Francuska imena gube crticu kada se transkribuju, ovde je, naravno, ostavljena.
Морам се јавити: У РЈН И. Клајна стоји да се при транскрипцији двоструких француских имена
задржава цртица. Дакле, Жан-Пол, Жан-Пјер, Мари-Жозет итд. Цртица се избацује када се транскрибују географска имена (Шапел Сент Етјен итд.)
Ali zato P93 kaže da se crtica IZOSTAVLJA. Sad nisam pri fotokopijama tekstova na osnovu kojih sam pisala
ovo da proverim, ali sam prilično sigurna da samo dobro prepisala....
A ista knjiga nudi sledeće užase:
Kraj Zapadnog Carstva je 476. godine obeležen samo slanjem imperatorskih ZNAKOVA u Konstantinopolj i pretpostavkom po kojoj su varvarski kraljevi priznavali autoritet jedinstvenog imperatora u Konstantinopolju i tako njihova moć nije bila iste prirode.
Pod imperatorskim ZNAKOVIMA naša
prevodilica je verovatno mislila na CARSKE INSIGNIJE, ali boga pitaj šta je tamo u stvari pisalo, jer je Odoakar poslao izaslanike u Konstantinopolj u nadi da će ga priznati carem Zapadnog rimskog carstva (jedino tako bi njegova titula cara ZRC bila pravno zasnovana), što se ipak nije dogodilo, te je on morao da prihvati titulu patricija ZRC, čime je automatski "varvarski kralj! priznavao vrhovnu vlast (a ne autoritet!) cara (ne imperatora!) u Konstantinopolju.
Evo još malo stilskih silovanja ovog našeg sirotog srpskog jezika:
... međutim, ako imperator prema rimskoj tradiciji, ostaje izabran od strane armije, Senata i naroda, on ubuduće ima vlast od Boga.
od strane, armija (ovo mi naročito "ježi kožu"), ubuduće ima vlast od Boga... Šta je pisac hteo da kaže? Sigurna sam da je Žan Klod znao, ali prevodilica sigurno nema blagog pojma.
Ako niste znali, purpurna ODELA bila su rezervisana samo za vizantijske IMPERATORE. Pazi sad ovo:
Ta božanska zakonitost i svetost imperatorskoj funkciji i svaki napad na nju je sankcionisan specifičnom kaznom, oslepljenjem krivca. I tako se ovaj poslednji nalazi u nemogućnosti da pretenduje na Carstvo, jer Carstvom može vladati samo čovek koji ima INTEGRITET SVOJIH FUNKCIJA i tako su kažnjeni bili eleiminisani u konkurenciji.
Setite se samo rasprave o glagolu SANKCIONISATI. A i INTEGRITETU SVOJIH FUNKCIJA da i ne govorim.
Dalje:
... rizikujući da izazove božiji bes koji se često manifestuje katrastrofama koje pogađaju Carstvo, od kojih porazi IMPERIJALNE ARMIJE nisu najmanji.
Imperijalna armija?
Zemljo, otvori se!
Bilo je mnogo pokušaja zloupotrebe čiji su inicijatori bili GENERALI.
Čin generala u viz. vojsci? Zanimljivo. Obično se to u ozbiljnim knjigama zove vojskovođa. Ali nije čin generala jedini koji se iznebuha pojavljuje u tekstu gde mu mesto nije. Tu je i neki tzv. grof za donacije i privatno vlasništvo. Ovde moram priznati da sam bila zatečena. Nemam blage veze šta je pisac hteo da kaže. A verujem da ni naša
prevodilica.
A tek sam na 8 strani.
Na devetoj strani se pojavljuje naš stari znalac, imperator, ali ovaj put velikim slovom. Zašto, mene nemojte pitati. Tu se pojavljuje i neki ŠEF ARMIJE (valjda je tu mislila na vrhovnog vojnog komandanta ili vođu) koji je morao da nosi KESE sa zlatom (ja bih lično pre upotrebila izraz vreće, jer me reč kesa neodoljivo asocira na plastčnu kesu iz samoposluge)...
Dalje, prevodilica verovatno nije znala da se reč Orijent obično koristi za istočnjačke narode, države i religije (one u Aziji), a da kad se govori o RC govori se o Istoku i o Zapadu. Evo jednog citata, isto sa str. br. 9:
Položaj novog grada, njegovo OKRUŽENJE GRANICAMA koje obezbeđuju sigurnost i njegov položaj sa, kako ZEMALJSKIM, tako i MORSKIM komunikacijama, sve to je nadoknadilo one loše strane kao što su nedostatak vode, neravan teren koji je zahtevao ogromne radove oko nasipanja zemlje.
Prostor između starih zidina koje je sagradio Konstantin i novih, NIJE NIKADA BIO GUSTO GRAĐEN, tako da su se kasnije formirali manastiri između vrtova.
Deseta strana. Tu mi se definitivno smučilo. Neću više da čitam. Jednostavno ne mogu. Previše je opasno po mentalno zdravlje.
