Велико хвала или велика хвала?

[Зоран Ђорђевић]

Недавно је  у  ''Политици'', у рубрици ''Слово о језику'',  објављен чланак Егона Фекетеа у коме, да га не преносим у целини, стоји и ово:

А „друштвена свест” као да вољно допушта обрнуто: да јавно говоре (новинари, спикери, репортери, политичари и др.) који понекад немају ни основна знања, чак ни добро језичко осећање, па произвољност и некоректност, или како наш читалац вели „болест” у језику „узима маха”.
Да то само илуструјемо, само са неколико обичних примера.
Како спасавати језик кад, рецимо, врхунски политичар (нпр. предлагани мандатар Б. Ђ., али не само он) не зна да у парламенту не функционише „позиција”, већ само – опозиција, а да насупрот опозицији стоји власт (они који су на власти), јер реч позиција значењем указује на – положај, место, распоред (у простору), ранг (у служби, звању), а не на политичког опонента.
Како спасавати језик кад врхунски правници (нпр. Б. К. В. и др.) не знају да се не каже: тужиоц, (право)браниоц, подносиоц, тужиоштво и сл., а и деца у школи знају да је једино исправно – тужилац, (право)бранилац, подносилац, тужилаштво и сл. (а то чујемо готово свакодневно).
Како спасавати језик кад новинар на ТВ Пинку (Д. Л.), али и угледна водитељка на РТС 1 (О. К.) не зна да се не каже „хвала великО”, већ једино „хвала великА” („велика хвала”), па се онда (можда по угледу на њих) исто тако захваљује и председник Републике Србије (Б. Т.).
Како спасавати језик, кад новинари говоре – „Јанковић је изгубила сет” (место Јовановићева) или: „Да ли Србија жели у ЕУ са или без референдума” (место „са референдумом или без њега”) и сл.

   Овде ми је све јасно осим ''хвала велика''.
   Поштено да кажем, нисам ни знао да је  неправилно ''велико хвала''. Мислио сам да је ''хвала велика'' хрваштина.
   Дакле, ако испраћајући колегу у пензију кажем: ''Треба му рећи једно велико 'хвала' на свему што је учинио за ову фабрику'', правим граматичку грешку?

[karloružni]

I ja smatram da je reč hvala u ženskom rodu "hrvaština". Zato valjda i govore "hvala lijepA" za razliku od našeg "hvala lepO".

[Бојан Башић]

Zapravo, Fekete je u pravu, nikako ne može biti „hvala veliko“. Hvala je imenica ženskog roda, pa mora biti „hvala velika“.

Primer koji navodi karloružni samo je naizgled analogan, jer je lepo tu prilog (ne pridev). Drugim rečima, „hvala lepo“ znači isto što i lepo ti zahvaljujem (kao i „hvala mnogo“ i sl.), dok se „hvala veliko“ nikako ne može pravdati konstrukcijom *veliko ti zahvaljujem. (Mada, ako ćemo da sitničarimo, ni u našem jeziku nije pogrešno „hvala lepa“ [dakle, s pridevom] kao što se ni u hrvatskom ne može braniti „hvala lijepo“ [tj. s prilogom], ali to je već stvar izbora).

Nego, da malo skrenem s teme.

„Јанковић је изгубила сет” (место Јовановићева)

I ko je na kraju izgubio, Jankovićeva ili Jovanovićeva?

[Зоран Ђорђевић]

kao što se ni u hrvatskom ne može braniti „hvala lijepo“

Нити молим лијепо.

I ko je na kraju izgubio, Jankovićeva ili Jovanovićeva?

Ово сам копирао и пастирао. Нисам ни запазио.

О овоме смо већ причали. Ружно је:
- ...наставља даље Кандић.
- Бисерко истиче да...
- Аврамов је јуче сведочила у...

[Pedja]

Hvala je imenica ženskog roda, pa mora biti „hvala velika“.

