Pavlaka

[Duja]

Od koga, dakle, maznusmo pavlaku (a ne koristimo smetanu ili vrhnje)? Meni zvuči grčki (koren παυλακ- postoji, ali nisam siguran da išta znači)... tj. it's Greek to me. A i u njihovim prodavnicama ionako ima da se kupi samo jogurt.

[Miki]

У шестотомнику не каже да ли је позајмљеница, а код Скока нема ове одреднице. Скоруп, као један од синонима, такође је наша реч (каже Скок, иако је она мени личила на грецизам), а милерам, као још једну истозначницу, посудисмо из швапског.

[b.n.]

У једном старом кувару сам наишла на повлака (!)

[Ђорђе Божовић]

Čini mi se kao da smo o ovome već pričali, ali ne mogu da nađem pretraživanjem foruma.

Raspitaću se o etimologiji pavlake, pa ću čim saznam poslati odgovor.

[Живојин]

Od koga, dakle, maznusmo pavlaku (a ne koristimo smetanu ili vrhnje)? Meni zvuči grčki (koren παυλακ- postoji, ali nisam siguran da išta znači)... tj. it's Greek to me. A i u njihovim prodavnicama ionako ima da se kupi samo jogurt.

Zanimljivo pitanje. Reč 'povlak' na češkom znači 'pokrivač, talog, gornji sloj, prevlaka'. Vasmer pominje reč паволока (pokrivač), koja se može uporediti sa srpskom 'navlakom' i 'prevlakom' (navlačiti, prevlačiti). U srpskom, pak, takva reč ima malo drugačiju konotaciju, jer nas asocira na 'povlačenje'. Tu je i ruska reč павилика (parazitska biljka koja se obmotava, 'povija' oko hrasta i drugog drveća); otuda bi, čini se, povoj i povijanje mogli da se dovede u vezu s 'pokrivanjem', ali i sa rečima kao što je 'paviljon' (st-fr. paveillun 'šator', 'bivak'), što je, opet, deo jedne druge pruče, koja nas odvodi do leptira (fr. papillon; od lat. papilio; rus. бабочка). Ipak, jasno je da je 'pavlaka' (kao i 'vrhnje' ili 'skorup') nešto što se nalazi na gornjoj površini, što je kora ili pokrivač.

[Duja]

Evo nađoh sam. B.n. je bila najbliža sa "povlakom". Ipak nema veze sa Pavlom i Grcima:

http://www.maticasrpska.org.yu/download/fil4712.pdf, strana 265/512 (2.5 MB!)

PÒVLAKA, f. die Sahne, flos lactis.
Pravilan akcenat zabeležen je u drugom izdanju Vukovog Rječnika: pövlaka.
Savremeni rečnici navode isto značenje kao osnovno: 'gust i mastan sloj na površini mleka' (MS). U srp. jeziku za istu realiju upotrebljava se leksema pavlaka, a povlaka je dobila novo značenje 'crtica'. Prema JAZU designat koji je obeležavala navedena leksema je bilo 'ono što je povučeno, navučeno, potegnuto' i na toj osnovi su nastala i druga značenja: 'navlaka; koprena, veo, preves; deo svečane ženske haljine koji se vuče kao rep, slut; uski komad zemlje'. Prvi pomeni tiču se realije 'veo' i nalaze se u izvorima XVII veka
(JAZU). S-h. povlaka je izvedena od korena glagola povlačiti: povlak- pomoću sufiksa -a i prvobitno spadala je u grupu nomina activis, a vremenom je došlo do specifikacije designata (ERS III, vúći).

[b.n.]

Баш лепо, задовољна сам. Има невероватно много таквих напуштених израза који су замењени неким у основи сличним.
Не знам да ли имамо икакав домаћи израз за ринглу/плотну/платну? Плоча, ваљда, али се онда мора рећи плоча штедњака што је гњаважа.

[Miki]

Хе, хе... Па плотна уопште није страна реч, већ неки наш колоквијализам који се сада одомаћио за ’плочу штедњака’. (Мада признајем да личи на немачко Platte = ’плоча’.)

[b.n.]

Je l? Svašta. Stvarno, Veliki rečnik stranih reči... kaže samo ringla od ringel - kolut na ploči šporeta na čvrsto gorivo koji se može podići da bi se ubacilo drvo... itd, kao i ovo što imamo danas.

[Miki]

Ја ѕвирних у шестотомник, и малко се и сам изненадих, али тамо пише: плотна, покр. плоча.

