Гугл и Г-мејл на српском - правопис и превод

[Madiuxa]

Ко га је радио? Требало би да ипак, ипак тај превод прође неку, какву такву лектуру. Погледајте страницу где се говори о програму за фотографије, Пикаса. Сви језици су исписани великим словом, што је грешка ђака првака, јер се још у основној школи учи да се имена језика (и свих придева који се завршавају на -ски и -чки) пишу малим словом.

Следећа грешчица је да се каже "доступни НА следећим језицима" а не "доступни У следећим језицима"...

Даље, на десној страни последњи ред пише: Група корисника доступна на Српски....

Пишем овде јер не знам где другде, у нади да ће неко одавде знати коме треба скренути пажњу.

[Филип Милетић]

Овим проблемима треба давити гђу Милену Ђуричић (http://informationsocietyserbia.blogspot.com/2007/05/google-konsultant-za-srbiju-milena-urii.html) која добија паре од Гугла да буде стручни консултант за Србију. 

Из досадашњег се чини да гђа Милена слабо мари за проблеме локализације.  Локализација гмејла јесте побољшана у протеклих неколико месеци, али то и даље не делује као организован труд да се целокупна локализација побољша.

Једини начин ког видим да се ствари промене је да, као потенцијални клијенти (а о клијентима се једино води рачуна!), покажемо да не желимо само да гуглови огласи раде за домен „ср“, већ и да желимо да нас са поштовањем третирају тако што ће српски језик да пишу на српском, а не на тарзанском.

ф

[alcesta]

Hm, moraću da pogledam, nikad ne koristim srpsku varijantu... samo da napomenem da ne vidim ništa pogrešno u citatu da je nešto "dostupno NA određenom jeziku", ne bih nikad rekla "U", ali za to moram da proverim kontekst, možda sam pogrešno shvatila... odoh da vidim kako to izgleda.

[Madiuxa]

Alcesta, nisi lepo procitala sta sam napisala. Na stranici pise U, a ja kazem da se kaze NA a ne U.

Filipe, ja moram da priznam da ne razumem bas o cemu govoris kad kazes lokalizacija. Ali ta gdja Milena bi trebalo ipak da malo povede racuna o pravopisu, jer sto jest, jest, mozda nekima to ne smeta, ali stvarno je ocajno videti greske koje su svojstvene djacima prvacima...

[Филип Милетић]

За објашњење појмова у вези са превођењем, молим те погледај појмовник за превођење.

Горе поменута особа је (колико знам) једина која се званично брине за односе Гугла и васколике српске јавности.  Она лично не преводи Гуглове програме, али је свакако једина која може званично да утиче, или да посаветује, или да издејствује, или да неког унајми, да се ти преводи побољшају.  Зато ми делује логично да проблеме које корисник из Србије има са Гугловим услугама треба проследити њој.

Појма немам ко је и како преводио Гуглове странице на српски.  Судећи према стилу, делује ми да су преводили амерички Срби.   Нагађам, али ми се чини да је такав сценарио могућ.  Колико год они желели да помогну, чињеница је да, пошто су рођени далеко од матице, српски језик нису најбоље савладали.  Отуд вероватно долазе грешке које ми, који смо од рођења „уроњени“ у српски језик, никада не бисмо направили.

Пошто би у крајњој линији лепо било, а и корисно са становишта Гуглових односа са српском јавношћу, да упристоје превод на српски, делује ми да побољшање превода упада у делатност саветника за Србију.  Отуд сам и закључио да њу треба питати.

ф

[Madiuxa]

Јако ме чуди да од толиких силних српских преводилаца у Србији Гугл преводе Срби из дијаспоре, којима уз то сигурно превођење није професија...

Мада, да будемо искрени, преводилачка струка се у Србији узима много неозбиљно. Свака шуша која мало брбља неки језик нађе се позвана да себе назове преводиоцем...

[Филип Милетић]

Јако ме чуди да од толиких силних српских преводилаца у Србији Гугл преводе Срби из дијаспоре, којима уз то сигурно превођење није професија...

