vampir

[dr pet]

Da li je reč vampir srpskog porekla?

[Miki]

Словенског. У интернетским речницима (махом енглеским) стоји углавном тако. Нисам сигуран, али требало би да има на форуму причица како је ова реч тачно настала.

[...] Praslav. folklorni termin animizma, koji je postao evropski, vukodlak = Werwolf kod Germana > fr. loupgarou, bret. bisdavret (poznat iz starofrancuske književnosti po lai od Marie de France), arb. lügat. [...]

[Соња]

Мerriam-Webster ми је при руци, тј. при мишу:
vampire
Etymology: French, from German vampir, of Slavic origin; akin to Serbian vampir vampire, Russian upyr

[Miki]

Да, рекох већ да ти интернетски ен. речници наводе неретко и порекло речи. Дакле, они су је преузели од Француза, који су је преузели од Немаца, који су, опет, преузели нашу реч.

[Вукотић]

Је ли ово све изречено у збиљи или је нека пошалица, Душане? Не могу баш да разлучим.

У највећем делу сам озбиљан. 

Ево шта каже Клуге: 

"Wesen, das Menschen das Blut aussaugt" erw.erweiterter Standardwortschatz exot.Exotismus (18. Jh.) Entlehnung. Entlehnt aus serbo-kr. vŕmpIr (ursprünglich wohl makedonische oder bulgarische Form, urslav. *Opyri oder *Opiri). Nach dem auf dem Balkan verbreiteten Volksglauben von bösartigen Toten, die nachts den Lebenden das Blut aussaugen. Das Wort gelangt in einem Bericht aus Wien (über Vorfälle in Belgrad) 1725 nach Leipzig und wird dort übertragen auf Menschen, die andere Menschen quälen, und dann zoologisch auf Tiere, die anderen Tieren das Blut aussaugen. Aus dieser deutschen Entwicklung entsteht die moderne Legende, die dann auch in die slavischen Sprachen zurückentlehnt wird.
Ebenso nndl. vampir, ne. vampire, nfrz. vampire, nschw. vampyr, nisl. vampír;

Дакле, вампир "биће које сиса крв људима", а позајмљена је из српског 1725. године након некаквог догађаја у Београду, а потом је, преко Беча, стигла до Лајпцига и тако даље.

Мислим да Скок помиње да би вампир могао да буде и турског порекла (ваљда, кад год нам је нешто нејасно, решавамо проблем "уваљујући" га Турцима)

Браћа Грим такође тврде да је та реч преузета из српског у трећој деценији 18. века. Они такође говоре о народном веровању на Балкану, да мртви могу "да устану из гроба у току ноћи и да пију крв живима".

VAMPYR, meist masc., HERDER gebraucht die vampyre (s. u.). das masculinum meist stark flectiert, GÖTHE flectiert es schwach (s. u.); plural vampyre, vampyrs. das wort ist dem serbischen entnommen (Вампир, vergl. STEPHANOWITSCH lex. serb.-germ.-lat. 88); es hat erst im dritten jahrzehnt des 18. jahrh. mit der näheren kenntnis des ihm zu grunde liegenden aberglaubens in der deutschen sprache aufnahme gefunden, vgl. ADELUNG versuch 4,  1359. WEIGAND2 d. wb. 2, 984.

1)  nach dem volksglauben der Slawen, Rumänen, Albanesen und Griechen bezeichnung solcher verstorbenen, die nachts dem grabe entsteigen, um den lebenden das blut auszusaugen: es sind deine honest men turn'd knaves, sprach die vampyre. HERDER zur phil. u. gesch. (1820) 10, 163; die nacht und grabdichter lassen sich entschuldigen, weil sie so eben im interessantesten gespräch mit einem frisch erstandenen vampyren begriffen seien. GÖTHE 41, 33; der vampyr in seinem grabe übt eine wirkung auf die lebenden aus, in folge welcher die von ihm ergriffnen vampyrisirt selber zu vampyren werden. GÖRRES christl. mystik 3, 283; wenn der mann mich lange und prüfend betrachtet, fühl ich etwas von den vampyren, die schon mit ihren blicken andern das leben aussaugen. GUTZKOW ritter3 1, 418; [/size]

Васмер помиње Мошинског, који је тврдио да је вампир повезан са српском речи 'пирити' (тамо, вероватно грешком, стоји пи́рати "дуть", уместо 'пирити'; рус. дуть има значење 'дувати, пирити'). Примећује се да Васмер такво мишљење није даље коментарисао, док за тур.-татар. ubyr (које је и Скок помињао) јасно каже да је неубедљиво.