[b.n.]

А шта значи покр.? 

[Miki]

Покрајински.

[b.n.]

А, па хвала. А шта, као војвођански израз, је л?

[Miki]

Немам појма из које покрајине је, не пише, али да, у том смислу: реч својствена неком крају.

Допуна: нпр. из овог документа што је Дуја дао — цивор, реч која је својствена Лесковцу и јужној Србији, а значи ’лоше вино’, докле је другде по земљи обичније цаварика, цеварика.

[b.n.]

Добро, хвала. Са Косова вероватно није а Војвођани је користе...  

П.С. Јаох, ви администратори, модератори, како се човек окрене ви нешто измените. Добро, дакле, не мора бити покрајина у политичком смислу него географском.

П.П.С. Пардон, староседеоци.

[Ђорђе Божовић]

Mislim da je pokrajinsko "plotna/platna" vrlo germanizam, znači strana a ne domaća reč.

Za "ringlu" verovatno nemamo domaće reči — za imenovanje "ploče štednjaka" mislim da samo i imamo tuđicu "ringla".

To me podseti i na sasvim argumentovanu sumnju kod nekih lingvista da je i "pekar" uopšte domaća reč — u pitanju je možda takođe germanizam, od nem. "Baeker" (pišem "ae" jer nemam "a" sa umlautom), koje u dijalektu glasi "Paeker". Ranije se govorilo "ekmeščija" ili "ekmečija" dok mnogi turcizmi nisu bili uklonjeni iz jezika u doba romantičarskog purizma, a od glagola "peći" imamo pak izvedeno — "pecar", što je onaj koji peče rakiju.

[b.n.]

Значи да састављачи многонавођеног Шестотомника нису могли да се одупру искушењу духовитости. 

[Ђорђе Божовић]

"Pokr." samo znači da se "plotna" govori u nekim širim krajevima (ne mora to biti Vojvodina, oznaka "pokr." može čak uključivati i celo srpsko govorno područje), ali da to nije književni izraz već narodni, pokrajinski.

Pokrajinsko je, recimo, građenje futura I s pomoću "da"-konstrukcije s prezentom: "ja ću da dođem"; što je osobeno mnogima govorima Vojvodine i istočne i južne Srbije, ali nije književno.

A među tima "pokrajinskim", narodnim govornim, obrtima svakako se mogu naći i varvarizmi.

[b.n.]

Као плотна?

[Ђорђе Божовић]

Kao plotna.

[Miki]

Плотна може а и не мора да буде германизам, иако сличност ових двеју речи боде очи.

Али, пекар германизам?! Тачно је да код њих нема много утицаја да ли се изговара звучни/безвучни глас, иако се записује на јединствен начин (пр. abstellen изговара се као /апштелен/ [што је и логично], иако је у дијалекту често ово о(бе)звучавање и на почетку или у средини речи), али ово није једини случај да се у нашем језику додају домаћи наставци на измењену основу: пек(ох) + -ар → пекар. Па и пецар је добивен од измењене основе. Ризикујем да лупим дебело, али мислим да се понекад стварно претерује са извођењем доказа о страном пореклу неких наших речи...

[b.n.]

Значи, кући сам није варваризам, задњи пут кад сам нешто урадила није варваризам, да не смишљам сад даље, касно је - овде је чак наслов павлака од повлака а то би требало да је слична гласовна измена, међутим ни то није варваризам... итд.
Мислим да сам направила поенту.
Узгред буди речено, до плотне ми није посебно стало, ја кажем рингла.

П.С. Ето, Мирослав опет хоће да је то домаћи израз. Онда није варваризам?

[b.n.]

Да ли је тролејбус варваризам? Добило се од trolley bus што се чита, отприлике, троли бас. То је, међутим, нормално исто као много штошта друго.

[Miki]

П.С. Ето, Мирослав опет хоће да је то домаћи израз. Онда није варваризам?

Хоће, хоће... Не зна се за плотну је ли домаћа реч или је од нем. Platte. Кажем и ја и ринглa и плотна, јер сам и сам (био) мишљења да је плотна германизам. Сад чекам(о) неког ко ће нам разјаснити етимологију. То што две речи личе, не значи одмах да је једна потекла од друге: као да сад неко каже како је наш гл. бити изведен од енглеског (to) be.

Мислим да си промашила значење речи варваризам: кући сам није стандардно, а свакако није „варваризам“. Варваризам је застарела реч за позајмљеницу, туђицу, реч страног порекла.