Само сам нагађао да су преводили Срби из дијаспоре.

Мада, да будемо искрени, преводилачка струка се у Србији узима много неозбиљно. Свака шуша која мало брбља неки језик нађе се позвана да себе назове преводиоцем...

Реално гледано, Гугл је први пут званично поставио Србију на своју мапу у мају ове године, када је запослио Милену.  То значи да смо до маја могли да будемо срећни што на Гуглу постоји икаква подршка за српски језик.  Сад су се ствари промениле, па имамо и коме да се жалимо.

Гугл је озбиљна фирма и њима је потпуно неважно како се преводилачка струка схвата у Србији. 

Све што треба је да један  озбиљан преводилац понуди своје услуге и да посао одради како треба.  Не треба да се у Србији створе посебни услови у којима би одједном преводиоци били озбиљно схватани, па да се онда нешто покрене.  У Гуглу су људи американци, тамо посао може да покрене (и доврши га) и лична иницијатива.

Другим речима: јесил ти преводилац?  Ако јеси, јави се Милени, објасни о чему се ради, дај јој рецимо линк на ову расправу, добиј уговор од Гугла на одређено време и преведи шта треба.  Теби паре у џеп, ми срећни јер имамо Гуглове сервисе на српском, и Гугл срећан јер може да ради ко свет у Србији.

ф

[alcesta]

Alcesta, nisi lepo procitala sta sam napisala. Na stranici pise U, a ja kazem da se kaze NA a ne U.

Izvinjavam se, onda sam pogrešno razumela.
Pogledala sam malo ovu srpsku verziju i zaključila da mi je lakše da se ja vratim ipak na englesku na kojo znam šta je šta. Ima slučajeva gde je nezgrapno sastavljena rečenica, negde nije odbar predlog, negde ispada da bi opcije trebalo da se slažu u padežu, pa je možda bolje preoblikovati rečenicu da bi ostao ili nominativ ili akuzativ jednak nominativu... u svakom slučaju, kako bi moglo da bude još i nije strašno, ali nije baš ni dobro. Osim toga, brojevi umesto slova u ćiriličnom tekstu znaju da me zbune, jer sam za broj 3 prvo pomislila da je slovo Z, pa dok sam skrpila značenje... ono što mi najviše bode oči na prvi pogled je što je svuda ostavljeno google u originalu, a nikakаv problem nije (valjda?) da se napiše Гугл, ako se već insistira na ćirilici.

Sve u svemu, lepo bi bilo da se to malo profesionalnije sredi.

[Pedja]

Мало претраге це показати да се превођење Гугла своди на добровољни рад. То значи да ако се ко тога и прихвати то ради као ентузијаста и аматер. Превод то у потпуности одсликава.

Постоји ту још један озбиљнији проблем. За Гугл је основа која се преводи на енглеском језику. То значи да језичке конструкције и евенутална вишејезична подршка одговара енглеском језику. То порпавилу значи проблеме јер српски је у неким изразима знатно другачији, рецимо у падажима и бројевима и у роду. Енглески језик је знатно једноставнији и врло често упревођењу уопште не постоји простор, да се одређени израз напише исправно на српском, јер се тај израз не преводи у целини него га гради аутомат преводећи појединачне речи или синтагме. Ово је, иначе, проблем и са превођењем многих других програма.

[Часлав Илић]

[...] ono što mi najviše bode oči na prvi pogled je što je svuda ostavljeno google u originalu, a nikakаv problem nije (valjda?) da se napiše Гугл [...]

Може бити да је проблем „психичке“ природе :) Приметио сам да западњаци често доживљавају своја властита имена некако идеографски пре него алфабетски, па им је чудно када неко хоће да их преслови. Односно, није немогуће да је Гугл забранио „изобличавање“ имена; чини ми се да је Филип имао сличних проблема с Мозилашима за Фајерфокс и Тандерберд.

