala bogu, nisu prevodili (naravno, jer nisu umeli) — ispod Erska ulica stoji samo Erska Street. (Onaj „međujezik“ koji Mark pomenu. :))

Opet ja da se vratim na problem koštane/kostne srži koji sam pominjala pre više strana. Bistrim ovih dana Klajnovu Tvorbu reči i nađem sasvim slučajno u drugom delu (sufiks -an/-ni, 3.4.3.):

"Glas t ostaje u izvedenicama od stranih osnova kao kontrastni, azbestni, protestni, robustan -stna -stno, ređe karstni, aoristni, ametistni, damastni itd. Posebni slučajevi su prstni (<prst: prihvaćeno u Prav. 1993 radi razlikovanja od prsni<prsa) i kostni (<kost, prihvaćeno jer je kosni navodno od kosa; za kosni, međutim, nema stvarne potvrde u tekstovima, a kao odnosni pridev od kost može se uvek upotrebiti koštan, tako da za oblik kostni nema opravdanja)."

Pošto i sam Klajn kaže da je kostni Pravopisom prihvaćeno, njegovo mišljenje ne menja na stvari, ali mi je bilo zanimljivo, pa rekoh, da ga podelim s vama. Da ne pominjem što se slučajno potpuno slaže s mojim. ;D

Не знам да ли медицинари имају неки посебан разлог због кога форсирају рогобатни облик костни. Нисам сигуран,ваљало би проверити, да ли га баш и сви они прихватају. Видим само да на Б92 облик коштани више не помињу.

Извините што нисам у току, али шта је фалило изразу коштана срж? Према оном што Алцеста наводи, рекла бих да је правилан облик, самим тим ми није јасно из ког разлога се сад одједном избегава?

Neskafica je ovde (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=439.msg13838#msg13838) izneo prilično smisleno objašnjenje.

Хвала. Доиста, има смисла...

Nije prevod, ali ne znam gde da metnem... u Večernjim novostima su hteli da budu pametni pa su napisali kako su Rimljani voleli trke konjskih prikolica. ;D http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=13&status=jedna&vest=134395
U vezi s temom, danas sam na titlu videla oblik ćutajući. :(

Da dodamo i malo audio/video materijala. :)

http://www.youtube.com/watch?v=gABMYctwkeU

Осим што ју је мучену облило сто педесет знојева е да би ли запамтила све што је овај причао, нисам приметила неку будалаштину у превођењу... Истина, могли су да нађу и неког преводиоца с бољим акцентом и бољим знањем енглеског, али баш ме занима колико су је платили... Знаш како се каже, колко пара толко музике ;) Ако ништа друго, барем се разумело шта хоће да каже.  ;D

ПС: Ја у сваком случају не бих волела да јој будем на месту. Консекутивно превођење захтева пре свега добру меморију, а моја је као у рибе... :)

Ја бих желио да споменем грешку РТС1 који су онако слободно мислили да је град у Републици Српској Бијељина ништа друго до ијекавски облик правог имена града, Бељина, е па нису били у праву  :( и стварно сам се разочарао кад сам ту "провалу" видио.

hehe... ja se secam kad su na CNN nakon bombardovanja Novog Sada rekli da su bombardovali glavni grad Kosova... :D

Боже драги, будале хехе, али бар је нови сад од њих хиљадама и хиљадама километара удаљен, али Бијељина, моја Бијељина :) је 100км

Но цомент. :)
http://www.kobajagrande.com/photo/815_bes_celer.html

Е, ово је предиивно! Да цитирам Ајнштајна: "Људска глупост и свемир су бесконачни, али мислим да за ово друго нисам сигуран ."

А може и: Људска глупост се не може уништити: она само прелази из једног облика у други!:D

http://www.kobajagrande.com/761_Homosapiens.html

Кад смо код бомбардовања, кретен са ЦНН-а је рекао да су НАТО-авиони "прошле ноћи гађали циљеве у Околини код Београда". Да, да, мученик је рекао "in Oukolina nir Belgrejd"! ;D

O, dear!  :o

Aj kAAAAAnt biliv it! ::) :D

Jao, ovo je fenomenalno. „Ne podržavam takve ljude; ne vidim razlog zašto bi bili baš takvi.“ :D

„A što da se družim sa homo sapijensom kad mogu sa nekim boljim.“ ;D

Морам питати једну ствар: Да ли се ЗАИСТА на ТВ Пинку даје нека серија по имену Анали? Јер, судећи по оригиналу, преводилац је стварно заслужио да добије батине, јер ово није незнање него безобразна непажња. >:(

http://noveleros.com/novelas/el-rostro-de-analia

Ел ростро де Аналија буквално значи Аналијино лице, Аналија је лик у серији. Можда се може смислити и неки паметнији превод, али Анали немају ама баш никакве везе са серијом...

