Transkripcija stranih imena i prevođenje

[Бојан Башић]

Napomena moderatora: Izdvojeno iz teme: Najveća budalaština koju ste do sada videli

A o Oušanu neću ni da se trudim da razmišljam...

Zanimljivo je to što bi se po Pravopisu ovo ime transkribovalo kao Ošan!

[Фаренхајт]

Ali pošto je, u podeli posla među pravopiscima, Prćiću zapalo da bude "glavni i odgovorni" za transkripcije s engleskog, držim da ćemo odsad imati "ou" gde god se u engleskom tako izgovara, a drugo rešenje nije već uvreženo

Moram priznati da su neka njegova rešenja mestimično ipak preterana (pisao je i Klajn o tome svojevremeno) - ponajpre dosledno transkribovanje "ir" sa "er" (uprkos slučajevima poput "Širli", "Kirk" i sl.), kao i dosledno zamenjivanje međuvokalskog "w" sa "u" umesto sa "v" (za uvreženo "Ovens, Ovet" kaže se da bi sistemski bolje bilo "Ouens, Ouet".).

[Бојан Башић]

Znam, već i sad se Prćićeve tabele (objavljene u njegovom Transkripcionom rečniku i u časopisu Jezik danas) smatraju merodavnijim od Pravopisa, to sam pomenuo i kad sam nabrajao literaturu. Samo sam hteo napomenuti kako je pravopisna transkripcija „uvrnuta“, ali i pored toga u ovom primeru deluje najbliže srpskom jeziku, zar ne?

[Фаренхајт]

Razmišljao sam dosta baš o varijantama sa "w" - "Pauel", "Gauen" ne paraju mi uši, ali znaš zašto? Samo zato što "kvazidiftong" au već imamo pod jezikom - autobus, autokratija, automobil, laudanum itd. itd. (taj vokalni sled već smo uvežbali, i zapravo ga u gornjim prezimenima i izgovaramo kao diftong - mnogi bi se Srbin zaleteo pa ih proglasio dvosložnima ). S druge strane, "Ouens", "Ouet", "Louel", "Rouan" strahovito mi je nezgodno za izgovor.

[Бојан Башић]

A zamisli tek kad neko finansira snimanje pesme Dejvidu Bouiju.

[Maduixa]

Vidim da je taj Prčić sprčio i oprčio transkripciju tako debelo da više ni rođena majka ne može prepoznati o kojoj se reči radi!

Mis'im stvaaarno... Ouens? Pauel? Ouet?

A kako to sa IR/ER ide? Daj mi neki primer, prosto en mogu da zamislim... Šerli umesto Širli? Oh, mislim da ću umreti, moje srce ne može to da izdrži, stvarno...

[Фаренхајт]

Управо тако, Јагода - наравно, не намерава да искорењује уврежена имена попут "Ширли Маклејн/Меклејн" или "Кирк Даглас", али указује на то да би будуће Ширлике и Киркови морали бити Шерлике и Керкови

Што се Пауела тиче, ипак се слажем да је то боље од нпр. Повел, што би било "по Вуку" (Powell), а поготову од "Павел" (сувише удара на руски )

[Maduixa]

Meni uopšte nije jasno zašto sve mora da bude jednoobrazno. I ja mislim da Pauel zvuči bolje nego Povel, Ali Ouen je nakaradno za uho, Oven zvuči mnogo prirodnije.
Što se tiče ŠErli i KErka, nemam reči. A ja se smejala Bugarima kada sam čula da kažu Krk Duglas...

[Фаренхајт]

Jednoobraznost ima svojih velikih prednosti u najčešćoj situaciji u kojoj se zahteva transkripcija, a to je: polupriučen novinar (kakvih je ne tušta i tma nego "sve tuštije i tmije" ) prevodi neku agencijsku vest ili trač, te mora da transkribuje ime. Sevap je takvom "novinaru" sve svesti na jedno 5 pravila i ne terati ga da razmišlja. Opet, verujem da se učenu prevodiocu neće smeti uzeti za zlo ako neko ime transkribuje neprćićevski ukoliko oseća da je tako bolje.