[Madiuxa]

Другим речима: јесил ти преводилац?  Ако јеси, јави се Милени, објасни о чему се ради, дај јој рецимо линк на ову расправу, добиј уговор од Гугла на одређено време и преведи шта треба.  Теби паре у џеп, ми срећни јер имамо Гуглове сервисе на српском, и Гугл срећан јер може да ради ко свет у Србији.

ф

Bih ja, al ti dobro znas koji je moj problem. Ja sam navikla da prevodim samo i iskljucivo u Wordu. Zato i ne mogu da prevodim programe.

[Филип Милетић]

Bih ja, al ti dobro znas koji je moj problem. Ja sam navikla da prevodim samo i iskljucivo u Wordu. Zato i ne mogu da prevodim programe.

Окрећем ову поруку у глави добар део вечери.  Мислио сам да не постоји неко ко би одбио прилику да му се Гугл нађе на професионалном резимеу.  Превођење програма није исто што и куцкање у Њорду™, али није ни „рокет сајенс“.  Све је то за људе и може да се научи.  Ко хоће, тојест.

Окрећем у глави и свој наступ у претходних неколико порука.  Почео сам да прозивам гђу Милену ни криву ни дужну, што није баш лепо, а није ни продуктивно.  У ствари је важније да се схвати да је Гугл фирма којој је важан профит, и да су (вероватно) начелно спремни да изађу муштеријама у сусрет и преведу ствари како треба.  Али први корак морамо да учинимо ми, и да покажемо да нам је до превода стало.  Ако се нико не буни (или боље: ако им нико не скрене пажњу шта жели), њима вероватно остаје да закључе да је све у реду. 

Слично је било у случају Микрософта, пре неколико година када су се ломила копља око превода на српски језик.  Пошто се наше власти нису буниле (у то време су потписивани уговори о употреби Микрософтових програма у електронској државној управи [на српском: е-говернмент]), Микрософт је претпоставио да је довољно да нам продају латинично издање Виндовса.  Кад су људи пустили глас од себе и рекли да желе и ћирилицу, добили су и ћирилицу.  Механизам је јасан.

ф

[Филип Милетић]

Енглески језик је знатно једноставнији и врло често упревођењу уопште не постоји простор, да се одређени израз напише исправно на српском, јер се тај израз не преводи у целини него га гради аутомат преводећи појединачне речи или синтагме. Ово је, иначе, проблем и са превођењем многих других програма.

У доста случајева превод може да се „натегне“ да делује прихватљиво и на српском, иако није идеално. 

Тачно је што Пеђа наводи, да се и18н углавном своди на подршку за језике сличне енглеском, који не пати од падежа, родова и бројева.  И тачно је да то уме да фрустрира у преводу.   Али верујем да може да се, колико-толико, нађе средње решење.

[Madiuxa]

Bih ja, al ti dobro znas koji je moj problem. Ja sam navikla da prevodim samo i iskljucivo u Wordu. Zato i ne mogu da prevodim programe.

Окрећем ову поруку у глави добар део вечери.  Мислио сам да не постоји неко ко би одбио прилику да му се Гугл нађе на професионалном резимеу.  Превођење програма није исто што и куцкање у Њорду™, али није ни „рокет сајенс“.  Све је то за људе и може да се научи.  Ко хоће, тојест.

Mogao bi da malo okrenes u glavi i ovo sto si ovde napisao. Ne vidim uopste cime sam izazvala taj sarkastican ton. Nisam htela da se pravdam i objasnjavam svoje stavove u zivotu jer mislim da to ovde nikog ne zanima (a i sto bi?), ali ovim tvojim nadobudnim i nicim izazvanim stavom prema mojoj personi sam prisiljena da to uradim. Ono sto je TEBI bitno u zivotu, ne znaci da to mora da bude i drugima. Mene licno UOPSTE ne dotice niti uzbudjuje cinjenica da bi u "mom rezimeu mogao da stoji prevod za Gugl" jer za mene je takodje bitno i STA prevodim, a informaticki programi su mi BESKRAJNO dosadni. S druge strane, imam tu srecu da imam vec sasvim dobar posao i nije mi od vitalnog znacaja da uradim prevod koji bi mi doneo pare, tako da iako budem uradila neki prevod sa strane, to ce biti iskljucivo i jedino iz zadovoljstva i ljubavi prema prevodjenju, a ne zbog para ni rezimea. Mozda ti se cinim kao neki Marsovac, ali na ovom svetu ima jos uvek ljudi kojima pare nisu najvaznije u zivotu.