Znam da po svemu sudeci nisam u pravu, ali ja sam uvek razlikovao dve reci "hvala", jednu koja oznacava hvaljenje i drugu, koja oznacava zahvaljivanje. Prva je u zenskom, a druga u sredjem rodu.

[Зоран Ђорђевић]

Пеђа ме је претекао за који минут. И ја сам хтео да напишем то исто.
Ако је ''хвала'' похвала, онда је то једна ствар, а ако значи ''захваљујем'' онда је друга.
И даље ми (нам) није јасно шта је Фекете хтео да каже. За све остало је у праву, доста тога смо и овде помињали.

[Нескафица]

Od silne "hvale" niko nije primetio Feketeovu banalnu grešku:

"... па се онда (можда по угледу на њих) исто тако захваљује и председник Републике Србије..."

Smeju li jezikoslovci od autoriteta prosipati norme, a istovremeno praviti greške povodom kojih su upravo oni sami i njihove bliske kolege toliko mnogo reči potrošili? Kako očekivati da se ljudi pridržavaju normi ako ih se ne pridržavaju sami normativisti?

[Бојан Башић]

Ако је ''хвала'' похвала, онда је то једна ствар, а ако значи ''захваљујем'' онда је друга.

Ako i napravimo ovu razliku, opet se postavlja pitanje kako ovo „drugo hvala“ može biti srednjeg roda. Slučaj je čak specifičan, jer postoji samo jedna reč srednjeg roda sa završetkom -a: doba. Ovaj „fenomen“ izazivao je (i još izaziva) brojne polemike, a prihvaćeno objašnjenje jeste to što se nekad doba osećalo kao pluralija tantum srednjeg roda (jer to jeste oblik nominativa množine srednjeg roda), budući da je doba vremenski odsek koji je niz vremenskih trenutaka ili kraćih odseka; kasnije je iz množine „prešlo“ u jedninu. (Uzgred budi rečeno, zbog toga se ne preporučuje množinski oblik dobima, već treba upotrebiti neki sinonim: razdobljima, vremenima, periodima i sl.) Štaviše, ponekad se (dosta retko) doba može sresti i u ženskom rodu. Prema tome, normativno prihvatanje imenice hvala u srednjem rodu bio bi svojevrstan presedan, pa ne verujem da će se to desiti u skorije vreme (a ako i grešim u proceni, jedno je sigurno: još se nije dogodilo).

Drugi razlog, ne vidim razliku između izraza „hvala mu“ i srodnih „slava mu“, (crkvenog) „mir svima“ itd.

Od silne "hvale" niko nije primetio Feketeovu banalnu grešku:

Fekete (uz dužno poštovanje prema njemu) nekad ume da pogreši zaista grubo, i to ne samo u sklopu neke rečenice koja objašnjava nešto drugo, već i kad kaže: „Pravilno je ovako, ne ovako“ a u stvarnosti je baš obrnuto. Da li je ovo što Neskafica navodi greška ili nije, ne možemo znati, jer zavisi od konteksta (ako se predsednik zahvalio na Ahtisarijevom planu, onda ovde nema gramatičke greške, ali to je neka druga priča ); u svakom slučaju, tvrdim (i pokušavam obrazložiti) da je i pored svega komentar oko kog je počela tema apsolutno na mestu.

[Зоран Ђорђевић]

Бојане, ако нисте прочитали мој прилог у теми  suh, jučer, slušat ću од малопре (22:14), онда је ово о именици доба стварно случајна коинциденција.

[Нескафица]

RMS kaže da "hvaliti" znači i "isticati nečije vrline" i "zahvaljivati". To je svakako očito i iz crkvenih konstrukcija: "Tebe Boga hvalim" ili "Hvaljen Isus" - tu se sigurno nema na umu "Eh, baš je Bog/Isus bio dobar dečko, pa ga ovim putem pohvaljujemo za lepo ponašanje", već upravo "hvala ti, Bože" odnosno "hvala Isusu".