Na Pinku se daje sve i svašta, a naslovi telenovela u prevodu retko imaju veze s originalnim naslovom. Možda je neko hteo da zvuči ozbiljnije. :D

Evo nađoh: http://www.pink.co.yu/tvprogram/?category=2

Što je još bolje, sad čitam ovaj sadržaj i u njemu piše Marijana a ne Analija, tako da čovek ne može da ih uhvati ni za glavu ni za rep ko je kome šta. :D

Ma ima i neka Marijana, Analija je neka zlica... :) A lepo na slici piše El Rostro de Analia. Takođe primećujem da je transkribovano loše, fali J u Montijel.... :)

Žasu, što bi reko neko kog poznajem... :D

Uh, danas gledam reportažu o nekoj firmi koja organizuje TRENINGE iz poslovnog menadžmenta i pisanja biznis planova. :(

Тупаџије... Ускоро очекујем и ДРЕСУРУ из којекаквих менаџмената...

Pisanje biznis planova? ??? Da li neko može da me prosvetli? Šta je uopšte to?

''TRENINGE iz poslovnog menadžmenta i pisanja biznis planova.''? :о :о :о
можда планова за неки посао и искуство у пословном менаџменту???

Синоћ у "Слагалици" млада водитељка рече: ... одговор је тачан, то је роман Франсоаз Сагана.

To mu dođe isto kao onaj Tolstojevski ili kao „Čitajući Godoa“; znate li tu dramu? :)

Pokušavam da pratim klizanje, ali me užasno nerviraju komentatori Eurosporta koji non-stop govore o kompalsori densu.  >:( Zar se to ranije nije zvalo obavezni program (u plesu)? Pored njih me hvata nostalgija za Milkom Babović...  :(

Па да, то су исти они који кажу скорер уместо стрелац и слем-данк уместо закуцавање. >:(

A dobro, što to rade? Pa samo treba da malkice pogledaju snimke onih starih komentatora RTB.... :(

Слушах ја нека два, хм, „коментатора“ на оном Спортклубу како коментаришу голф: не кажу чак ни „палица“ или „убацити (лоптицу у рупу)“ већ „клаб“ и „патовати“, остало да не помињем... >:( >:( >:(

Требао би свакоме појединачно од ових задњенаречених, са Еуроспорта и Спортклуба, по један „слем-данк“ „клабом“ у тинтару, мислим ја...

Хех, требало би увести једну дневну/недељну једносатну емисију која би исмевала све овакве глупости које се чују на телевизији од разних коментатора, или глупавих превода емисија, онда штампане будалаштине, те говорила како би требало то рећи исправно. Материјала за њу има на претек. Дочим би након месец дана постала врло омиљена и гледана, па бисмо можда и направили помак набоље. Овако ће сви ови и даље да лупетају и лупетају, и обесмишљавају језик, и руже га, докле год их неко не прозове и јавно исмеје, па би се довели у ред. Зашто баш да их исмева? Јер ако таква емисија буде сувише уштогљена, ефекат ће бити супротан... :)

Па, ето, ми овде а Форуму нешто и покушавамо, зар не? Јесмо дрчни, али смо мали и непознати, на жалост. ;D

Možeš li razjasniti šta ti ovde znači dočim? Jedino značenje koje mi je poznato jeste sinonim (arhaičan) za veznik dok, ali to mi se ovde nikako ne uklapa. Nagađam da si hteo reći „pretpostavljam“, „verujem“ i sl., ali u tom slučaju mi nikako nije jasno zašto si odabrao ovu reč. :)

Mislim da mu je to "pretpostavljam" ispalo negde usput, a verovatno je trebalo da stoji tako neki glagol iza dočim . :)

Sreća što ne gledam košarku, znači. :) Obično kad su komentatori takvi isključim ton, ali uz klizanje ne ide, treba čuti muziku... :(

Могу. :) Сувишан је везник „да“ иза „дочим“. Преправљао сам реченицу неколико пута, па превидех (није ми први пут :)). Хтео сам да га употребим у значењу „верујем“, али можда не баш најсрећније. :) Ето одмах доприноса од мене за предложену емисију. :)

Evo ja malo da branim komentatore. Jedan od te dvojice na Sportklubu je Englez (ili Amerikanac, ne znam sad tačno) i takoreći ne zna srpski, a ni drugi nije komentator, već glumac. Emisiju vode valjda zato što znaju dosta o golfu, a i duhoviti su.
E sad, terminologija u golfu je engleska, kao recimo i u fudbalu, pa mi se čini da ima razloga zadržati određene nazive. Pri tom ne mislim na klab, koji nije ni palica, već štap. Ali štapova ima više vrsta. Koliko je meni poznato, mi nemamo nazive za vrste štapova. Ako bismo ajron i vud mogli da zamenimo sa drveni i gvozdeni, kako da zamenimo drajver i pater. Štap za izvođenje početnog udarca i metač?  :) Takođe, patovanje nije baš isto što i ubacivanje loptice u rupu. To je ubacivanje loptice u rupu paterom iz određenog polja, a loptica se može ubaciti i sa veće daljine i drugim štapom, što u golfu nije nebitno. Dalje, tu su pojmovi raf i grin koji su, koliko je meni poznato, međunarodno usvojeni, i opet dolazimo do opisnih termina koji ne znam kako bi glasili – podšišana i nepodšišana trava ili kako već itd.
Ako smo u fudbalu zadržali neke nazive kao golman, bek, half itd. zašto ih ne bismo zadržali i u golfu?