I budi ljubazan i ne sudi o ljudima koje UOPSTE ne poznajes niti znas BILO STA o njima.

A sto se tice gdje Milene.... Svako radi svoj posao najbolje sto ume, pa valjda i ona. Iz prilozenog se da videti KAKO ga radi. Ali, to je vec NJEN problem, a ja sam se pokajala sto sam uopste ovu temu otvarala.

[Филип Милетић]

У праву си.  Извини.  Свако има, и треба да има, своје циљеве у животу.  Надам се да те нисам одвратио од учешћа на теми.

Убудуће држим језик за зубима.

ф

[Милан Динић]

У вези с темом: Гугл има посебан одељак на коме волонтери могу преводити поједине услуге које Гугл нуди. Не нуде све; то зависи од језика до језика. На званичној групи за превођење сам некад прочитао поруку некога ко се представио као преводиоц неке Гуглове услуге и објаснио да Гугл ангажује преводиоце за неке услуге и не нуди их на волонтерима за превођење. Тако је преведен Gmail, AdWords или AdSense. С друге стране, приметио сам да су се две услуге нудиле волонтерима, али су онда скинуте са списка. Прва је била Гугл групе и касније се појавила преведена, и колико сам видео, то није лош превод. Сада је скинут Orkut, па ја очекујем да ће се ускоро појавити локализовано издање (мада прочитах на једном другом форуму поуздану информацију да се ради на превођењу још неке услуге).

Даље, на десној страни последњи ред пише: Група корисника доступна на Српски....

Ово је вероватно зато што израз за превођење гласи

Код:

Група корисника доступна на LANGUAGE

па се ово LANGUAGE посебно генерише и чита преводе језика који су написани у номинативу.

Такве грешке не морају да буду преводиочеве грешке, већ можда постоји техничко ограничење за прилагођавање српском облику.

[Madiuxa]

Даље, на десној страни последњи ред пише: Група корисника доступна на Српски....

Ово је вероватно зато што израз за превођење гласи

Код:

Група корисника доступна на LANGUAGE

па се ово LANGUAGE посебно генерише и чита преводе језика који су написани у номинативу.

Pretpostavila sam da je tako nesto u pitanju, uostalom greske (ili nedostaci, ne znam kako bih ih nazvala) vidljive su i na samom Vokabularu. Medjutim, treba barem pokusati obrnuti recenicu tako da kad jezik izadje u nominativu (i ne velikim slovom!) da to barem zvuci prirodnije. Na primer, umesto:

Grupa korisnika dostupna na ....

Moglo se napisati:

Jezik na kom je grupa korisnika dostupna: ...

ili:

Jezik grupe korisnika:

ili bilo koja druga verzija koja se zavrsava sa dve tacke, tako da kad se pojavi:srpski, to ipak ne zvuci toliko ocajno.

Ne znam... Mislim da na prevodima programa i svega ostalog sto se odnosi na informatiku trebalo bi da tesno saradjuju informaticari i prevodioci (ali oni ozbiljni!), i treba uzajamno da se pomazu jer i jedni i drugi imaju onu bitnu polovinu znanja koja je neophodna da se posao odradi kako treba. U ovakvim slucajima, mislim da jednostavno znanje jednih, bez znanja drugih potpuno je neupotrebljivo. Idealno bi naravno bilo da prevodilac bude i kako to Pedja u nekoj drugoj temi rece, "informaticki obrazovan", ali se bojim da je to jos uvek jako redak slucaj...