род. п. -я "вампир, труп злого колдуна или ведьмы, которыj бродит ночью в образе волка или совы и убивает людеj и животных. Чтобы избавиться от него, нужно разрыть его могилу и пробить труп колом" (Даль), укр. упи́рь, род. п. -я, блр. упiр, др.-русск. Упирь — имя в Кн. пророков под 1047 г., болг. въпи́ръ, чеш., слвц. upír, польск. upiór (судя по начальному u-, заимств. из вост.-слав.). Реконструкция праслав. формы сопряжена с трудностями: *ǫруrь или *ǫpirь. В пользу первоj возможности высказываются Брюкнер (594; "Slavia", 13, 279), Ильинскиj (РФВ 65, 226), которые сближают -руrь с нетопырь (см.). Другие предпочитают, особенно ввиду др.-русск. формы, — *ǫpirь и сближают последнее с пари́ть, перо́ (см.); ср. Соболевскиj, РФВ 65, 409 и сл.; Голуб—Копечныj 403 (где также др. возможности); Ваjан, "Slavia", 10, 676 и сл. Согласно Соболевскому, нем. Vampir "вампир" происходит из полаб. или др.-польск. Еще иначе Мошинскиj (RS 12, 81), которыj сравнивает это слово с сербохорв. пи́рати "дуть". Сомнительно в фонетическом отношении популярное толкование из тат. ubyr "мифологическое существо" (Радлов I, 1782 и сл.), которое связывают с uрmаk "глотать" (Мi. ТЕl. 2, 181; ЕW 375; Преобр. I, 64; Горяев, ЭС 388; Младенов 57; против, что справедливо, Корш, AfslPh 9, 676 и сл.; Мi. ТЕl., Nachtr. 1, 61). Неприемлема также этимология от авест. vyāmbura- "враждебныj воде", др.-инд. ámbu ср. р. "вода", вопреки Коршу (там же; см. Ваjан, там же, 673 и сл.). Бесперспективно привлечение нов.-греч., вопреки Брюкнеру ("Slavia", 13, 280).

Коначно Брукнер говори о назалном изговору (упир, вапир, vapor; о коме сам ја више пута овде говорио поводом других тема), али, вероватно грешком (?), тврди да се та реч раширила по читавој Европи у 17. веку. Он, такође, пореди реч 'вампир' са 'пером', што не би требало да буде погрешно, јер је 'перо' у логичној семантичкој вези с глаголом 'пирити'.

wampir (buł­garskie, z nosówką; z Bałkanu rozeszła się ta nazwa w ciągu 17. wieku po całej Europie, wampiryzm).

[VladKrvoglad]

setih se jos par sinonima za 'vampir': nepir, netopir, ali i vaper, lampir, lapir, lampijer, vjedogonja, jedogonja i tenac, zovu ga i vukodlak ili vuk a u sustini bliski pojmu vampira su i drekavac, plakavac, bukavac...ima jos gomila reci koje opisuju srodne pojave tipa povampirena deca, nekrstenici i slicno (novije, macaure, svirci, itd).

[Gulo Gulo]

Није баш исто вампир и вукодлак, само отвори Чајкановића који се тиме бавио међу првима на научној основи. . .  А суштински дрекавац, плакавац и укавац тек немају никакве везе са вампиром.  Јесте да све горе наведене појаве имају хтонски карактер, али немају директне везе и разликују се од краја до краја.  Најраспрострањеније хтонске силе код Јужних Словена генерално су вампир, вукодлак и првенствено вук, где се не мисли на саму животињу, већ на њен други појавни облик, који обитава у оба света.  Зато се у некрштене дане и износила понуда вуку на раскрсницу или међе или мостове, а не осталим алама и бауцима.  А да се први пут јавља у српским језицима, то јесте тачно.  Оно што је мени најзанимљивије је како су подунавски Власи прихватили и "однеговали" култ вампира, који је прерастао у невероватно чудовиште :D