Дурдубаче, мало сам се заносио овде (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=2337.0) са тим голферским изразима. :)

Izvinjavam se, nisam znao da si se već bavio golf terminologijom.
Razlika u našim mišljenjima je što bi ti sve prevodio, a ja bih nešto ostavio, a nešto preveo. Kako se ovo rešava, stvarno ne znam.
U svakom slučaju, oduševljen sam tvojom jezičkom imaginacijom, a posebno pogonašom, orlušinom i baukom  :). Već zamišljam nekog budućeg Milojka Pantića koji urla u ekstazi – Da, da, da, dragi gledaoci, ovakva orlušina nije viđena ni na Sent Endruzu!!! Ili, pošto će tad sve biti prevođeno, na Svetom Andriji.

Нема потребе да се извињаваш, ја сам то више за себе учинио. :) Хвала :). Погледајмо два описа догађаја на терену:

1) Српска верзија: Виџеј Синге поставља лоптицу на купицу, узима свог погонаша, тзв. „дванаестицу“, и шаље лоптицу на сред отвореног поља. Ова рупа је егал четири. Изврсним ударцем је избегао „замке“ на овом делу поља, песак и неравнине. Сетимо се, овде је Тајгер Вудс морао двапут да подбада лоптицу из песка. Синге смирено одмерава раздаљину, узима своју металну „петицу“, и шаље лоптицу на зелено. Нагиб, угао, правац и брзина ветра — све је узео у разматрање, и лаганим ударцем убацио лоптицу. Овом птичицом дели прво место са Тајгером Вудсом, и обојица су тренутно на минус четири. Вудс је на овој рупи имао баук, да подсетимо.

2) Англосрпска верзија: Виџеј Синге поставља лоптицу на ти (или он?), и драјвером је шаље на сред фервеја.  Ова рупа је пар четири (или четири пара [чарапа]?). Изврсним ударцем је избегао „замке“ на овом делу поља, сенд (песак?) и раф. Сетимо се, овде је Тајгер Вудс морао двапут да флопује лоптицу из банкера („банкер“ — тако причају ова двојица, јер им изгледа ни „бункер“ није довољно јасно). Смирено одмерава раздаљину, узима свој фајв ајрон, и шаље лоптицу на грин. Нагиб, угао, правац и брзина ветра — све је узео у разматрање, и лаганим ударцем патовао лоптицу у рупу. Овим бирдијем дели прво место са Тајгером Вудсом, и обојица су тренутно на минус четири. Вудс је на овој рупи имао боги.

Не знам за друге, али више од 15 минута недељно по другом „обрасцу“ је штетно за здравље, како ментално тако и физичко.

Ja se izvinjavam, ali meni su oba teksta podjednako "špansko selo".... ;D

Други ти ипак није „шпанскије сеоскији“?!

Potpuno su mi isti, jer nemam predstavu o pravilima i terminologiji golfa. Verovatno da bi bilo drugačije kad bih imala blagi pojam o bilo čemu u golfu...

Јасно, али мораш признати како онолика количина англизама много наружује једноставност и лакоћу са којом читамо и изговарамо, а и схватамо домаће речи. Немогуће је да је јасније „драјвер“ и „ти“ од „погонаша“ и „купице“, чак и ако потпуо изоставимо контекст.

Da ti budem iskrena i nezavisno od golfaške terminologije, nemam pojma ni šta je pogonaš ni kupica, tako da su meni te reči jednako strane kao i drajver ili ti.

Od ove dve varijante ne bih odabrao nijednu. One su crna i bela, ja sam za sivu. Ako u fudbalu postoje uporedo bek, golman, krilo (a ne ving) i napadač (a ne strajker), ne vidim zašto bismo golf posrbljivali skroz. Možemo, na primer, da zadržimo pater i drajver, a da prevedemo drveni i gvozdeni. Moram priznati da su, ma koliko mi se sviđali, ptičica, orao, orlušina i bauk potpuno sumanuti. Na stranu što termini, pa nek su i sportski, teže jednoznačnosti, a ovi to svakako nisu (v. primer s Milojkom).
Čini mi se da je jedini lek za ovu dilemu vreme.

U današnjim Vijestima, u članku o ljudima koji su izgubili posao u Americi, piše kako su se žalili ljudskim resursima. Pretpostavljam da je to kadrovska služba, ali zar nikom ne padne na pamet da čitaoci možda neće razumeti o čemu se radi? :(

Pa ko im kriv, što ne znaju engleski ... ;D


Oh, zemljo otvori se... ::)

Što je još gore, evo sad mi kažu da nemam na šta da se žalim pošto i u našim ministarstvima odskora koriste isti izraz... uz aplikaciju, implementaciju, transparentnost i ostalo. :(

Stvarno ne razumem šta fali sintagmi kadrovska služba, pa da mora da se menja z ljudski resursi...???

Pa nisu životinjiski, valjda su svi koji rade ljudi... Svašta.

Чекај, па није кадровска служба промењена у људски ресурси. Људски ресурси се у економском речнику већ увелико користе, на моје велико незадовољство, али та ће се синтагма тешко истиснути јер се економисти врло лепо споразумевају помоћу ње. Колико ја разумем, људски ресурси представљају људски потенцијал неке установе, укупан број људи којима се у одређеном контексту располаже, тако да мислим да нико није променио оно у ово, већ није знао да преведе, а уз то није знао шта су људски ресурси, а уз то се није баш много мешао у свој посао. 8)

Мени је називање људи „кадром“ увек сметало, одвратно ми је. Свеједно је да ли реч кадар страног или старословенског порекла. Посебно ми се гади та употреба у једнини — кадар — збирна именица у смислу људи. Грозно.