П. С. А са чим је то тролејбус слично? Са трола, шинобус, аутобус, спејс шатл?

[b.n.]

Уморна сам, јавићу се сутра ако треба да наставим ову расправу.
Само оволико - варваризам, мислим не мора бити само у облику речи или у самој речи директно преузетој... итд. Мислим да је кући сам, о чему се и овде толико расправљало да су изнети сви аргументи и за и против, стилски варваризам пар екселанс, јер је то толико страно духу српског језика да просто боли.

[Ђорђе Божовић]

Varvarizam je ono što je došlo iz drugog jezika u naš jezik.

"Kući sam", iako jeste strano našoj sintaksi, nije došlo niodakle, pa nije ni varvarizam — nego se razvilo u samom našem jeziku kojekakvim drugim procesima: pod uticajem padežnog oblika koji se upotrebljava uz glagole kretanja, analogijom, tako što je padežni oblik dobio priloško značenje, itd. (Doduše, jedan od faktora je verovatno bio i uticaj stranih sintaksi — nemačke, recimo, tako da ima i uticaja drugih jezika, ali terminom varvarizam obično baratamo u etimologiji, kada govorimo o onim korenima odakle su i sl.)

Verujem da "plotna" jeste varvarizam, ali čekamo nekoga da nam pouzdano rasvetli etimologiju.

Али, пекар германизам?! Ризикујем да лупим дебело, али мислим да се понекад стварно претерује са извођењем доказа о страном пореклу неких наших речи...

Pa ne, ja sam ti već dao naznake zašto se sumnja da je tako. Ne radi se ni o čijem naročitom preterivanju da neku reč proglasi stranom. Jednostavno, od "peći" je već odavno izvedeno i naširoko u dijalektima potvrđeno "pecar", a oblik "pekar" nije nijednom potvrđen u starijem jeziku, krajem 18. veka se tek javlja samo u krajevima Vojvodine gde su bili Nemci, i javlja se tek nakon što su se tu doselili Nemci.

Evo navoda iz Klajnove Tvorbe reči, str. 47 (f), gde Klajn citira tekst M. Trivunca još iz tridesetih godina prošlog veka: "Na postojanje dveju izvedenica od istog glagola, pekar "onaj koji peče kruh" i pecar "onaj koji peče rakiju" ukazuje Babić 1991:117, ali ne ulazi u uzroke tog dvojstva. Mogućno je da je osnova pec- (jedini primer sibilarizovane osnove sa ovim sufiksom) uzeta upravo radi diferencijacije od poznatije i već ustaljene reči pekar. Ne treba, međutim, odbaciti ni sugestiju koju je još davno izneo Miloš Trivunac: „Svi mi imamo utisak da je to [pekar] naša reč koja stoji u neposrednoj vezi s glagolom peći... Meni je, međutim, jednoga dana palo na um da je reč... mogla onako isto postati i od nemačke reči der Baecker [opet ja umećem AE mesto A sa umlautom, jer nemam toga znaka na tipkovnici] (u švapskom izgovoru: pek’r) kao što je reč pehar postala od reči der Becher.“ On dodaje da još u vreme njegove mladosti uobičajeni izraz bio furundžija, a da se reč pekar, prema rečniku JAZU, javila „pozno, tek u drugoj polovini osamnaestog veka, nekoliko decenija posle doseljenja prvih Nemaca u Banat, Bačku i Srem...“ (M. Trivunac, Nemački uticaji u našem jeziku, Strani pregled, 1936—37, br. 1—4, na str. 125)."

Ono što ja mislim, to je da se ponekad stvarno preteruje sa izvođenjem dokaza o domaćem poreklu nekih reči, kao da je reč manje vredna, lošija, ružnija i manje nam srcu draga ako je došla odnekud sa strane. Sve je jednom moralo doći odnekle, i u osnovi svega, bukvalno svega, jeste neka jezička mešavina. Bilo da su supstrati, superstrati ili adstrati; dakle starinački, naneseni ili susedni jezici; uvek sve kojekako utiče jedno na drugo, meša se i međusobno prepliće. Zaista sve, granica nema.

Zato nijedna reč nije zaista "domaća", ničim netaknuta i nedirnuta; takvo nešto uopšte ne postoji. Nema reči na koju nije nešto uticalo i koja nije na nešto drugo uticala. Sve je mešano — kao majoneza, što reče lingvist Amir Kamber.