Utisak da "hvala" može imati i srednji rod verovatno potiče od njegovog odvajanja od zamenice: samo "hvala" umesto "hvala vam, hvala ti" i sl. Sem toga, na tragu je i Zoran Đorđević u prvoj poruci:

Reći jedno veliko "hvala" = Dati veliku hvalu

isto kao i

Reći jedno toplo "dobro došli" = Poželeti toplu dobrodošlicu.

[Lolita]

Kako mislite niko nije primetio grešku Neskafice, pa primetili ste je vi

Dakle, da poželimo vama jednu toplu dobrodošlicu

[Нескафица]

Na kojoj vam dajem veliku hvalu

[Зоран Ђорђевић]

Добродошлица и од мене. Смем ли да Вас зовем Неси?


Да наставим тему.

Мене вуче оно – како му захваљујем, како му изражавам захвалност. Не какву, него како. Захваљујем му лепо.

[Бојан Башић]

Мене вуче оно – како му захваљујем, како му изражавам захвалност. Не какву, него како. Захваљујем му лепо.

Apsolutno, to sam pomenuo još prilikom prvog obraćanja. Upravo zbog toga nije pogrešno „hvala lepo“ („Zahvaljujem mu lepo“, kao što ste napisali); ali ne može se reći „Zahvaljujem mu veliko“ (pa iz toga sledi — ni „hvala veliko“).

P. S. Naravno, i od mene (topla, velika...) dobrodošlica Nesi.

[Нескафица]

Sasvim je u redu lepo zahvaljivati, ali zahvaljivati je glagol, a hvala je imenica. Dakle, ako biste pisali, moglo bi ili

veliko "hvala" (s navodnicima, u smislu upravnog govora, kao veliko "dobro došli")

ili

velika hvala (direktan spoj prideva i imenice, kao velika zahvala ili velika zahvalnost - u dva poslednja slučaja nikako ne bi išlo "veliko").

PS. Nadam se da "Nesi" nema veze s čudovištem iz Loh Nesa, kome je to takođe nadimak Možda je bolje izbeći moguće nesporazume i zadržati se na "Nes" (m. r., dativ "(dobrodošlica) Nesu")

[Зоран Ђорђевић]

Како да напишем:

И то ми је хвала за све што сам учинио

а да буде потпуно јасно шта сам хтео да кажем?

Možda je bolje izbeći moguće nesporazume i zadržati se na "Nes" (m. r., dativ "(dobrodošlica) Nesu")

Онда - Неле?

[Lolita]

Ja mislim da je tu značenje sasvim jasno. To je vrlo česta i uobičajena fraza
Šta je tu sporno? 

[Зоран Ђорђевић]

Нисам сигуран да сам прецизно написао

[Lolita]

Pa ja mislim da jeste precizno napisano, ali i dalje ne shvatam zašto uopšte sumnjate u to?
Možda ipak treba da vam odgovori neko pametniji i potkovaniji od mene

[Вученовић]

To je svakako očito i iz crkvenih konstrukcija: "Tebe Boga hvalim" ili "Hvaljen Isus" - tu se sigurno nema na umu "Eh, baš je Bog/Isus bio dobar dečko, pa ga ovim putem pohvaljujemo za lepo ponašanje", već upravo "hvala ti, Bože" odnosno "hvala Isusu".

Занимљиво. Нисам сигуран да си у праву. Ја сам то "хваљен Исус" увек схватао као "нека буде хваљен Исус", тј. нека га ми хвалимо, причајмо најлепше о њему. Никад ми није пало на памет да то схватим као "хвала Исусу". Слично, "тебе Бога хвалим" схватам као "о теби, Боже, све најлепше говорим и мислим".

[Вученовић]

Како да напишем:

И то ми је хвала за све што сам учинио

а да буде потпуно јасно шта сам хтео да кажем?

Зар се то може схватити двосмислено? Мени се чини да је сасвим јасно.