Људски ресурси такође грозно звучи, али не толико колико „кадровска служба“.

А одвратније од кадра мени је једино било кад сам у неком чланку пре петнаестак година прочитао да је нама на Косову потребан „биолошки материјал“! Иначе, у том чланку аутор је хтео да објасни зашто је наша држава по њему требала избеглице из Хрватске и Босне силом да насељава на Космету. Он је у том контексту као најпримеренији термин за те људе одабрао „биолошки материјал“!

А у војсци мртви ладни говоре о „уништењу живе силе“. Неко ваљда сматра да је то мање ружно него „побити људе“, што он заправо хоће да каже.

Evo baš u današnjim novinama izašlo nešto o tome: http://www.vijesti.cg.yu/index.php?id=294855

A meni je muka od tog nekritičkog imitiranja svega što dolazi preko bare. Pogledajte samo ovaj tekst za koji je alcesta dala link... Po meni, to je samo prazno blebetanje i zamajavanje glupaka. Manje blebetanja o tome kako raditi, a više rada ne bi bilo na odmet...

(Pozdrav svima, a naročito Đorđu, od novog člana, doduše stare internetske kuke. . .  )

Nego, ne vidim da iko spomenu Totalni opoziv (Total Recall?) :D Da vas podsetim, Švarciju se u filmu malo po malo vraća obrisano pamćenje, te je namera autora bila da se film zove "Potpuno prisećanje". . .  al' je "prevodilac" znao bolje. . .

Total recall je fotografsko pamćenje, s tim da se u tom naslovu ne koristi u svom bukvalnom značenju, već najvjerovatnije u tom prenesenom koje pominješ.

Један од коментара са Блицовог сајта, који завређује да се нађе у овако лепој збирци... ;D

У ствари, то су они колачићи среће који се добијају у кинеским ресторанима замотани у папирић на којем пише неко пророчанство или мудра изрека.

Овај пример лепо показује да добар преводилац мора, између осталог:

1. имати широко образовање
2. бити опрезан и не срљати
3. познавати могућности мрежице. ;D

I pet puta da meri, a samo jednom da seče (tj. piše) ;)

Takođe ne treba da se stidi da pita, makar mu se činilo najvećom budalaštinom na ovom svetu. Bolje da pita budalaštinu, nego da je napiše kao prevod... :D

Обрати пажњу на оно: између осталог.


То је казано у тачки 2.  ;D

Nije na odmet da se podvuče, s obzirom da ponekad ni prevodioci nisu krivi što imaju poslodavce koji ne shvataju koliko je vreme bitno za jedan dobar prevod, te kažu, deder, prekucaj mi ovih 50 strana na engleski... ;D Ili kad mu tražoš neki rečnik, on te pita: Pa čekaj, ne razumem... Ti znaš ili ne znaš engleski? Šta će ti onda rečnik? ::)

А газда од школе обично има осам разреда основне и велики одмор. ;D :D

Evo još nešto:

this is the property of space we dont know

prevedeno kao:

ovo je vlasnistvo svemira koje ne znamo

To su mi dojavili da se reklo na nekom od kablovskih kanala u Srbiji... Discovery ili National Geographic...

PS:Srecan mi 3500 post! :D

Боже драги... Немам речи... Заиста је преко потребан онај смешко (смешко?) који лупа главом о зид од муке... :(

Uvek me nervira kad dođe dodela Oskara što mediji ne prevode naslove filmova. Znam da za to treba često odvojiti vremena, ali zašto bi gledaoci morali da razumeju sve naslove na engleskom ili nekom drugom jeziku?
Ipak, danas sam pomislila da se i s tim može preterati. Na B92 su kao jedan od nominovanih filmova pomenuli "Mleko", a film je biografski o čoveku koji se preziva Milk! :D

.

Па проблем је у том што се неки филмови још увек нису приказивали у Србији, па нема званичног, дистрибутерског наслова. А од "ад хок" превођења ми се диже коса на глави  ;D. Навела си и сликовит пример.

Хм, ако се не зна о чему се ради у филму, сигурније је НЕ ПРЕВОДИТИ ГА. :) Увек је мудрији онај који ћути....

Zato i kažem, treba vremena da se naslov prevede kako treba. Ali na imdb-u mogu da se nađu glavne informacije začas... no šta ćemo. Ovo je svakako primer zašto je sigurnije ne prevoditi. :D

Па ја бих се сложила с Делијом, ако нема дистрибутерског превода, ја се не бих упуштала у авантуру превођења, евентуално бих, ако бих то и радила, нагласила да би то могао бити превод наслова, а не да је превод, или да наслов значи то и то... С друге стране се поставља питање изговора наслова, јер ако ће га изговарати на енглеском, са све акцентом и сл. то може да буде и много смешно, с обзиром да нису сви дужни да знају енглески, а с друге стране, чак и да знају и да им је изговор супер, некако не знам колико би смешно било у сред српске реченице да врцају енглески називи филмова...