I džaba ti zato i traženje korena, i promicanje "domaćeg", i izbegavanje "stranoga", i prebiranje etimologije. Sve je to jedna te ista majoneza, svaki je jezik mješavina i proizvod raznih dodira, uticaja i preplitanja. Nema ni u jednom jeziku ničega za što bi mogao reći da je na bilo koji način "autentično".

[Живојин]

Ipak, srpski glagol peći dolaz od *pek- a ne od *pec- (u pitanju je k > c palatalizacija): pekao, upeknuti > upeći, opeknuti se > opeći se (opekotina, opeka). Pecara je mesto gde se peče rakija; pečenjara je, valjda, mesto gde se peku prasići, jaganjci... a pekara mesto gde se peče hleb. Pećnica se može uporediti sa pekom. Nemačko backen (peći) ne čita se pak'n već bak'n, mada ponekad, ruku na srce, naš čovek će teško razlikovati nemačko backen (peći) i packen (pakovati). Der Bäcker se takođe izgovara s početnim /b/ kao i die Bäckerei (bäkeraj; pekara). Becher, pak, dolazi u nemački iz latinskog bacar (posuda s dugačkom drškom; takođe bacrio, bacrionis sa istim značenjem) i verovatno je povezan sa lat. reči bacchor (slavlje u čast boga Baha). Zanimljivo je ovde uporediti reč bekrija, za koju se drži da je turcizam (tur. bekri 'pijanica'), a koja se "lepo" (da li slučajno?) uklapa u latinsko bacchor i bacrio.

[b.n.]

Varvarizam je ono što je došlo iz drugog jezika u naš jezik.

"Kući sam", iako jeste strano našoj sintaksi, nije došlo niodakle, pa nije ni varvarizam — nego se razvilo u samom našem jeziku kojekakvim drugim procesima: pod uticajem padežnog oblika koji se upotrebljava uz glagole kretanja, analogijom, tako što je padežni oblik dobio priloško značenje, itd. (Doduše, jedan od faktora je verovatno bio i uticaj stranih sintaksi — nemačke, recimo, tako da ima i uticaja drugih jezika, ali terminom varvarizam obično baratamo u etimologiji, kada govorimo o onim korenima odakle su i sl.)

Verujem da "plotna" jeste varvarizam, ali čekamo nekoga da nam pouzdano rasvetli etimologiju.
(...)

Ono što ja mislim, to je da se ponekad stvarno preteruje sa izvođenjem dokaza o domaćem poreklu nekih reči, kao da je reč manje vredna, lošija, ružnija i manje nam srcu draga ako je došla odnekud sa strane. Sve je jednom moralo doći odnekle, i u osnovi svega, bukvalno svega, jeste neka jezička mešavina. Bilo da su supstrati, superstrati ili adstrati; dakle starinački, naneseni ili susedni jezici; uvek sve kojekako utiče jedno na drugo, meša se i međusobno prepliće. Zaista sve, granica nema.

Zato nijedna reč nije zaista "domaća", ničim netaknuta i nedirnuta; takvo nešto uopšte ne postoji. Nema reči na koju nije nešto uticalo i koja nije na nešto drugo uticala. Sve je mešano — kao majoneza, što reče lingvist Amir Kamber.

Дакле, стварно, очигледно је Вики стил оно што носи шњур - аргументација је произвољна до даске, исти аргумент се користи и за побијање и за доказивање практично истих ствари. Сад ја морам да цитирам један речник, ево:

"ВАРВАРИЗАМ (гр. њњњњ - страни неразумљиви језик; лексичка грешка, туђица) - Речи и изрази који нису својствени једном језику, већ су преузети из другог (грецизми, латинизми, турцизми, галицизми, германизми) У ширем смислу в. је свака језичка конструкција која не одговара нормама и духу једног језика, и свако одступање од граматичких и стилистичких правила. В. може бити и резултат свесне намере оног који пише или говори, жеље да се укаже на карактер говора неке личности, или да се постигне хуморни ефекат."
Речник књижевних термина (Инст. за књиж. и ум. у Бгд.)