[Часлав Илић]

Кад смо већ код тих техничких потешкоћа, ја сам по природи цепидлака па ме није мрзело да испослујем понешто тамо где сам успео да ухватим узде; баш сам ових дана писао нека упутства за убудуће превођење у том забрану: http://sr.l10n.kde.org/zihzah.php (можете ме слободно сматрати лујком...)

[Madiuxa]

Кад смо већ код тих техничких потешкоћа, ја сам по природи цепидлака па ме није мрзело да испослујем понешто тамо где сам успео да ухватим узде; баш сам ових дана писао нека упутства за убудуће превођење у том забрану: http://sr.l10n.kde.org/zihzah.php (можете ме слободно сматрати лујком...)

Чаславе, као неко ко је потпуно "информатички неписмен" мало ми је било тешко да пратим текст (Бај д веј, шта је то КДЕ?), али сам ипак скапирала да си нашао неки волшебан начин да се реши ова наша заврзлама са падежима (или си барем на добром путу). Међутим, цео тај твој труд само доказује оно што сам већ рекла: информатичари и преводиоци морају тесно да сарађују, или да се ствара посебна врста специјализованих преводилаца - како постоје преводиоци који су се специјализовали за нпр. медицину, или рударство, или технологије, или моду (што да не?), тако да постоје и преводиоци који су специјализовани за информатику. Дакле, неко ко је студирао језик, па онда начио да се сналази САМ у тим вашим кукама и квакама које само ви, информатичари, разумете:) Ја сам мало матора да почнем да учим, али верујем да овим новим генерацијама преводилаца то неће представљати ништа већи проблем од нпр. постати ужестручан из медицине.

У сваком случају, свака част, Чаславе.

[Милан Динић]

Пре неколико дана сам приметио да су рађене исправке превода Gmail-а на српском. Ево неких измена које сам видео:
озвездане поруке — означене звездицом
чет — ћаскања
нацрти — недовршене поруке
натписи — ознаке

[Madiuxa]

Пре неколико дана сам приметио да су рађене исправке превода Gmail-а на српском. Ево неких измена које сам видео:
озвездане поруке — означене звездицом
чет — ћаскања
нацрти — недовршене поруке
натписи — недовршене поруке

Veoma pohvalno za gospodu prevodioce G-mejla. Sad sam i ja primetila. Pogotovu ono "nacrti", sto je bukvalan prevod sa engleskog.

Nego... Da nisu oni natpisi sad "oznake"?

[Милан Динић]

Да, да него сам ја поново copy/paste а нисам ни проверавао шта пише. 

[Stoundar]

Ćaskanje je neprecizan prevod, jer značenje ove riječi nije ograničeno na razgovor putem Interneta.  U Klajnovom i Šipkinom rječniku ne postoji jednostavna zamjena za čet.

[Часлав Илић]

Ćaskanje je neprecizan prevod, jer značenje ove riječi nije ograničeno na razgovor putem Interneta.

Том логиком, изворни појам је једнако непрецизан; chat је на енглеском управо ћаскање, ни мање ни више. И енглеска, а и наша ранија стручна терминологија, махом је изграђивана управо на аналогијама са другим контекстима.

Уопште није проблем кад значење речи није ограничено на контекст у коме се користи, већ кад није једнозначно у контексту у коме се користи. Као, о, рецимо, додатни или расположиви уместо преузимљиви :)

[Stoundar]

Činjenica da chat nije ograničeno na čet uopšte nije bitna.  Ni uncle nije ograničeno na strica ili na ujaka, pa ipak u prevodu koristimo najprecizniju našu riječ, dok se ista informacija u engleskom prenosi putem konteksta.

I preuzmljivi je neprecizno iz istog razloga: ne znam da li preuzimam drajvere s Interneta, ili je možda u pitanju neka druga operacija.  Sa druge strane, daunloudabilni je sasvim precizno, mada ovdje nailazimo na još jedan problem: nezgrapnost riječi downloadable, odnosno daunloudabilni.