   Није нека нарочита будалаштина, али ми је симпатично: у реклами у дну почетне стране пише „Ручни радови на дрвету“. Из неког разлога ми је прво пало на памет како неко чучи на ораЈу преТкућом и хекла, везе...

A šta treba to da znači u stvari? Ručni radovi u drvetu, valjda, ako se radi o drvorezima... ???

   Претпостављам да су у дрвету (мада, има великих дрвета, може и одрастао човек да стане ;D) и не знам зашто овде пише НА истоме.

Ne znam, ako se radi o bilo kakvom radu gde se obrađuje drvo, koliko ja znam, kaže se rad, duborez U drvetu, ne na drvetu.

Možda je drvo podloga za nešto, kao za slikanje na primer?

Pa moglo bi da bude, ali ako je tako onda je uobičajeno reći ulje na drvetu, akvarel na drvetu, a ne rad na drvetu... Mislim, da bih mogla nešto određenije reći, moram videti gde to piše i kako piše, na šta se konkretno odnosi, tj. tu reklamu o kojoj je Soške pričala...

У филму сумња (енгл. Doubt) преводилац је реч sermon превео као церемонија, и то неколико пута!
Свештеник каже: ''That's a topic of my sermon today'', а вајни преводилац то преведе као: То је тема моје данашње церемоније.

   Повремено се појави на форуму или на самом вокабулару:
Ручни радови на дрвету
Српске иконе, орлови, зидни сатови, Српски сувенири, по вашем избору...
(па сајт)

   Па добро, звучи као церемонија...  >:(
   До малопре нисам знала шта значи, али у датом контексту никако не бих написала церемонија, нешто би ми било чудно, па бих нашла за сходно да погледам...

E, onda su sigurno radovi u drvetu. Osim ikona, jer jedino bi one bila rad na drvetu...

To je verovatno reklama koja se pojavljuje na donjem delu stranice, ali ja nemam serBske reklame nego espanjolske, pa zato i ne mogu da vidim to sto Soske vidi... :(

   Ааа, сметох с ума да то овди и тамо не бива исто.

Nadasve prijatno neobavezno i multitematsko ćakulanje premešteno ovde:
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=3367.0

Елем, посетиоци мог сајта ми заиста откривају фантастичне будалаштине гугловог преводиоца. Изгледа да је неко покушао да сајт преведе Гуглом на хрватски, па је Перикле испао Перика, Погледајте је постало Посјетите, Историјска библиотека је постала Повјесни књижница.. А најзанимљивије је то да је српски народ постао хрватски...  ;D ;D ;D

Оригинал:
Због политичких околности у којима је живео српски народ, стара српска књижевност је трајала све до 17. века уз преовлађивање барокних елемента у српској књижевности.

Превод:
Zbog političkih okolnosti u kojima je živio hrvatski narod, stara srpska književnost je trajala sve do 17. века уз преовлађивање барокних елемента у српској књижевности. stoljeća uz preovlađivanje baroknih elementa u srpskoj književnosti.

Да, баш овако пише. Пола латиницом пола ћирилицом.  ;D

Zanimljivo kako je narod postao hrvatski, a književnost ostala srpska. :D

Evo baš gledam neku emisiju o Sinatri na Televiziji S i ne mogu se načuditi ko im prevodi to. Upravo je spiker rekao kako je Sinatra imao "duboke konekcije sa mafijom". Ostale bisere nisam popamtila.

hahahaha
ajooj... Strahota. Ja bih rekla da to oni sami prevode (mislim na same novinare). Nemaju oni pare da plate prevodioce...

А за лекторе нису ни чули.

Nego, vide li neko jučerašnju naslovnu stranu (!) Politike (!)?  :o

Tema broja su bili "poreski rajevi", i na ilustraciji na naslovnoj strani su nabrojani najpoznatiji (Devičanska ostrva, Kipar)... i među njima...

Ostrvo čoveka (http://tinyurl.com/cj6dqv) ! >:(  :'(  :-[  ???

Podozrevam i odakle je glupi novinar ukrao informaciju (a glupi lektor je ostavio). Imate jednom da pogađate... hint: prvo slovo "nj"

(spoiler)

(Pouzdan izvor podataka o poreskim rajevima) (http://tinyurl.com/cpev6j)

Užasno! :(

Pa tako im i treba kad prepisuju bez toga da posle procitaju sta su prepisali...

Nije da branim viki, ali imaju oni propisno imenovan clanak o tom ostrvu. http://tinyurl.com/c8bfch Al naravno, taj koji je piso clanak o ostrvu, nije pisao o tim rajovim... ;D

Ако се то може назвати чланком...

Добро, али барем је наслов тачан :)

Ено данас у Блицу: „председник одбора борда директора“...

Nađoh i onaj članak iz Politike na njihovom sajtu, sa sve slikom (Google nije našao tekst jer je unutar slike, možda je zato promakao i lektoru).

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Andjeoski-porezi-za-djavolske-poslove.sr.html

I u komentarima su im pohvalili "srbgleski"...