[Бојан Башић]

Sevap je takvom "novinaru" sve svesti na jedno 5 pravila i ne terati ga da razmišlja.

Zašto bismo se ograničavali samo na novinare? Prvo, ne vidim šta fali jednoobraznosti ne samo zbog novinara nego uopšte; drugo, ako svedeš sve ne na pet pravila već na jedno jedino, opet imam neki osećaj da će te polupriučene novinare boleti uvo i za to jedno jedino pravilo. Bi li nam smetalo da smo ceo život slušali o glumcu Kerku Daglasu? Bismo li onda ostali bez reči i bi li nam srce otkazalo? Ili bi pak danas Kirk bio neprihvatljiv i smešan, baš kao što bismo se smejali svakome ko anglicizme flert i gerla izgovori/napiše u obliku flirt i girla.

Opet, verujem da se učenu prevodiocu neće smeti uzeti za zlo ako neko ime transkribuje neprćićevski ukoliko oseća da je tako bolje.

Nisam siguran šta ovim hoćeš da kažeš. Zar ne misliš da su pravopisci u stanju predvideti sve što taj učen prevodilac može da smisli, pa to i ozvaničiti, ako je potrebno? Osim toga, Prćićeva pravila su koncipirana upravo tako da se oslanjaju na engleski izgovor više nego što smo ikada imali, pa ne vidim šta bi učen prevodilac tu mogao da izmeni.

[Фаренхајт]

Verovatno nam srce ne bi stalo, ali s druge strane, imamo ŠBBKBB spram ŠJB ("šta bi bilo kad bi bilo" spram "šta jeste bilo"): NISMO slušali o Kerku Daglasu, Šerli Maklejn/Meklejn, Derku Bogardu, Merni Loj, Džejn Berkin, Lariju Berdu (tu i tamo o njemu i jesmo, ali češće nismo), Sterlingu Mosu itd. itd. A kao što rekoh na jednoj drugoj temi, retroaktivno menjanje transkripcija prosto ne ide, tako da je prihvatanje već čvrsto ukorenjenog uzusa daleko celishodnije od propisivanja da se "ir" prenosi kao "er". Paradoksalno, takva odredba dovešće do MANJE jednoobraznosti nego poštovanje "starog" pravila.

Novinske transkripcije razlikuju se po naravi od prevodilačkih (tj. mogu da se razlikuju) - prvima je cilj jedino da tačno informišu čitaoca, dok druge mogu zavisiti od dosta drugih činilaca. Npr. ako devojčica po imenu Ada (Ejda) u romanu kaže svom ocu Nathanu (Nejtanu): "Moje se ime jednako čita s obe strane, a skoro i tvoje, tata", moraćeš potpuno zanemariti Prćića i njegove propise i preneti imena kao Ada i Natan, jer inače rečenica logički nema smisla. Pri tome ćeš paziti da iz originala izbaciš ono "skoro". (I kao za inat, uvek će se pojaviti neki pritup a zlonameran lik koji će na drugoj stranici pročitati "Ada" ili "Natan" i s podsmehom baciti knjigu jer "takozvani prevodilac ne ume da transkribuje imena, za boga miloga... Je l' čuo taj za Prćića?!...")

[Бојан Башић]

A kao što rekoh na jednoj drugoj temi, retroaktivno menjanje transkripcija prosto ne ide, tako da je prihvatanje već čvrsto ukorenjenog uzusa daleko celishodnije od propisivanja da se "ir" prenosi kao "er".

Ne znam koliko daleko doseže tvoje retroaktivno, ali primera radi transkripcije stare 10-20 godina svakako nisu čvrsto ukorenjeni uzusi i treba ih menjati. Još stariji primer transkripcije za koju lingvisti zvocaju da je treba ispraviti jeste prezime Elvisa Preslija (za kog mi lično deluje da će zaista za koju godinu i dobiti svoje prezime), a najmlađi primer pogrešne prihvaćene trasnkripcije je grof Ćano (ital. Ciano). Iz ovih primera sam zaključio da je najbolje uzimati kraj Drugog svetskog rata kao neku granicu posle koje ništa više nije ustaljeno. Daglas je baš tu na granici, pa bi se možda i moglo prihvatiti, ali neće pogrešiti ni onaj ko insistira na pravilnoj transkripciji. Mada, raspričah se sad i ja, ali sve ovo nema veze s mojom prethodnom porukom. Želeo sam da kažem samo toliko da nam deluje neprirodno isključivo zbog toga što smo tako slušali dugi niz godina, ne zbog toga što je to stvarno besmisleno (kao što nije).