[Зоран Ђорђевић]

   Одзбуните ме, молим вас.

   Ипак, хвала на сарадњи = Ипак, захваљујем на сарадњи.
   Која је овде врста речи ''хвала''?
   Поредим са немачким. Doch, danke für der Mitarbeit. (Ваљда сам добро сложио.) Немци danke овде пишу малим словом, дакле, није именица. Може да буде само глагол. А и прилози (лепо, учтиво...) иду уз глаголе.

[karloružni]

   Одзбуните ме, молим вас.

   Ипак, хвала на сарадњи = Ипак, захваљујем на сарадњи.
   Која је овде врста речи ''хвала''?
   Поредим са немачким. Doch, danke für der Mitarbeit. (Ваљда сам добро сложио.) Немци danke овде пишу малим словом, дакле, није именица. Може да буде само глагол. А и прилози (лепо, учтиво...) иду уз глаголе.

Na nemačkom postoji još i imenica "Dank" = zahvalnost, hvala. Moglo bi se, dakle, reći i: Trotzdem, vielen Dank für die Mitarbeit. Što bi, otprilike, značilo: *Ipak, mnogo zahvalnosti (hvale odn. hvala) na saradnji.

[Нескафица]

@Vučenović: Možeš konsultovati Rečnik Matice srpske. I jedan dobronameran savet za ponašanje na forumu: gledaj da kvalifikacije "u pravu si / nisi u pravu" iznosiš TEK kad si siguran da si prikupio i proučio dovoljnu količinu relevantnih informacija. Primera radi, da si Nišlija, mogao bi mi reći da nisam u pravu kad kažem da u srpskom ima sedam padeža, a zapravo bi ključ bio u TVOM neznanju koje brkaš s obaveštenošću, ili koje pak uzimaš kao merilo svih stvari. Promisli o tome.

@Zoran Đorđević: Šta vas tu zbunjuje? "I to mi je hvala za sve što sam učinio" = "I to mi je zahvala za sve što sam učinio" - nema nikakvog problema. "Hvala" je tu imenica i piše se baš tako kao što ste prvobitno uradili. Isto i za "hvala na saradnji" = "(upućuje vam se) hvala na saradnji".

No, ostaje činjenica da "hvala", za prosečno jezičko osećanje, u frekventnim spojevima "hvala lepo/najlepše", "hvala veliko", "hvala mnogo/*puno" gubi status imenice i postaje rečca, što je najverovatniji uzrok upotrebe srednjeg roda. Slično se desilo i sa "žao" u "žao mi je" - današnji gramatičari ne znaju gde da je svrstaju (pa je zato svrstavaju u priloge, kao "svenamensku" vrstu reči), no po svemu sudeći, to je naprosto imenica "žal" ("žal za mlados'") gde je "l" prešlo u "o", a "žal mi je" je potpuno isti tip konstrukcije kao i "muka mi je", "problem mi je", "smetnja mi je" itd.

[Зоран Ђорђевић]

   На немачком се ''хвала лепо'' каже schönen Dank, или danke schön. Oво друго уместо целе реченице Ich danke Ihnen schön. И ми ''ја Вам лепо захваљујем'' скраћујемо у ''хвала лепо''. Овде та реч има функцију глагола.
   Или сам ја још увек збуњен.

[Нескафица]

"Hvala" ne može imati funkciju glagola, jer nema odgovarajuću formu. Glagolski oblik bio bi *hvalim lepo (kao što "molim lepo" jeste nedvosmisleno glagolski oblik).

[Зоран Ђорђевић]

Значи да је речца, као што сте већ рекли?

[Нескафица]

Pa, izgleda da se kreće ka prelasku u rečcu, bar na srpskoj strani, ali i to samo u spojevima gde figurira srednji rod. (U hrvatskom još zadržava status imenice.) Ne vidim drugo objašnjenje za srednji rod.

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Граматика српског језика (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: Велико хвала или велика хвала?