[alcesta]

Ali s obzirom da smo već na Internetu, lako nam je da ustanovimo da se ćaskanje odnosi na čet a ne na ćaskanje uživo uz kaficu, isto kao što se preuzimati s Interneta mogu po prvoj asocijaciji programi i tome slično, a ne, šta ja znam, obaveze ili nasledstva ili šta već... meni tu nema ničeg nejasnog. Mada, ako ćemo pravo, ja ništa od svega toga i ne koristim na srpskom, pa ne znam ima li smisla da išta i pričam...

[Филип Милетић]

Не знам дал ће да помогне овај коментар, али ни мени није посебно незгодно да радње у вези са Интернетом читам на српском.  Преузми ми је свакако бар једнако јасно као download.  Слично и са ћаскањем наспрам чета.

ф

[Часлав Илић]

Такође, кад се ради о ћаскању, изненађује ме како су многи готови да устврде значењско неодговарање тог превода, а да се притом не осврну да глагол четовати, односно честа изведена именица четовање уместо краћег чет, на српском одавно значи нешто сасвим одређено :) Пружајући тако бесмислену аналогију, за разлику од ћаскања.

[Stoundar]

Ovdje nije riječ o tome. Četovanje se u Klajnovom i Šipkinom rječniku preusmjerava na čet, a ta je riječ prihvatljiva, mada treba primijetiti da ljudi svakodnevno ćaskaju i na Internetu i uživo, što znači da su nesporazumi daleko vjerovatniji nego kada je u pitanju četovanje.

Stvar je u tome da se bez razloga otežava čitanje, s obzirom da rječnik stranih riječi nije spisak kandidata za izbacivanje iz jezika ili pretvaranje u kovanice. Pomoću njega saznajemo u kojim se kontekstima određene riječi upotrebljavaju, što važi i za bilo koju riječ u jeziku, a već sam pokazao da za čet ne postoji neka druga riječ koja je dovoljno precizna, pa zato ova riječ i opstaje u jeziku. Isto važi i za daunloudovati.

[alcesta]

Znači, Časlave, po toj analogiji, chat user=četnik?
Nije ipak sve tako jednostavno, a homonimija nije zabranjena, mada se slažem da termin ćaskanje ne predstavlja problem.

[Stoundar]

Predstavlja problem, baš kao što bi i novokomponovani izraz očev ili majčin brat predstavljao problem. Ne možemo zamijeniti ovu svakodnevnu riječ sa dodatnom definicijom za riječ ćaskanje, samo zato što čet potiče iz engleskog jezika.

[alcesta]

Ali nije ti potrebna dodatna definicija kad si već na internetu, kontekst je jasan, ako govorimo o prevodima programa.

[Stoundar]

Problem je u tome što dobri pisci jednostavno moraju da se precizno izražavaju, jer želimo da čitaoci što manje razmišljaju o značenju neke riječi. Čet, /čet/, chat! Ovu riječ znamo iz svakodnevnog govora.

Vjerujem da se slažeš s time da je stilski loše zamijeniti strica sa očevim ili majčinim bratom i onda kada je iz konteksta jasno da je riječ o stricu, ali iz nekog razloga ne slažeš se s time da se ostavi riječ čet, koja je dokumentovana u rječniku stranih riječi bez dobre zamjene i koja je daleko preciznija nego riječ ćaskanje, jer je ograničena na ovu specifičnu vrstu komunikacije.

[alcesta]

Ama mislila sam da ne govorimo o piscima i književnim delima nego o prevođenju interfejsa i sličnom.  To naravno ne znači da treba stručne termine prevoditi kako kome dune, ali kod terminologije je sve stvar konvencija, a kod nas još nije došlo do zvaničnog uspostavljanja istih, ili mi se bar tako čini. Kad se jednom termin uvede, ako je odgovarajući i dovoljno jasan, posle je sve pitanje navike...