E hvala, taman sam htela da nekog zamolim da stavi link da se uverim svojim očima. ;D

Nisam znala u koju temu ovo da turim, a urnebes salatu ne mogu da nađem, valjda može i ovde. 8)

Malopre se iskidah od smeha kad je komentator kazao: "A onda je dodao loptu Jaji Tureu". ;D ;D ;D
Međutim posle razmislih i sad stvarno nisam sigurna kako bi trebalo ovo menjati. To je valjda dvočlano prezime, pa bi trebalo menjati samo drugi deo? Mislim da se ne piše s crticom, pa ne znam utiče li to na promenu. Ali ovo "Jaji" ne mogu da svarim ama baš nikako. :D I kako bi onda bio dativ od Kolo Ture, Kolo Tureu ili Kolu Tureu? :) (Pod uslovom da je stvarno i jedno i drugo celo prezime a ne ime s prezimenom, a toliko se razumem u fudbal da ni u to nisam sigurna :-[ ).

Urnebes je stiki u Svastari.... ;)

A kako je nominativ tog imena? I cije je to ime?  ???

Pa nominativ je Jaja Ture (i Kolo Ture). Mislim (ali nisam sto posto sigurna) da su oboje dvočlana prezimena, tj. ima dva Turea a razlikuje im se prvi deo. ;D Fudbaleri...
Tja, gledala sam u Svaštaru samo nisam obratila pažnju na vrh nego tražim dole... kad sam ćorava. :D

Svasta, kakva su to imena? :D Oklen su ti fuzbaleri sa tako smesnim imenima? :D

Evo nađoh, Obala Slonovače: http://en.wikipedia .org/wiki/Yaya_Tour%C3%A9

Sad vidim, izgleda da su braća a ovaj prvi deo je ipak ime... ali ko bi ih pohvatao šta je tu šta... ;D

Onda znači da je ipak pravilno Jaji Tureu kao dativ? (Mada ima i treće ime izgleda.) Užasno zvuči. ;D

Izgleda da je ipak tako. :) Al jeste smesno... :D

A Jaja Ture se još zove i Gnegneri (to mu je valjda prvo ime, neću se ni truditi da ga izgovorim :D ).

Гнегнерију Јаји Туреу... Ма, није смешно име, шта вам је. :D То ми је у рангу са Смиљомир, Крндије, Грга (нека ми опросте носиоци ових имена, али мени су много смешна). :)

(Или са оним кад Хомер каже у једној епизоди: Џои Џо-Џо Џуниор Шабаду ;D или Бартове телефонске смицалице Моу (http://www.youtube.com/watch?v=GQQiFp1z0UM&feature=PlayList&p=08B35117539CFC0D&index=31): "Everybody, Maya Buttreaks!", "Hey, Anita Bath!", "Is there an Al Coholic here?", "Everyone, I. P. Freely!", "Hey, everybody, I wonna Seymour Butz!", "One of you guys's gotta be Homer Sexual!", "Has anybody seen Mike Rotch lately?", "Somebody check the mens' room for a Hugh Jass!", "Do I have Bea O'Problem here?", "Hey, I'm looking for Amanda Huggenkiss!", "Everybody, put down your glasses, Ivona Tinkle!", "Everone, Ollie Tabooger!", "Hey, guys, I'm looking for a Jacques Strap!"... :D )

Из Блица:


Да ли ови новинари сами („)преводе(“) чланке других кућа? Мислим, соларна еклипса... ::) Шта оно беше помрачење Сунца, зна ли неко?

Pre neki dan spikerka obaveštava kako su se hemikalije izlile u reku i 'ladno pročita "akustična soda". ;D Kladila bih se da joj je pisalo ispravno pa je htela da "ispravi štamparsku grešku". :P

   А ја чула за једнога који је, хотећи да, с обзиром на позицију коју заузима, испадне премудар и да исправи бога питај шта, за једну тамо папрат уместо Венерина влас (исправно) рекако Бенерина власТ (аналогно са оним прс/прсТ). Не једном. Значи, није био лапсус. А човек није ни чистач улица ни машинбравар (како год ово требало писати - а да не буде Машин бравар).

Пријатељ ми је послао линк за овај сајт а и за форум и тако, 41 страницу послије, да дам свој скромни допринос теми.  .  . 

Убједљиво највећа глупост коју сам видио је бисер са Федералне ТВ (Федерација БиХ), филм Акира Куросаве - Снови, мислим да сам запамтио исправан наслов.   На јапанском је.   Гледао сам га тако на прескок, a филм се састоји од неколико повезаних али различитих прича.   И тако почиње једна и почиње шоу.   :)

Дешавају се некакве експлозије на планини Фуџи, катастрофа,  сви бјеже на све стране, општа паника и расуло и сад иде превод.   "Нуклерна биљка је експлодирала.  .  .  " "Рекли су нам да су нуклерне биљке безбједне.  .  .  " и тако тај рад, мало мало па нуклеарна биљка.   Гледам ја потпуно збланут, врте се точкићи у глави у покушају да одгонетнем шта му сад па дође "нуклерна биљка" и неких 20 секунди касније.  .  . 