Е сад, оно што мене нервира у свему овоме, јесте то што је просто невероватно да неко ко тако добро барата свим и свачим када је реч о језику, не зна за овако нешто. Дакле, већ и по ономе што Ђорђе сам каже, примедба на етимолошки варваризам је, сама по себи, мање вредна или значајна. Стилски варваризам је очигледно једнако туђ једном језику колико и етимолошки. Дакле, кући сам, је туђа конструкција - што је то некоме управо једино природно, значи или да је сам из неког одређеног краја или да је пореклом из неког одређеног краја или се дружи са људима из неког одређеног краја или нешто слично. А, да се неко досели из не знам ни ја одакле овамо па да сад сви морамо да говоримо кући сам да би се он осећао као код своје куће, је л, мени је ван памети. Да не бисте рекли и осећајте се као кући, молим вас? Ја лично тако нешто и не употребљавам али, као што Ђорђе лепо и сам каже, што је много много је.

[Ђорђе Божовић]

Mada se u svojim porukama često dotičem i vrlo apstraktnih tema, ja se uvek trudim da vam lingvistiku serviram jednostavnim i razumljivim jezikom, da ozbiljnu nauku predstavim koliko god mogu lagano i zanimljivo, eda bismo svi mogli učestvovati u diskusijama.

Ako ja to ne radim dovoljno dobro, možeš mi uvek ukazati da smanjim malo oduševljenje i lepo objasnim o čemu je reč. Ali, moraš i ti jednako učestvovati u razgovoru, jer ne mogu se ni ja objašnjavati iznova i iznova bezbroj puta, trudeći se da olakšam jezik i pojasnim termine i približim temu, a da se ti i ne potrudiš da me razumeš. Definiciju koju si sama istakla ne čitaš uopšte šta piše, nego je nekako površno protumačiš, pa onda me i ne čudi što se zbog mene nerviraš i iščuđavaš — nije ti jasno jer i ne čitaš šta pišem nego pređeš kô preko malih oglasa, a meni je stalo do toga da vas naučim i one apstraktne stvari koje ne razumete jer niste lingvisti, kao i da sâm učim od vas. Evo sad lepo ispočetka, here we go again:

"ВАРВАРИЗАМ (гр. њњњњ - страни неразумљиви језик; лексичка грешка, туђица) - Речи и изрази који нису својствени једном језику, већ су преузети из другог (грецизми, латинизми, турцизми, галицизми, германизми) У ширем смислу в. је свака језичка конструкција која не одговара нормама и духу једног језика, и свако одступање од граматичких и стилистичких правила. В. може бити и резултат свесне намере оног који пише или говори, жеље да се укаже на карактер говора неке личности, или да се постигне хуморни ефекат."

Onako kako ga obično upotrebljavamo u našoj nauci o jeziku, termin varvarizam označava ono što je došlo iz drugog jezika u naš jezik („reči i izrazi koji nisu svojstveni jednom jeziku, već su preuzeti iz drugog“). U širem smislu može značiti i koješta drugo, ali kao termin nema, i ne sme imati, širih značenja.

Štošta je uticalo na postanak konstrukcije „kući sam“, pa i strani jezici, ali ona nije varvarizam otuda što nam nije takva, gotova, isporučena niotkuda, već je vremenom sama postala u našem jeziku. („Iskvarila se“, ako tako hoćeš.)

Ali naravno, ništa nije moglo postati samo od sebe, već je moralo podleći raznim uticajima kako bi se kao takvo oblikovalo. Sve je u jeziku nastalo kao rezultat nekakve mešavine. Ipak, lingvisti se bave i etimologijom, i varvarizmima, jer umeju razlikovati, i teže k tome da razlikuju te jezičke mešavine jedne od drugih, nisu im sve iste. Pa i reči, izraze i oblike dele na domaće i strane, iako znamo da sve, i to što je "domaće", i te kako podleže raznim uticajima sa raznih strana, pa u biti ništa nije zaista netaknuto i autentično. Ali opet, sa pozicije etimologa stvar nije tako šarena, već je malo crno-belja — ali to je samo jedan naučni pristup k jeziku, koji nam kao i svi drugi u nauci o jeziku nešto govori o njemu, i osvetljava ga s jedne strane.

Jer, lingvistika je, kao što sam već napomenuo na nekoj drugoj temi, prilično suptilna nauka i u njoj se, kao u filozofiji, jednoj stvari može prilaziti s različitim pristupima (sinhronijski ili dijahronijski, eksterno ili interno, općenito ili primenjeno, pojmovno i značenjski ili „slušno“, metafizički i simbolistički ili u trenutku dato i senzibilno, u sintagmatskome odnosu ili asocijativno, proskriptivno ili deskriptivno, mladogramatičarski ili strukturalistički ili generativno, itd.), koji je svi objašnjavaju na različite načine, ponekad i sasvim oprečne, pa se tek uz pomoć sviju njih, osvetljavajući stvar sa raznih strana, može dobiti celovita lingvistička pričica. Dakle, sve može biti a i ne mora, može ovako a može i drugojačije — to već zavisi od pristupa, i svaki pristup baca jedno svetlo na ono što proučava.