Što se mene tiče, ja koristim čet za ovaj pojam i ne verujem da ću promeniti naviku, ali ne vidim nikakvu smetnju da se termin ćaskanje ubaci u recimo opcije Gugla na srpskom, jer je u kontekstu sasvim jasan i određen. To je sve što sam htela da kažem.

[Sillypuppie]

chat = kuckati ili još bolje kuckati se?

[Stoundar]

Ama mislila sam da ne govorimo o piscima i književnim delima nego o prevođenju interfejsa i sličnom.

Valjda pisci ne pišu samo književna djela. Ne govorim ni ja o tome — naprotiv, standardna terminologija daleko je manje važna u književnim djelima.

To naravno ne znači da treba stručne termine prevoditi kako kome dune, ali kod terminologije je sve stvar konvencija, a kod nas još nije došlo do zvaničnog uspostavljanja istih, ili mi se bar tako čini. Kad se jednom termin uvede, ako je odgovarajući i dovoljno jasan, posle je sve pitanje navike...

Norma srpske varijante uglavnom nije takva da se riječi zvanično uspostavljaju, nego da se dokumentuju standardni oblici. Citirao sam jedan od najboljih mogućih izvora: Klajnov i Šipkin Veliki rečnik stranih reči i izraza.

Što se mene tiče, ja koristim čet za ovaj pojam i ne verujem da ću promeniti naviku, ali ne vidim nikakvu smetnju da se termin ćaskanje ubaci u recimo opcije Gugla na srpskom, jer je u kontekstu sasvim jasan i određen. To je sve što sam htela da kažem.

Nažalost vidim smetnju, jer upravo ovakva nastojanja da se bezrazložno izbjegavaju precizne strane riječi sprječavaju standardizaciju određenog pojma i stvaraju višestruke oblike, umjesto da se spontano preuzme postojeća precizna riječ, onako kako se to radi u engleskom.

[martinkrpan]

chat = kuckati ili još bolje kuckati se?
[/quot. e]
Зар то није ћаскање?

[Sillypuppie]

ćaskanje, al tastaturom

[Miki]

Неко време већ користим Г-мејл на српском, и једина „бољка“ јесте и даље писање присвојних придева на -ски, -шки и -чки великим почетним словом за имена језика, па тако имамо и „Српски“. Остало је заиста коректно одрађено и преведено, рецимо за поруке: примљене, са звездицом, ћаскања, послате, недовршене, сва пошта, непожељне, отпад, онда имамо: контакте и др., затим „подешавања“ су такође пристојно преведена, као и „помоћ“. Малко ми смета превод „претражи Веб“ — лепше би звучало „претражи Мрежу“, али можда и није толико битно. Све у свему — сасвим лепо преведено, задовољство је користити.

[Madiuxa]

a jos b bolje bilo kad bi veb ili mreza bili malim slovom... Elem, meni smeta sto nemam linkove ga dokumentima direkt iz poste... Kao sto ima na engleskom. Jedno vreme sam drzala na srpskom, pa kad sam pocela da koristim i dokumente, vrnula sam se na ingliski.... Samo zato sto nemaju tri hiperveze.. Bas bezveze..

[Miki]

a jos b bolje bilo kad bi veb ili mreza bili malim slovom... Elem, meni smeta sto nemam linkove ga dokumentima direkt iz poste... Kao sto ima na engleskom. Jedno vreme sam drzala na srpskom, pa kad sam pocela da koristim i dokumente, vrnula sam se na ingliski.... Samo zato sto nemaju tri hiperveze.. Bas bezveze..

Мени боље изгледа написано великим словом, шта год да је, Веб или Мрежа, јер се мисли на конкретну мрежу, не на било коју, што наравно не мора значити да је ово граматички оправдано.

Не разумем каквих хипервеза нема из поште ка документима. Којих три? Користим дуго ову српску верзију и нисам приметио да ми ишта недостаје — не знам, уствари, на које повезнице мислиш.