Лично сам сведочио један случај када су Власи из једног села одкопали и закуцали свеже преминулог :) Пардон, прецизније, присуствовали смо не самом догађају казне покојника, већ сутрашњем увиђају на гробљу. Наравно, нико ништа није видео ни чуо :)

[VladKrvoglad]

Znam da vampir i vukodlak nisu pojmovi koji se sasvim poklapaju. I "-akavci' se razlikuju, da. Pa ipak, ove razlike se polako gube, kako se gubi 'prava' upotreba tih pojmova. Naravno, prvi cu pozdraviti otvaranje teme u kojoj bi se svi ovi pojmovi odrtadili, plus ilustrovali nekom pricom ili pak istinitim dogadjajem, kao sto si ti uradio sa Vlasima.
Iskreno, za taj dogadjaj o kome govoris - nisam cuo i zapanjen sam!? ))

[Gulo Gulo]

Нећеш углавном ни чути :)
Ово ћеш можда чути ако мој колега икада заврши свој чланак (догађај се десио пре безмало 6 лета), јер је запљунуо тај догађај када смо били тамо, првенствено што је он етнограф,  а ја нисам дипломирао на одељењу погрешно названом антропологија и етнографија (јер се атропологијом не баве), већ на спрату испод.  Нећеш чути из неколико разлога, због тога што атрополози иду на терене да изучавају, хммм, наизглед тренутно модерне теме, положај жена у том и том селу, традиционални вез шустикла и сличне глупости, јер је генерално у науци завладала лењост где би се неко ухватио са неком темом на одговарајућ начин.  Лењост, јер не може се неко појавити само у некоме селу и затражити им да изнесу сав прљав веш који имају.  Људи као и сваки други, захтевају пажњу, респект и ауторитет испитивача, а што тражи марљив рад.

Појавио се један, не могу сад да се сетим дал' је био докторски или магистарски рад на ту тему у скорије време, али он нити је донео ништа посебно ново, нити је могао да се подичи претераним историографским радом, не кажем да је лош, већ да су моја очекивања од аутора била много већа.

Ово је био мали дискурс са теме, на коме се извињавам, хтео сам само да објасним зашто се не чује за занимљивости са терена у мало преостале антрополошке дивљине у Европи.

Слажем се потпуно да криз губљење оригиналних епитета, караконџуле домаће се приближавају овим страним. . .  Мени се много више допада идеја вампира који иде унаоколо, пали сено, боде бостан, заскаче жене, помало сиса крв и доноси антракс члановима своје породице :) Право српско чудовиште, наопако и баксузно :)

А слажем се да би могла да се покрене тема са митолошким бићима Балкана где би лингвисти могли да дају свој суд, и да онда упоредимо са оним што литература каже, то би било баш занимљиво :)
Нарочито што међу нашим алама и бауцима влада једна огромна папазјанија коју ни А. Пераграш не може да разреши      :D

Ево сад ћу да поставим пар задатака, али не могу да качим слике, јер сам јоште жутокљунац на овом форуму, а и забавније је да чујемо све примере, па да наведемо и историјске и етнографске изворе :)

[matejst]

У "Балканским источницима", Будимир изводи "вампир" од грчког "лампир". 

[VladKrvoglad]

Pre bih rekao da su Grci preuzeli 'lampir' od Srba. naime, Grci imaju monstrume koji piju krv (i jedu decu), a najbolji primer je Lamia. lamia je kasnije evoluirala u vrstu vampira.

[matejst]

Немам "Балканске источнике" на дохват руке да проверим Будимирову аргументацију, али обично је веома темељан.  Пробаћу да проверим до сутра, и да пружим потпунију информацију.  Проверићу и у Шантрену.

[Зоран Ђорђевић]

У овом крају кажу: подвампирио се.

[Gulo Gulo]

У мом крају ништа не кажу, само га закуцају багремовим трном или глоговим коцем

Шалим се, није било вампира на Чубури, још од како су Пери Краљу затворили омиљену кафану на Каленићу

[lavandablue]

Koliko sam ja upucena i obavestena, rec "vampir" je jedna od retkih srpskih reci, koju su preuzeli drugi jezici.
Nisam citala poduze komentare iznad, pa ne znam da li je neko isto to spomenuo.