Što se tiče primera iz knjige, dok Nataša spava ja ću na brzinu reći da bi mi se mnogo više svidelo ako bi prevodilac dodao fusnotu u kojoj bi napisao „U originalu Ada i Nathan“. To svakako nije jedini primer engleske igre reči, pa ako i ostale primere prevodioci rešavaju bez kršenja pravopisnih odredaba, ne vidim zašto i s ovim ne bi bilo tako.

[Фаренхајт]

Dok ne iskoreniš te transkripcije iz enciklopedija i sličnih publikacija, nećeš "pravilne" (tj. "novopravilne", da ne kažem postpetooktobarske ) sprovesti u praksu. Pravi pokazatelj ukorenjenosti nije vremenska odrednica nego frekvencija s kojom je dotična transkripcija odštampana u relevantnim (dakle trajnijim, ne dnevnim) štampanim izvorima.

Što se prevodilaštva tiče, odaću ti jednu tajnu: Prevodioci mahom to tako rešavaju (fusnotom) jer često nemaju klikera da reše drugačije A objašnjavanje vica/dosetke/kalambura fusnotom uništava apsolutno svaku literarnu čar. Koju zaista neću žrtvovati ako nisam prinuđen, posebno ne zbog ove ili one transkripcione odredbe. (A Hrvati ovo čitaju i smeškaju se: "Mi takvih problema nemamo, susjedi dragi..." )

[Бојан Башић]

Uzmi bilo koju enciklopediju stariju od 1960, i tamo ćeš naći oblike poput istoriski i pretsednik, pa se niko ne buni što se to izmenilo. Zašto i za transkripcije ne bi važilo isto (s tom razlikom što je nekad zaista bilo pravilno istoriski i pretsednik, a pogrešne transkripcije su nastale iz pukog neznanja)? Zar zaista Los Anđelos nije pominjan u trajnijim štampanim izvorima? Zar je zaista Kerk Daglas pominjaniji od Elvisa Preslija (za koga je, ponavljam, vrlo verovatno da će konačno dobiti svoje pravo prezime)?

Druga stvar, transkripciona odredba je pre svega pravopisna odredba. Hoćeš reći kako će ta jedna fusnota koja objašnjava tu jednu igru reči toliko uništiti literarnu čar, da zbog toga vredi provlačiti istu pravopisnu grešku kroz celu knjigu? Ne znam kako ostalim čitaocima, ali meni takve fusnote ne ubijaju draž, posebno ako su uvedene kako bi se ispoštovao Pravopis.

[Фаренхајт]

Ту ћемо већ заћи на терен теорије превођења. Да ли је ваљан превод онај у коме је испоштован правопис или онај у коме српски читалац, читајући српски текст, стиче бар приближно исти ментални и емотивни утисак као страни читалац док чита оригинал? Ако би се странац негде насмејао досетки или пак задивио некој игри речи, није ли дужност преводиоца да превасходно ТО пренесе читаоцу, као далеко ВАЖНИЈИ део читалачког искуства него што је то дословно поштовање баш свих тренутно важећих одредаба из неког приручника? Да ли ће за разумевање пишчеве интенције бити пресудно је ли стављено Ејда или Ада? - Хоће, ако је писац добар део своје приче испрео око палиндромичности оригиналне верзије тога имена.

Превођење је далеко више од пуког "преношења значења", и делимично је преводилац и коаутор. (А понекад и знатно више од коаутора, што је стално изнова показивао Драгослав Андрић: да ли је он дрхтао пред Правописом? Ни за живу главу )

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > Страни језици и српски језик > Транскрипција страних речи (Уредник: Бојан Башић) > Тема: Transkripcija stranih imena i prevođenje