Ti, ako sam dobro razumeo, stvar posmatraš normativistički (pravilno/nepravilno) i „kući sam“ zoveš varvarizmom jer taj sklop nije pravilan u standardnom jeziku. On nije pravilan i nije normiran, ali to ne znači da je varvarizam — varvarizmi su nešto drugo, njima baratamo u etimologiji i najčešće su leksički; i varvarizama ima koliko hoćeš pravilnih i normiranih u standardnome jeziku!

[b.n.]

"U širem smislu može značiti i koješta drugo" (to se odnosi na sasvim lepo i jasno rečeno: na "svaku jezičku konstrukciju koja ne odgovara normama i duhu jednog jezika i svako odstupanje od gramatičkih i stilističkih pravila").
To je kao kada bi neko rekao "sad vidim odakle vetar duva" a da vi tvrdite da je iskaz potpuno besmislen jer se ne govori o vetru u smislu meteorološke pojave već u prenosnom smislu (koji je sigurno vrsta šireg smisla što samo dokazuje da ovaj nije nimalo beznačajan niti za zanemarivanje).
"Kući sam" nije varvarizam jer Đorđe tako kaže.
Etimologija je malo crno-belja. Je l to varvarizam?
Šta je naučni pristup k jeziku? Je l to na slovenačkom?
Jednoj stvari se može prilaziti s različitim pristupima. Šta je to?
Jedino se slažem s poslednjim pasusom a na ovom forumu mislim da se ja najmanje bavim onim što je pravilno i nepravilno. Upravo sam ja  jednom prilikom podsetila da se ne treba svađati sa jednim jezikom i da treba prihvatiti raznorazne fraze koje doprinose slikovitosti i bogatstvu izraza.
Ovde je, međutim, reč o nečemu drugom.

[Ђорђе Божовић]

U etimologiji, termin varvarizam ili pozajmljenica ili tuđica nema širih i prenesenih značenja. Nijedan termin nema šira značenja u nauci u kojoj se upotrebljava. Van te nauke, zovi varvarizmom što god ti drago; u nauci, šira i presenena značenja nekog njenog termina vrlo su beznačajna i za zanemarivanje. (Dakle, i "sad vidim odakle vetar duva" jeste potpuno besmisleno u meteorologiji, koja ima svoje precizno značenje za njen termin "vetar" i zna odakle vetar duva.)

Etimologija je malo crno-belja. Je l to varvarizam?

Ne, to je komparativ; eto još jedan termin izvlačimo iz šešira, a sad mu ti nađi i šira značenja da bismo videli kako, žmureći na jedno oko i bez osnovnog poznavanja nauke, sve može biti i komparativ, kao god što sve olako zovemo varvarizmom.

Šta je naučni pristup k jeziku? Je l to na slovenačkom?

A je l’ to malo lična prozivka? Vidi, ako ni ti nisi sigurna sa samom sobom koji je to jezik, pa i tebi treba prevodilac kao onim mojim "kolegama", onda i tebi srdačno preporučujem kakav zgodan rečnik ili gramatiku, neki letnji kurs srpskog, ili povratak u osnovnu školu; za takvo nerazumevanje maternjeg jezika ne znam šta bih ti drugo rekao.

[Madiuxa]

Rasprava o pristupanju (k) jeziku premestena ovde:
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=3803.0

Molimo ucesnike u diskusiji da ne skrecu previse cesto s teme. Hvala.

[b.n.]

Хех, ево нешто ново: у 23:15 (минут више или мање) на тв Б92 је пуштен прилог о проблему пештерских сточара гледе вишка сјеничког сира који немају коме да продају а не знају ни шта да раде с њим. Елем, ишли су на пољопривредни сајам у Новом Саду, изложили своја лепа грла (овце) и све лепо и красно, "међутим када се врате код куће..." не знају шта ће опет са тим истим проблемом који јесте изнет али није решен.
Воала, што би рекли Французи, хоће ли сад и тако нешто ући у стандард?

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Порекло значења речи (Уредник: Дарко Новаковић) > Тема: Pavlaka