[lavandablue]

A "nepir" i "netopir" su sinonimi za slepog misa, vrlo korisno zivo bice, jedan od neophodnih oprasivaca biljnog sveta nase planete....

[Ena]

Hm, čudno je koliko su ljudi sujeverni.  

Nekada davno, u jednom stanu na Zelenom vencu, gde sam došla kao četvrta cimerka, primetila sam venac belog luka iznad ulaznih vrata. I onda sam upitala zašto on tu stoji. Ispostavilo se da je u stan jednom uleteo slepi miš i da je ovo bila zaštita protiv budućih upada.

Takođe se sećam da je i ranije bilo reči o (možda) srpskom poreklu reči vampir na ovom forumu, verovatno u okviru druge teme.

ovde http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1520.0

[mod]Tri uzastopne poruke sastavljene u jednu[/mod]

[lavandablue]

Sigurno je srpska rec.

[s.z.]

Да, 'паприка' и 'вампир'. Постоји много српских речи које су преузели појединачни страни језици, али се не ради о великом броју језика. Ове две речи су изузетак.

[lavandablue]

Sto bi se reklo, i mi konja za trku imamo 

[Ena]

Verovala sam da je iz mađarskog, ali sada ne znam.

Reč paprika svakako je najznačajniji naš, makar i posredni, doprinos engleskom jeziku. Radi se o osnovnom nazivu za slatku alevu papriku i boju te paprike. Njena frekvencija u engleskom jeziku nesumnjivo je znatno veća od svih ostalih reči našeg porekla zajedno. Jedan odlazak u bilo koju samoposlugu u Americi biće dovoljan da se to potvrdi. I ova reč, prema AHD-u, ušla je u engleski preko mađarskog, mađarska reč, opet prema autorima ovog rečnika, potiče od srpskog (sic!) papar, 'mleveni biber' a ovo od praslovenskog *pipru, koje vodi poreklo od latinskog piper.

Mislim de je jako teško uopšte utvrditi pravo poreklo reči (bilo koje), jer se ne zna koliko može da se ide unatrag u prošlost. Odnosno uvek postoji nešto što je tome prethodilo. Možda sam nejasna, ali nema veze. Evo citata iz Tomasa Mana, ovaj mi nije problem da nađem, pošto je na početku Josifa i njegove braće odn. prve knjige te tetralogije, koja se zove Priče Jakovljeve:

Dubok je studenac prošlosti. Ne bi li ga trebalo nazvati bezdanim?

[Ena]

Sigurno je srpska rec.

Da. U to nikad nisam sumnjala. 

[Ena]

A što se tiče porekla reči paprika, meni generalno nijsu jasne metode kojima se uopšte poreklo reči pouzdano utvrđuje. Ovo mi nije struka i mogu samo laički da razmišljam.

Ako Mađari i Srbi godinama žive na istom prostoru, u nekim delovima Mađarske, tj. u nekim delovima Srbije, kako naučnici/etimolozi uopšte dolaze do proverljivih i pouzdanih saznanja koji narod je od kojeg drugog, i kakavim kanalima, reč "preuzeo". Pogotovo ako stoji da su praslovenska i latinska reč, pipru i piper, istog/sličnog korena. Pretpostavljam da se prate pisani izvori, jer su oni jedini ostali. Ukratko, nemam pojma. 

[Ena]

A "nepir" i "netopir" su sinonimi za slepog misa, vrlo korisno zivo bice, jedan od neophodnih oprasivaca biljnog sveta nase planete....

Da, draga moja, ne sumnjam, ali ipak...    Ukoliko se, recimo, slepi miš, pardon netopir, pretvori u vampira, i krene da hara na sebi svojstven način... Elem, ne kažem da, možda, svaka iole maštovita žena neće osetiti, hm, sladostrasnu jezu zamišljajući isturene očnjake na svom vratu, ali... 

Sigurno je srpska rec.

Auh, još gore. 
Onda bi im deca verovatno bila mali vampirčići, slatki betmenčići, zubati srpčići ...  i imala bi sasvim sigurno prava srpska imena.   

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Порекло значења речи (Уредник: Дарко Новаковић) > Тема: vampir