Да, ради се о "nuclear plant" !!! :D

На крају филма је писало да је превод урађен са енглеског транскрипта.   Мислим стварноооооо.  .  .   :)

Такође иста телевизија "Досије Икс" нека од епизода, иде нова сцена, у дну екрана пише

COUNTY MORGUE
сати:минута

У титлу стоји "Okrug Morgue".   Пар секунди након тога Малдер и Скали улазе у мртвачницу.   :)

Иначе, дуго времена су убједљиво најурнебеснији били преводи "Мреже Плус", да би им примат преузела ОБН Телевизија.   На ОБН-у се видио и такав бисер типа "уставно силовање" за "statutory rape" или дијалог будућег момка и (слијепе) дјевојке:

Он њу пита: "Are you seeing someone?" а она њему "No, I'm not seeing anyone", у титлу стоји "Не, не виђам се с никим" Чисто ми дође жао што неке филмове нисам снимао па послије хватао све грешке, то би био урнебес.   :)

Такође, виђао сам прилично "редован" превод за "perimeter" као "параметар".   То што се то ама баш никако није уклапалао у "фабулу радње" углавном никога није узбуђивало.   :)

олико за сада, па ћу да набацим неку повремено. . .

hehe.. Ova sa biljkom je bila stvarno dobra, davno se u ovoj temi nije pojavila jedna tako dobra budalastina... :D

Imala sam cast da i ja vidim prevode te OBN prilikom svojih poseta rodnoj grudi (preko satelita), i moram priznati da prosto nisam mogla verovati, mislila sam da je neka zezancija... :D

Ово сам и ја запазио, на пример: У параметру од два километра.

Подсети ме sinip (узгред, добродошао!) овим „Округом Морг“ (:D) на ону емисију са Дискаверија: Dr. G: Medical Examiner, коју је неко превео: Др Г., форензични патолог. Није ни медицински вештак нити судски вештак нити вештак судске медицине, већ „форензични патолог“... Само да ми још нађе неког ко је чуо за „форензичног патолога“...

Најцрње од свега је да ОБН има свој форум у којем су људи пљували по њиховим преводима најстрашније, и ништа се није промијенило. . .

Pa mozda im je to neki zastitni znak ;)

Хвала хвала. . .  :) Него, док сам гледао Дискавери и Нешнел Џиографик, имали су и они "бисерних" превода, нарочито у неким ускостручним документарцима, типа истраживања авонских несрећа, или ишла је једна серија о другом свјетском рату, каквих је било превода војне терминологије. . .  ужас.
Него, знам да сам нешто заборавио; БХТ1, свјетско првенство у умјетничком клизању, прије 6 или више година.  Једна од учесница је била и Sarah Hughes из САД, и кад се хоће, цура освоји прво мјесто.  Што уопште не би било ништа страшно, да је коментаторка читаво вријеме није звала "Сара Хагиз"!!!!! Не да сам добио оспице него сам био на ивици да разбијем ТВ.  :)

Kod nas je po transliteracijama (a i po drugim stvarima) legendaran Duško Korać... da stvar bude gora, čovek prenosi atletiku, gde bude i po 1000 učesnika, iz raznih zemalja i često polu-poznatih...

(http://img38.imageshack.us/img38/1475/kucnipunjac.jpg)

   Ћути, добро је док то нешто не почне да јуриша на путовање/путника/мобилни телефон.
   Ауф!

Ne mogu da verujem... zar im niko nije rekao kako se koristi punjač? ;D

Ja cu da rizikujem da ispadnem glupa u drustvu, ali ja ne kapiram u cemu je fazon ???

Pa zato što je travel charger suprotno od home charger, tj. ovo je punjač koji koristiš kad si negde na putu, tome je i prilagođen, mada naravno nije zabranjeno da tako puniš telefon i kod kuće. :D A ovde ispade da je isključivo za kuću, pa se pitam kome će ga prodati s ovim prevodom. ;D

Triput sam poslala ovu poruku i tvrdi mi da sam je već postovala... :(

Свашта. Па свеједно, ја вала никад нисам видела две врсте пуњача. Увек ти дају један, који, кад кренеш на пут, понесеш (и трудиш се да га не заборавиш, јер ако га заборавиш, угасио си га и ти и телефон ;D). Видела сам да је различито преведено, али ко вели, нема везе, то се код нас зове другачије...


А какви су то пуњачи за пут/кућу?


То са поруком, дешава се. Понекад сервер мало пошизи, па почне да лаже да си постовао нешто што ниси... :D

Ovi putni su kao malo manji i imaju adapter za različite voltaže, ali sve zavisi od modela. U svakom slučaju kod nas je to prosto punjač, kao što si rekla, a ovo što piše znači treba da ga koristiš u kući, što je i bez engleskog napisa besmislica. :D

Može biti i veća razlika — postoje punjači koji rade na baterije; ili koje možeš da napuniš kod kuće pa onda tako napunjenim da više puta dopunjuješ mobilni, pre nego što se punjač isprazni; ili čak koji rade na solarnu energiju. :) Takvi su, očito, prilagođeni za put, jer niko nije blesav da se bavi takvim akrobacijama kod kuće. :)

Ију, какве технике, па где ја живим... :D

I meni je trebalo 15-tak sekundi. . .  :D

Е, сад сам погледнула код КШ и има реч "форензичар". Дефинисан је као стручњак за судску медицину, онај који помаже полицији (парафразирам, мрзи ме д аопет отварам књигу)...