[Madiuxa]

Могуће, пошто се и интернет може писати и великим и малим словом, да и Веб и Мрежа могу да се пишу великим, мада је за мене све то ипак само заједничка именица.

Ти пребаци на енглеску верзију па ми реци шта видиш у горњем левом углу екрана. Јел' да да  има нешто што нема у српској верзији?

[Miki]

Има. Мислиш на оно „Reader“, „more“ и још једно? Нисам их ни до сада користио, па ми и не значе.

[Madiuxa]

Hehehe.. Pre nekoliko meseci nije toga bilo. Meeeeedjutim... I dalje nema onog najbitnijeg, a to je veza ka Dokumentima. Kad budu ubacili i tu vezu, vrcem se na srpski.

Osim toga, bas me cudi da nema veza ka dokumentima kad su i dokumenti prevedeni na srpski...

[Madiuxa]

Sad klikah.. I.. Prvo sto ima dva linka totalno glupava: Prvi je Fotografije, a drugi Slike, s tim sto Slike vodi ka naslovnoj guglovoj stranici... Sve su iz mesali. Drugo, nema vesti, i nema dokumenata...

Stoji:

Gmail Фотографије Слике Групе Каталог Веб

A treba da stoji:

Gmail Calendar Documents Photos Reader Web more

Uopste ne znam odakle su prepisivali ove veze.. Totalno sve pomesano...

[Miki]

Не користим ове документе, па ми ни повезница није потребна. Али стварно је измешано мало. Нажалост, то не чуди, јер Срби морају све да раде по три пута, док не буде како ваља.

[Милан Динић]

Hehehe.. Pre nekoliko meseci nije toga bilo.

То је уведено пре једно два месеца, па је онда поново накратко враћено на претходно стање, па су поново вратили. Једино што су у овом поновном додавању заборавили да у урлу веза додају hl=sr тако да иде на српске странице. Додате су и неке функције које нису биле у српском издању, сада се користи последње издање пре унапређења које је рађено пре неколико месеци (које је доступно на енглеском).

Sad klikah.. I.. Prvo sto ima dva linka totalno glupava: Prvi je Fotografije, a drugi Slike, s tim sto Slike vodi ka naslovnoj guglovoj stranici... Sve su iz mesali. Drugo, nema vesti, i nema dokumenata...

Stoji:

Gmail Фотографије Слике Групе Каталог Веб

A treba da stoji:

Gmail Calendar Documents Photos Reader Web more

Uopste ne znam odakle su prepisivali ove veze.. Totalno sve pomesano...

Слике не води на насловну страницу, него на претрагу слика. Треба тако и да измене, да стоји Претрага слика. Фотографије води на страницу Пикасе, где можете качити ваше фотографије или скинути програм за ваш рачунар.
Вести нема зато што нису локализоване, документи би могли да буду пошто они јесу локализовани. И ово што ти кажеш да „треба“ да буду оне везе и оним редоследом није тачно. Редослед није исти на свакој Гугловој услузи на енглеском, овде су још ограничени да могу да буду ка оним услугама које су локализоване.

[Madiuxa]

Нисам се жалила на распоред веза, него на недостатак неких којих има у енгл. верзији. Конкретно, документи.

[Милан Динић]

Брунхилда, види ово.

[Madiuxa]

Брунхилда, види ово.

Uraaaaa! Super! Konacno i Gmail mogu da imam na srpskom...

Hvala, Milane, na obavestenju!

Odmah sam promenila na srpski...

[Милан Динић]

Од јуче је ново издање (oно које је се од пре пола године приказује са изабраним енглеским језиком) доступно и на српском.

[Милан Динић]

Пре неколико дана Гугл је превео још две услуге: Гугл календар и Гугл блог претрагу.

Сада је у оном списку веза горе морало да се дода и „Још“ пошто укупно има девет локализованих услуга.

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > Наше писмо и рачунари > Преведени програми (Уредник: Филип Милетић) > Тема: Гугл и Г-мејл на српском - правопис и превод