Те речи нема ни у шестотомнику, нити у Вујаклијином речнику. Клајн—Шипкин је новијег датума, тако да су је они уврстили у свој речник,  а та реч се појавила последњих година откако су се почеле приказивати полицијске серије и емисије америчке производње. Када полиција истражује неки случај у коме је потребно утврдити узрок смрти неке особе, преминулог шаљу медицинском вештаку, који обдукцијом утврђује узрок смрти и налаз проследи полицији. Форензичар је исто то, само на енглеском.

То је реч страног порекла, Мики и ту је поодавно, сећам је се ја још док сам живела у Сербији, а томе име скоро девет година...

Па да, појавила се у освиту приказивања полицијских серија лошег превода неупућених „преводиоца“... Нисам је пре тога чуо. Медицински вештак, судски вештак и слични изрази воде на странице медицинских факултета, судова у Србији и сл., док форензичар води на странице разноразних форума на којима људи траже објашњење појма... (Уф, какав аргумент!)

Koliko sam shvatio, forenzička nauka se ne može svesti samo na sudsku medicinu, pa ni forenzičari na veštake sudske medicine.
Evo malo više o tome (http://tinyurl.com/lfzyl).

Ма слажем се ја са тобом. Али, реч је забележена у валидном речнику, тако да не можемо да је одбацимо као варваризам...

Не треба, само се са њеном употребом претерује. (Између осталог, и емисија се зове Medical EXAMINER, a мозгоид „превео“: „форензилни патолог“... ::))

Са Даркове везе:

Са странице Медицинског факултета у Нишу (http://www.medfak.ni.ac.yu/KURIKULUMI%20MEDICINA/50.%20Sudska%20medicina.pdf):

Forenzičar sigurno nije brzopleti anglicizam — i KŠ i HJP kažu da dolazi iz latinskog, a nema te riječi u Rečniku novijih anglicizama. Evo šta sve HJP navodi u vezi s tim (malo je vjerovatno da je u srpskom sasvim drukčije stanje):

forènzičan

forènzičan prid. 〈odr. -čnī〉

koji se odnosi na sudski postupak; sudski

∆ forenzična kemija disciplina koja kemijsko-analitičkim metodama sudjeluje u sudskom istražnom i dokaznom postupku;
forenzična medicina med. sudska medicina; znanost koja se bavi medicinskom problematikom u vezi s različitim pravnim i sudskim propisima;
forenzična psihijatrija med. najstarija grana primijenjene psihijatrije; sudska psihijatrija;
forenzična psihologija grana primijenjene psihologije; bavi se psihološkim istraživanjima u sudstvu

✧ lat. forensis: koji pripada forumu, javan

Ако добро видим, само си потврдио моје становиште. Дакле, свугде се реч форензичан може сменити речју судски, што се и чини, јер се јасно види да се та два појма изједначавају, а онда се даје његово објашњење.

Мики, постоји реч форензичар и форензичан. Област се и даље зове судска медЕцииииина... ;)

Јесте да је та реч ушла у српски скоро, јесте да постоји сасвим ок српска реч, све то стоји на месту, чак и тај превод који критикујеш, критикујеш с правом, јер форензични... шта? ??? не постоји, постоји форензичар. Али бележи га речник, тако да се заиста не може сврстати у исти џак са нпр. стејџом и довнловдовањем... :)

Нисам ни рекао да је тако.

Али, једва чекам глагол *форензити и именицу изведену од њега: *форенжење. Кад су нам они слепци својим преводима суђења хашким оптуженицима подметнули кретенизам **процесУИрати (непостојећу реч у било ком речнику и у српском језику уопште, али јбг — то се на енглском тако каже: to process), који сада немилосрдно рабе сви новинари до једнога просто се утркујући који ће више да га изговара и пише наспрам одвајкада познатог и употребљаваног израза водити поступак — само чекам дан да неко изусти форензити и форенжење, па да се исти ти новинари (а можда и неки други) залепе за њих као мува за...

Nisam baš siguran da li može svugdje, jer gore ne vidim sudsku kemiju ili sudsku psihologiju, a bitno je naglasiti i to da nije brzopleti anglicizam. Biće da je ovo jedna od onih riječi koje su nam potrebne u određenim kontekstima, prije svega u međunarodnoj stručnoj terminologiji.

Није битно да ли се страном речју, није битно ни да ли се домаћом речју (или изразом) смењује нека друга, тамо где не треба (тренутно ми на памет пада само дискусија у којој је неко тражио друкчију формулацију за „проверу техничких могућности“, јер му је ово [било] предугачко, па смо видели да ни једна друга формулација ни приближно није толико јасна или позната), већ је битно да се однекуд трти нечијим хиром та иста реч и онде где се до јуче и сто година уназад користила друга, јер ова нова звучи ох-тако-фенси. Нарочито ово важи за процесуирати, што је, да поновим, н е п о с т о ј е ћ а   р е ч.

П. С. Ако је наведена одредница судска психијатрија поред форензичне психијатрије, а под одредницом форензична психологија се даје обајшњење како се иста бави, цитирам: „психолошким истраживањима у судству“, онда не видим препреку нити ишта чудно у томе да се то скрати на судску психологију.

П. П. С. Све се то ионако има вештачити, а *форензити јок.

Мики, али појавила се реч форензика (http://tinyurl.com/loba2g)...  ;D

Е, кад се на ТОМ месту појавила, онда немам више шта да кажем, зачепише ми уста за свагда... ;D